Stres ehokardiogram: šta je, kako se radi i kada je potreban
Stručni recenzent: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 17. maj 2026.
Stres ehokardiogram (stres eho) je neinvazivni ultrazvučni pregled srca koji se izvodi pre, tokom i posle kontrolisanog opterećenja, fizičkog ili farmakološkog. Otkriva ishemiju miokarda (nedovoljan dotok krvi u srčani mišić) sa tačnošću od 80 do 90%, bez zračenja i bez kontrasta sa jodom.
80–90%: Senzitivnost stres ehokardiograma u otkrivanju značajnog suženja koronarnih arterija, znatno više od klasične ergometrije (65–70%). Izvor: Pellikka PA et al. J Am Soc Echocardiogr. 2020;33(1):1–41.
Bol u grudima pri naporu, otežano disanje uz stepenice, neobjašnjiv zamor: simptomi koji mogu, ali ne moraju značiti koronarnu bolest. Elektrokardiogram (EKG) u miru često je uredan čak i kod osoba sa značajnim suženjem koronarnih arterija. Stres ehokardiogram pokazuje kako se srce ponaša pod opterećenjem, upravo onda kada problem stvarno postaje vidljiv.
Šta je stres ehokardiogram i kako funkcioniše?
Automobil koji u mestu radi besprekorno, a kvari se tek na autoputu, dobra je slika za ono što se dešava i sa srcem: u miru može da prikrije problem, jer je protok krvi dovoljan čak i pri suženju koronarnih arterija od 70%. Stres ehokardiogram (skraćeno stres eho) je ultrazvučni test koji otkriva te skrivene probleme tako što srce natera da radi punom snagom.
Stres eho je ultrazvučni pregled srca koji se radi pre, tokom i posle kontrolisanog opterećenja. Princip je jednostavan: kada srcu poraste potreba za kiseonikom, delovi zida koje napaja sužena koronarna arterija počinju slabije da se skupljaju. Ta slabost se direktno vidi na ultrazvučnoj slici.
Pod stresom, bilo fizičkim (ergobicikl, traka za trčanje) ili farmakološkim (lek koji ubrzava rad srca), potreba za kiseonikom raste tri do četiri puta. Sužena arterija ne može da odgovori na tu potrebu, pa nastaje takozvani regionalni poremećaj kretanja zida. U tome je suština testa: ishemija (nedovoljan dotok krvi u srčani mišić) se otkrije pre nego što izazove trajno oštećenje.
Pregled spada u neinvazivne metode. Nema zračenja, nema kateterizacije, nema kontrasta sa jodom. Taj stres test srca, kako ga pacijenti često zovu, daje funkcionalnu, anatomsku i prognostičku informaciju u jednom pregledu.
Princip detekcije ishemije pod opterećenjem
EKG u miru pokazuje samo električne signale srca, i to dok je ono potpuno opušteno. Kod mnogih pacijenata sa značajnim suženjem koronarnih arterija taj nalaz je potpuno uredan. Tek kada se od srca traži da radi jače, problem izlazi na videlo.
Stres eho se oslanja na sliku, ne na električnu krivu. Kardiolog posmatra svaki segment srčanog zida i upoređuje njegovo kretanje u miru sa kretanjem pod opterećenjem. Ako jedan ili više segmenata oslabe, to ukazuje na suženje arterije koja ih snabdeva krvlju. Prema smernicama Američkog društva za ehokardiografiju iz 2020. godine (Pellikka i saradnici, JASE 2020), ova metoda dostiže tačnost od 80 do 90% za otkrivanje značajne koronarne stenoze (suženja veće od 70%).
Zašto je stres eho precizniji od obične ergometrije?
Klasična ergometrija (test opterećenja samo sa EKG-om) ima ograničenu tačnost, oko 65 do 70%. Stres ehokardiografija dostiže 80 do 90%. Razlog je u tome što EKG pokazuje samo električne promene, dok ultrazvuk direktno prikazuje rad srčanog mišića.
Razlika je posebno izražena kod žena, kod osoba sa uvećanim srčanim mišićem (hipertrofijom leve komore), blokom leve grane ili promenama ST segmenta u miru. U svim tim situacijama EKG pod opterećenjem postaje nepouzdan. Stres eho zaobilazi te slepe tačke jer se oslanja na sliku.
Dodatna prednost: stres eho daje prognostičku informaciju. Normalan nalaz, bez regionalnih poremećaja kretanja zida, povezan je sa rizikom od velikog kardiovaskularnog događaja manjim od 1% godišnje. To je informacija koja smiruje i pacijenta i lekara.
Koje vrste stres eho testa postoje?
Postoji nekoliko načina da se srce natera da radi jače tokom pregleda. Izbor zavisi od vaše pokretljivosti, lekova koje uzimate i konkretnog kliničkog pitanja na koje vaš kardiolog traži odgovor. U praksi se koriste četiri protokola, a svaki ima svoje prednosti i ograničenja.
Vrsta testa
Kako se izvodi
Ergometrijski (fizičko opterećenje)
Hod na pokretnoj traci ili vožnja ergobicikla, najčešće Bruce protokol.
Dobutaminski
Intravenska infuzija dobutamina koji ubrzava i pojačava rad srca.
Dipiridamolski / adenozinski
Lek koji izaziva vazodilataciju i otkriva razliku u protoku.
Pacing test
Ubrzanje srca preko ugrađenog pejsmejkera (uređaja za regulaciju ritma srca).
Četiri protokola stres ehokardiografije
Ergometrijski test sa fizičkim opterećenjem
Ergometrijski stres eho podrazumeva da pacijent hoda na pokretnoj traci ili vozi ergobicikl dok kardiolog prati ultrazvučnu sliku srca. Najprecizniji rezultat daje bicikl u ležećem položaju (semi-supine ergometar), jer omogućava snimanje srca tokom samog opterećenja, ne samo pre i posle.
Protokol najčešće počinje opterećenjem od 25 vati (W), koje raste za 25 W svaka tri minuta. Cilj je dostići 85% maksimalne srčane frekvence. Formula je jednostavna: 220 minus vaše godine, pomnoženo sa 0,85. Na primer, za 60-godišnjaka ciljna frekvenca je 136 otkucaja u minutu.
Dobutaminski i drugi farmakološki protokoli
Kada pacijent ne može da vežba zbog bolova u zglobovima, neuroloških problema ili teške gojaznosti, koristi se dobutaminski protokol. Dobutamin je lek koji se daje intravenski i koji ubrzava i pojačava kontrakcije srca, simulirajući efekat fizičkog napora.
Infuzija počinje dozom od 5 do 10 mikrograma po kilogramu u minutu (µg/kg/min) i raste svaka tri minuta do najviše 40 µg/kg/min. Po potrebi se dodaje atropin da bi se postigla ciljna frekvencija. Dobutamin ima vrlo kratko poluvreme eliminacije (oko 2 minuta), pa se neželjeni efekti brzo povlače po prekidu infuzije.
Dipiridamolski i adenozinski protokol funkcionišu drugačije: ti lekovi šire zdrave krvne sudove, dok suženi ostaju nepromenjeni. Ta razlika u protoku se vidi na ultrazvuku. Takav pristup se koristi za procenu rezerve koronarnog protoka i kod već poznate stenoze.
Kada je stres eho indikovan i kome se preporučuje?
Svaki simptom koji se javlja pri naporu, a nestaje u miru, traži da se proveri kako srce funkcioniše pod opterećenjem. Prema aktuelnim smernicama za hronične koronarne sindrome iz 2024. (Vrints i saradnici, European Heart Journal 2024), stres ehokardiografija je preporučena sa najvišim stepenom dokaza (Klasa IB) kod osoba sa pretest verovatnoćom od 15 do 85% za koronarnu bolest.
Sumnja na koronarnu bolest i praćenje posle intervencije
Osnovna indikacija je bol u grudima nejasnog porekla, kada se posumnja na anginu pektoris (bol izazvan nedovoljnim protokom krvi u srčanom mišiću). Stres eho pomaže da se razluči da li tegobe potiču od suženih koronarnih arterija ili od nekog drugog uzroka.
Posle preležanog infarkta miokarda (srčanog udara), ugradnje stenta ili bajpas operacije, stres eho se koristi za procenu takozvane rezidualne ishemije, odnosno da se proveri da li je preostalo suženje koje traži dodatnu intervenciju. Stres eho procenjuje i vijabilnost miokarda: da li je oštećeni deo srčanog mišića trajni ožiljak ili uspavani miokard koji posle revaskularizacije može da se oporavi.
Indikacije van koronarne bolesti
Stres eho nije samo test za suženje koronarnih arterija. Sve veću ulogu ima u proceni valvularnih (zalistnih) bolesti, kardiomiopatija i hemodinamike u stanjima koja se samo u miru ne mogu pouzdano oceniti.
Glavne dodatne primene uključuju: aortnu stenozu sa niskim protokom i niskim gradijentom (dobutaminski test razlikuje pravu tešku stenozu od pseudo-teške), mitralnu stenozu (procena gradijenta i pritiska u plućnoj arteriji pri naporu), hipertrofičnu kardiomiopatiju (provokacija dinamske opstrukcije izlaznog trakta leve komore), dijastolnu disfunkciju (procena pritisaka punjenja pri naporu za dijagnostiku srčane slabosti sa očuvanom ejekcionom frakcijom), plućnu hipertenziju (procena rezerve plućne cirkulacije), kao i mitralnu i aortnu regurgitaciju pri opterećenju.
Kod profesionalnih sportista i osoba koje se vraćaju intenzivnom naporu, stres eho daje funkcionalnu procenu srca pod maksimalnim opterećenjem. Koristi se i pre velikih nekardijalnih operacija kod pacijenata sa visokim kardiovaskularnim rizikom. Proširene indikacije detaljno su opisane u StatPearls bazi (Kosaraju i saradnici, 2023).
Kada se stres eho ne radi?
Pre svakog stres eho testa, vaš kardiolog pažljivo proverava da li ste kandidat za pregled. Postoje stanja u kojima test nije bezbedan ili neće dati upotrebljiv rezultat. Ova lista služi da vas informiše, a konačnu odluku uvek donosi lekar.
Apsolutne kontraindikacije
Apsolutne kontraindikacije su stanja u kojima se test ne sme raditi ni pod kojim okolnostima. U ovu grupu spadaju: akutni infarkt miokarda (srčani udar) u prvih 48 sati, nestabilna angina, simptomatska teška aortna stenoza, akutna disekcija aorte (cepanje zida aorte), akutna plućna embolija (PE, zatvaranje krvnog suda u plućima ugruškom), akutni miokarditis ili perikarditis (upala srčanog mišića ili ovojnice) i nekontrolisane simptomatske aritmije (poremećaji srčanog ritma).
Relativne kontraindikacije i loš akustični prozor
Relativne kontraindikacije su stanja u kojima kardiolog za svakog pacijenta procenjuje odnos koristi i rizika. Tu spadaju: značajna hipertenzija (krvni pritisak viši od 200/110 mmHg), umerena valvularna stenoza, težak elektrolitski disbalans i teška hipertrofična opstruktivna kardiomiopatija (specifično za dobutaminski test). Kod dipiridamolskog ili adenozinskog testa posebna pažnja se obraća na bronhijalnu astmu i AV blok drugog ili trećeg stepena.
Test nema smisla raditi ni kada je akustični prozor izrazito loš. Kod značajne gojaznosti, emfizema ili deformiteta grudnog koša ultrazvučna slika može biti nedovoljnog kvaliteta. U tim slučajevima se koristi kontrastno sredstvo (mikromehurići) ili se bira druga metoda, kao što je magnetna rezonanca srca (CMR) ili SPECT (snimanje perfuzije radioaktivnim tragom).
Kako se pripremiti za stres eho test?
Dobra priprema čini razliku između pouzdanog i nepouzdanog rezultata. Pogrešna priprema može učiniti test lažno negativnim, tako da pregled ne pokaže problem koji zaista postoji. Pravila važe za 24 do 48 sati pre pregleda i moraju se striktno poštovati.
Lekovi koje treba prekinuti pre testa
Beta-blokatore prekinite 48 sati pre testa, uz prethodni dogovor sa kardiologom. U ovu grupu spadaju bisoprolol (Concor, Byol), metoprolol (Presolol, Bloxan), nebivolol (Nebilet) i karvedilol (Coryol, Dilatrend). Razlog: ovi lekovi koče ubrzanje srčane frekvence i sprečavaju da se postigne ciljnih 85% maksimalne frekvence.
Blokatore kalcijumskih kanala (verapamil, diltiazem) takođe treba prekinuti 48 sati pre pregleda. Nitrate (Monizol, Olicard, Nitroglicerin) prekinite 24 sata pre testa. Lekove za pritisak koji nisu u ovim grupama i statine uzimajte normalno.
Ove informacije nisu zamena za konsultaciju sa vašim kardiologom. Doza i izbor leka zavise od svakog pacijenta ponaosob. Nikada ne prekidajte terapiju bez dogovora sa lekarom.
Insulin i antidijabetike prilagodite jer se tog dana jede manje. Savetujte se sa endokrinologom o prilagođavanju doze.
Ishrana, piće i ostale preporuke
Kafu, čaj, koka-kolu, energetska pića, čokoladu i banane izbegavajte 24 sata pre testa. Kofein blokira efekat dipiridamola i adenozina, pa može učiniti farmakološki test beskorisnim čak i ako ste sve ostalo ispravno uradili.
Pojedite lagani obrok dva do tri sata pre pregleda. Nemojte dolaziti gladni, ali ni puni. Obucite komotnu odeću i ponesite patike za ergometrijski test. Obavezno ponesite spisak svih lekova koje koristite i prethodnu kardiološku dokumentaciju.
Kako izgleda stres eho pregled i šta možete očekivati?
Mnogi pacijenti su nervozni pre stres eho testa, jer ne znaju šta ih čeka. Ceo pregled traje 45 do 60 minuta, a sam intenzivni napor svega 6 do 12 minuta. Tim koji vas vodi (kardiolog i medicinska sestra ili tehničar) stalno prati vaše stanje i može prekinuti test u bilo kom trenutku ako za to postoji medicinski razlog.
Tok pregleda korak po korak
Pregled počinje snimanjem srca u miru. Ležite na levom boku, na grudni koš se postavljaju EKG (elektrokardiogram) elektrode i ultrazvučna sonda. Kardiolog snima standardne preseke i čuva slike kao referencu. Ta faza traje 10 do 15 minuta.
Sledi faza opterećenja. Kod ergometrijskog testa počinjete hod na traci (Bruce protokol) ili vožnju bicikla. Kod dobutaminskog testa počinje intravenska infuzija leka. Tokom cele faze se kontinuirano prate EKG, krvni pritisak i vaši simptomi.
Odmah po prekidu opterećenja, dok je srce još ubrzano, ponovo se snimaju isti preseci kao na početku. Upoređuje se kretanje svakog segmenta zida u miru i pod stresom. Faza oporavka, uz praćenje EKG-a i pritiska, traje 10 do 15 minuta. Nalaz se obično dobija istog dana.
Šta ćete osetiti tokom testa?
Ergometrijski test izaziva osećaj sličan brzom hodu uzbrdo: ubrzano disanje, znojenje, lupanje srca, umor u nogama. Sve su to očekivane reakcije i ne znače da se nešto loše dešava.
Dobutaminski test izaziva osećaj lupanja srca i unutrašnjeg uznemirenja. Ponekad se javlja blaga glavobolja, mučnina ili drhtavica. Ove senzacije nestaju u roku od nekoliko minuta po prekidu infuzije, jer dobutamin ima poluvreme eliminacije od samo oko dva minuta.
Bol u grudima tokom testa nije normalna pojava. Odmah obavestite lekara. To je klinički znak ishemije (nedovoljnog dotoka krvi u srčani mišić) i beleži se kao dijagnostički podatak. Više o iskustvu pacijenata tokom ovog testa možete pronaći na sajtu British Heart Foundation.
Da li je stres eho bezbedan i kako se tumače rezultati?
Bezbednost je pitanje koje pacijenti najčešće postavljaju. Stres eho je veoma bezbedan pregled kada se izvodi u opremljenoj kardiološkoj ambulanti sa defibrilatorom (uređajem za zaustavljanje opasne aritmije), lekovima za reanimaciju i obučenim osobljem. Prema podacima registara velikih kardioloških centara, komplikacije su retke.
Stope komplikacija iz registara velikih centara
Konkretne brojke govore u prilog visokoj bezbednosti ovog pregleda. Za poređenje, rizik invazivne koronarografije (pregleda krvnih sudova kateterom) je značajno viši. Slične podatke o bezbednosti navodi i Cleveland Clinic u svojim priručnicima za pacijente.
Stope komplikacija stres ehokardiografije iz velikih registara
Četiri tipa odgovora zida leve komore
Tumačenje se zasniva na kretanju 17 segmenata leve komore pre i posle stresa. Svaki segment se ocenjuje kao normokinetičan (normalno kretanje), hipokinetičan (oslabljeno kretanje), akinetičan (bez kretanja) ili diskinetičan (paradoksno kretanje). Promena ocene između mira i stresa otkriva ishemiju ili druge funkcionalne promene miokarda.
Bifazni odgovor zaslužuje posebnu pažnju: kod pacijenata sa ranijim infarktom, ovaj nalaz pokazuje da postoji takozvan uspavani miokard (hibernating myocardium), koji može da se oporavi posle stenta ili bajpas operacije. To je ključna informacija za odluku o revaskularizaciji.
Normalan nalaz i koliki je rizik?
Normalan stres eho znači da svi segmenti leve komore u miru i pri maksimalnom opterećenju normalno kontrahuju. Globalna ejekciona frakcija (procenat krvi koji srce izbaci svakim otkucajem) raste, srčana frekvenca dostiže ciljnu vrednost, krvni pritisak se ponaša fiziološki, nema poremećaja ritma niti tegoba.
Takav nalaz nosi godišnji rizik od velikog kardiovaskularnog događaja manji od 1% (Pellikka i saradnici, JASE 2020). To znači da je verovatnoća značajne koronarne bolesti niska i da nema indikacije za invazivnu koronarografiju u tom trenutku. Pacijent obično nastavlja kontrole u intervalu od jedne do dve godine, uz korekciju faktora rizika.
Normalan stres eho ne isključuje koronarnu bolest sa apsolutnom sigurnošću. Kod 5 do 10% pacijenata moguć je lažno negativan nalaz, posebno kod stenoza ispod 70%, bolesti malih krvnih sudova (mikrovaskularna angina) ili lošeg akustičnog prozora.
Patološki nalaz: šta sledi posle pozitivnog testa?
Patološki nalaz znači da postoji novi ili pogoršani regionalni poremećaj kretanja zida pri opterećenju. Što više segmenata je zahvaćeno, što ranije se pojavljuje (pri nižem opterećenju) i što duže traje u oporavku, to je veća verovatnoća značajne koronarne bolesti i veći rizik.
Ograničena ishemija (jedan do dva segmenta, pri visokoj dozi) najčešće zahteva optimizaciju medikamentne terapije i eventualno kompjuterizovanu tomografiju (CT) koronarnih arterija, poznatu i kao CCTA ili MSCT koronarografija, radi anatomskog uvida. Umerena ishemija (tri do četiri segmenta) jaka je indikacija za invazivnu koronarografiju. Opsežna ishemija (pet ili više segmenata, rana pojava) zahteva hitnu invazivnu procenu, jer je verovatna bolest glavnog stabla ili više krvnih sudova.
Patološki nalaz ne znači automatski stent ili bajpas operaciju. Odluka se donosi na osnovu kombinacije kliničke slike, anatomije koronarnih arterija i funkcionalnog značaja stenoze (FFR ili iFR merenje pri koronarografiji). Ovo objašnjenje ne zamenjuje razgovor sa vašim kardiologom. Doza i izbor leka zavise od svakog pacijenta ponaosob.
Stres eho u poređenju sa drugim metodama i moderne tehnike
Ne postoji jedan najbolji test za sve pacijente. Postoji najbolji test za konkretnog pacijenta i konkretno kliničko pitanje. Izbor metode zavisi od pretest verovatnoće, kvaliteta akustičnog prozora, prisustva aritmije, izloženosti zračenju i dostupnosti opreme.
Prema aktuelnom algoritmu iz smernica za hronične koronarne sindrome (Vrints i saradnici, EHJ 2024), kod pretest verovatnoće od 5 do 50% prednost ima CT koronarografija (CCTA, MSCT koronarnih arterija), a kod verovatnoće od 15 do 85% stres eho, PET ili magnetna rezonanca srca (CMR perfuzija). Sve češće se koristi i sekvencijalni pristup: najpre CCTA za anatomski pregled, a zatim funkcionalni test ako je potrebno.
Kada izabrati stres eho umesto CT koronarografije?
Stres eho se bira umesto CT koronarografije (CCTA) u nekoliko situacija: kada je pretest verovatnoća umerena do visoka (iznad 50%), kada je važan funkcionalni značaj stenoze (da li suženje zaista izaziva ishemiju), kada treba izbeći zračenje i kod pacijenata sa već poznatom koronarnom bolešću, gde se prati efekat terapije.
CT koronarografija je bolja za isključivanje koronarne bolesti kod pacijenata sa niskom pretest verovatnoćom (ispod 50%), jer ima izuzetno visoku negativnu prediktivnu vrednost od 95 do 99%. Ipak, CT prikazuje anatomiju krvnih sudova, ali ne kaže da li suženje zaista ometa protok krvi. Za taj odgovor je potreban funkcionalni test poput stres eha.
Kontrastna eho, strain imaging i koronarna flow rezerva
Savremeni ultrazvučni aparati nude dodatne tehnike koje povećavaju preciznost i otkrivaju ranije promene. Vaš kardiolog će ih primeniti prema potrebi, posebno kod pacijenata sa graničnim nalazima.
Kontrastna eho (UEA, ultrazvučna kontrastna sredstva sa mikromehurićima) koristi se kada dva ili više susednih segmenata nisu jasno vidljivi. Intravenska injekcija mikromehurića poboljšava prikaz endokarda (unutrašnje ovojnice srca) i dijagnostičku tačnost. Prema aktuelnim smernicama (EHJ 2024), ova tehnika nosi preporuku Klase IIa.
Speckle tracking, odnosno strain imaging, meri istezanje miokarda (longitudinalni strain) i otkriva subkliničku, odnosno skrivenu disfunkciju čak i kada je ejekciona frakcija normalna. Posebno je korisno kod uvećanog srčanog mišića i ranog otkrivanja ishemije.
Doppler procena koronarne flow rezerve (CFR) meri sposobnost prednje descendentne arterije da poveća protok pod stresom. Vrednost manja od 2,0 ukazuje na značajnu stenozu ili mikrovaskularnu disfunkciju (bolest sitnih krvnih sudova).
Stres ehokardiografija kao temelj savremene kardiološke dijagnostike
Stres ehokardiografija je jedan od najpreciznijih neinvazivnih testova u savremenoj kardiologiji: sigurna, bez zračenja, sa tačnošću od 80 do 90%. Daje funkcionalnu, anatomsku i prognostičku informaciju u jednom pregledu. Prema aktuelnim smernicama za hronične koronarne sindrome (Vrints i saradnici, EHJ 2024), predstavlja preporuku Klase IB kod pretest verovatnoće od 15 do 85% za koronarnu bolest.
Ako imate bol u grudima pri naporu, otežano disanje uz stepenice, neobjašnjiv zamor, faktore rizika za koronarnu bolest (hipertenzija, dijabetes, povišen holesterol, pušenje, nasledna sklonost), ili ste preboleli infarkt, imali ugrađen stent ili bajpas, razgovarajte sa svojim kardiologom o stres ehokardiografiji. Stres ehokardiografija je dostupna u specijalizovanim kardiološkim ordinacijama sa odgovarajućom opremom.
Pravovremena dijagnostika omogućava da se ozbiljni kardiovaskularni događaji preduprede umesto da se leče tek pošto se dogode.
Kada se javiti kardiologu za stres eho test?
→
Ako osećate bol ili pritisak u grudima pri fizičkom naporu koji popušta u miru
Javite se kardiologu radi procene da li je potreban stres eho test.
→
Ako imate otežano disanje ili neobjašnjiv zamor pri uobičajenim aktivnostima
Ovi simptomi mogu ukazivati na ishemiju koja se otkriva tek pod opterećenjem.
→
Ako ste preboleli infarkt, imali stent ili bajpas pre više od 6 meseci
Kontrolni stres eho procenjuje da li je preostala ishemija i da li je terapija efikasna.
→
Ako imate više faktora rizika: hipertenzija, dijabetes, povišen holesterol, pušenje
Čak i bez simptoma, stres eho može otkriti skrivenu koronarnu bolest.
→
Ako vam predstoji veća hirurška operacija i imate kardiovaskularni rizik
Preoperativni stres eho pomaže hirurškom timu da proceni bezbednost anestezije.
m. Često postavljana pitanja
Pitanja pacijenata.
Ceo pregled traje 45 do 60 minuta. To uključuje pripremu, postavljanje EKG elektroda, snimanje u miru (10 do 15 minuta), fazu opterećenja (8 do 15 minuta), snimanje pri vrhuncu i fazu oporavka (10 do 15 minuta). Sam intenzivni napor traje 6 do 12 minuta. Nalaz se obično dobija istog dana, sa pisanim izveštajem.
Da, značajno. Tačnost stres eha je 80 do 90%, dok klasična ergometrija dostiže samo 65 do 70% (Pellikka i saradnici, JASE 2020). Razlika je posebno izražena kod žena, pacijenata sa uvećanim srčanim mišićem, blokom leve grane ili promenama EKG-a u miru. Stres eho daje i informaciju o funkciji miokarda, valvulama i pritiscima, dok ergometrija pokazuje samo EKG.
Da, pejsmejker nije kontraindikacija. Štaviše, kod pacijenata sa pejsmejkerom moguće je uraditi pacing stres test, gde se frekvencija programirano ubrzava preko samog uređaja, bez lekova i fizičkog opterećenja. Tumačenje kretanja zida pri električnoj stimulaciji traži iskustvo, ali test je izvodljiv i dijagnostički koristan.
Bol u grudima tokom testa je klinički znak ishemije i važan dijagnostički podatak. Nije normalna pojava i odmah treba obavestiti lekara. Kardiolog će proceniti da li prekinuti test, snimiti ultrazvučne slike, pratiti EKG i pritisak. Ako se potvrdi ishemija, obično sledi kompletna kardiološka obrada, najčešće invazivna koronarografija.
Stres eho je neinvazivni funkcionalni test koji pokazuje kako srce radi pod opterećenjem i odgovara na pitanje da li postoji ishemija. Koronarografija je invazivna anatomska metoda koja prikazuje same krvne sudove preko katetera i odgovara na pitanje gde je tačno suženje i kako ga rešiti. Najčešće se rade ovim redosledom: prvo stres eho, pa koronarografija ako stres eho pokaže značajnu ishemiju.
Kod stabilnih pacijenata sa prethodno normalnim nalazom, najčešće na jednu do dve godine ili pri pojavi novih simptoma. Posle infarkta, stenta ili bajpasa interval određuje kardiolog, najčešće 6 do 12 meseci za prvi kontrolni test. Asimptomatske osobe sa niskim rizikom uglavnom ne ponavljaju test rutinski.
Posle ergometrijskog testa i kraćeg odmora od 15 do 30 minuta, vožnja je obično bezbedna. Posle dobutaminskog testa preporučuje se odmor od 30 do 45 minuta i da pacijenta neko isprati dok se osećaj lupanja srca potpuno ne povuče. Ako ste imali tegobe tokom testa ili su vam davani dodatni lekovi, nemojte voziti tog dana.
Upozorenje: Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet niti zamenjuje pregled kod lekara. Za tumačenje nalaza, postavljanje dijagnoze ili donošenje terapijskih odluka obratite se svom kardiologu. Ako imate akutne simptome (bol u grudima, gušenje, gubitak svesti), pozovite hitnu pomoć na broj 194.
Vrints C, Andreotti F, Koskinas KC, et al. 2024 ESC Guidelines for the management of chronic coronary syndromes. Eur Heart J. 2024;45(36):3415–3537.doi.org/10.1093/eurheartj/ehae177 [pristupljeno maj 2026].
Pellikka PA, Arruda-Olson A, Chaudhry FA, et al. Guidelines for Performance, Interpretation, and Application of Stress Echocardiography in Ischemic Heart Disease. J Am Soc Echocardiogr. 2020;33(1):1–41.e8.doi.org/10.1016/j.echo.2019.07.001 [pristupljeno maj 2026].
Kosaraju A, Muppidi V, Makaryus AN. Stress Echocardiography. StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing 2023.pubmed.ncbi.nlm.nih.gov [pristupljeno maj 2026].
Mayo Clinic. Stress echocardiogram — test overview and patient information. Rochester, MN 2024.mayoclinic.org [pristupljeno maj 2026].
Cleveland Clinic. Stress echocardiography — patient information and safety data. Cleveland, OH 2024.my.clevelandclinic.org [pristupljeno maj 2026].
British Heart Foundation. Stress echocardiogram — what happens during the test. London, UK 2024.bhf.org.uk [pristupljeno maj 2026].
Robinson S, Ring L, Augustine DX, et al. Stress echocardiography in coronary artery disease: a practical guideline from the British Society of Echocardiography. Echo Res Pract. 2018;5(4):G59–G73.doi.org/10.1530/ERP-18-0058 [pristupljeno maj 2026].
Kossaify A, Grollier G. Stress Echocardiography: Concept and Criteria, Structure and Steps, Obstacles and Outcomes, Focused Update and Review. Cardiol Res. 2020;11(2):89–97.doi.org/10.14740/cr1018 [pristupljeno maj 2026].
