Atrijalna fibrilacija (apsolutna aritmija): uzroci, simptomi, dijagnoza i lečenje
Stručna redakcija: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 4. avgust 2026.
Nepravilan puls koji preskače i ubrzava bez razloga najčešće je atrijalna fibrilacija. Kod dela ljudi ne daje nikakve tegobe, a ipak petostruko podiže rizik od moždanog udara. Zato je najvažnija odluka posle dijagnoze ona o terapiji protiv zgrušavanja, a ne ona o ritmu.
Brze činjenice
Podatak
Vrednost
Latinski naziv
fibrillatio atriorum
Narodni nazivi
apsolutna aritmija, treperenje pretkomora, nepravilan rad srca
Rasprostranjenost u svetu
oko 60 miliona ljudi, uz stalni rast
Učestalost iznad 65 godina
2 do 5% stanovništva, a iznad 80 godina 10 do 17%
Rizik tokom života
otprilike jedna od četiri osobe posle 40. godine
Rizik od moždanog udara
do pet puta veći nego kod osoba bez ove aritmije
Korist od terapije protiv zgrušavanja
smanjenje rizika od moždanog udara za oko dve trećine
Hitni broj
194
Atrijalna fibrilacija: ključni podaci
Šta je atrijalna fibrilacija?
Atrijalna fibrilacija je poremećaj ritma u kome pretkomore srca ne kucaju uredno, nego trepere, pa i komore rade nepravilno i najčešće brže nego što treba. Narodni naziv apsolutna aritmija dobro opisuje to stanje, jer puls u njemu nema nikakav prepoznatljiv obrazac.
Kako radi zdravo srce
Zdravo srce kuca 60 do 100 puta u minuti zahvaljujući impulsima iz sinusnog čvora, prirodnog predvodnika u zidu desne pretkomore. Impuls se širi kroz pretkomore, koje se stegnu i doguraju krv u komore, a zatim kroz prevodni čvor stiže do komora. Doprinos pretkomora punjenju komora iznosi oko petine do trećine ukupne količine krvi.
Šta se dešava tokom aritmije
U atrijalnoj fibrilaciji u pretkomorama nastaje mnoštvo haotičnih električnih talasa, pa se one ne stežu nego samo trepere, i to više od tri stotine puta u minuti. Prevodni čvor propušta samo deo tih impulsa, i to nepravilno, zbog čega je puls nepravilan i često ubrzan.
Posledice su dve. Srce gubi doprinos pretkomora punjenju, pa izbacuje manje krvi, što daje zamor i zaduvanost. U pretkomori koja se ne steže krv se usporava i stvara ugrušak, najčešće u malom slepom džepu leve pretkomore, a taj ugrušak može otputovati u mozak i izazvati moždani udar.
Oblici atrijalne fibrilacije
Oblik
Trajanje
Kako se ponaša
prvi otkriveni
bilo koje
tek postavljena dijagnoza, tok se još ne zna
povremeni
prestaje sam u roku od sedam dana
epizode dolaze i prolaze
uporni
traje duže od sedam dana
prestaje tek uz lečenje
dugotrajno uporni
duže od godinu dana
još se pokušava vraćanje urednog ritma
trajni
stalno prisutan
dogovoreno je da se uredan ritam više ne vraća
Oblici atrijalne fibrilacije prema toku
Poseban pojam je aritmija uz suženje mitralnog zaliska ili uz ugrađen mehanički zalistak, jer se u tim slučajevima terapija protiv zgrušavanja sprovodi isključivo varfarinom.
Šta uzrokuje atrijalnu fibrilaciju?
Atrijalnu fibrilaciju najčešće uzrokuje spoj godina i pridruženih bolesti koje opterećuju levu pretkomoru i vremenom je šire, pre svega povišen krvni pritisak, srčana slabost i bolesti zalistaka. Kod više od devet od deset pacijenata nađe se bar jedan faktor na koji se može uticati, i upravo je to razlog zbog kog lečenje ne staje na lekovima za ritam.
Bolesti koje su najčešće u pozadini
Povišen krvni pritisak, najčešća pridružena bolest, koja postepeno širi levu pretkomoru
Srčana slabost, koja i uzrokuje aritmiju i nastaje zbog nje
Bolesti zalistaka, naročito nepotpuno zatvaranje i suženje mitralnog zaliska
Koronarna bolest i preležan infarkt
Prekid disanja u snu, koji ima do polovine pacijenata sa ovom aritmijom
Šećerna bolest tipa 2, koja povećava rizik za oko trećinu
Pojačan rad štitaste žlezde
Hronična bubrežna bolest i hronična bolest pluća
Zapaljenje srčanog mišića i stanje posle operacije na srcu
Faktori rizika na koje se može uticati
gojaznost, jer svakih pet jedinica preko zdrave telesne težine osetno podiže rizik
prekomerno pijenje alkohola, a rizik raste i pri umerenim količinama
neprepoznat i nelečen prekid disanja u snu
fizička neaktivnost, ali i višegodišnji vrhunski izdržljivosni sport
pušenje
hronični stres i nedovoljno sna
Faktori rizika na koje se ne može uticati
godine života, jer učestalost naglo raste posle 65. godine
muški pol, mada žene imaju veći rizik od moždanog udara kada aritmiju dobiju
nasledna sklonost, jer aritmija kod roditelja podiže rizik
evropsko poreklo, kod koga je aritmija češća
visok rast
Razlike po polu i uzrastu
Kod mlađih osoba aritmija se češće javlja u epizodama, često posle većeg unosa alkohola, neispavanosti ili velikog napora, i srce je pri tome najčešće građom zdravo. Kod starijih preovlađuju uporni i trajni oblici, na podlozi povišenog pritiska i srčane slabosti. Žene češće imaju izražene tegobe i lošije ih podnose, a imaju i veći rizik od moždanog udara pri istim ostalim uslovima.
Koji su simptomi atrijalne fibrilacije?
Simptom po kome se atrijalna fibrilacija najčešće prepoznaje je osećaj nepravilnog i ubrzanog rada srca, koji počinje i prestaje bez jasnog povoda i traje od nekoliko minuta do više dana. Uz to idu zamor, zaduvanost i smanjena podnošljivost napora, a kod velikog dela pacijenata nema nijedne tegobe, pa se aritmija otkrije slučajno.
Glavne tegobe
osećaj lupanja, preskakanja ili treperenja u grudima
nepravilan puls koji se lako napipa na zglobu ruke
izražen zamor i slabost pri uobičajenim aktivnostima
zaduvanost pri naporu, a kod bržeg rada srca i u mirovanju
vrtoglavica i osećaj nesigurnosti
pritisak ili nelagodnost u grudima
nemir, strepnja i osećaj da nešto nije u redu
učestalo mokrenje tokom epizode
gubitak svesti, koji je redak ali ozbiljan znak
Kada aritmija protiče bez tegoba
Kod velikog dela pacijenata aritmija se ne oseća, a kod onih koji je osećaju veliki broj epizoda ipak prođe neprimećeno. Takvi oblici nose isti rizik od moždanog udara kao i oni sa izraženim tegobama, pa se ne smatraju blažim. Najčešće se otkriju slučajno, pri merenju pritiska aparatom koji javlja nepravilan ritam, na EKG-u snimljenom iz drugog razloga ili tek posle moždanog udara.
Razlike u ispoljavanju
Kod mlađih osoba tegobe su izraženije, jer srce brže reaguje na aritmiju, a epizode počinju i prestaju naglo. Kod starijih preovlađuju zamor i zaduvanost, koji se lako pripišu godinama, pa dijagnoza kasni. Kod pacijenata sa srčanom slabošću ista aritmija daje mnogo teže tegobe nego kod osoba sa zdravim srcem.
Sa čim se tegobe najčešće mešaju
Osećaj lupanja srca javlja se i kod napada panike, kod pojačanog rada štitaste žlezde, posle kafe i energetskih pića i kod obične ekstrasistole, dakle pojedinačnog preskoka. Razlika je u tome što je kod ove aritmije puls potpuno nepravilan, bez ikakvog obrasca, i to se može napipati na zglobu ruke. Konačan odgovor daje samo EKG snimljen tokom tegobe.
⚠ Upozorenje: pozovite 194
Slabost ili utrnulost jedne strane tela, iskrivljenost lica, otežan govor, jak bol u grudima koji ne prolazi ili naglo otežano disanje mogu značiti moždani udar ili drugu hitnu komplikaciju.
Ne čekajte da tegoba prođe sama. Odmah pozovite hitnu pomoć na broj 194.
Kako se dijagnostikuje atrijalna fibrilacija?
Atrijalna fibrilacija se dijagnostikuje isključivo EKG zapisom napravljenim tokom same epizode, jer je taj zapis jedini prihvaćen dokaz i nijedna druga metoda ga ne može zameniti. Epizoda koja traje najmanje 30 sekundi smatra se klinički značajnom i dovoljna je za postavljanje dijagnoze, bez obzira na to da li je pacijent oseća.
Šta se vidi na EKG-u
Na zapisu nema urednih talasa koji odgovaraju stezanju pretkomora, umesto njih vidi se nepravilna osnovna linija, a razmaci između otkucaja komora potpuno su nejednaki. Taj nalaz je nedvosmislen i ne traži dodatnu potvrdu. Problem nije prepoznavanje aritmije na zapisu, nego to što epizode često prestanu pre nego što pacijent stigne do aparata.
Pretrage koje se rade
Pretraga
Šta pokazuje
Kada se radi
EKG sa 12 odvoda
postojanje aritmije i njen oblik
kod svih, kao prva pretraga
Holter EKG tokom 24 do 72 sata
epizode koje se javljaju svakodnevno
kod čestih tegoba
Snimač događaja ili zakrpa koja se nosi nedeljama
ređe epizode
kada Holter ne uhvati aritmiju
Ugradni snimač ritma
ritam tokom dve do tri godine
kod moždanog udara nejasnog uzroka
Ultrazvuk srca
veličinu pretkomore, zaliske i pumpnu funkciju
kod svih posle postavljene dijagnoze
Ultrazvuk srca preko jednjaka
ugrušak u pretkomori
pred vraćanje ritma i pred ablaciju
Analize krvi
rad štitaste žlezde, bubrega, krvnu sliku, elektrolite
kod svih
Ispitivanje spavanja
prekid disanja u snu
kod hrkanja i dnevne pospanosti
Dijagnostičke pretrage kod atrijalne fibrilacije
Šta rade pametni satovi
Uređaji koji na osnovu protoka krvi kroz kožu prepoznaju nepravilan ritam mogu ukazati na aritmiju i njihov nalaz jeste koristan podatak. Ipak, oni ne postavljaju dijagnozu, jer se ona postavlja samo pravim EKG zapisom koji tumači lekar. Nalaz sa sata je razlog da se javite lekaru, a ne razlog da se sami počnete lečiti ili da se uspaničite.
Kome se preporučuje provera ritma
Povremena provera pulsa preporučuje se svima starijim od 65 godina, pri svakom odlasku kod lekara. Kod osoba starijih od 75 godina i kod onih sa visokim rizikom, na primer sa povišenim pritiskom, srčanom slabošću ili ranijim moždanim udarom, preporučuje se i planska, redovna provera. Rano otkrivanje ima smisla samo ako za njim sledi procena rizika i odluka o terapiji.
Šta se procenjuje posle dijagnoze
Kada je aritmija potvrđena, procenjuje se rizik od moždanog udara, rizik od krvarenja, težina tegoba i stanje srca. Za rizik od moždanog udara koristi se bodovni sistem koji sabira godine, povišen pritisak, šećernu bolest, srčanu slabost, raniji moždani udar i bolest krvnih sudova. U smernicama iz 2024. godine ženski pol je izbačen iz tog sabiranja, jer sam po sebi ne menja odluku o terapiji.
Kako se leči atrijalna fibrilacija?
Lečenje atrijalne fibrilacije ima četiri dela koji se sprovode istovremeno: lečenje pratećih bolesti, sprečavanje moždanog udara, smanjenje tegoba kontrolom ritma ili brzine rada srca i redovno praćenje uz obaveštavanje pacijenta. Cilj nije samo smiriti puls, nego smanjiti broj moždanih udara i produžiti život.
Sprečavanje moždanog udara
Ovo je najvažnija odluka posle dijagnoze i donosi se prema bodovnom sistemu za procenu rizika, a ne prema tome koliko pacijent ima tegoba ili koliko su epizode česte. Terapija protiv zgrušavanja smanjuje rizik od moždanog udara za oko dve trećine u odnosu na izostanak lečenja.
Danas se koriste noviji oralni lekovi protiv zgrušavanja, koji u poređenju sa varfarinom dodatno smanjuju rizik od moždanog udara i sistemske embolije za oko petinu, uz približno upola manji rizik od krvarenja u mozak. Ne traže redovnu kontrolu zgrušavanja i imaju manje sadejstava sa hranom. Varfarin ostaje jedini izbor kod suženja mitralnog zaliska i kod ugrađenog mehaničkog zaliska.
Aspirin se za ovu svrhu više ne koristi, jer štiti slabo, a krvari gotovo jednako. Kod pacijenata kod kojih terapija protiv zgrušavanja nije moguća zbog visokog rizika od krvarenja, razmatra se zatvaranje slepog džepa leve pretkomore posebnim uređajem koji se postavlja kateterom.
Kada se ne planira vraćanje urednog ritma, cilj je da srce u mirovanju kuca sporije od 110 puta u minuti, uz uslov da pacijent nema tegobe. Za to se koriste beta-blokatori, pojedini kalcijumski antagonisti i digoksin, a izbor zavisi od pumpne funkcije srca i pratećih bolesti. Kod pacijenata kod kojih ni to ne pomaže, razmatra se ablacija prevodnog čvora uz ugradnju pejsmejkera.
Vraćanje i održavanje urednog ritma
Uredan ritam se vraća električnim udarom uz kratku anesteziju ili lekovima u venu. Kada aritmija traje duže od 24 sata, pre tog postupka je obavezna terapija protiv zgrušavanja ili ultrazvuk srca preko jednjaka kojim se isključuje ugrušak. Ta granica je u smernicama iz 2024. godine snižena sa ranijih 48 sati.
Za održavanje ritma koriste se lekovi protiv aritmije, a kod povremenog oblika kateterska ablacija danas ima prednost nad lekovima kao prvi izbor. U tom zahvatu se električno izoluju ušća plućnih vena, odakle najčešće potiču impulsi koji aritmiju pokreću. Uspešnost kod povremenog oblika je 70 do 80% posle jedne procedure, a 85 do 90% posle ponovljene, uz komplikacije u manje od 5% slučajeva.
Noviji način ablacije koristi kratke električne impulse koji deluju izbirljivo na srčane ćelije i time smanjuju rizik od oštećenja okolnih struktura, a zahvat traje kraće.
Lečenje pratećih bolesti i promena navika
Ovaj deo lečenja se često potceni, a bez njega ni ablacija ni lekovi ne daju trajan rezultat. Obuhvata smanjenje telesne težine, lečenje povišenog pritiska i šećerne bolesti, lečenje prekida disanja u snu, redovnu umerenu fizičku aktivnost i strogo ograničenje alkohola.
Alkohol je jedan od najjasnije dokazanih okidača, pa se preporučuje najviše tri standardna pića nedeljno, dakle oko 30 grama čistog alkohola. Kod pacijenata koji potpuno prestanu da piju broj epizoda osetno se smanji.
Kakav je tok bolesti i šta se očekuje?
Atrijalna fibrilacija je hronična bolest sklona napredovanju, i to je njena najvažnija odlika. Kod dela pacijenata povremene epizode vremenom postaju duže i češće, pa oblik prelazi u uporni i na kraju u trajni, dok kod drugih ostane u istom obliku godinama. Rano lečenje i dosledna kontrola pratećih bolesti to napredovanje usporavaju.
Sama aritmija najčešće nije opasna po život u trenutku kada se javi. Opasnost dolazi od ugruška i od dugotrajno brzog rada srca, koji vremenom slabi pumpnu funkciju. Oba se mogu sprečiti, i to je razlog zbog kog se ova aritmija leči i kada ne daje nikakve tegobe.
Uz terapiju protiv zgrušavanja rizik od moždanog udara pada na mali deo početnog, a uz dobru kontrolu brzine rada srca i lečenje pratećih bolesti veliki deo pacijenata živi bez ograničenja. Kod pacijenata kod kojih se uredan ritam održi, tegobe i podnošljivost napora se osetno poprave. Šta konkretan nalaz znači za pojedinu osobu procenjuje kardiolog koji zna njen bodovni skor rizika, stanje srca i prateće bolesti.
Život sa atrijalnom fibrilacijom
Život sa atrijalnom fibrilacijom kod većine pacijenata teče uobičajeno, uz redovnu terapiju, izbegavanje nekoliko poznatih okidača i redovne kontrole. Najveći deo uspeha zavisi od doslednog uzimanja terapije protiv zgrušavanja, jer ona sprečava komplikaciju koja od ove aritmije čini ozbiljnu bolest, a to je moždani udar.
Terapija protiv zgrušavanja u svakodnevici
Lek se uzima svakog dana u isto vreme, jer se zaštita gubi već posle jedne ili dve propuštene doze. Kod povreda, krvarenja iz nosa koje ne staje, krvi u stolici ili mokraći, kao i pre svakog zahvata, javlja se lekaru. Pri svakom pregledu, uključujući stomatološki, treba reći da uzimate ovaj lek. Terapija se ne prekida samostalno ni onda kada je ritam uredan mesecima.
Ishrana
Ishrana je mediteranskog tipa, sa naglaskom na povrće, voće, integralne žitarice, ribu i maslinovo ulje. Pacijenti na varfarinu ne izbegavaju zelenu salatu, spanać i kelj, nego ih jedu ujednačeno iz nedelje u nedelju, jer naglo povećanje ili smanjenje remeti dejstvo leka. Kod novijih lekova protiv zgrušavanja ta ograničenja ne postoje.
Alkohol, kafa i okidači
Alkohol se ograničava na najviše tri standardna pića nedeljno, a kod dela pacijenata i potpuno izbegava, jer je jedan od najčešćih okidača. Kafa u umerenoj količini najčešće nije smetnja, dok se energetska pića izbegavaju. Ostali česti okidači su neispavanost, veliki obrok, naglo naprezanje i infekcija sa povišenom temperaturom, pa ih vredi zapisivati.
Fizička aktivnost
Redovna umerena aktivnost, oko 150 minuta nedeljno, smanjuje broj epizoda i preporučuje se većini pacijenata. Vrhunski izdržljivosni sport, naročito višegodišnji, povezan je sa većom učestalošću ove aritmije, pa se kod sportista plan pravi pojedinačno. Aktivnost se prekida i javlja lekaru ako se tokom nje jave bol u grudima, gušenje ili vrtoglavica.
Kontrole
Kontrole se u stabilnom stanju zakazuju na šest do dvanaest meseci, a češće u prvoj godini posle postavljanja dijagnoze ili posle zahvata. Na kontroli se proverava rad srca, terapija, krvna slika i rad bubrega, jer od bubrežne funkcije zavisi doza leka protiv zgrušavanja. Pacijenti na varfarinu redovno kontrolišu zgrušavanje krvi i vode dnevnik vrednosti.
Merenje pulsa kod kuće
Puls se može napipati na zglobu ruke, a mnogi aparati za merenje pritiska javljaju nepravilan ritam. Vredi voditi kratak dnevnik u koji se upisuju vreme epizode, koliko je trajala, kakve su bile tegobe i šta joj je prethodilo. Taj dnevnik lekaru govori više od opisa po sećanju i često pomogne da se prepoznaju okidači.
Putovanja, vožnja i posao
Vožnja je dozvoljena kada aritmija ne izaziva vrtoglavicu i gubitak svesti. Pri putovanju terapija se nosi u ručnom prtljagu, u originalnim pakovanjima, uz spisak lekova i podatak o dozi. Na dugim letovima ustajte i krećite se na svaka dva sata i pazite na unos tečnosti. Vremenska razlika ne menja doziranje, ali pomaže da se unapred isplanira kada se lek uzima.
Mentalno zdravlje
Strah od nove epizode je čest i kod dela pacijenata dovodi do stalnog merenja pulsa i izbegavanja aktivnosti. Kod drugih se javlja suprotno, poricanje i preskakanje terapije kada je ritam uredan. Ni jedno ni drugo ne pomaže, pa je dobro sa kardiologom dogovoriti šta se radi kada epizoda počne i koje tegobe zaista traže reakciju.
Kada hitno pozvati 194?
Pozovite 194 odmah ako se javi bilo šta sa ove liste, jer to može značiti moždani udar, naglo popuštanje srca ili opasno brz rad srca. Ne čekajte da tegoba prođe sama i ne vozite se sami do bolnice, jer se kod moždanog udara ishod meri minutima, a lečenje je moguće samo u prvim satima.
slabost ili utrnulost jedne strane tela, iskrivljenost lica ili otežan govor
iznenadan gubitak vida na jedno oko ili dvoslike
jak bol u grudima koji ne prolazi
naglo i jako otežano disanje ili gušenje u ležećem položaju
gubitak svesti ili osećaj da ćete se onesvestiti
vrlo brz rad srca praćen bledilom, hladnim znojem i padom pritiska
krvarenje koje ne staje kod pacijenta na terapiji protiv zgrušavanja
Kada se javiti kardiologu?
Kardiologu se javite u narednim danima, bez čekanja na zakazanu kontrolu, kada se pojavi nešto sa ove liste. To su tegobe i nalazi koji traže pregled u roku od nekoliko dana do dve nedelje, ali ne i poziv hitnoj pomoći, jer ne znače da je u toku komplikacija.
epizode koje su postale duže ili češće nego ranije
prva zabeležena epizoda kod osobe koja do sada nije imala ovu dijagnozu
nalaz nepravilnog ritma sa pametnog sata ili aparata za pritisak
zaduvanost ili otoci koji se pojačavaju
puls koji u mirovanju ostaje iznad dogovorene vrednosti
česte modrice ili krvarenje iz desni na terapiji protiv zgrušavanja
planiranje operacije ili stomatološkog zahvata, radi dogovora o terapiji
m. Često postavljana pitanja
Pitanja pacijenata.
Sama aritmija najčešće nije opasna u trenutku kada se javi, ali nosi do pet puta veći rizik od moždanog udara i vremenom može oslabiti pumpnu funkciju srca. Oba rizika se mogu bitno smanjiti, terapijom protiv zgrušavanja i kontrolom brzine rada srca. Zato se ova aritmija leči i kod pacijenata koji ne osećaju nikakve tegobe.
Kod dela pacijenata, naročito kod povremenog oblika i kod mlađih osoba sa zdravim srcem, kateterska ablacija donese dugotrajan uredan ritam, sa uspešnošću od 70 do 80% posle jedne procedure. To ipak ne znači potpuno izlečenje, jer se aritmija može vratiti i posle godina. Odluka o prekidu terapije protiv zgrušavanja nikada se ne donosi samo zato što je ritam uredan.
Kod većine pacijenata da, jer je odluka zasnovana na bodovnom skoru rizika od moždanog udara, a ne na tome koliko su epizode česte ili da li ih pacijent oseća. Rizik ostaje i kada je ritam uredan, pa i posle uspešne ablacije. Prekid terapije razmatra se samo kod pacijenata sa vrlo niskim skorom, i to isključivo uz kardiologa.
Zato što aspirin kod ove aritmije slabo štiti od moždanog udara, a rizik od krvarenja nosi gotovo jednak kao pravi lekovi protiv zgrušavanja. Zbog toga se za ovu namenu više ne koristi. Koriste se noviji oralni lekovi protiv zgrušavanja, a kod suženja mitralnog zaliska i mehaničkog zaliska varfarin.
Sednite ili lezite, smirite se i izmerite puls i pritisak ako imate aparat, pa zabeležite vreme početka. Kod dela pacijenata kardiolog unapred dogovori šta se radi u toj situaciji, uključujući dodatnu dozu leka. Ako epizoda traje duže nego obično, ili je praćena bolom u grudima, gušenjem, vrtoglavicom ili gubitkom svesti, pozovite hitnu pomoć.
Kada aritmija traje duže od 24 sata, pre vraćanja urednog ritma obavezna je terapija protiv zgrušavanja ili ultrazvuk srca preko jednjaka kojim se isključuje ugrušak u pretkomori. Ta granica je snižena sa ranijih 48 sati u smernicama iz 2024. godine. Vraćanje ritma bez te pripreme nosi rizik da se postojeći ugrušak pokrene i izazove moždani udar.
Može da ukaže na nepravilan ritam i taj nalaz jeste koristan, naročito kod osoba koje epizode ne osećaju. Dijagnoza se ipak postavlja samo pravim EKG zapisom koji tumači lekar, jer uređaji daju i lažne uzbune. Nalaz sa sata je razlog da se javite lekaru i uradite EKG, a ne razlog da sami menjate terapiju.
Alkohol je jedan od najjasnije dokazanih okidača, pa se preporučuje najviše tri standardna pića nedeljno, dakle oko 30 grama čistog alkohola. Kod pacijenata koji potpuno prestanu da piju broj epizoda se osetno smanji, pa je kod čestih epizoda potpuno izbegavanje bolji izbor. Kod terapije varfarinom alkohol dodatno remeti dejstvo leka.
Da, redovna umerena aktivnost smanjuje broj epizoda i preporučuje se većini pacijenata, oko 150 minuta nedeljno. Vrhunski izdržljivosni sport je povezan sa većom učestalošću ove aritmije, pa se kod sportista plan pravi pojedinačno. Aktivnost se prekida i prijavljuje lekaru ako se tokom nje jave bol u grudima, gušenje ili vrtoglavica.
Ablacija je zahvat u kome se kateterom kroz krvni sud dolazi do srca i električno izoluju ušća plućnih vena, odakle najčešće potiču impulsi koji pokreću aritmiju. Kod povremenog oblika danas ima prednost nad lekovima kao prvi izbor. Uspešnost je 70 do 80% posle jedne procedure i 85 do 90% posle ponovljene, uz komplikacije u manje od 5% slučajeva.
Nasledna sklonost postoji, jer atrijalna fibrilacija kod roditelja podiže rizik kod dece, naročito kada se javila u mlađem životnom dobu. Kod većine pacijenata ipak preovlađuju stečeni uzroci, pre svega povišen pritisak, gojaznost i prekid disanja u snu. Kod osoba mlađih od 45 godina sa ovom aritmijom i porodičnom istorijom razmatra se dodatna kardiološka obrada.
Zamor kod ove aritmije ne dolazi samo od brzine rada srca, nego i od gubitka doprinosa pretkomora punjenju komora, koji iznosi petinu do trećine ukupne količine krvi. Zbog toga srce izbacuje manje krvi i pri urednoj brzini. Uz to zamor mogu izazvati i sami lekovi, manjak gvožđa i prateće bolesti, pa se traži uzrok, a ne pripisuje se automatski aritmiji.
Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet niti zamenjuje pregled kod lekara. Za tumačenje nalaza, postavljanje dijagnoze ili donošenje terapijskih odluka obratite se svom kardiologu. Ako imate akutne simptome (bol u grudima, gušenje, gubitak svesti), pozovite hitnu pomoć na broj 194.
Van Gelder IC, Rienstra M, Bunting KV, i saradnici. Smernice Evropskog kardiološkog društva (ESC) iz 2024. godine za lečenje atrijalne fibrilacije. Eur Heart J. 2024;45(36):3314–3414.doi.org/10.1093/eurheartj/ehae176 [pristupljeno maj 2026].
Hindricks G, Potpara T, Dagres N, i saradnici. Smernice Evropskog kardiološkog društva (ESC) iz 2020. godine za dijagnostiku i lečenje atrijalne fibrilacije. Eur Heart J. 2021;42(5):373–498.doi.org/10.1093/eurheartj/ehaa612 [pristupljeno maj 2026].
Hart RG, Pearce LA, Aguilar MI. Meta-analysis: antithrombotic therapy to prevent stroke in patients who have nonvalvular atrial fibrillation. Ann Intern Med. 2007;146(12):857–867.doi.org/10.7326/0003-4819-146-12-200706190-00007 [pristupljeno maj 2026].
Ruff CT, Giugliano RP, Braunwald E, i saradnici. Comparison of the efficacy and safety of new oral anticoagulants with warfarin in patients with atrial fibrillation. Lancet. 2014;383(9921):955–962.doi.org/10.1016/S0140-6736(13)62343-0 [pristupljeno maj 2026].
Healey JS, Connolly SJ, Gold MR, i saradnici. Subclinical atrial fibrillation and the risk of stroke. N Engl J Med. 2012;366(2):120–129.doi.org/10.1056/NEJMoa1105575 [pristupljeno maj 2026].
Heeringa J, van der Kuip DAM, Hofman A, i saradnici. Prevalence, incidence and lifetime risk of atrial fibrillation: the Rotterdam study. Eur Heart J. 2006;27(8):949–953.doi.org/10.1093/eurheartj/ehi825 [pristupljeno maj 2026].
Cheng S, He J, Han Y, i saradnici. Global burden of atrial fibrillation and atrial flutter and its attributable risk factors from 1990 to 2021. Europace. 2024;26(7):euae195.doi.org/10.1093/europace/euae195 [pristupljeno maj 2026].
Voskoboinik A, Kalman JM, De Silva A, i saradnici. Alcohol abstinence in drinkers with atrial fibrillation. N Engl J Med. 2020;382(1):20–28.doi.org/10.1056/NEJMoa1817591 [pristupljeno maj 2026].
Schnabel RB, Yin X, Gona P, i saradnici. 50 year trends in atrial fibrillation prevalence, incidence, risk factors, and mortality in the Framingham Heart Study. Lancet. 2015;386(9989):154–162.doi.org/10.1016/S0140-6736(14)61774-8 [pristupljeno maj 2026].
