Ugradnja pejsmejkera i defibrilatora (ICD): kompletan vodič za pacijente

Šta su pejsmejker i defibrilator i kako funkcionišu

Pejsmejker i kardioverter-defibrilator, skraćeno ICD (implantabilni kardioverter-defibrilator), neprekidno prate rad srca i reaguju istog trenutka kada nešto krene naopako. Oba uređaja se ugrađuju ispod kože, najčešće ispod leve ključne kosti, i rade potpuno automatski, 24 sata dnevno.

Pejsmejker (uređaj za regulaciju ritma srca) je mali elektronski aparat koji prati svaki otkucaj srca. Kada srce zakuca presporo ili napravi pauzu, pejsmejker šalje slabe električne impulse koji pokrenu srčani mišić. Sastoji se od kućišta sa baterijom i jedne ili više elektroda, tankih žica koje vode impuls do srčanog mišića.

Kardioverter-defibrilator (ICD) radi sve što i pejsmejker, ali ima i dodatnu sposobnost. Kada prepozna opasno brz ritam ili fibrilaciju komora (haotičan rad srca koji može biti smrtonosan), ICD isporuči jak električni šok koji prekida aritmiju i vraća normalan ritam.

Razlika između pejsmejkera i ICD-a

Razlika između ta dva uređaja je suštinska, iako na prvi pogled liče. Pejsmejker „ubrzava" srce kada je presporo, a ICD ga „smiruje" kada je opasno ubrzano ili u fibrilaciji. Neki pacijenti imaju kombinovani uređaj koji obavlja obe funkcije.

Moderni modeli su veličine novčića od 5 dinara i teže svega 20 do 30 grama. Baterija traje 7 do 15 godina kod pejsmejkera i 5 do 8 godina kod ICD-a. Tačno trajanje zavisi od toga koliko često uređaj stimuliše srce i koliko jake impulse šalje.

Indikacije za ugradnju pejsmejkera i ICD-a

Odluka o ugradnji nikada se ne donosi na osnovu jednog nalaza. Potreban je jasan obrazac koji povezuje vaše simptome sa poremećajem ritma. Pre nego što se ugradnja predloži, rade se elektrokardiogram (EKG), Holter praćenje ritma tokom 24 ili 48 sati, ehokardiografija (ultrazvuk srca) i, po potrebi, ergometrija (test opterećenja).

Evropske smernice za stimulaciju srca i resinhronizacionu terapiju precizno određuju kada je ugradnja opravdana. Odluka je uvek zajednička: lekar vam predstavi opcije, a vi ih razumete pre nego što potpišete saglasnost.

Indikacije za ugradnju pejsmejkera

Pejsmejker se preporučuje kada srce kuca presporo i to izaziva tegobe. Tipične situacije su simptomatska bradikardija (puls trajno ispod 50 otkucaja u minuti uz vrtoglavicu ili zamor), bolest sinusnog čvora sa pauzama dužim od tri sekunde i atrioventrikularni blok (prekid provođenja impulsa između pretkomora i komora) drugog i trećeg stepena.

Pejsmejker se preporučuje i kod bifascikularnog bloka sa neobjašnjenom sinkopom (gubitkom svesti), kod AV bloka posle infarkta koji ne prođe za pet dana, kao i kod AV bloka posle ugradnje aortne valvule ili srčane operacije. Svaka od ovih dijagnoza mora biti dokumentovana na EKG-u ili Holter zapisu.

Indikacije za ICD: primarna i sekundarna prevencija

ICD (implantabilni kardioverter-defibrilator) se ugrađuje u dve osnovne situacije. Sekundarna prevencija znači da ste već preživeli srčani zastoj ili dokumentovanu opasnu aritmiju, pa uređaj štiti od novog napada. Primarna prevencija znači da još niste imali aritmiju, ali imate visok rizik: ejekcionu frakciju ispod 35% uprkos optimalnoj terapiji lekovima.

ICD se preporučuje i kod naslednih bolesti srca koje nose rizik od iznenadne srčane smrti. To su hipertrofična kardiomiopatija, sindrom produženog QT intervala, Brugada sindrom i aritmogena kardiomiopatija desne komore. Kod tih stanja se rizik procenjuje na osnovu nasledne sklonosti, genetskog testiranja i posebnih kardioloških parametara.

Kada se preporučuje CRT (resinhronizaciona terapija)

CRT (resinhronizaciona terapija srca) dolazi u obzir kod pacijenata sa srčanom slabošću kod kojih leva i desna komora ne rade usklađeno. To se prepoznaje po širokom QRS kompleksu na EKG-u (preko 130 milisekundi), naročito kada postoji blok leve grane Hisovog snopa.

CRT uređaj ima tri elektrode: jednu u desnoj pretkomori, jednu u desnoj komori i jednu na spoljašnjoj strani leve komore. One zajedno usklađuju rad obe komore, pa srce pumpa efikasnije. Kod mnogih pacijenata se već posle tri do šest meseci vide bolji simptomi i porast ejekcione frakcije.

Tipovi pejsmejkera i defibrilatora: kako izabrati pravi uređaj

Izbor uređaja zavisi od vaše dijagnoze, anatomije, načina života i ličnih želja. Evropske smernice naglašavaju zajedničko odlučivanje: treba da razumete opcije pre nego što potpišete saglasnost. Razgovor sa elektrofiziologom (specijalistom za srčane ritmove) o tipu uređaja obavezan je deo pripreme.

Leadless pejsmejker: kapsula bez elektroda i reza

Leadless pejsmejker je velika novina u elektrofiziologiji. Reč je o kapsuli veličine veće vitaminske tablete, koja se kateterom uvodi direktno u desnu komoru srca, kroz venu u preponi. Nema reza ispod ključne kosti, nema lože za kućište, nema klasičnih elektroda.

Taj pristup donosi velike prednosti: nema komplikacija sa elektrodom i ložom, uključujući infekciju, dislokaciju elektrode i hematom. Uspešnost ugradnje dvokomornog leadless sistema je 98,3% prema objavljenim rezultatima. Idealan je za pacijente na dijalizi, one sa ranijim infekcijama uređaja ili problemima sa venskim pristupom.

Ograničenje leadless pejsmejkera je što za sada nije pogodan za sve pacijente. Dvokomorni leadless sistem je novijeg datuma, a troelektrodni CRT sistem u ovom obliku još ne postoji. Vaš elektrofiziolog će proceniti da li ste kandidat za ovaj tip uređaja.

Fiziološko pejsovanje: stimulacija Hisovog snopa i leve grane

Klasični pejsmejker stimuliše vrh desne komore, što nije sasvim prirodan način da se srce aktivira. Fiziološko pejsovanje je noviji pristup koji koristi prirodni električni sistem srca: stimuliše Hisov snop (centralnu „raskrsnicu" električnih signala) ili levu granu Hisovog snopa.

Prednost je očigledna: srce se aktivira gotovo isto kao kod zdravog čoveka, komore se skupljaju usklađeno, a ejekciona frakcija se bolje očuva. Ovaj pristup posebno koristi pacijentima koji će imati veliku potrebu za stimulacijom, jer stimulacija vrha desne komore dugoročno može oslabiti srce.

Fiziološko pejsovanje traži dodatno obučenog elektrofiziologa i nešto duže traje tokom ugradnje. Smernice preporučuju da se razmotri kod svakog pacijenta kome će stimulacija trebati više od 40% vremena.

Priprema za ugradnju pejsmejkera: pretrage, lekovi, šta poneti

Priprema počinje nedelju do dve pre zahvata i važna je koliko i sama procedura. Rade se kompletna krvna slika, koagulacioni status (testovi zgrušavanja krvi), ureja i kreatinin (pokazatelji funkcije bubrega), elektrokardiogram (EKG), ehokardiografija (ultrazvuk srca) i rendgenski snimak (RTG) pluća.

Pregled stomatologa je obavezan deo pripreme. Razlog je praktičan: nelečena zubna žarišta (apscesi, dubok karijes) mogu biti izvor bakterija koje krvlju stignu do ugrađenog uređaja i izazovu ozbiljnu infekciju. Razgovor sa anesteziologom je takođe uobičajen deo pripreme.

Lekovi pre ugradnje: šta prekinuti, šta nastaviti

To je pitanje koje pacijenti najčešće postavljaju. Antikoagulansi (lekovi za razređivanje krvi, poput varfarina ili NOAK-a, novijih oralnih antikoagulanasa) se po dogovoru prekidaju ili premošćavaju heparinom. Odluka se donosi za svakog pacijenta posebno, prema riziku od krvarenja i riziku od tromboze.

Antiagregacioni lekovi (aspirin, klopidogrel) se obično nastavljaju. Lekove za pritisak i šećer uzimate sa malo vode ujutru na dan zahvata. Nikada ne prekidajte nijedan lek sami, već isključivo uz dogovor sa kardiologom.

Ove informacije nisu zamena za konsultaciju sa vašim kardiologom. Doza i izbor leka zavise od svakog pacijenta ponaosob.

Šta poneti u bolnicu i dan pre zahvata

U bolnicu ponesite: ličnu kartu, uput izabranog lekara, raniju medicinsku dokumentaciju, spisak svih lekova sa dozama, udobnu odeću sa kopčanjem napred (ne preko glave) i papuče. Odeća sa kopčanjem je praktična, jer prvih dana nećete moći slobodno da podižete ruku.

Veče pre zahvata ne jedite šest sati i ne pijte dva sata pre zakazanog termina. Operativno polje, predeo ispod leve ključne kosti, obrije se ujutru neposredno pre zahvata. Brijanje neposredno pre, a ne dan ranije, smanjuje rizik od infekcije, jer se sitne ogrebotine na koži ne stignu naseliti bakterijama.

Procedura ugradnje pejsmejkera korak po korak

Razumljivo je da vas sam zahvat najviše brine, pa evo šta vas čeka, korak po korak. Zahvat se izvodi u angio-sali ili operacionoj sali za elektrofiziologiju, u uslovima potpune sterilnosti. Budni ste, u lokalnoj anesteziji, uz blagu sedaciju (lek za opuštanje) po potrebi. Cela procedura traje 60 do 120 minuta za standardni pejsmejker, odnosno dva do tri sata za CRT uređaj.

Koraci ugradnje klasičnog pejsmejkera

Prvo vas postave na operativni sto i priključe praćenje EKG-a, krvnog pritiska i zasićenosti kiseonikom. Koža se sterilno pripremi i prekrije. U predeo ispod leve ključne kosti se daje lokalna anestezija (lidokain). Rez je dug četiri do šest centimetara.

Zatim se ispod kože ili mišića formira „loža" za kućište uređaja. Kroz punkciju subklavijalne vene (vene ispod ključne kosti) provlače se elektrode do srca, pod rendgenskom kontrolom. Na ekranu se prati svaki milimetar puta elektrode.

Kada su elektrode na mestu, testiraju se pragovi stimulacije i osetljivosti. To je ključni korak: proverava se da li srce reaguje na najslabiji mogući impuls i da li uređaj dobro „čita" sopstvene otkucaje. Zatim se elektrode povežu sa kućištem, uređaj se stavi u ložu, a rana se šije u slojevima. Na kraju dolazi sterilan zavoj.

Ugradnja leadless pejsmejkera kroz femoralni pristup

Kod leadless pejsmejkera pristup je potpuno drugačiji. Umesto reza na grudima, kateter se uvodi kroz femoralnu venu (venu u preponi). Kroz kateter se kapsula vodi do desne komore srca, gde se fiksira malim kukicama za srčani zid.

Prednost je očigledna: nema reza na grudima, nema lože, nema klasičnih elektroda. Oporavak je brži, a rizik od infekcije znatno manji. Cela procedura traje oko 45 do 60 minuta.

Rizici i komplikacije ugradnje pejsmejkera: konkretni brojevi

Svaki medicinski zahvat nosi određeni rizik i imate pravo na jasnu informaciju pre nego što potpišete saglasnost. Ukupna stopa akutnih komplikacija kod klasičnih transvenskih pejsmejkera je oko 12% prema podacima iz velikih registara. Od tih 12%, velika većina (hematom, blag otok) prođe sama, bez dodatne intervencije. Ozbiljne komplikacije koje traže reoperaciju javljaju se kod manje od 2% pacijenata.

Leadless pejsmejkeri potpuno uklanjaju komplikacije sa elektrodom i ložom, uključujući infekciju. Zato su prvi izbor kod pacijenata na dijalizi, sa ranijim infekcijama uređaja ili problemima sa venskim pristupom.

Učestalost komplikacija kod klasične ugradnje pejsmejkera

Oporavak posle ugradnje pejsmejkera: od bolnice do potpunog oporavka

Oporavak ima dve faze: prvih 48 sati u bolnici i period od dve do šest nedelja kod kuće. U obe faze se prati zarastanje rane, učvršćivanje elektroda i vaša opšta reakcija na uređaj.

Prvih 48 sati u bolnici

Posle zahvata ostajete u bolnici 24 do 48 sati. Prvih šest sati ležite na leđima, da se rana smiri i smanji rizik od hematoma (modrice). Ruka sa strane ugradnje je u poštedi: ne podižete je iznad ramena. Daje se jedna doza antibiotika preventivno, a lek protiv bolova po potrebi, najčešće paracetamol.

Proveri se EKG, uradi rendgenski snimak (RTG) pluća da se isključi pneumotoraks (vazduh u plućnoj maramici) i potvrdi položaj elektroda. Uradi se i prvo programiranje uređaja: parametri se podese prema vašim potrebama.

Pre otpusta dobijate identifikacionu karticu uređaja, sa podacima o modelu, serijskom broju i podešavanjima. Tu karticu uvek nosite sa sobom, u novčaniku ili torbici. Trebaće vam na kontrolama, pri putovanju i u hitnim medicinskim situacijama.

Nega rane i ograničenja pokreta ruke

Prve dve nedelje su ključne za zarastanje rane i učvršćivanje elektroda u srcu. Ranu držite suvom pet do sedam dana. Tuširanje je dozvoljeno kada lekar odobri, uz pažljivo brisanje (ne trljanje) oko rane. Konci se vade ili se sami resorbuju (nestanu), prema vrsti šava. Blag otok i modrica oko rane su normalni i ne treba da vas brinu.

Ruka sa strane ugradnje traži posebnu pažnju: prve dve do četiri nedelje je ne podižete iznad ramena, mesec dana ne nosite teret teži od pet kilograma i ne pravite nagle zamahe, kao u tenisu, bacanju ili košenju. Nežne pokrete radite normalno, jer potpuna nepokretnost ramena može dovesti do ukočenosti.

Lekovi protiv bolova posle ugradnje

Bol posle ugradnje je obično blag i podnošljiv. Preporučuje se paracetamol 500 do 1000 miligrama na šest sati, po potrebi. Izbegavajte nesteroidne antiinflamatorne lekove (ibuprofen, diklofenak) prvih nedelju dana, naročito ako uzimate antikoagulanse (lekove za razređivanje krvi), jer povećavaju rizik od krvarenja.

Ako bol ne prolazi uz paracetamol ili se posle sedmog dana pojačava, javite se kardiologu. To može biti znak komplikacije koja traži pregled.

Povratak poslu, vožnji i sportu sa pejsmejkerom

Većina pacijenata se vraća uobičajenom ritmu života za četiri do šest nedelja. Posao za stolom moguć je već posle jedne do dve nedelje. Fizički zahtevni poslovi traže šest do osam nedelja pauze. Seksualna aktivnost je dozvoljena čim se rana zaceli, uz izbegavanje položaja koji opterećuju ruku i rame na strani uređaja.

Vožnja automobila posle pejsmejkera i ICD-a

Kod pejsmejkera (uređaja za regulaciju ritma srca) obično ne vozite nedelju dana posle ugradnje. Toliko je dovoljno da se rana smiri i da budete sigurni u pokretljivost ruke na volanu.

Kod ICD-a (implantabilnog kardioverter-defibrilatora) pravila su stroža. Posle ugradnje za primarnu prevenciju, pauza je obično četiri nedelje. Posle isporučenog šoka, pauza je tri do šest meseci. Profesionalni vozači (kamion, autobus, taksi) imaju strožija pravila i često trajna ograničenja. Obavezno se posavetujte sa lekarom i proverite važeća pravila za vozačku dozvolu.

Sport i fizička aktivnost sa pejsmejkerom

Fizička aktivnost nije samo dozvoljena, nego i preporučena. Umereno vežbanje jača srce, poboljšava raspoloženje i ubrzava oporavak. Šetnja i lagan trening mogući su već dve nedelje posle ugradnje.

Plivanje, golf, tenis i dizanje tegova dozvoljeni su tek posle tri meseca, kada se elektrode potpuno učvrste u srcu. Kontaktne sportove, poput boksa, ragbija i borilačkih veština, trajno izbegavajte, jer udarac u predeo uređaja može oštetiti kućište ili pomeriti elektrode. Ronjenje sa bocom traži obaveznu konsultaciju sa kardiologom, jer povišen pritisak može uticati na rad uređaja.

Život sa pejsmejkerom: mobilni telefon, MR, aerodrom, kućni aparati

Jedno od najčešćih pitanja glasi: „Da li moram da menjam način života?" Kratak odgovor: ne bitno. Moderni pejsmejkeri (uređaji za regulaciju ritma srca) i ICD-ovi (implantabilni kardioverter-defibrilatori) imaju ugrađenu zaštitu od smetnji sa svakodnevnim elektronskim uređajima.

Mobilni telefon koristite normalno, ali ga ne držite u prsnom džepu iznad uređaja. Razgovarajte prislanjajući telefon na suprotno uvo. Bežične slušalice, kompjuteri, mikrotalasne pećnice, indukcione ploče i automobili nisu problem.

Uređaji koje treba izbegavati ili držati na rastojanju

Većinu svakodnevnih aparata koristite bez brige. Ipak, neke izvore jakog elektromagnetnog polja treba izbegavati ili držati na rastojanju od najmanje 30 centimetara od ugrađenog uređaja: jake magnete i magnetne narukvice, industrijske aparate za varenje, antenske kule i radio-predajnike velike snage.

Ako radite u industriji ili imate posao sa ovakvim uređajima, razgovarajte sa kardiologom o konkretnim merama zaštite. U većini slučajeva rešenje je jednostavno: držite rastojanje ili koristite zaštitnu opremu.

MR pregled sa pejsmejkerom: da li je bezbedan

Magnetna rezonanca (MR) danas je moguća kod većine novijih uređaja. Takvi uređaji nose oznaku „MR-conditional", što znači da su uslovno kompatibilni sa magnetnom rezonancom, pod određenim uslovima.

Pre pregleda uređaj se preprogramira u poseban režim, tokom pregleda se prati EKG, a posle pregleda se podešavanja vrate na prethodne vrednosti. Uvek pokažite identifikacionu karticu radiologu pre zakazivanja. Stariji modeli pejsmejkera mogu biti kontraindikacija za MR, pa je provera kompatibilnosti obavezna.

Pejsmejker i aerodromska kontrola

Ako putujete avionom, prijavite uređaj osoblju aerodromske kontrole i pokažite identifikacionu karticu. Tražite ručnu pretragu umesto prolaska kroz metal-detektor. Ako ipak prolazite, ne zadržavajte se uz detektor i ne prolazite više puta.

Sam let ne utiče na rad pejsmejkera ili ICD-a, pa možete leteti bez ograničenja. Jedina preporuka je da identifikacionu karticu uvek držite u ručnom prtljagu, ne u predatom koferu, za slučaj da vam zatreba tokom puta ili u hitnoj situaciji.

Detaljan vodič kroz pripremu, aerodromsku kontrolu, sam let i dolazak, sa pravim rizicima i najčešćim zabludama, dostupan je u tekstu Putovanje avionom sa ugrađenim pejsmejkerom.

Kontrole pejsmejkera, daljinski nadzor i zamena baterije

Ugradnja je samo početak. Redovne kontrole su ono što osigurava da uređaj radi optimalno godinama i decenijama.

Raspored kontrola posle ugradnje

Prva kontrola se zakazuje četiri do šest nedelja posle ugradnje. Tada se proverava zarastanje rane, položaj elektroda na RTG-u i radi se prvo detaljno programiranje. Potom se kontrole zakazuju na svakih šest meseci, odnosno na tri do dvanaest meseci, zavisno od tipa uređaja i stanja baterije.

Tokom kontrole programer (poseban uređaj koji komunicira sa pejsmejkerom) „razgovara" sa vašim uređajem. Očitaju se sve epizode aritmija od prethodne kontrole, proveri stanje baterije, pragovi stimulacije i otpor elektroda. Kontrola je bezbolna i traje 15 do 30 minuta.

Daljinski nadzor: praćenje pejsmejkera od kuće

Daljinski nadzor (home monitoring) je standard u modernoj elektrofiziologiji. Mali uređaj pored vašeg kreveta tokom noći automatski šalje podatke o radu pejsmejkera ili ICD-a u centar koji prati pacijente.

Prednosti su višestruke: smanjuje se broj odlazaka u bolnicu, problemi se otkrivaju ranije (ponekad pre nego što ih i osetite), a kod ICD pacijenata se dokazano poboljšavaju ishodi. Sistem šalje upozorenje timu ako uoči bilo kakvu nepravilnost, od aritmije do pražnjenja baterije.

Zamena baterije (generatora) pejsmejkera

Baterija pejsmejkera traje 7 do 15 godina, a ICD-a 5 do 8 godina. Tačno trajanje zavisi od toga koliko često uređaj radi i kolikim impulsima stimuliše. Baterija se ne troši naglo: sistem ima „rezervni period" (takozvani ERI, indikator za planiranu zamenu) od nekoliko meseci pre nego što zamena postane neophodna.

Zamena generatora je jednostavnija od prve ugradnje. Otvori se stara loža, kućište se odvoji od elektroda, novo kućište se poveže sa istim elektrodama (ako su ispravne) ili novim, i rana se zatvori. Zahvat traje 30 do 60 minuta, najčešće u dnevnoj bolnici, pa istog dana odlazite kući.

Na primer, ako vam je pejsmejker ugrađen sa 65 godina i baterija traje 12 godina, zamenu očekujte oko 77. godine. Ako ICD stimuliše često ili isporučuje šokove, baterija može trajati kraće, pa su redovne kontrole ključne za pravovremeno planiranje.

Kada hitno zvati lekara: znaci komplikacija i ICD šok

Većina problema posle ugradnje rešava se na redovnoj kontroli. Ali postoje znaci koji traže hitnu reakciju. Ne čekajte zakazani pregled ako primetite bilo šta od navedenog. Ovo je posebno važno za pacijente sa ICD-om (implantabilnim kardioverter-defibrilatorom), jer isporučen šok uvek traži kontakt sa kardiologom.

Pozovite hitnu pomoć (194) ili dođite u urgentni centar ako imate: gubitak svesti ili blizak osećaj nesvestice, nagli bol u grudima, otežano disanje, crvenilo, otok ili sekret iz rane uz temperaturu preko 38 stepeni, pojačan bol u loži posle sedmog dana, vidljivo „iskakanje" uređaja kroz kožu, ili štucanje koje ne prestaje i trzanje grudnog mišića u ritmu pulsa (mogući znak da se elektroda pomerila).

ICD šok: šta uraditi i psihološka podrška

Jedan izolovan šok ICD-a, bez gubitka svesti, znači da je uređaj uradio svoj posao: prepoznao je opasnu aritmiju i prekinuo je. Sednite, pozovite nekoga da bude pored vas i javite se kardiologu istog dana. Više uzastopnih šokova („oluja šokova") je hitno stanje: odmah zovite 194.

Šok ICD-a je bolan i može biti psihološki potresan, čak i kada razumete zašto se desio. Mnogi pacijenti razviju strah od novog šoka, anksioznost ili izbegavanje (prestanu da vežbaju, izlaze iz kuće ili se druže). Razgovor sa kardiologom-elektrofiziologom i, po potrebi, psihologom sastavni je deo lečenja, a ne znak slabosti.

U praksi se vidi da pacijenti koji posle prvog šoka dobiju psihološku podršku imaju osetno bolji kvalitet života i manje epizoda anksioznosti. Ako osećate strah ili izbegavate aktivnosti koje ste ranije normalno radili, otvoreno to recite na kontroli.

Kada se javiti kardiologu

• →

  Ako imate ponavljane gubitke svesti ili izrazitu vrtoglavicu

  Zakažite pregled kod kardiologa-elektrofiziologa radi procene indikacija za pejsmejker.

• →

  Ako vam je dokumentovana ejekciona frakcija ispod 35% uprkos redovnom uzimanju lekova

  Razgovarajte sa kardiologom o potrebi za ICD-om kao primarnom prevencijom.

• →

  Ako ste preživeli srčani zastoj ili imate naslednu bolest srca

  Hitno se javite specijalisti za srčane ritmove radi procene rizika i ugradnje zaštitnog uređaja.

• →

  Ako posle ugradnje primetite crvenilo, otok ili sekret iz rane sa temperaturom

  Odmah se javite u urgentni centar, ne čekajte zakazanu kontrolu.

• →

  Ako ICD isporuči jedan ili više šokova

  Javite se kardiologu istog dana. Više uzastopnih šokova zahteva hitnu pomoć (194).

• →

  Ako osećate strah, anksioznost ili izbegavate aktivnosti posle ICD šoka

  Zatražite psihološku podršku kao sastavni deo lečenja.