Šta pitati lekara pre koronarografije: kompletna lista pitanja za pacijente

Šta je koronarografija i kako se izvodi procedura

Koronarografija je invazivni pregled kojim se kontrastnim sredstvom i rendgenskim zracima prikazuju koronarne arterije, krvni sudovi koji ishranjuju srčani mišić. Kateter se uvodi kroz arteriju na ručnom zglobu (radijalni pristup) ili preponi (femoralni pristup) i provodi do srca, gde se ubrizgava jodno kontrastno sredstvo. Procedura traje obično 20 do 45 minuta i radi se u lokalnoj anesteziji.

Kada je koronarografija stvarno indikovana

Prema ESC 2024 smernicama, invazivna koronarografija se preporučuje kod osoba sa visokom kliničkom verovatnoćom koronarne bolesti, teškim simptomima koji ne reaguju na lekove, anginom pri niskom nivou napora ili kod visokog rizika kardiovaskularnih događaja. U akutnom infarktu izvodi se hitno. Kod stabilnih pacijenata postoje i neinvazivne alternative koje treba prvo razmotriti.

Pitanja o indikaciji koja treba postaviti lekaru:

• Zašto baš meni treba koronarografija sada?
• Da li sam kandidat za neinvazivni test (CCTA, stres ehokardiografija, miokardna scintigrafija) umesto direktne koronarografije?
• Šta će se promeniti u mom lečenju u zavisnosti od nalaza?
• Šta se dešava ako odložim ili odbijem proceduru?

Koje su alternative invazivnoj koronarografiji

Prema ESC 2024 smernicama, CT koronarografija (CCTA) je prvi test kod osoba sa niskom do umerenom verovatnoćom koronarne bolesti (5 do 50%). Kod umerene do visoke verovatnoće (15 do 85%), preporučeni su stres ehokardiografija, PET ili magnetna rezonanca srca. Invazivna koronarografija nije uvek prvi izbor, vredi pitati lekara zašto je u konkretnom slučaju baš ona indikovana.

Kako se pravilno pripremiti za koronarografiju

Priprema podrazumeva post od 6 sati pre procedure (voda u malim količinama je obično dozvoljena), donošenje sve dokumentacije, liste lekova i pratioca koji će odvesti pacijenta kući. Dan-dva pre, rade se laboratorijske analize: krvna slika, urea, kreatinin i koagulacioni status.

Pitanja o pripremi:

• Koje lekove ujutru pre procedure da uzmem, a koje da preskočim?
• Da li da prekinem metformin i kada ga ponovo uvodim?
• Šta sa varfarinom i drugim antikoagulansima? (DOAK i antikoagulansi imaju različite režime prekida)
• Da li da prekinem aspirin i klopidogrel?
• Da li koristim lekove za erektilnu disfunkciju? (moraju se prekinuti zbog interakcije sa nitratima)
• Koliko sati pre da ne jedem i ne pijem?
• Šta da ponesem od dokumentacije?

Posebne grupe: dijabetičari, bubrežni bolesnici i alergičari

Dijabetičari na metforminu treba lek da prekinu na dan procedure i nastave 48 sati posle, uz proveru funkcije bubrega. Bubrežni bolesnici (eGFR ispod 60 ml/min) imaju povećan rizik od kontrastom izazvane nefropatije i zahtevaju prehidraciju fiziološkim rastvorom pre i posle procedure. Alergičari na jod dobijaju premedikaciju kortikosteroidima i antihistaminicima 12 do 24 sata ranije. Pregled svih mogućih komplikacija procedure, njihove učestalosti i načina lečenja nalazi se u posebnom tekstu o komplikacijama koronarografije i PCI.

Pitanja za rizične grupe:

• Koji mi je nivo kreatinina i eGFR, da li mi je potrebna prehidracija?
• Da li sam ranije imao reakciju na kontrast i kakav je plan premedikacije?
• Imam dijabetes, kako da prilagodim insulin ili oralne lekove?
• Trudna sam ili planiram trudnoću, postoji li alternativa bez zračenja?

Kako teče sama procedura korak po korak

Pacijent leži na leđima na rendgenskom stolu. Lekar dezinfikuje mesto pristupa (zglob ili prepona), aplikuje lokalni anestetik, postavi uvodnik i kroz njega provodi katetere. Daje se blaga sedacija, ali pacijent ostaje budan i sarađuje (zadržavanje daha, kašalj). Kada se ubrizga kontrast, može se osetiti kratak osećaj toplote po telu, što je normalno i prolazi za nekoliko sekundi.

Pitanja o samoj proceduri:

• Da li ćete koristiti radijalni (ručni zglob) ili femoralni (prepona) pristup i zašto? (ESC 2024 preporučuje radijalni kao primarni)
• Koliko dugo procedura traje?
• Da li ću biti budan i da li će boleti?
• Ko će izvoditi proceduru i koliko koronarografija godišnje radi taj centar?

Pitanja o FFR, iFR i naprednim metodama procene

Kada se nađe stenoza koja je granična (suženje 40 do 70%), to ne mora značiti da je hemodinamski značajna. Prema ESC 2024 smernicama, za vođenje odluke o revaskularizaciji preporučuje se invazivno funkcionalno testiranje: frakciona rezerva protoka (FFR 0,80 ili manje) ili instant wave-free ratio (iFR 0,89 ili manje). Intravaskularni ultrazvuk (IVUS) i optička koherentna tomografija (OCT) su dodatne metode za precizniju procenu lezija.

Pitanja o naprednoj proceni:

• Ako se nađe granično suženje, da li ćete uraditi FFR ili iFR pre nego što odlučite o stentu?
• Da li je dostupan IVUS ili OCT u tom centru?

Šta posle nalaza: stent, bajpas ili samo lekovi

Postoje tri glavna ishoda: koronarografija pokazuje da nema značajne bolesti (nastavlja se medikamentna terapija), nalazi se značajna lezija pogodna za stent (perkutana koronarna intervencija, PCI, često odmah u istom aktu), ili se nalazi višesudovna bolest gde je hirurško lečenje (bajpas, CABG) bolje rešenje. Prema AHA/ACC 2023 smernicama, kompleksne odluke donosi tim za srce (Heart Team): kardiolog, kardiohirurg i interventni kardiolog zajedno.

Pitanja o odluci posle nalaza:

• Ako se nađe suženje, hoćete li ugraditi stent odmah ili sačekati i razgovarati sa mnom?
• Da li je moj slučaj za konsultaciju tima za srce (kardiohirurg i kardiolog)?
• Imam li pravo na drugo mišljenje pre nego što pristanem na stent ili bajpas?

Oporavak posle koronarografije: prvi dani i nedelje

Posle radijalnog pristupa nosi se kompresivna narukvica koja se postepeno popušta tokom 6 sati. Posle femoralnog pristupa, leži se 6 do 10 sati uz kompresivnu oblogu. Tuširanje je dozvoljeno sledećeg dana, vožnja automobila tek posle 5 do 7 dana, uz izbegavanje teže fizičke aktivnosti, saune i bazena 10 do 14 dana.

Pitanja o oporavku:

• Kada smem da se tuširam, vozim, vratim na posao, vežbam, imam seksualne odnose?
• Koliko dugo nosim kompresivni zavoj?
• Koje simptome smatrate alarmantnim i kada da pozovem hitnu?

Kada zvati lekara nakon otpusta

Hitno se javite ako primetite:

• jak bol, otok ili krvarenje na mestu uboda koje ne staje
• hladnu, bledu ili modru ruku ili nogu na strani pristupa
• bol u grudima sličan onome pre procedure
• naglu kratak dah, gušenje
• temperaturu preko 38 stepeni
• iznenadnu slabost, poremećaj govora ili vida (mogu biti znaci moždanog udara)