Bolovanje i povratak na posao posle infarkta

Kada se posle infarkta vraća na posao?

Na posao se vraća kada je oporavak stabilan, a taj trenutak zavisi pre svega od vrste posla i stanja srca, pa jedinstven rok ne postoji. Kancelarijski i sličan lakši posao većina počinje ponovo posle nekoliko nedelja, dok fizički zahtevna zanimanja traže duži oporavak i procenu koliki napor srce stvarno podnosi, često uz test fizičkog opterećenja. Prve radne dane, gde god posao to dozvoljava, postavite kao probu: kraće radno vreme, bez službenih putovanja i noćnih smena, dok se ne vidi kako telo podnosi ritam. Evropske smernice, čiji je pregled za pacijente dostupan i u vodičima Evropskog kardiološkog društva, podstiču povratak radnim i društvenim aktivnostima čim je stanje stabilno, jer dugotrajna neaktivnost šteti i telu i raspoloženju, a kardiološka rehabilitacija taj povratak ubrzava. Odluku donosite zajedno sa kardiologom i izabranim lekarom, prema nalazima, a ne prema pritisku okoline ni sopstvenom nestrpljenju. Vredi znati i obrnuto: predugo odlaganje povratka bez medicinskog razloga ne čuva srce, a čoveka polako izmešta iz radnog i društvenog života, pa je cilj pogoditi pravi trenutak, ne najkasniji.

Od čega zavisi dužina bolovanja?

Dužina bolovanja se određuje pojedinačno i zavisi od nekoliko merljivih stvari: koliko je srčanog mišića zahvaćeno i kolika je ostala pumpna snaga srca, da li je lečenje završeno ili se planira još intervencija, da li je bilo komplikacija poput poremećaja ritma ili srčane slabosti, i kakav Vas posao čeka. Radnik na građevini i knjigovođa sa istim infarktom neće imati isto bolovanje, i to je medicinski ispravno. Za grubu orijentaciju, posle manjeg infarkta i kancelarijskog posla bolovanje se često meri nedeljama, a posle većeg infarkta uz težak fizički rad mesecima; brojku za Vas ipak određuju nalazi, ne prosek. Na dužinu utiče i tok rehabilitacije: dobar napredak kroz program često skraćuje bolovanje, jer se objektivno vidi da napor podnosite. Zato je najkorisnije pitanje za lekara: šta konkretno treba da se popravi ili potvrdi da bih se bezbedno vratio baš na svoj posao.

Ko vodi bolovanje i kako teče procedura?

Bolovanje zbog bolesti u Srbiji vodi izabrani lekar u domu zdravlja, na osnovu izveštaja kardiologa, i on izdaje doznake za poslodavca, koje se danas u velikom delu sistema izdaju i elektronski. Posle zakonom određenog perioda odlučivanje o produženju preuzima lekarska komisija filijale RFZO, kojoj se prilaže aktuelna kardiološka dokumentacija: otpusna lista, nalazi kontrola, izveštaj sa rehabilitacije. Kod dugotrajne sprečenosti za rad komisija može da uputi na ocenu radne sposobnosti pred organima penzijskog i invalidskog osiguranja, gde se procenjuje da li je potrebna promena radnog mesta, skraćeno radno vreme ili, ređe, invalidska penzija. Uredna dokumentacija je ovde pola posla: na svaku komisiju ponesite sve sveže nalaze. Korisno je i da unapred znate termine: raspitajte se kod izabranog lekara kada Vas čeka komisija i šta tačno od papira treba da stigne do tog datuma, da se produženje ne zaglavi zbog jednog zakasnelog izveštaja.

Šta kaže propis?

Praktično, za zaposlenog to znači: doznake se redovno dostavljaju poslodavcu, primanja tokom bolovanja zbog infarkta po pravilu iznose 65 odsto osnova, a kod dužeg bolovanja termine komisije zakazuje i prati izabrani lekar. Za preduzetnike i osiguranike van radnog odnosa važe posebna pravila obračuna, pa se konkretan iznos proverava u filijali RFZO ili kod knjigovođe.

Povratak na posao, korak po korak

Povratak najbolje prolazi kada je pripremljen, a ne kada se dogodi preko noći istekom bolovanja. Nekoliko konkretnih koraka, započetih još tokom bolovanja, čini da se prvi radni dan dočeka spremno i bez nepotrebnog straha, i sa medicinske i sa administrativne strane posla.

Sitna administrativa koja ume da napravi problem

Dve formalnosti vredi držati pod kontrolom od prvog dana. Prva je obaveštavanje poslodavca: potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad dostavite najkasnije u roku od tri dana od početka bolovanja, kako nalaže Zakon o radu, pa i ranije ako možete; dovoljno je da je u prvim danima odnese neko od ukućana. Druga je urednost doznaka iz meseca u mesec, bez rupa u datumima. Poslodavac ima pravo da zatraži proveru opravdanosti bolovanja i to nije uperena sumnja lično protiv Vas; uredna dokumentacija svaku takvu proveru čini kratkom i bezbolnom.

Preduzetnici i rad van radnog odnosa

Pravo na naknadu za vreme bolovanja imaju i preduzetnici, ali sa važnom praktičnom razlikom: u prvih 30 dana nema poslodavca koji isplaćuje naknadu umesto njih, pa taj period često znači radnju bez prihoda ili oslanjanje na zamenu. Od 31. dana naknadu obezbeđuje RFZO, po pravilima obračuna koja se razlikuju od pravila za zaposlene, pa konkretan iznos, rokove za podnošenje zahteva i potrebnu dokumentaciju proverite u svojoj filijali RFZO ili kod knjigovođe što ranije, jer se naknada ne isplaćuje sama od sebe. Za preduzetnika je zato još važnije da se sa kardiologom otvoreno isplanira realan datum povratka i obim posla koji je bezbedan, jer pritisak da se radnja otvori prerano ume da bude veliki.

Šta ako posao više nije za mene?

Kod manjeg broja ljudi infarkt ostavi posledice zbog kojih se na stari posao, posebno težak fizički ili smenski, ne vraća bezbedno. To nije kraj radnog veka: kroz ocenu radne sposobnosti mogu da se utvrde ograničenja i pravo na raspoređivanje na drugo odgovarajuće radno mesto, a invalidska penzija je rezervisana za slučajeve kada rad uopšte nije moguć. Odluke te vrste donose komisije na osnovu dokumentacije, pa je i ovde ključ u urednim nalazima i iskrenom opisu posla: napišite ili izdiktirajte šta Vaš posao stvarno podrazumeva, sa teretima, smenama i stresom, jer komisija Vaše radno mesto ne poznaje. Ako postoji pisani opis radnog mesta iz ugovora, priložite i njega, uz sopstveni, realniji opis svakodnevice na poslu. O radno-pravnim pitanjima, poput spora sa poslodavcem, potražite i pravni savet, jer ona izlaze iz okvira medicine.

Kada se javiti kardiologu?

Javite se kardiologu (ne hitnoj pomoći) ako:

• pri radnim naporima osećate bol u grudima, gušenje, lupanje ili zamor veći nego ranije
• se bolovanje bliži isteku, a ne osećate se spremno za povratak
• Vaš posao nosi težak fizički rad, noćne smene ili jak stres, pa niste sigurni da li i kako da se vratite
• treba da pripremite dokumentaciju za lekarsku komisiju ili ocenu radne sposobnosti

Ovaj tekst je deo celine o životu posle infarkta; krovni vodič pročitajte u tekstu Život nakon srčanog udara. Pravila za volan opisana su u tekstu Vožnja posle infarkta, program oporavka u tekstu Kardiološka rehabilitacija posle infarkta, a samu bolest objašnjava matični tekst Srčani udar (infarkt miokarda).