Tegobe posle COVID-a: palpitacije, zamor i bol u grudima koji ne prolaze

Šta su post-COVID kardiološke tegobe, brzi pregled

Učestalost u opštoj populaciji

Istraživanja pokazuju da između 10 i 30 odsto ljudi koji su preležali COVID-19 razvija neki oblik produženih tegoba, a kardiološki simptomi spadaju među najčešće. Palpitacije, ubrzano zamaranje i osećaj nedostatka vazduha javljaju se češće kod osoba mlađe i srednje životne dobi nego što bi se očekivalo na osnovu klasičnih faktora rizika.

O čemu ćete čitati u nastavku

U narednim sekcijama opisano je kako se ove tegobe doživljavaju, kada signaliziraju potrebu za hitnom pomoći, koji uzroci stoje u pozadini, šta možete da uradite pre pregleda kod kardiologa i koja pitanja vredi da postavite lekaru. Cilj teksta nije da postavi dijagnozu već da vam pomogne da prepoznate kada su tegobe ozbiljne i kada je vreme za pregled.

Kada je potrebno da pozovem 194 odmah

Sledeća tabela razdvaja tri nivoa reagovanja prema karakteru tegoba.

Kako se ove tegobe javljaju u svakodnevnom životu

Post-COVID tegobe nisu jedinstveno stanje, već skup različitih simptoma koji se često prepliću. Da biste razumeli šta osećate, vredi razdvojiti ih po karakteru i okolnostima.

Karakter palpitacija i lupanja srca

Najčešće opisujete osećaj da srce „lupa u grlu“ ili da se preskače u grudima. Palpitacije se javljaju iznenada, traju od nekoliko sekundi do više minuta, a ponekad i duže od pola sata. Mnogi ih primete dok mirno sede ili leže uveče u krevetu, kada nema nikakvog spoljašnjeg razloga za ubrzan rad srca.

Doživljaj zamora i nedostatka daha

Zamor ne liči na uobičajen umor posle napornog dana. Opisujete ga kao osećaj „praznine u telu“, potrebu da legnete i posle minimalnog napora, nesposobnost da završite obične kućne poslove. Nedostatak vazduha (dispneja) javlja se pri penjanju uz stepenice koje ste ranije lako prelazili, pri brzom hodu i ponekad u mirovanju.

Bol u grudima i njegova priroda

Bol u grudima posle COVID-a najčešće je tup, lokalizovan u sredini grudi ili levoj polovini grudnog koša, traje od nekoliko minuta do više sati. Razlikuje se od klasične angine pektoris po tome što se ne mora pojavljivati isključivo pri naporu, ali se često pogoršava u sedećem položaju i pri dubokom udisaju, što ukazuje na perikarditis.

Tegobe noću i pri promeni položaja

Mnogi primećuju da im se palpitacije i nedostatak vazduha pojačavaju u toku noći, naročito posle ležanja sat ili dva. Buđenje sa osećajem da vam srce ubrzano radi javlja se kod značajnog broja ljudi sa post-COVID sindromom. Drugi prepoznatljiv obrazac je vrtoglavica i ubrzan puls pri ustajanju ujutru, što može da ukazuje na disautonomiju (POTS).

Šta sve može da stoji iza ovih tegoba

Različiti uzroci daju vrlo sličnu kliničku sliku, zato je dijagnostika obavezna.

Inflamatorne posledice na srčanom mišiću (miokarditis i perikarditis)

Virus SARS-CoV-2 može izazvati upalu srčanog mišića (miokarditis) ili omotača srca (perikarditis), koja se manifestuje bolom u grudima, palpitacijama i smanjenom tolerancijom napora. Bol je tipično tup, pogoršava se u ležećem položaju i pri dubokom udisaju, a olakšava ga sedenje sa nagibom napred. Potrebno je pažljivo praćenje i odlaganje intenzivne fizičke aktivnosti. Detaljnije o simptomima, dijagnostici i toku lečenja ovih zapaljenskih bolesti srca pročitajte u tekstu o miokarditisu i perikarditisu.

Poremećaj autonomnog nervnog sistema (POTS i slična stanja)

Posturalni ortostatski tahikardni sindrom (POTS) i druge disautonomije postale su prepoznata posledica preležanog COVID-a, naročito kod mlađih osoba i žena. Tipično, srce ubrza za 30 i više otkucaja u minuti pri ustajanju iz ležaja, dok krvni pritisak ostaje stabilan, a pacijent oseća vrtoglavicu, palpitacije i zamor.

Tromboembolijske komplikacije (plućna embolija, duboka venska tromboza)

Infekcija povećava sklonost stvaranju krvnih ugrušaka i ovaj rizik traje nedeljama posle akutne faze. Plućna embolija se manifestuje iznenadnim nedostatkom vazduha, oštrim bolom u grudima koji se pogoršava pri udisanju, ubrzanim pulsom i ponekad iskašljavanjem krvi. Otok i bol u jednoj nozi (najčešće u listu) može biti znak duboke venske tromboze i zahteva hitnu procenu.

Produžena upalna reakcija i fiziološka dekondicija

Najveći broj ljudi sa blažim post-COVID tegobama nema strukturno oštećenje srca, već kombinaciju produžene sistemske upale, mišićne slabosti zbog dužeg ležanja u toku infekcije i smanjene kondicije. Srce pri minimalnom naporu mora više da radi, što se subjektivno doživljava kao palpitacije i gušenje.

Anksioznost i panični poremećaj posle infekcije

Iskustvo preležavanja COVID-a, posebno kod osoba koje su bile ozbiljnije bolesne ili imale bliske ljude sa teškim tokom, ostavlja psihološki trag. Palpitacije, osećaj gušenja, bol u grudima i strah od ponovne bolesti mogu biti manifestacija anksioznosti ili paničnih napada. Tegobe su često intenzivne, ali se postavljaju tek pošto je kardiološki pregled isključio organsku osnovu.

Kada tegobe ukazuju na srčani uzrok

Postoji nekoliko obeležja koja povećavaju verovatnoću da iza vaših tegoba stoji srce, a ne samo produžena upala ili dekondicija. Prvo, jasna povezanost simptoma sa naporom je značajna; ako se bol u grudima ili gušenje pojavljuju upravo pri penjanju uz stepenice ili brzom hodu i prestaju u mirovanju, sumnja na organski srčani uzrok raste. Drugo, palpitacije koje traju duže od 30 minuta i prati ih vrtoglavica, gušenje ili gubitak svesti zahtevaju brzu procenu.

Treće, otoci nogu koji se javljaju krajem dana, dobijanje na težini par kilograma za nekoliko dana bez promene ishrane, ili potreba da spavate sa više jastuka da biste lakše disali, ukazuju na opterećenje srca tečnošću. Četvrto, faktori rizika koje ste nosili i pre COVID-a (povišen krvni pritisak, dijabetes, ranije srčane bolesti) povećavaju verovatnoću da tegobe imaju organsku osnovu.

Peto, izrazita razlika između onoga što ste mogli pre infekcije i onoga što možete sada, ako traje duže od dva meseca i ne pokazuje nikakvo poboljšanje, nije normalan oporavak već signal da treba sprovesti detaljnije ispitivanje. U svim ovim situacijama samo lekar može da utvrdi uzrok, kroz fizikalni pregled, EKG, ehokardiografiju i ciljanu laboratoriju.

Šta možete uraditi

Sistematska priprema za pregled štedi vreme lekaru i povećava šansu da nalazi tačno ocrtaju vaše stanje.

Dnevnik simptoma u toku 1–2 nedelje

Beležite svaki put kada osetite palpitacije, bol u grudima, izrazito gušenje ili vrtoglavicu. Za svaki epizod upišite: tačno vreme, koliko je trajao (sekunde, minuti, više od pola sata), šta ste radili neposredno pre (mirovanje, napor, jelo, ustajanje), intenzitet od 1 do 10, druge prateće tegobe (znojenje, mučnina, vrtoglavica) i kako se epizoda smirila.

Šta meriti kod kuće svaki dan

Merite puls u mirovanju ujutru, pre nego što ustanete iz kreveta, i zabeležite ga; normalno je između 50 i 90 u minuti. Posle ustajanja iz ležaja sačekajte minut, pa ponovo izmerite, vrednost iznad 120 ili razlika veća od 30 ukazuje na ortostatski problem. Merite krvni pritisak ujutru i uveče u mirovanju.

Koje preglede možete očekivati

Osnovni paket koji kardiolog gotovo sigurno traži obuhvata EKG (snimanje električne aktivnosti srca, traje 5 minuta), ehokardiografiju (ultrazvuk srca, procenjuje strukturu i pumpajuću funkciju) i osnovnu laboratoriju (krvna slika, elektroliti, hormoni štitne žlezde, NT-proBNP koji ukazuje na opterećenje srca, troponin za isključivanje miokarditisa, D-dimer za isključivanje plućne embolije).

Prilagođavanje aktivnosti do pregleda

Do nalaza ne vraćajte se naglom intenzivnom fizičkom aktivnosti, čak i ako se osećate bolje. Sportisti i osobe koje se intenzivno vežbaju treba potpuno da pauziraju trening dok se ne isključi miokarditis. Lagano hodanje 20–30 minuta dnevno je dozvoljeno većini ljudi ako ne provocira tegobe. Izbegavajte alkohol, kofein i energetska pića.

Najčešće zablude o post-COVID tegobama

Pogrešna uverenja često odlažu pravi pregled ili izazivaju nepotreban strah.

Pitanja koja možete postaviti svom kardiologu

Pojmovi koje ćete sresti na nalazima