Život sa pejsmejkerom i ICD: vodič za svakodnevicu

Šta se menja u prvim nedeljama?

U prvim nedeljama menja se malo toga, a najviše se čuva ruka na strani ugradnje: nekoliko nedelja se tom rukom ne diže ništa teško i lakat se ne podiže naglo iznad ramena, dok se elektrode ne učvrste. Rana se drži čistom i suvom po uputstvu koje se dobija pri otpustu, a prva kontrola uređaja zakazuje se obično u prvim nedeljama posle ugradnje. Blaga osetljivost i modrica oko ležišta uređaja su očekivane i povlače se same. Hodanje je dozvoljeno od prvog dana, kao i lagane kućne aktivnosti; izbegavaju se naglo istezanje te ruke, nošenje teške torbe na tom ramenu i oslanjanje punom težinom na tu stranu. Sve o samoj proceduri, boravku u bolnici i nezi rane detaljno je opisano u zasebnom vodiču. U ovom periodu je normalno i da uređaj povremeno "osetite": blagi pritisak pri određenim pokretima ili svest o pločici pod kožom. Ta senzacija kod velike većine ljudi bledi tokom prvih meseci, kako se tkivo oko uređaja smiri i kako pažnja prestane da se vraća na to mesto. Spavanje na stomaku ili na strani uređaja stvar je udobnosti, ne bezbednosti, a hladno vreme, kupanje i znojenje ne utiču na rad uređaja.

Kako izgleda sama ugradnja i neposredni oporavak pročitajte u tekstu Pejsmejker i defibrilator.

Normalne senzacije: šta je očekivano, a šta nije

Očekivano je da uređaj u prvim mesecima povremeno primetite: blag pritisak pri naglom pokretu ruke, svest o pločici kada legnete na tu stranu, ponekad i osećaj sopstvenog pulsa jači nego ranije, prosto zato što mu sada poklanjate pažnju. Sve to vremenom bledi. Nisu očekivani, i traže javljanje kardiologu, trzanje mišića grudnog koša ili štucanje u pravilnom ritmu, bol koji se pojačava umesto da se smiruje, kao i crvenilo ili sekret na rani. Razlika je jednostavna: senzacije koje dolaze i prolaze bez drugih tegoba su deo navikavanja, a sve što je novo, uporno i praćeno drugim znacima zaslužuje proveru.

Emocije i strah posle ugradnje

Strah i pojačana opreznost u prvim mesecima su normalni i prolaze kod većine ljudi kako se ređaju obični dani bez događaja. Kod ICD je poseban strah od šoka: mnogi u početku izbegavaju napor, seks ili samoću, iz bojazni da će uređaj reagovati. Vredi znati da je uređaj tu kao osiguranje koje najčešće ćuti, a ne kao pretnja koja vreba. Ako strah počne da sužava život, da Vas drži kod kuće ili budi noću, recite to kardiologu na kontroli; razgovor, grupe podrške i, po potrebi, psihološka pomoć imaju vrlo dobre rezultate kod ljudi sa ugrađenim uređajima. Briga je normalna i kod partnera i porodice, pa pomaže da na neku od kontrola dođete zajedno i da ista objašnjenja čujete iz prve ruke.

Šta ostaje isto?

Ostaje gotovo sve što čini običan dan. Kuvanje, televizor, daljinski upravljači, fen, veš mašina, frižider, usisivač i Wi-Fi mreža ne smetaju savremenom uređaju pri normalnoj upotrebi. Kafa u uobičajenim količinama nije zabranjena. Kućni ljubimci, baštovanstvo, pecanje, kuvanje na klasičnom šporetu i svakodnevna vožnja automobila kao saputnik ili, po dozvoli kardiologa, kao vozač, takođe ostaju deo života bez posebnih pravila. Spavati se može na bilo kojoj strani čim rana zaraste i prestane da žulja. Tuširanje je moguće čim to rana dozvoli, po uputstvu sa otpusta, a kupanje u kadi, bazenu i moru kada rana potpuno zaraste i kada to kardiolog potvrdi na prvoj kontroli. Većina ljudi se vraća svom poslu, a šetnja, plivanje i vožnja bicikla se posle perioda zarastanja podstiču. Alkohol u umerenim količinama sam po sebi ne smeta uređaju, ali o njemu vredi razgovarati u sklopu osnovne bolesti srca. Posebna dijeta zbog samog uređaja ne postoji: pejsmejker i ICD ne traže nikakvu promenu ishrane, pa se za tanjir i dalje pitaju osnovna bolest i opšte zdravlje, ne pločica pod kožom.

Praktične navike za prvu godinu

Nekoliko malih navika u prvoj godini rešava većinu praktičnih situacija unapred, od aerodroma do stomatološke stolice, i štedi Vam objašnjavanja i telefoniranja kasnije. Nijedna od njih ne traži trud vredan pomena, a zajedno prave razliku između uređaja koji komplikuje život i uređaja na koji ste zaboravili.

Kućni aparati, mobilni telefon i magneti

Ogromna većina kućnih aparata je bezbedna, a pravilo razmaka važi za mali broj uređaja sa jakim magnetima ili strujom koja prolazi kroz telo; isto stoji i na listi uređaja Američkog udruženja za srce. Mobilni telefon se drži oko 15 santimetara od uređaja, ne nosi se u džepu na grudima iznad njega, a razgovara se na suprotno uvo. Ispravna mikrotalasna rerna ne smeta. Kod indukcionih ploča drži se razmak trupa i ne naginje se direktno iznad uključene zone.

Detaljna pravila po aparatima, uz obaranje najčešćih mitova, pročitajte u tekstu Kućni aparati, mobilni telefon i indukcione ploče sa pejsmejkerom.

Putovanje i aerodromska kontrola

Putovanje avionom je uz pejsmejker i ICD bezbedno za veliku većinu ljudi, uključujući i duge letove. Sama visina i kabinski pritisak ne utiču na rad uređaja. Na aerodromu se kontrola prolazi normalnim korakom, bez zadržavanja u okviru detektora, a osoblju se pokaže kartica uređaja koja se uvek nosi uz dokumenta. Ručni detektor se ne zadržava direktno iznad ležišta uređaja, a sve ostalo na putovanju, od dugih sedenja do putnog osiguranja, spada u opštu srčanu priču, ne u sam uređaj.

Ceo postupak na aerodromu i priprema za let opisani su u tekstu Putovanje avionom sa pejsmejkerom.

Magnetna rezonanca i medicinski pregledi

Magnetna rezonanca (MR) uz današnje uređaje najčešće nije zabranjena, ali nikad nije rutinska: prema ESC smernicama za srčanu elektrostimulaciju i resinhronizacionu terapiju iz 2021. godine, većina savremenih sistema je uslovno kompatibilna sa MR, što znači da se snimanje radi po posebnom protokolu, uz proveru i podešavanje uređaja pre i posle pregleda. Zato se pre svakog zakazivanja MR obavezno kaže da imate pejsmejker ili ICD. Isto važi i pre operacija, zračne terapije i fizikalnih procedura sa strujom: osoblje treba unapred da zna za uređaj.

Kada je MR moguća i kako izgleda priprema pročitajte u tekstu MRI sa pejsmejkerom.

Posao, radno mesto i papirologija

Većina ljudi se posle oporavka vraća svom poslu, jer kancelarija, prodavnica, škola, vožnja u okviru posla koji nije profesionalni prevoz i slična radna mesta ne postavljaju nikakva ograničenja uređaju. Individualna procena je potrebna za manji broj zanimanja: rad sa aparatima za varenje, industrijskim motorima, jakim magnetima ili visokonaponskom opremom, kao i za profesionalne vozače, za koje važe posebna pravila. Takve situacije se rešavaju razgovorom sa kardiologom, ponekad i proverom konkretnog radnog mesta. O bolovanju i povratku na posao odlučuju izabrani lekar i komisija prema Vašem ukupnom stanju, ne samo prema uređaju; kod fizički zahtevnih poslova povratak je često postepen, sa lakšim zaduženjima na početku.

Kartica uređaja i dokumenta

Uz uređaj se dobija kartica sa njegovim tipom, proizvođačem i podacima o elektrodama, i nju vredi nositi uz lična dokumenta, a njenu fotografiju držati i u telefonu. Kartica se pokazuje na aerodromskoj kontroli, kod svakog novog lekara, stomatologa i fizioterapeuta, kao i pri svakom zakazivanju snimanja. Ona štedi vreme i sprečava nesporazume, jer osoblje iz nje odmah vidi sa kakvim uređajem ima posla. Na kartici stoje model i serijski broj uređaja, podaci o elektrodama i kontakt ambulante koja Vas prati; ako je izgubite, zamenu tražite u ambulanti za uređaje.

Vožnja sa pejsmejkerom i ICD

Za privatnu vožnju posle ugradnje pejsmejkera obično je dovoljna kratka pauza, o čijoj dužini odlučuje kardiolog prema razlogu ugradnje i oporavku. Kod ICD pravila su stroža i zavise od toga da li je uređaj ugrađen preventivno ili posle ozbiljne aritmije, kao i od toga da li je bilo šokova. Za profesionalne vozače važe posebni, stroži uslovi, jer propisi za upravljanje kamionom i autobusom polaze od strožih zdravstvenih merila. Zaseban tekst sa kliničkim i pravnim delom je u pripremi; do tada, konkretan odgovor za svoju situaciju tražite od svog kardiologa.

Šta kad ICD isporuči šok?

Jedan šok posle kog se osećate dobro nije razlog za paniku, ali jeste razlog da se još istog dana javite svom kardiologu ili ambulanti za uređaje radi očitavanja. Šok znači da je uređaj reagovao na poremećaj ritma i uradio svoj posao. Sasvim je drugačija situacija kada se šokovi ponavljaju ili kada uz šok postoje tegobe poput bola u grudima ili gušenja; to je hitno stanje i obrađeno je u crvenom okviru ispod. Detaljan tekst o tome kako se ponašati posle šoka je u pripremi.

Sport i fizička aktivnost

Redovna fizička aktivnost se uz pejsmejker i ICD podstiče, jer koristi osnovnoj bolesti srca zbog koje je uređaj i ugrađen. Posle perioda zarastanja većina rekreativnih aktivnosti je dozvoljena: brzo hodanje, plivanje, bicikl, planinarenje, ples. Zdrav razum važi za sportove sa direktnim udarcima u predeo ramena i grudi, poput borilačkih sportova ili fudbala na golmanskoj poziciji; o njima se odlučuje sa kardiologom, ponekad uz zaštitni štitnik za regiju uređaja. Kod ICD se intenzitet napora usklađuje i sa osnovnom bolešću, ne samo sa uređajem. Dobro merilo za početak je razgovor: tempo pri kome možete da pričate tokom napora je za većinu ljudi bezbedna zona. Plivanje i vožnja bicikla po saobraćaju se kod ICD planiraju sa kardiologom, zbog mogućnosti kratke nesvestice pre isporuke terapije.

Kontrole, baterija i daljinsko praćenje

Kontrole uređaja obavljaju se redovno, najčešće na 6 do 12 meseci, a mnogi savremeni sistemi se dodatno prate i daljinski, preko malog odašiljača koji stoji kod kuće i noću šalje podatke ambulanti. Sama kontrola je bezbolna i obično traje petnaestak do trideset minuta: preko kože se prisloni glava programatora, očitava se memorija uređaja, proverava stanje elektroda i baterije i po potrebi podešava rad, bez ikakvog zahvata. Baterija najčešće traje između 5 i 15 godina, zavisno od tipa uređaja i podešavanja: pejsmejker koji stimuliše povremeno troši manje od onog koji radi stalno, a ICD i CRT sistemi po pravilu traju kraće od jednostavnog pejsmejkera. Njeno slabljenje se vidi na kontrolama mesecima unapred, pa se zamena planira na vreme; menja se samo kućište uređaja, po pravilu kroz manji zahvat od prve ugradnje. Na svaku kontrolu se nosi kartica uređaja i spisak aktuelnih lekova. Ako sistem ima daljinsko praćenje, odašiljač se drži uključen u struju u spavaćoj sobi i ne nosi se na putovanja kraća od nekoliko nedelja, osim ako ambulanta ne kaže drugačije. Daljinsko praćenje ne zamenjuje preglede, ali skraćuje put od problema do reakcije: deo smetnji ambulanta vidi i pre nego što ih Vi osetite, pa Vas sama pozove.

Seksualni život

Seksualni život je uz pejsmejker i ICD bezbedan za veliku većinu ljudi i sam uređaj tu ne postavlja ograničenja. Jedino se u prvim nedeljama, dok rana zarasta, izbegavaju položaji koji jako opterećuju ruku i rame na strani ugradnje. Napor pri seksualnom odnosu je uporediv sa penjanjem uz jedan do dva sprata stepenica, pa je pitanje spremnosti pre svega pitanje osnovne bolesti srca, a ne uređaja. Strah od toga da će ICD isporučiti šok tokom odnosa je čest, a takvi događaji su retki; ako se ipak dogodi, partner nije u opasnosti. O nedoumicama slobodno pitajte kardiologa na kontroli, to je uobičajena tema.

Kada hitno pozvati 194?

Odmah pozovite hitnu pomoć na broj 194 ako se javi:

• gubitak svesti ili osećaj da ćete se onesvestiti
• više ICD šokova zaredom ili u kratkom razmaku
• šok praćen bolom u grudima, gušenjem ili jakim lupanjem koje ne prestaje
• naglo oticanje, jak bol i toplina u ruci na strani ugradnje

Ne vozite se sami do bolnice. Ne čekajte da simptom prođe.

Kada se javiti kardiologu?

Javite se kardiologu (ne hitnoj pomoći) ako:

• primetite crvenilo, sekret, bol ili povišenu temperaturu kože oko ležišta uređaja, ili temperaturu bez jasnog uzroka
• ste dobili jedan ICD šok posle kog se osećate dobro; javljanje je istog dana, radi očitavanja uređaja
• se vrate tegobe kakve ste imali pre ugradnje, poput vrtoglavice, brzog zamaranja ili osećaja preskakanja
• primetite trzanje mišića grudnog koša ili štucanje u pravilnom ritmu
• planirate MR, operaciju, zračenje ili fizikalnu terapiju, da se uređaj proveri i prijavi unapred

Više o proceduri ugradnje i neposrednom oporavku pročitajte u tekstu Pejsmejker i defibrilator.