Prehlada, grip i vakcine kada imate bolest srca

Zašto je grip opasniji kada imate bolest srca?

Grip je opasniji kada imate bolest srca zato što infekcija dodatno opterećuje srce baš kada mu je rezerva najmanja: temperatura i ubrzano disanje ubrzavaju rad srca, upala čini masne naslage u arterijama nestabilnijim i sklonijim pucanju, a znojenje, slabije pijenje i povraćanje remete ravnotežu tečnosti. Velika kanadska studija objavljena 2018. godine pokazala je da je u prvih sedam dana posle laboratorijski potvrđenog gripa broj bolničkih prijema zbog infarkta bio oko šest puta veći nego u ostatku godine; povećanje je postojalo, manje izraženo, i posle drugih respiratornih virusa. Kod osoba sa srčanom slabošću infekcija je jedan od najčešćih okidača pogoršanja i hospitalizacije. Zato se kod bolesti srca grip ne preležava „na noge", a zaštita počinje pre sezone, vakcinom.

Da li sa bolešću srca smem da primim vakcinu protiv gripa?

Da, vakcina protiv gripa se osobama sa bolešću srca ne samo dozvoljava nego i savetuje, svake godine. Klinička studija objavljena 2021. godine, u kojoj su ljudi ubrzo posle infarkta nasumično dobijali vakcinu ili placebo, pokazala je da je u narednih godinu dana smrtnost bila manja među vakcinisanima: 2,9% prema 4,9% u grupi sa placebom. Klinička izjava Evropskog kardiološkog društva iz 2025. godine o vakcinaciji kao novom obliku prevencije kardiovaskularnih bolesti zato vakcinu protiv gripa posmatra kao deo lečenja osoba sa koronarnom bolešću i srčanom slabošću, uz ostale proverene mere. Vakcina se može primiti i posle nedavnog infarkta i uz ugrađen pejsmejker ili stent. Za osobe sa bolešću srca namenjena je injekcija, a ne živa vakcina u obliku spreja za nos, na šta upozorava i Mayo klinika u svom vodiču o vakcini protiv gripa uz bolest srca.

Kada i kako se prima vakcina?

Vakcina protiv gripa prima se jednom godišnje, najbolje u jesen, pre početka sezone gripa, jer se sastav vakcine menja iz godine u godinu prema virusima koji kruže. Ako je jesen prošla, vakcinisati se vredi i kasnije, dok sezona traje. Neželjena dejstva su najčešće blaga i prolazna: bol i crvenilo na mestu uboda, blaga malaksalost ili povišena temperatura dan ili dva. Ako pijete lek za razređivanje krvi, vakcina se po pravilu daje uobičajeno, u nadlakticu, uz čvrst pritisak na mesto uboda nekoliko minuta posle injekcije; kod varfarina je uslov da je poslednji INR u Vašem ciljnom opsegu, prema uputstvima britanske zdravstvene službe za injekcije uz antikoagulanse. Lek za razređivanje krvi se zbog vakcine ne prekida. Ako imate temperaturu ili akutnu infekciju na dan vakcinacije, termin se pomera dok ne ozdravite.

Druge vakcine: pneumokok, kovid 19, RSV i herpes zoster

Pored vakcine protiv gripa, za osobe sa bolešću srca važne mogu biti i vakcine protiv pneumokoka (bakterije koja je čest uzročnik upale pluća), kovida 19, respiratornog sincicijalnog virusa (RSV) i herpes zostera. Klinička izjava Evropskog kardiološkog društva iz 2025. godine navodi da ove vakcine smanjuju broj infekcija, a da je kod gripa dokazano i smanjenje broja ozbiljnih srčanih događaja. Koja je od ovih vakcina potrebna Vama, zavisi od godina, ostalih bolesti i ranije primljenih doza, pa se plan pravi sa izabranim lekarom. Dobra navika je da na jesenjoj kontroli, uz pregled terapije, pitate i koje vakcine Vam nedostaju; više vakcina se često može primiti istog dana ili u kratkom razmaku, po proceni lekara.

Lekovi za prehladu i grip: na šta paziti

Lekovi za prehladu i grip koji se kupuju bez recepta nisu bezazleni kada imate bolest srca, a najviše opreza traže tri grupe. Prva su lekovi protiv bolova i upale iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, poput ibuprofena, diklofenaka i naproksena: podižu pritisak, zadržavaju so i vodu u telu, mogu da pogoršaju srčanu slabost, a uz lekove za razređivanje krvi i lekove za krvne pločice povećavaju rizik od krvarenja. Američko udruženje za srce navodi da je u jednoj studiji uzimanje ovih lekova tokom respiratorne infekcije bilo povezano sa više nego trostruko većim rizikom od infarkta u narednoj nedelji. Druga grupa su lekovi za otečen nos u tabletama i praškovima, poput pseudoefedrina i fenilefrina, koji sužavaju krvne sudove i podižu pritisak i puls. Treća grupa su šumeće tablete, koje sadrže dosta natrijuma: velika britanska studija povezala je redovno uzimanje šumećih i rastvorljivih lekova sa natrijumom sa češćim srčanim i moždanim događajima i češćom pojavom povišenog pritiska.

Koji lekovi za prehladu su bezbedniji kod bolesti srca?

Za temperaturu i bolove kod osoba sa bolešću srca najčešće se savetuje paracetamol, u dozi koju odredi lekar ili farmaceut i u obliku koji nije šumeći. Ako pijete varfarin, i paracetamol pri redovnom višednevnom uzimanju može da podigne INR, pa duže uzimanje prijavite ambulanti koja Vam vodi INR. Za zapušen nos bezbedniji izbor su fiziološki rastvor za ispiranje nosa i inhalacije, a kapi za nos sa sredstvom za sužavanje krvnih sudova koriste se kratko, samo po savetu lekara ili farmaceuta. Kombinovani praškovi „protiv prehlade i gripa" često u jednoj kesici sadrže i lek protiv bolova i lek za nos, pa se uzimaju tek posle provere sastava. Antibiotici ne deluju na viruse prehlade i gripa, a mnogi od njih menjaju dejstvo varfarina, pa se uzimaju samo kada ih propiše lekar koji zna Vašu terapiju. Najjednostavnije pravilo: pre kupovine bilo kog leka za prehladu recite farmaceutu da imate bolest srca i koje lekove pijete.

Srčana slabost i prehlada: na šta posebno paziti

Kod srčane slabosti prehlada i grip zahtevaju pojačano praćenje, jer infekcija lako pokreće nakupljanje tečnosti. Svakodnevno merenje telesne težine se tokom bolesti ne prekida: porast težine tokom nekoliko dana, otoci nogu, gušenje pri ležanju i potreba za više jastuka znak su da se srčana slabost pogoršava, a ne samo da prehlada traje. Sa druge strane, visoka temperatura, znojenje, povraćanje i proliv uz diuretike mogu da izazovu gubitak tečnosti, pad pritiska i opterećenje bubrega. Pri povraćanju i prolivu pojedini lekovi za srce i bubrege ponekad se privremeno pauziraju, ali isključivo po uputstvu lekara; pitajte unapred, dok ste zdravi, da li to važi za Vas i za koje lekove. Prema ESC smernicama iz 2026. godine za lečenje srčane slabosti, edukacija o samostalnom praćenju simptoma je osnovni deo lečenja, a sezona prehlada je trenutak kada se ta veština najviše koristi.

Kako se zaštititi od prehlade i gripa tokom sezone?

Pored vakcine, tokom sezone prehlada i gripa najviše pomažu jednostavne navike: redovno pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta sa bolesnima, provetravanje prostorija i dovoljno sna. Ako se razbolite, odmarajte, pijte tečnost u granicama koje Vam je odredio lekar i redovno merite temperaturu, a kod srčane slabosti i težinu. Redovnu srčanu terapiju ne prekidajte zbog prehlade, osim ako lekar ne kaže drugačije. Napor i trening odložite dok imate temperaturu i nekoliko dana posle nje, a u svakodnevne aktivnosti vraćajte se postepeno. Kućnu apoteku pripremite pre sezone: sa lekarom ili farmaceutom dogovorite koji lek za temperaturu i koja sredstva za nos su za Vas bezbedni, da u trenutku bolesti ne birate naslepo.

Kada hitno pozvati 194?

Odmah pozovite hitnu pomoć na broj 194 ako se javi:

• bol ili stezanje u grudima
• gušenje u mirovanju ili gušenje koje Vas tera da sedite da biste disali
• kašalj sa penušavim, ružičastim ispljuvkom
• zbunjenost, jaka pospanost, nesvestica ili gubitak svesti
• iznenadna slabost jedne strane tela, iskrivljena usta ili otežan govor

Ne vozite se sami do bolnice. Ne čekajte da simptom prođe.

Kada se javiti kardiologu?

Javite se kardiologu ili izabranom lekaru (ne hitnoj pomoći) ako:

• temperatura traje duže od tri dana ili se posle poboljšanja ponovo vrati
• telesna težina raste nekoliko dana zaredom ili otoci nogu postaju veći
• se javi lupanje srca ili pritisak bude znatno viši nego inače
• Vam je propisan antibiotik, a pijete varfarin
• zbog povraćanja ili proliva ne možete da uzimate redovnu terapiju

Ovaj tekst važi za više srčanih dijagnoza; krovne vodiče pročitajte u tekstovima Kako živeti sa srčanom slabošću i Život nakon srčanog udara, a samu bolest objašnjava matični tekst Srčana slabost. Kako antibiotici i promene ishrane utiču na INR opisano je u tekstu Ishrana uz varfarin, a priprema za put u tekstu Putovanje sa srčanom slabošću.