Ishrana uz varfarin: šta smete da jedete, a na šta da pazite

Zašto ishrana utiče na varfarin?

Ishrana utiče na varfarin zato što ovaj lek deluje tako što blokira vitamin K, sastojak hrane koji je jetri potreban za stvaranje faktora zgrušavanja. Kada unos vitamina K naglo poraste, varfarin slabije deluje i krv se lakše zgrušava. Kada unos naglo padne, isti lek deluje jače i raste rizik od krvarenja. ESC smernice iz 2024. godine za lečenje atrijalne fibrilacije naglašavaju da zaštita najbolje radi kada je krv što duže u ciljnom opsegu razređenosti. Zato se dejstvo leka redovno meri testom INR (laboratorijski pokazatelj koliko brzo se krv zgrušava). Za većinu stanja cilj je INR između 2 i 3, a tačan raspon za Vas određuje kardiolog. Doza koju pijete podešena je upravo prema Vašim navikama u ishrani; problem ne pravi povrće samo po sebi, nego nagla promena navika na koju doza nije podešena.

Da li se zeleno povrće sme uz varfarin?

Da, zeleno povrće se sme uz varfarin i ne treba ga izbacivati iz ishrane. Ono je najvažniji izvor vitamina K, pa važi jednostavno pravilo: jedite ga u približno istim količinama iz nedelje u nedelju, umesto da ga čas gomilate, čas potpuno izbegavate. Naglo izbacivanje povrća je jednako loše kao i naglo prejedanje: u prvom slučaju INR raste i preti krvarenje, u drugom pada i preti stvaranje ugruška. Studije i pacijentski vodiči se ovde slažu: stabilan, ujednačen unos vitamina K daje stabilniji INR nego strogo izbegavanje.

Najviše vitamina K imaju kelj, spanać, blitva, prokelj, brokoli, kupus, peršun i zelena salata. Kuvanje pri tome ne menja mnogo: i termički obrađeno zeleno povrće zadržava vitamin K, pa se sarma, kuvani kelj i pita zeljanica računaju isto kao i sveža salata. Malo vitamina K imaju krompir, paradajz, krastavac, paprika, šargarepa, pasulj bez zelenih mahuna, pirinač, testenina, meso, riba, jaja i mlečni proizvodi, pa se oni jedu slobodno, bez posebnog računanja.

Za brzu orijentaciju, ovako izgleda podela po ponašanju, a ne po zabrani:

Alkohol, brusnica, grejpfrut i zeleni čaj

Sa alkoholom uz varfarin važi oprez, jer veće količine i nagli izleti u piću menjaju razgradnju leka u jetri i mogu naglo da podignu INR i rizik od krvarenja. Povremena manja količina je za mnoge pacijente prihvatljiva, ali o tome koliko i da li uopšte, razgovarajte otvoreno sa svojim kardiologom, jer odgovor zavisi i od jetre, drugih lekova i osnovne bolesti. Sok od brusnice je opisan kao pojačivač dejstva varfarina i najsigurnije ga je izbegavati ili svesti na retke, male količine uz obaveštenje lekaru. Grejpfrut i njegov sok mogu da ometaju razgradnju više lekova, uključujući varfarin, pa i za njih važi uzdržanost. Zeleni čaj u velikim količinama unosi vitamin K i može da oslabi dejstvo leka; šolja povremeno nije problem, litri jesu. Obična crna kafa i crni čaj u uobičajenim količinama ne prave problem i ne moraju se menjati.

Post, slave i sezonske promene ishrane

Post i praznična trpeza zaslužuju posebnu pažnju, jer u Srbiji menjaju jelovnik naglo i za više nedelja: posna ishrana obično znači više zeljastog povrća i ulja, a manje mesa, dok slave i praznici donose obrnut zaokret, uz više alkohola. Nijedno od toga nije zabranjeno, ali jeste promena na koju doza varfarina nije podešena. Rešenje je isto kao za svaku dijetu: nameru najavite ambulanti koja Vam vodi INR pre početka posta, dogovorite raniju kontrolu u prvim nedeljama i vratite se na kontrolu kada se ishrana vrati na uobičajenu. Isto važi i za sezonu: leto sa salatama svaki dan i zima bez njih su različiti jelovnici, pa i tu pomaže postepen prelaz umesto naglog reza.

Suplementi i biljni preparati

Suplementi su uz varfarin češći izvor problema od hrane, jer se uzimaju koncentrisano i bez recepta. Dejstvo varfarina mogu da pojačaju ili oslabe, između ostalog, kantarion, ginko, koenzim Q10, preparati belog luka i đumbira u velikim dozama, riblje ulje i kurkuma kao dodatak. Multivitamini često sadrže i vitamin K, što menja računicu ako se uvedu ili izbace naglo. Isto važi za čajeve od mešavina trava: sastav proverite i prijavite pre redovne upotrebe. Pravilo je jednostavno: nijedan suplement ili biljni preparat ne uvodite i ne prekidajte na svoju ruku, nego ga prvo prijavite kardiologu ili farmaceutu, a promenu pratite kontrolom INR.

Kontrole INR i dnevnik navika

Kontrole INR su mesto gde se ishrana i terapija usklađuju, pa vredi doći spreman. Korisno je voditi jednostavan dnevnik: datum i vrednost svakog INR, veće promene u jelovniku, novi lekovi i suplementi, dani bolesti i količina alkohola ako ga pijete. Sa takvim dnevnikom kardiolog mnogo lakše vidi zašto je INR odskočio i da li je uzrok u ishrani, leku ili nečem trećem, umesto da se doza menja naslepo. Učestalost kontrola određuje ambulanta: gušće na početku terapije i posle svake promene, ređe kada je INR stabilan iz meseca u mesec.

Bolest, antibiotici i promene apetita

INR pomeraju i okolnosti koje ne birate: povišena temperatura, proliv, povraćanje i višednevno slabije jedenje menjaju i unos vitamina K i razgradnju leka, pa INR ume da odskoči upravo kada ste bolesni. Isto važi za nove lekove, a posebno za antibiotike, koji kao grupa spadaju u najčešće uzroke naglog skoka INR kod ljudi na varfarinu. Zato pri svakoj bolesti i svakom novom leku, uključujući i one koji se kupuju bez recepta, obavestite lekara da pijete varfarin; često će biti potrebna vanredna kontrola INR nekoliko dana kasnije.

Šta ako pređem na noviji antikoagulans?

Ako se terapija promeni sa varfarina na neki od direktnih oralnih antikoagulanasa, pravila o vitaminu K prestaju da važe, jer ti lekovi ne deluju preko vitamina K i ne prate se INR kontrolama. To ne znači da su bez sopstvenih pravila: redovnost uzimanja tamo postaje još važnija. Odluku o eventualnom prelasku donosi isključivo kardiolog prema Vašoj dijagnozi; kod mehaničkog srčanog zaliska, na primer, varfarin ostaje jedini izbor.

Kada hitno pozvati 194?

Odmah pozovite hitnu pomoć na broj 194 ako se javi:

• povraćanje krvi ili sadržaja koji liči na talog kafe
• crna, katranasta stolica ili veća količina krvi u stolici
• krvarenje koje ne prestaje ni posle dužeg pritiska na ranu
• iznenadna, jaka glavobolja sa smetnjama vida, govora ili slabošću jedne strane tela

Ne vozite se sami do bolnice. Ne čekajte da simptom prođe.

Kada se javiti kardiologu?

Javite se kardiologu (ne hitnoj pomoći) ako:

• primetite modrice bez jasnog razloga, češće krvarenje desni ili krv pri brijanju koja teže staje
• primetite krv u mokraći ili neuobičajeno obilne menstruacije
• planirate dijetu, post ili veću promenu načina ishrane
• počinjete ili prekidate bilo koji lek, suplement ili biljni preparat
• ste bili bolesni, sa temperaturom, prolivom ili slabijim apetitom više dana

Ovaj tekst je deo celine o životu sa atrijalnom fibrilacijom; krovni vodič pročitajte u tekstu Život sa AF i antikoagulantnom terapijom. Osnovna pravila uzimanja leka i šta raditi kod propusta opisana su u tekstu Zaboravljena doza antikoagulansa, a samu bolest objašnjava matični tekst Atrijalna fibrilacija.