D-dimer: vrednosti, tumačenje i značenje povišenog nalaza
Stručna redakcija: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 19. maj 2026.
D-dimer je mali proteinski fragment koji nastaje kada organizam razgrađuje krvni ugrušak. Enzim plazmin razlaže fibrin (protein koji čini ugrušak), a D-dimer je jedan od najstabilnijih tragova tog procesa. Normalna vrednost D-dimera iznosi ispod 500 ng/mL FEU. Negativan rezultat kod pacijenta sa niskom kliničkom verovatnoćom isključuje akutnu vensku trombozu sa sigurnošću od 99%.
99% negativna prediktivna vrednost D-dimer testa kod pacijenata sa niskom kliničkom verovatnoćom za plućnu emboliju ili duboku vensku trombozu. Izvor: Konstantinides SV et al. ESC 2019 Guidelines, Eur Heart J 2020;41(4):543–603.
Kada vam laboratorijski nalaz pokaže D-dimer od 800, 1500 ili 3000 ng/mL, prva pomisao je često tromboza ili plućna embolija. Stvarnost je složenija: povišen D-dimer ima desetine mogućih uzroka, a sam broj, bez kliničke slike, ne postavlja dijagnozu. U ovom tekstu je objašnjeno šta D-dimer zaista meri, kako se pravilno tumači i kada traži hitnu dijagnostiku.
Šta je D-dimer i zašto ga lekari određuju
Kada telo razgrađuje krvni ugrušak, u krvi ostaje hemijski trag tog procesa. Taj trag se zove D-dimer. Nastaje kada enzim plazmin (enzim koji razlaže ugruške) raseče fibrin (protein koji čini krvni ugrušak) na manje delove. D-dimer je jedan od najstabilnijih fragmenata te razgradnje, pa se može pouzdano izmeriti u krvi.
Njegovo prisustvo u krvi znači da je negde u organizmu došlo do stvaranja i razgradnje ugruška. Baš zato ovaj test i postoji: ako D-dimera nema, gotovo sigurno nema ni aktivnog ugruška.
Zašto D-dimer služi za isključivanje tromboze
Najveća snaga ovog testa je njegova negativna prediktivna vrednost. Prema smernicama Evropskog kardiološkog društva iz 2019. godine (Konstantinides, European Heart Journal 2020), normalan D-dimer kod pacijenta sa niskim kliničkim rizikom isključuje akutnu vensku trombozu i plućnu emboliju (PE) sa sigurnošću od 99%.
Drugim rečima, ako je D-dimer normalan kod pacijenta sa malim rizikom, plućna embolija (PE) i duboka venska tromboza (DVT) praktično se mogu isključiti bez CT snimanja ili ultrazvuka. Taj test štedi vreme, izlaganje zračenju i troškove.
Kada lekar traži D-dimer test
D-dimer se traži kada postoji klinička sumnja na tromboembolijsku bolest, pre svega kod pacijenata sa niskom ili umerenom verovatnoćom. Kod pacijenata sa visokom verovatnoćom plućne embolije, prema smernicama Evropskog kardiološkog društva iz 2019, test se preskače i odmah se radi CT pulmonalna angiografija (CTPA, snimanje plućnih krvnih sudova kontrastom).
Najčešće situacije u kojima se traži D-dimer: sumnja na duboku vensku trombozu (DVT), uz otok i bol u nozi; sumnja na plućnu emboliju (PE), uz iznenadno otežano disanje, bol u grudima ili hemoptizu (iskašljavanje krvi); sumnja na diseminovanu intravaskularnu koagulaciju (DIC); praćenje pacijenata na antikoagulantnoj terapiji; procena rizika od recidiva tromboze posle prekida terapije; i razlikovanje od drugih bolesti (diferencijalna dijagnoza) kod akutne disekcije aorte.
Kako se radi D-dimer test i kako se pripremiti
Postupak je jednostavan: uzima se uzorak venske krvi iz lakatne vene, najčešće u epruvetu sa natrijum-citratom. Nije potrebno gladovanje ni posebna priprema. Rezultat je obično dostupan istog dana, a u urgentnim centrima u roku od jednog sata.
D-dimer test radi se u svim biohemijskim laboratorijama i urgentnim centrima. Nije potrebna uputnica specijaliste, ali tumačenje rezultata uvek zahteva lekarsku procenu kliničke slike.
Brzi testovi uz krevet pacijenta ili laboratorijski D-dimer
Postoje dva tipa testova. Brzi testovi uz krevet pacijenta daju rezultat za nekoliko minuta, ali imaju nižu osetljivost (oko 88%). Laboratorijski testovi zasnovani na ELISA metodi (među laboratorijskim metodama su i lateks aglutinacija i imunoturbidimetrija) imaju osetljivost oko 95% i smatraju se najpouzdanijim u kliničkoj praksi.
Brzi testovi se koriste samo kod pacijenata niske kliničke verovatnoće. Kod umerene ili visoke sumnje na trombozu oslanja se isključivo na laboratorijski D-dimer.
Normalne referentne vrednosti D-dimera
Klasična gornja granica normale iznosi manje od 500 ng/mL FEU (fibrinogen ekvivalentne jedinice). Vrednost ispod tog praga, u kombinaciji sa niskom kliničkom verovatnoćom, sa visokom sigurnošću isključuje akutnu vensku tromboemboliju (VTE).
Ovaj fiksni prag ima ozbiljna ograničenja kod starijih pacijenata, trudnica i osoba sa hroničnim oboljenjima, o čemu detaljnije govorimo u nastavku teksta. Prema portalu Cleveland klinike, D-dimer test služi prvenstveno za isključivanje, a ne za potvrđivanje tromboze.
Grupa
Referentna vrednost
Odrasli mlađi od 50 godina
< 500 ng/mL FEU
Odrasli 50+ godina (prilagođeno godinama)
godine × 10 ng/mL FEU
Trudnoća, prvi trimestar
do ~1,5× viši od bazalne vrednosti
Trudnoća, drugi trimestar
do ~2× viši od bazalne vrednosti
Trudnoća, treći trimestar
do ~3× viši od bazalne vrednosti
Referentne vrednosti D-dimera po grupama
Jedinice mere D-dimera: FEU ili DDU i kako se ne zbuniti
Ovo je čest izvor zabune čak i među zdravstvenim radnicima. Laboratorije izražavaju D-dimer u dve različite jedinice: FEU (fibrinogen ekvivalentne jedinice) ili DDU (D-dimer jedinice). Odnos između njih je sledeći: 1,0 µg/mL FEU jednako je 0,5 µg/mL DDU.
Pre tumačenja nalaza obavezno proverite koje jedinice koristi vaša laboratorija. Pogrešna interpretacija može dvostruko podceniti ili preceniti vrednost. Takođe, vrednosti se prikazuju kao ng/mL, µg/mL ili mg/L, pri čemu važi: 500 ng/mL jednako je 0,5 µg/mL, što je isto kao 0,5 mg/L.
Granične vrednosti D-dimera prilagođene godinama
Sa godinama D-dimer fiziološki raste, pa fiksna granica od 500 ng/mL kod sedamdesetogodišnjaka dovodi do ogromnog broja lažno pozitivnih nalaza i nepotrebnih CT pregleda. ADJUST-PE studija (Righini i saradnici, JAMA 2014) pokazala je da prilagođeni prag, koji se izračunava kao godine pacijenta pomnožene sa 10 ng/mL FEU, značajno smanjuje lažno pozitivne nalaze bez gubitka dijagnostičke sigurnosti.
Smernice Evropskog kardiološkog društva preporučuju taj prilagođeni prag za sve pacijente starije od 50 godina (preporuka klase IIa). Tako je za 65-godišnjaka granica 650 ng/mL, za 70-godišnjaka 700 ng/mL, a za 80-godišnjaka 800 ng/mL. Ako 70-godišnjak ima D-dimer 680 ng/mL, to je iznad klasične granice (500), ali ispod prilagođene (700), pa verovatno nije reč o trombozi.
Godine starosti
Prilagođeni prag D-dimera
50
< 500 ng/mL
60
< 600 ng/mL
70
< 700 ng/mL
80
< 800 ng/mL
90
< 900 ng/mL
Prilagođena granica D-dimera za pacijente starije od 50 godina
D-dimer i klinički skorovi: Wells, Geneva, PERC i YEARS
Nijedan laboratorijski nalaz se ne tumači izolovano, a D-dimer posebno. Spaja se sa kliničkim skorovima verovatnoće, koji pacijenta svrstavaju u nisku, umerenu ili visoku grupu rizika za trombozu. Tek na osnovu te kombinacije (klinička slika plus D-dimer) odlučuje se o daljoj dijagnostici.
Wells i Geneva skor za procenu verovatnoće tromboze
Najpoznatiji klinički skor je Wells skor, koji postoji u verzijama za plućnu emboliju (PE) i duboku vensku trombozu (DVT). U Evropi se često koristi i revidirani Geneva skor. Oba sistema boduju faktore rizika poput nedavne operacije, imobilizacije, maligniteta, ubrzanog pulsa i kliničkih znakova tromboze.
Pacijent sa niskim skorom i negativnim D-dimerom ne upućuje se na CT snimanje. Pacijent sa visokim skorom upućuje se direktno na CT pulmonalnu angiografiju (CTPA), bez čekanja na D-dimer rezultat.
PERC kriterijumi za isključivanje plućne embolije bez testa
PERC kriterijumi (kriterijumi za isključivanje plućne embolije) koriste se kod pacijenata kod kojih je verovatnoća plućne embolije već procenjena kao niska. Ako je svih osam kriterijuma zadovoljeno, PE se može isključiti i bez D-dimer testa.
Ovih osam kriterijuma su: starost mlađa od 50 godina, puls ispod 100 u minuti, saturacija kiseonikom iznad 94%, odsustvo jednostranog otoka noge, odsustvo hemoptize (iskašljavanje krvi), bez nedavne traume ili operacije, bez ranije venske tromboembolije (VTE) u istoriji bolesti i bez oralne hormonske terapije.
YEARS algoritam i pomereni prag od 1000 ng/mL
YEARS algoritam (van der Hulle i saradnici, Lancet 2017) dodatno pomera prag D-dimera na 1000 ng/mL kod pacijenata koji nemaju nijedan od tri klinička kriterijuma: znake DVT-a (duboke venske tromboze), hemoptizu ili PE kao najverovatniju dijagnozu.
Ova strategija smanjuje broj nepotrebnih CT pregleda za 14% prema originalnoj studiji, bez propuštanja klinički značajnih plućnih embolija. U svakodnevnoj praksi, to znači da značajan broj pacijenata izbegava izlaganje kontrastnom sredstvu i zračenju.
D-dimer kod duboke venske tromboze i plućne embolije
Dve najčešće situacije u kojima se traži D-dimer su sumnja na duboku vensku trombozu (DVT) i sumnja na plućnu emboliju (PE). Oba stanja spadaju u vensku tromboemboliju (VTE), ali se razlikuju po mestu ugruška i po hitnosti dijagnostike.
D-dimer i duboka venska tromboza
Kod pacijenta sa otečenom, bolnom i toplom nogom, D-dimer je prva linija odlučivanja. Ako je Wells skor za DVT (duboku vensku trombozu) nizak i D-dimer manji od 500 ng/mL, tromboza je praktično isključena.
Ako je bilo koji od ova dva pokazatelja pozitivan, sledi kolor dopler ultrazvuk vena kao definitivni test. Prema portalu Mayo klinike, ultrazvuk je bezbedan, bezbolni pregled koji potvrđuje ili isključuje prisustvo ugruška u dubokim venama nogu.
D-dimer i plućna embolija
Plućna embolija (PE) je životno ugrožavajuće stanje. Smrtnost nelečene PE iznosi 25 do 30% prema smernicama Evropskog kardiološkog društva iz 2019. godine (Konstantinides, European Heart Journal 2020). D-dimer je deo standardnog dijagnostičkog protokola, ali samo kod pacijenata niske i umerene verovatnoće.
PEGeD studija (Kearon i saradnici, New England Journal of Medicine 2019) promenila je praksu: pokazala je da se PE može pouzdano isključiti vrednošću D-dimera manjom od 1000 ng/mL kod pacijenata niske kliničke verovatnoće. Taj pristup izbegava do 33% CT angiografija. Više o simptomima plućne embolije ima na portalu britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS).
D-dimer u posebnim kliničkim stanjima
Osim klasične primene kod sumnje na DVT (duboku vensku trombozu) i PE (plućnu emboliju), D-dimer ima značajnu ulogu u nekoliko specifičnih kliničkih situacija. U ovim slučajevima, standardni prag od 500 ng/mL često ne važi, pa tumačenje zahteva poseban pristup.
Diseminovana intravaskularna koagulacija (DIC)
DIC (diseminovana intravaskularna koagulacija) je teško stanje u kome se koagulacioni sistem aktivira u celom organizmu istovremeno, najčešće u sklopu sepse, teške traume ili akušerskih komplikacija. D-dimer je u DIC-u dramatično povišen, često preko 5000 ng/mL.
D-dimer je deo dijagnostičkih kriterijuma za DIC, uz trombocitopeniju (nizak broj krvnih pločica), produženo protrombinsko vreme i nizak fibrinogen. Ovo je hitno stanje koje zahteva intenzivno lečenje u jedinici intenzivne nege.
D-dimer u trudnoći: kada je porast normalan
Trudnoća je fiziološko stanje hiperkoagulabilnosti (povećane sklonosti ka stvaranju krvnih ugrušaka), jer se telo priprema za porođaj i smanjenje krvarenja. D-dimer raste tokom celog perioda trudnoće, a u trećem trimestru može biti i tri puta viši od početne vrednosti.
Standardni prag od 500 ng/mL ne važi u trudnoći, pa tumačenje traži poseban pristup, najčešće uz YEARS algoritam prilagođen trudnicama. Lažno povišen D-dimer u trudnoći ne znači trombozu, ali se svaka klinička sumnja ozbiljno razmatra, jer je VTE (venska tromboembolija) vodeći uzrok smrti trudnica u razvijenim zemljama.
Povišen D-dimer može se održati i tokom puerperijuma (period šest nedelja posle porođaja), što dodatno otežava dijagnostiku u ovom osetljivom periodu.
D-dimer i COVID-19
Tokom pandemije COVID-19, D-dimer je postao prognostički marker. Vrednosti preko 1000 ng/mL kod hospitalizovanih pacijenata bile su povezane sa lošijim ishodom i potrebom za antikoagulantnom terapijom. Postkovid sindrom takođe može pratiti diskretno povišen D-dimer mesecima nakon akutne infekcije, što ne znači aktivnu trombozu, ali zahteva kardiološku procenu kod pacijenata sa simptomima.
Što se tiče vakcinacije protiv COVID-19, studije su pokazale da vakcina može blago podići D-dimer, ali to nije indikacija za antikoagulantnu terapiju bez prisustva kliničkih simptoma tromboze.
Ove informacije nisu zamena za konsultaciju sa vašim kardiologom. Doza i izbor leka zavise od individualnih faktora.
Tumačenje nalaza D-dimera: normalan, povišen i lažni rezultati
Razumevanje nalaza D-dimera traži kontekst. Isti broj kod dva pacijenta može značiti sasvim različite stvari. Zato su u nastavku objašnjena tri scenarija: normalan nalaz, povišen nalaz i situacije u kojima test daje pogrešan rezultat.
Kada je nalaz D-dimera normalan
Vrednost ispod referentne granice, klasično manje od 500 ng/mL ili prilagođena vrednost za starost, kod pacijenta sa niskom ili umerenom kliničkom verovatnoćom pouzdano isključuje akutnu vensku trombozu. Negativan D-dimer praktično znači da u poslednjih nekoliko dana nije bilo značajnog stvaranja i razgradnje ugruška u organizmu.
Kod pacijenata visokog rizika normalan D-dimer ne isključuje dijagnozu. Tada se nastavlja dalja dijagnostika, najčešće CT pulmonalnom angiografijom (CTPA) ili ultrazvukom vena.
Šta znači povišen D-dimer
Vrednost iznad praga sama po sebi nije dijagnoza. Povišen D-dimer pokazuje da postoji aktivnost koagulacionog sistema, ali uzroci mogu biti brojni. Nivo povišenja delom usmerava razmišljanje, od bezazlenih uzroka do životno ugrožavajućih stanja.
Na primer, D-dimer 1500 ng/mL kod 40-godišnjaka sa otečenom nogom traži hitan ultrazvuk vena. Isti D-dimer od 1500 ng/mL kod 80-godišnjaka sa hroničnom bubrežnom bolešću i bez simptoma tromboze verovatno je posledica osnovne bolesti i starosti.
D-dimer (ng/mL)
Tipično razmišljanje
500 do 1000
Granična zona: često fiziološko (starost, blaga upala)
1000 do 2500
Sumnja na VTE, traumu, infekciju ili malignitet
2500 do 5000
Verovatna aktivna tromboza ili teža upala
Preko 5000
DIC, masivna PE, sepsa, veliki maligniteti
Klinička interpretacija nivoa povišenja D-dimera
Lažno pozitivni i lažno negativni rezultati
Lažno pozitivan D-dimer (povišen bez stvarne tromboze) viđa se kod starijih osoba (fiziološki porast), trudnoće i puerperijuma (period šest nedelja posle porođaja), nedavne operacije ili traume (do 4 do 6 nedelja posle), aktivnih maligniteta, bolesti jetre i bubrega, hroničnih zapaljenskih oboljenja, visokog reumatoidnog faktora, sepse i drugih infekcija, kao i kod velikih hematoma i opsežnih modrica.
Lažno negativan D-dimer je ređi, ali moguć u četiri situacije: uzorak uzet prerano (manje od jednog sata od početka simptoma), uzorak uzet prekasno (više od 7 do 14 dana, kada je ugrušak već razgrađen), pacijent već na antikoagulantnoj terapiji i mali distalni ugrušci, odnosno subsegmentalna PE (u sitnim granama plućnih arterija).
Preanalitički faktori (pre laboratorijske obrade) takođe utiču na rezultat. Hemoliza uzorka krvi, pogrešna epruveta, odlaganje obrade i visoka koncentracija masnoća u krvi mogu izmeniti rezultat. Različite laboratorije koriste različite metode sa različitom osetljivošću, pa rezultate iz dve laboratorije nije moguće direktno upoređivati.
Šta sledi nakon povišenog D-dimera i kada hitno kod lekara
Povišen D-dimer ne znači automatski dodatne testove po svaku cenu. Prati se klinički algoritam koji zavisi od toga na šta se konkretno sumnja.
Dijagnostički koraci nakon povišenog nalaza
Prema smernicama Američkog hematološkog društva iz 2018. godine za dijagnostiku venske tromboembolije (VTE), dalji postupak zavisi od kliničke sumnje.
Kod sumnje na DVT (duboku vensku trombozu) radi se kolor dopler ultrazvuk vena nogu. Kod sumnje na PE (plućnu emboliju) radi se CT pulmonalna angiografija (CTPA), a po potrebi V/Q scintigrafija (snimanje pluća radioaktivnim markerom) kod pacijenata koji ne mogu da prime kontrast.
Kod nejasne kliničke slike radi se kompletna kardiološka procena sa ehokardiografijom, a po potrebi i kontrola D-dimera za 24 do 48 sati. U trudnoći sa sumnjom na PE prednost imaju ultrazvuk vena, MR angiografija ili niskodozna CTPA.
Ovo objašnjenje ne zamenjuje razgovor sa vašim kardiologom. Izbor dijagnostičkog postupka zavisi od svakog pacijenta ponaosob.
Crveni signali: kada hitno potražiti lekara
Ako uz povišen D-dimer, ili nezavisno od njega, imate neki od sledećih simptoma, odmah idite na hitnu službu, ne čekajte zakazani pregled.
Hitni simptomi uključuju: iznenadno otežano disanje, posebno u miru; oštar bol u grudima koji se pojačava pri udisanju; kašalj sa krvavim ispljuvkom (hemoptiza); iznenadan jednostran otok noge sa bolom i crvenilom; ubrzan rad srca preko 100 otkucaja u minuti bez očiglednog razloga; pad pritiska, vrtoglavica ili gubitak svesti; plavičasta prebojenost usana i noktiju (cijanoza).
D-dimer je isključivački test: šta to znači za vas
D-dimer je isključivački test: njegova normalna vrednost pouzdano isključuje akutnu trombozu, ali povišena vrednost zahteva kliničku interpretaciju. Sam broj na nalazu ne postavlja dijagnozu i ne treba da bude izvor panike, ali ni razlog za olako odbacivanje simptoma.
Ako imate iznenadno otežano disanje, bol u grudima ili otok noge, odmah idite na hitnu službu. Ako ste dobili nalaz povišenog D-dimera bez akutnih simptoma, zakažite pregled kod kardiologa ili hematologa radi procene kompletne kliničke slike, eventualnog Wells skora i odluke o daljoj dijagnostici (kolor dopler vena, CT angiografija, ehokardiografija).
Ovaj tekst ima isključivo edukativni karakter i ne zamenjuje pregled kod lekara. Svaki konkretan nalaz i terapijska odluka moraju biti razmotreni u okviru ličnog kliničkog pregleda.
Kada se javiti kardiologu
→
Ako vam je D-dimer povišen, a nemate akutne simptome
Zakažite pregled kod kardiologa u narednih 7 dana radi procene kliničke slike i Wells skora.
→
Ako imate iznenadno otežano disanje ili bol u grudima
Odmah idite na hitnu službu, ne čekajte zakazani pregled.
→
Ako imate jednostrani otok noge sa bolom i crvenilom
Hitno se javite lekaru istog dana radi kolor dopler ultrazvuka vena.
→
Ako ste trudnica sa povišenim D-dimerom
Ne paničite, ali obavezno konsultujte ginekologa ili kardiologa koji poznaje YEARS algoritam za trudnoću.
→
Ako ste prekinuli antikoagulantnu terapiju
Kontrolni D-dimer 3 do 4 nedelje nakon prekida pomaže u proceni rizika od ponovne tromboze. Zakažite kontrolu.
→
Ako vam je D-dimer povišen nakon COVID-19 infekcije
Javite se kardiologu radi procene, posebno ako imate otežano disanje ili zamor.
m. Često postavljana pitanja
Pitanja pacijenata.
Kod 65-godišnjaka, granica prilagođena godinama iznosi 650 ng/mL (65 × 10). Vrednost od 700 je blago iznad tog praga. U odsustvu simptoma, to najčešće ne znači akutnu trombozu. Lekar će proceniti kliničku verovatnoću putem Wells ili Geneva skora i odlučiti o eventualnoj kontroli ili daljoj dijagnostici.
Ne. D-dimer je vrlo osetljiv, ali nedovoljno specifičan. Povišene vrednosti se viđaju kod infekcija, posle operacija, u trudnoći, kod maligniteta, bolesti jetre i bubrega, pa čak i kod jakih modrica. Test se koristi prvenstveno za isključivanje tromboze, a ne za njeno potvrđivanje na osnovu samog broja.
Posle akutne venske tromboze, D-dimer može biti povišen 4 do 6 nedelja, ponekad i duže. Tokom antikoagulantne terapije postepeno opada. Kontrola D-dimera 3 do 4 nedelje nakon prekida terapije koristi se za procenu rizika od recidiva.
Ne preporučuje se. Tumačenje traži kontekst: godine, simptome, ranija oboljenja, lekove koje uzimate, eventualnu trudnoću ili nedavne procedure. Isti broj kod dva pacijenta može značiti sasvim različite stvari. Nalaz uvek pokažite lekaru koji ga je naručio ili kardiologu na kontroli.
D-dimer nije specifičan biomarker za infarkt miokarda. Za to služe troponin I/T i elektrokardiogram (EKG). D-dimer može biti blago povišen kod akutnog koronarnog sindroma, ali se u rutini ne koristi u toj indikaciji. Izuzetak je sumnja na disekciju aorte, gde D-dimer ima ulogu u trijaži.
Ne. D-dimer nije preventivni test za zdravu populaciju. Određuje se isključivo kod kliničke sumnje na tromboembolijsku bolest, DIC ili pri praćenju antikoagulantne terapije. Rutinsko određivanje donosi više štete nego koristi, jer vodi u nepotrebne CT preglede i izlaganje zračenju.
Vrednost od tačno 500 ng/mL nalazi se na samoj granici normale. Ovo nije definitivno normalan ni definitivno patološki nalaz. Lekar će proceniti kliničku sliku, vaše godine i faktore rizika, a zatim odlučiti da li je potrebna kontrola za 24 do 48 sati ili dodatna dijagnostika.
Vrednost ispod 500 ng/mL kod pacijenta sa niskom kliničkom verovatnoćom (prema Wells skoru) sa visokom pouzdanošću isključuje DVT. Međutim, ako je klinička slika jasna (jednostran otok, bol, crvenilo), Wells skor može biti umeren ili visok. Tada normalan D-dimer nije dovoljan i potreban je ultrazvuk vena.
Ne. D-dimer test ne zahteva gladovanje niti posebnu pripremu. Uzima se uzorak venske krvi iz lakatne vene, postupak traje samo par minuta, a rezultat je obično dostupan istog dana.
Na rezultat utiče način uzorkovanja (vrsta epruvete, brzina obrade), vreme od pojave simptoma, antikoagulantna terapija, povišene masnoće u krvi, hemoliza uzorka i visok reumatoidni faktor. Različite laboratorije koriste različite metode sa različitom osetljivošću, pa rezultate iz dve laboratorije ne treba direktno upoređivati.
Upozorenje: Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet niti zamenjuje pregled kod lekara. Za tumačenje nalaza, postavljanje dijagnoze ili donošenje terapijskih odluka obratite se svom kardiologu. Ako imate akutne simptome (bol u grudima, gušenje, gubitak svesti), pozovite hitnu pomoć na broj 194.
Konstantinides SV, Meyer G, Becattini C, et al. 2019 ESC Guidelines for the diagnosis and management of acute pulmonary embolism developed in collaboration with the European Respiratory Society (ERS). Eur Heart J. 2020;41(4):543–603.doi.org/10.1093/eurheartj/ehz405 [pristupljeno maj 2026].
Righini M, Van Es J, Den Exter PL, et al. Age-adjusted D-dimer cutoff levels to rule out pulmonary embolism: the ADJUST-PE study. JAMA. 2014;311(11):1117–1124.doi.org/10.1001/jama.2014.2135 [pristupljeno maj 2026].
Kearon C, de Wit K, Parpia S, et al. Diagnosis of Pulmonary Embolism with d-Dimer Adjusted to Clinical Probability (PEGeD). N Engl J Med. 2019;381(22):2125–2134.doi.org/10.1056/NEJMoa1909159 [pristupljeno maj 2026].
van der Hulle T, Cheung WY, Kooij S, et al. Simplified diagnostic management of suspected pulmonary embolism (the YEARS study). Lancet. 2017;390(10091):289–297.doi.org/10.1016/S0140-6736(17)30885-1 [pristupljeno maj 2026].
Lim W, Le Gal G, Bates SM, et al. American Society of Hematology 2018 guidelines for management of venous thromboembolism: diagnosis of venous thromboembolism. Blood Adv. 2018;2(22):3226–3256.doi.org/10.1182/bloodadvances.2018024828 [pristupljeno maj 2026].
Schouten HJ, Geersing GJ, Koek HL, et al. Diagnostic accuracy of conventional or age adjusted D-dimer cut-off values in older patients with suspected venous thromboembolism: systematic review and meta-analysis. BMJ. 2013;346:f2492.doi.org/10.1136/bmj.f2492 [pristupljeno maj 2026].
Cleveland Clinic. D-Dimer Test: What It Is, What It Is Used For, Risks & Results. Cleveland Clinic Health Library 2024.my.clevelandclinic.org [pristupljeno maj 2026].
Mayo Clinic. Deep vein thrombosis (DVT) — Diagnosis and treatment. Rochester, MN 2024.mayoclinic.org [pristupljeno maj 2026].
NHS UK. Pulmonary embolism — Overview, symptoms and treatment. London, UK 2024.nhs.uk [pristupljeno maj 2026].
