Šta uraditi kada ICD isporuči šok

Šta da uradite odmah posle šoka?

Prvo sedite ili lezite, dišite mirno i dajte sebi minut da se priberete, jer je uplašenost posle šoka normalna i kod ljudi koji su ga već doživeli. Zatim procenite kako se osećate: da li je lupanje prestalo, da li imate bol u grudima, gušenje ili vrtoglavicu. Zapišite ili zapamtite vreme šoka i šta ste radili neposredno pre njega: napor, uzbuđenje, ustajanje, ili ništa posebno. Taj podatak kasnije mnogo znači kardiologu uz očitavanje memorije uređaja. Ne kucajte po uređaju i ne pritiskajte ležište; ništa se spolja ne proverava rukom, sve proverava očitavanje. Ako ste sami kod kuće, otključajte ulazna vrata i telefonom javite nekom bliskom šta se dogodilo, čisto da neko zna; kod jednog šoka uz dobro osećanje pomoć Vam verovatno neće ni trebati. Ako se posle jednog šoka osećate dobro, situacija nije hitna, ali telefonski poziv ambulanti koja Vas prati ide još istog radnog dana, da se uređaj očita i vidi šta se tačno dogodilo.

Jedan šok, osećam se dobro: šta sada?

Jedan šok uz dobro opšte stanje znači da je uređaj najverovatnije prekinuo opasan poremećaj ritma i vratio srce u red, dakle da je odradio posao zbog koga je ugrađen. Ako je šok stigao uveče ili tokom vikenda, uz dobro osećanje važi isto pravilo zdravog razuma: sačekajte prvo radno jutro i pozovite prvi; kod bilo koje tegobe ne čekajte, nego 194. Istog dana, ili prvog radnog dana, pozovite ambulantu za uređaje ili svog kardiologa i dogovorite očitavanje; ako imate daljinsko praćenje, pošaljite prenos po uputstvu, jer ambulanta iz zapisa vidi i vrstu aritmije i isporučenu terapiju. Do razgovora sa kardiologom uzmite dan mirnije: bez teškog napora i bez vožnje, dok se ne potvrdi šta je šok izazvalo. Redovnu terapiju uzimajte kao i uvek i ništa ne menjajte na svoju ruku, ni dozu ni raspored.

Kada je šok hitno stanje?

Hitno je sve što odudara od obrasca „jedan šok, pa dobro osećanje". Ponovljeni šokovi u kratkom razmaku znače da se aritmija vraća ili da nešto ometa uređaj, a tri ili više epizoda u 24 sata lekari zovu električnom olujom i to je stanje za hitan bolnički prijem. Hitan je i šok uz bol u grudima, gušenje, jako lupanje koje ne prestaje ili osećaj bliske nesvestice, kao i svaki gubitak svesti. Granica hitnosti je namerno postavljena nisko: bolje je jedan poziv viška nego sat oklevanja, a dispečeri su na pozive nosilaca ICD navikli. U tim situacijama se ne čeka jutro i ne zove se prvo ambulanta: poziv ide odmah na 194, a do dolaska ekipe sedite ili ležite, po mogućstvu uz nekog od ukućana. Dispečeru odmah recite da imate ugrađen defibrilator i da je isporučio šok ili šokove; taj podatak menja i savete koje ćete dobiti telefonom i pripremu ekipe koja dolazi.

Odmah pozovite hitnu pomoć na broj 194 ako se javi:

• dva ili više šokova u kratkom razmaku, ili tri i više u toku 24 sata
• šok praćen bolom u grudima, gušenjem ili hladnim znojem
• jako, ubrzano lupanje koje ne prestaje posle šoka
• gubitak svesti ili osećaj da ćete se onesvestiti

Ne vozite se sami do bolnice. Ne čekajte da simptom prođe.

Zašto je šok uopšte stigao?

Najčešći razlog je onaj pravi: uređaj je prepoznao brzu komorsku aritmiju, opasnu po život, i prekinuo je strujnim impulsom, ponekad i pre nego što ste bilo šta osetili. Ređe je šok neodgovarajući, kada uređaj protumači kao opasnu aritmiju nešto što to nije: vrlo brzu atrijalnu fibrilaciju, smetnje na elektrodi ili jaku spoljašnju interferenciju, poput one koju opisuje lista uređaja Američkog udruženja za srce. I odgovarajući i neodgovarajući šok se vide u memoriji uređaja, pa očitavanje razrešava dilemu i određuje šta dalje: nekad se podešava uređaj, nekad koriguje terapija za ritam, nekad proverava elektroda. Pojedini okidači se pri tome ponavljaju iz priče u priču: težak napor bez zagrevanja, gubitak tečnosti i soli tokom proliva ili povraćanja, propuštene doze lekova za ritam; zato okolnosti pre šoka uvek pomenite. Zato nijedan šok ne ostaje neprijavljen, ni onaj posle koga je sve bilo u redu.

Kako da pomogne neko ko je pored Vas?

Uloga partnera ili ukućana je jednostavna i važna: ostati uz Vas, pomoći Vam da sednete ili legnete i smiriti situaciju, jer šok uplaši i posmatrača. Dodir je potpuno bezbedan; osoba koja Vas drži tokom šoka može da oseti najviše kratak trzaj, bez ikakve opasnosti po sebe. Ako se šokovi ponavljaju ili imate tegobe, ukućanin zove 194 i dispečeru kaže da imate ICD. Ako biste izgubili svest i prestali normalno da dišete, ukućani treba odmah da pozovu 194 i započnu oživljavanje pritiscima na sredinu grudnog koša po uputstvima dispečera; ugrađeni uređaj ih pri tome ne ugrožava i nije razlog za oklevanje. Vredi da ova pravila ukućani pročitaju unapred, dok je sve mirno. Isto važi i za kolege ako šok stigne na poslu: dovoljno je da znaju da Vas posade na stolicu, ostanu uz Vas i pozovu 194 ako se ne oporavite za nekoliko minuta.

Kako se šok oseća i šta je fantomski šok?

Ljudi šok najčešće opisuju kao snažan, kratak udarac u grudi, koji traje deo sekunde i ume da izbaci dah, a posle koga je normalna i kratkotrajna osetljivost mišića grudnog koša, slična upali mišića; deo pacijenata pre njega oseti jako lupanje ili vrtoglavicu, a deo ne oseti ništa do samog udara. Ukućani ponekad vide kratak trzaj pre nego što Vi stignete bilo šta da kažete, pa i njihov opis pomaže na kontroli. Postoji i fantomski šok: uvereni ste da je uređaj opalio, često u snu ili polusnu, a očitavanje ne pokaže nikakvu isporučenu terapiju. Fantomski šok nije umišljanje nego poznata pojava kod nosilaca ICD, češća kod ljudi koji su stvarni šok već doživeli, i takođe se prijavljuje, jer i on govori o strahu koji vredi adresirati. Razliku pouzdano pravi samo memorija uređaja, nikad utisak. Zato posle svakog ovakvog doživljaja, stvarnog ili fantomskog, sledi isto: poziv ambulanti i očitavanje, bez samostalnog zaključivanja.

Šta se menja posle šoka?

Posle šoka kardiolog na osnovu očitavanja odlučuje šta dalje. Sama kontrola obuhvata očitavanje memorije uređaja, proveru elektroda i baterije i razgovor o okolnostima; tu na red dolazi i Vaš zapis o vremenu šoka i aktivnosti. Nekad je dovoljno podešavanje uređaja, nekad se menja terapija za ritam, a nekad zakazuju dodatna ispitivanja poput ultrazvuka srca ili snimanja krvnih sudova. Ako imate daljinsko praćenje, deo posla se odvija sam: mnogi sistemi zapis o šoku automatski pošalju ambulanti, pa Vas ponekad pozovu i pre nego što ste sami stigli da se javite. Sa vožnjom se posle šoka pravi pauza dok se ne utvrdi uzrok i ne proceni rizik; koliko tačno, zavisi od nalaza i propisa, pa odgovor tražite od svog kardiologa, a detaljan tekst o vožnji sa pejsmejkerom i ICD je u pripremi. Plan posle šoka uvek zapišite: šta je promenjeno, kada je sledeća kontrola i u kojim situacijama se ponovo javljate. Očekivan je i psihički trag, poput straha od sledećeg šoka, izbegavanja napora i lošeg sna, i on se ne trpi ćutke; recite kardiologu, jer razgovor, edukacija i po potrebi psihološka podrška kod nosilaca ICD daju vrlo dobre rezultate.

Kada se javiti kardiologu?

Javite se kardiologu (ne hitnoj pomoći) ako:

• ste dobili jedan šok posle koga se osećate dobro; javljanje je istog dana radi očitavanja
• ste doživeli fantomski šok ili niste sigurni da li je uređaj reagovao
• uređaj oglašava zvučni ili vibracioni signal upozorenja
• Vas posle šoka drže strah, nesanica ili izbegavanje napora

Ovaj tekst je deo celine o životu sa uređajem; krovni vodič pročitajte u tekstu Život sa pejsmejkerom i ICD. Kako izgleda sama ugradnja objašnjava matični tekst Pejsmejker i defibrilator, a pravila za aparate u kući tekst Kućni aparati, mobilni telefon i indukcione ploče sa pejsmejkerom.