Srčana slabost (srčana insuficijencija): simptomi, lečenje i život sa bolešću
Stručna redakcija: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 4. avgust 2026.
Srčana slabost ne znači da srce staje. Znači da ne uspeva da ispumpa dovoljno krvi za potrebe tela, pa se javljaju zaduvanost, umor i otoci. Savremena terapija je poslednjih godina bitno promenila ishod, ali samo kod onih koji je uzimaju svakog dana, i onda kada im je bolje.
Brze činjenice
Podatak
Vrednost
Latinski naziv
insufficientia cordis
Narodni nazivi
popuštanje srca, slabo srce, voda na plućima
Rasprostranjenost u svetu
oko 64 miliona ljudi
Učestalost iznad 70 godina
više od jedne od deset osoba
Rizik tokom života
otprilike jedna od četiri osobe
Glavni uzroci
koronarna bolest, povišen pritisak, šećerna bolest, bolesti srčanog mišića
Srbija
bolesti srca i krvnih sudova čine 47,7% svih smrtnih ishoda, oko 128 dnevno
Hitni broj
194
Srčana slabost: ključni podaci
Šta je srčana slabost?
Srčana slabost je stanje u kome srce ne uspeva da ispumpa dovoljno krvi za potrebe organizma, ili to uspeva samo uz povišen pritisak punjenja. Naziv zbunjuje pacijente, jer ne znači da srce prestaje da radi, nego da radi slabije nego što telu treba.
Šta se dešava u srcu i telu
Kada srce oslabi, telo pokušava da to nadoknadi. Ubrzava rad srca, sužava krvne sudove i zadržava so i vodu da bi održalo pritisak. Ti mehanizmi kratkoročno pomažu, ali dugoročno dodatno opterećuju srce, pa se komora širi i menja oblik. Zadržana tečnost se skuplja u plućima, u trbuhu i u nogama, i odatle potiču glavne tegobe.
Podela prema pumpnoj funkciji
Ejekciona frakcija je procenat krvi koji leva komora izbaci pri svakom otkucaju, a uredne vrednosti su 50% ili više. Prema smernicama iz 2023. godine razlikuju se tri oblika.
Oblik
Ejekciona frakcija
Šta ga odlikuje
sa sniženom pumpnom funkcijom
40% ili manje
najbolje proučen, sa najjačim dokazima za terapiju
sa blago sniženom pumpnom funkcijom
41 do 49%
srednji oblik, sve više dokaza za istu terapiju
sa očuvanom pumpnom funkcijom
50% ili više
otežano punjenje komore, često uz povišen pritisak i gojaznost
Podela srčane slabosti prema pumpnoj funkciji
Podela prema strani srca i toku
Kada popušta leva strana srca, tečnost se zadržava u plućima, pa preovlađuju zaduvanost i kašalj. Kada popušta desna strana, tečnost se skuplja u nogama i u trbuhu, pa preovlađuju otoci, naduven stomak i nabrekle vene na vratu. Kod većine pacijenata s vremenom popuste obe strane. Prema toku razlikuju se akutni oblik, koji nastaje naglo i traži bolničko lečenje, i hronični oblik, koji se razvija mesecima i godinama i vodi se ambulantno, uz povremena pogoršanja.
Stepen tegoba
Težina bolesti opisuje se u četiri stepena. U prvom nema tegoba pri uobičajenim aktivnostima, u drugom se javljaju pri većem naporu, u trećem već pri manjem naporu poput oblačenja ili hoda po ravnom, a u četvrtom i u mirovanju. Taj stepen se procenjuje na svakoj kontroli, jer njegova promena često znači da terapiju treba prilagoditi.
Šta uzrokuje srčanu slabost?
Srčanu slabost najčešće uzrokuje koronarna bolest, dakle suženje arterija koje hrane srce, i preležan infarkt koji ostavi ožiljak na srčanom mišiću koji se više ne steže. Odmah iza nje su dugogodišnji povišen krvni pritisak i bolesti samog srčanog mišića, a kod velikog dela pacijenata deluje više uzroka istovremeno.
Glavni uzroci
Koronarna bolest i preležan infarkt, koji ostavljaju deo mišića zamenjen ožiljkom koji se ne steže
Dugogodišnji povišen pritisak, zbog kog zid komore zadeblja, a zatim oslabi
Bolesti srčanog mišića, među kojima su proširena, zadebljala i aritmogena kardiomiopatija
Šećerna bolest, koja oštećuje i velike i sitne krvne sudove srca
Lekovi i otrovi, uključujući pojedine lekove protiv raka, zračenje grudnog koša, alkohol i kokain
Bolesti taloženja, kao što su taloženje gvožđa ili nepravilno savijenih belančevina u srčanom mišiću
Faktori rizika na koje se može uticati
povišen krvni pritisak
povišen holesterol i nelečena koronarna bolest
šećerna bolest
gojaznost
pušenje i prekomerno pijenje alkohola
fizička neaktivnost
prekid disanja u snu
prekomeran unos soli
Faktori rizika na koje se ne može uticati
starije životno doba
nasledne bolesti srčanog mišića u porodici
preležan infarkt
hronična bubrežna bolest
ranije lečenje pojedinim lekovima protiv raka ili zračenjem grudnog koša
Razlike po polu i uzrastu
Kod muškaraca srčana slabost češće nastaje na podlozi koronarne bolesti i preleženog infarkta, sa sniženom pumpnom funkcijom. Kod žena je češći oblik sa očuvanom pumpnom funkcijom, koji nastaje uz povišen pritisak, gojaznost i šećernu bolest, a javlja se u kasnijem životnom dobu. Kod žena postoji i poseban oblik vezan za trudnoću, koji se javlja u poslednjem mesecu trudnoće ili u prvih pet meseci posle porođaja.
Koji su simptomi srčane slabosti?
Simptomi srčane slabosti su zaduvanost, umor i otoci, i njih tri čine osnovu na kojoj se posumnja na ovu bolest. Zaduvanost se najpre javlja pri naporu, zatim pri sve manjim aktivnostima, a u uznapredovalim oblicima i u mirovanju. Tegobe se razvijaju postepeno, pa ih pacijenti često pripišu godinama ili lošoj kondiciji.
Glavne tegobe
nedostatak vazduha pri naporu, a kasnije i u mirovanju
gušenje u ležećem položaju, zbog čega pacijent spava na više jastuka
buđenje noću uz osećaj gušenja, koje popušta kada se sedne
otoci potkolenica i stopala, koji su izraženiji uveče
naglo dobijanje na težini, više od dva kilograma za tri dana
izražen umor i slabost, i pri malim naporima
suv kašalj, naročito noću
naduven stomak, gubitak apetita i osećaj punoće posle malog obroka
učestalo mokrenje noću
lupanje srca i vrtoglavica
Kako tegobe izgledaju kod starijih
Kod osoba starijih od 75 godina uobičajene tegobe često izostanu ili budu prikrivene. Umesto zaduvanosti javljaju se zbunjenost, gubitak apetita, pad snage za svakodnevne poslove ili tegoba koju porodica opiše kao „samo umor”. Zato svaka nova zaduvanost, otok ili neobjašnjiv pad sposobnosti kod starije osobe traži kardiološku procenu.
Razlike kod žena
Žene češće navode izražen umor, zaduvanost i otoke, a ređe klasičnu sliku sa gušenjem u ležećem položaju. Zbog toga se kod njih dijagnoza često postavi kasnije, a tegobe pripišu godinama, gojaznosti ili anemiji. Kod žena je i češći oblik sa očuvanom pumpnom funkcijom, kod koga ultrazvuk na prvi pogled izgleda uredno, pa dijagnoza traži dodatne pokazatelje.
Sa čim se tegobe najčešće mešaju
Zaduvanost pri naporu se pripisuje lošoj kondiciji, godinama ili telesnoj težini. Otoci nogu se pripisuju vrućini, dugom stajanju ili proširenim venama, a kod srčane slabosti su po pravilu na obe noge i praćeni dobijanjem na težini. Suv noćni kašalj se često leči kao alergija ili kao posledica refluksa, iako potiče od tečnosti u plućima.
⚠ Upozorenje: pozovite 194
Naglo i jako otežano disanje u mirovanju, penušav ili ružičast ispljuvak, bol u grudima koji ne prolazi ili gubitak svesti, znaci su naglog pogoršanja srčane slabosti.
To je hitno stanje. Odmah pozovite hitnu pomoć na broj 194.
Kako se dijagnostikuje srčana slabost?
Srčana slabost se dijagnostikuje spajanjem tegoba, nalaza pregleda, vrednosti pokazatelja opterećenja srca u krvi i nalaza ultrazvuka srca, jer nijedna od tih stavki sama nije dovoljna. Ultrazvuk je metoda koja postavlja dijagnozu, pošto pokazuje pumpnu funkciju, punjenje komore, stanje zalistaka i najčešće i sam uzrok slabosti.
Šta radi kardiolog na pregledu
Kardiolog razjašnjava kada je zaduvanost počela, pri kakvom naporu se javlja, na koliko jastuka pacijent spava i da li se noću budi zbog gušenja. Meri se telesna težina, pritisak i puls, slušaju se pluća i srce, gledaju se vene na vratu, jetra i otoci na nogama. Uz to se snima EKG, jer potpuno uredan EKG čini ovu dijagnozu malo verovatnom.
Pretrage koje se rade
Pretraga
Šta pokazuje
Kada se radi
EKG
preležan infarkt, poremećaje ritma, blokove
kod svih, kao prva pretraga
Pokazatelj opterećenja srca u krvi
da li je srce preopterećeno
kod svih sa sumnjom na ovu bolest
Ultrazvuk srca
pumpnu funkciju, punjenje komore, zaliske
kod svih, postavlja dijagnozu
Analize krvi
krvnu sliku, gvožđe, rad bubrega i štitaste žlezde
kod svih, na početku i tokom praćenja
Snimak srca i pluća
zastoj u plućima i veličinu srca
pri sumnji na pogoršanje
Magnetna rezonanca srca
ožiljak, zapaljenje i bolesti taloženja
kod nejasnog uzroka
Koronarografija ili snimanje arterija skenerom
suženje koronarnih arterija
kada se sumnja na koronarnu bolest kao uzrok
Test opterećenja sa merenjem potrošnje kiseonika
koliki je stvarni kapacitet za napor
pred rehabilitaciju i pred procenu za presađivanje
Holter EKG
poremećaje ritma
kod lupanja srca i nesvestica
Dijagnostičke pretrage kod srčane slabosti
Pokazatelj opterećenja srca u krvi
Ova analiza je najbrži način da se srčana slabost isključi. Kod pacijenata koji dolaze ambulantno, vrednost ispod određenog praga čini dijagnozu malo verovatnom, pa se traži drugi uzrok tegoba. Kod naglo nastalih tegoba prag je viši. Vrednost može biti povišena i iz drugih razloga, kod atrijalne fibrilacije, bubrežne slabosti i u starijem životnom dobu, pa se uvek tumači zajedno sa ultrazvukom. Ova analiza se u nalazima krvi obično navodi pod nazivom NT-proBNP, o čemu detaljnije piše poseban tekst posvećen tom pokazatelju.
Zašto se traži uzrok
Kada je dijagnoza postavljena, traži se uzrok, jer od njega zavisi deo lečenja. Ako je uzrok suženje koronarnih arterija, uspostavljanje protoka poboljšava rad srca. Ako je uzrok bolest zaliska, rešenje je zahvat na zalisku. Ako je uzrok brza atrijalna fibrilacija, uspostavljanje urednog ritma često vrati pumpnu funkciju. Zato se srčana slabost nikada ne leči samo kao skup tegoba.
Kako se leči srčana slabost?
Lečenje srčane slabosti ima tri cilja: ukloniti tegobe, sprečiti pogoršanja i prijeme u bolnicu i produžiti život. Osnovu čine četiri grupe lekova koje se uvode zajedno i rano, a uz njih idu diuretici za uklanjanje viška tečnosti i lečenje osnovnog uzroka.
Četiri osnovne grupe lekova
Kod oblika sa sniženom pumpnom funkcijom danas se koriste četiri grupe lekova koje zajedno daju znatno veću korist nego pojedinačno. Uvode se u malim dozama i istovremeno, a zatim se doze postepeno povećavaju.
Grupa
Predstavnici
Šta postiže
Lekovi koji rasterećuju srce i deluju na hormonski sistem pritiska
sakubitril sa valsartanom, ramipril, perindopril, kandesartan
smanjuju opterećenje srca i usporavaju širenje komore
Beta-blokatori
bisoprolol, karvedilol, metoprolol, nebivolol
usporavaju rad srca i štite ga od preteranog nadražaja
Blokatori aldosterona
spironolakton, eplerenon
sprečavaju zadržavanje soli i vode i stvaranje vezivnog tkiva u srcu
Lekovi koji povećavaju izlučivanje šećera mokraćom
dapagliflozin, empagliflozin
smanjuju broj pogoršanja i koriste se i kod pacijenata bez šećerne bolesti
Četiri osnovne grupe lekova za srčanu slabost
Poslednja grupa je najveća promena u lečenju ove bolesti u poslednjoj deceniji, jer deluje i kod oblika sa očuvanom pumpnom funkcijom, gde ranije gotovo ništa nije pomagalo. Doze svih ovih lekova određuje kardiolog.
Zašto se lekovi uvode brzo
Ranije se svaki lek uvodio i podešavao mesecima. Danas se sve četiri grupe uvode u malim dozama tokom nekoliko nedelja, uz česte kontrole i brzo povećavanje doza. Takav pristup smanjuje broj ponovnih prijema u bolnicu i broj smrtnih ishoda u prvih pola godine posle otpusta, pa se kontrole u tom periodu zakazuju na dve nedelje.
Diuretici
Diuretici uklanjaju višak tečnosti i najbrže uklanjaju zaduvanost i otoke, ali sami po sebi ne produžavaju život. Zbog toga se koriste u najmanjoj dozi koja održava pacijenta bez otoka, a ne u fiksnoj dozi zauvek. Kod dela pacijenata lekar dogovori pravilo po kome sami privremeno povećaju dozu kada telesna težina naglo poraste.
Dodatne mogućnosti
Nadoknada gvožđa u venu kod pacijenata sa manjkom gvožđa, koji poboljšava podnošljivost napora i smanjuje broj prijema u bolnicu, i daje se i kada nema anemije
Lek koji usporava rad srca bez uticaja na pritisak, kod pacijenata kojima puls ostaje brz uprkos beta-blokatoru
Lek koji poboljšava odgovor srčanog mišića, kod pacijenata sa skorašnjim pogoršanjem
Lečenje pratećih stanja, pre svega atrijalne fibrilacije, prekida disanja u snu, šećerne bolesti i bubrežne slabosti
Uređaji i zahvati
Kod pacijenata kod kojih pumpna funkcija ostane teško oslabljena uprkos punoj terapiji tokom najmanje tri meseca, razmatra se ugradni defibrilator, radi zaštite od iznenadne srčane smrti. Kada je uz to i sprovođenje kroz komore usporeno, ugrađuje se uređaj koji usklađuje rad obe komore, a on kod dela pacijenata osetno poboljša pumpnu funkciju i tegobe.
Kod uznapredovale bolesti koja ne reaguje na terapiju razmatraju se mehanička pumpa koja pomaže radu leve komore i presađivanje srca. To su odluke koje se donose u ustanovama specijalizovanim za uznapredovalu srčanu slabost.
Lečenje oblika sa očuvanom pumpnom funkcijom
Kod tog oblika osnovu čine lekovi koji povećavaju izlučivanje šećera mokraćom, uklanjanje viška tečnosti diureticima i dosledno lečenje pratećih bolesti, pre svega povišenog pritiska, gojaznosti, šećerne bolesti i atrijalne fibrilacije. Fizička aktivnost i smanjenje telesne težine kod ovog oblika imaju veći značaj nego kod ostalih.
Kakav je tok bolesti i šta se očekuje?
Srčana slabost je hronična bolest sa dužim razdobljima stabilnosti i povremenim pogoršanjima koja se najčešće mogu prepoznati na vreme. Svako pogoršanje koje zahteva prijem u bolnicu ostavlja trag na srcu i bubrezima, pa je sprečavanje pogoršanja jednako važno kao i lečenje samih tegoba.
Ishod se poslednjih godina bitno popravio, jer četiri osnovne grupe lekova zajedno smanjuju broj pogoršanja i produžavaju život. Kod dela pacijenata, naročito kada je uzrok bio zapaljenje srčanog mišića, brz ritam ili trudnoća, pumpna funkcija se posle nekoliko meseci terapije osetno oporavi.
Podaci o preživljavanju odnose se na grupe pacijenata i potiču iz razdoblja pre današnje terapije, pa ne opisuju ishod osobe koja se leči sada. Na tok najviše utiču dosledno uzimanje terapije, kontrola telesne težine, unos soli, lečenje pratećih bolesti i redovne kontrole u prvim mesecima posle otpusta.
Šta konkretan nalaz znači za pojedinu osobu procenjuje kardiolog koji zna njenu pumpnu funkciju, uzrok bolesti i prateća stanja.
Život sa srčanom slabošću
Život sa srčanom slabošću traži nekoliko navika koje vremenom postanu deo svakodnevice, pre svega jutarnje merenje telesne težine i pažnju na unos soli i tečnosti. Uz dobru kontrolu bolesti veliki deo pacijenata radi, putuje, vežba i vodi aktivan život, a te navike su ono što razdvaja stabilan tok od čestih prijema u bolnicu.
Telesna težina se meri svakog jutra, posle mokrenja i pre doručka, uvek na istoj vagi i u istoj odeći, i upisuje se u dnevnik. Porast veći od dva kilograma za tri dana najčešće znači zadržavanje tečnosti, a ne dobijanje na težini, i razlog je da se javite lekaru. To je najjednostavniji način da se pogoršanje uhvati pre nego što dovede do prijema u bolnicu.
Ishrana i tečnost
Unos soli ograničava se na oko pet grama dnevno, a najveći deo dolazi iz hleba, sireva, suhomesnatih proizvoda i gotove hrane. Unos tečnosti se ne ograničava kod svih, nego kod pacijenata sa uznapredovalom bolešću i sklonošću ka zadržavanju vode, i tada se dogovara sa lekarom. Alkohol se ograničava ili potpuno izbegava, a kod srčane slabosti izazvane alkoholom prestanak je obavezan.
Fizička aktivnost
Redovna aktivnost je deo lečenja i poboljšava podnošljivost napora, raspoloženje i kvalitet života. Preporučuje se hod, sobni bicikl ili plivanje, pet puta nedeljno po dvadeset do trideset minuta, uz intenzitet pri kome se može govoriti. Program se počinje kroz kardiovaskularnu rehabilitaciju, gde se opterećenje određuje na osnovu testa, a ne po osećaju.
Pridržavanje terapije
Lekovi se uzimaju svakog dana u isto vreme, i onda kada je pacijentu bolje, jer je bolje upravo zbog njih. Nesteroidni lekovi protiv bolova se izbegavaju, jer zadržavaju vodu i pogoršavaju rad bubrega. Svaki novi lek, uključujući i one koji se kupuju bez recepta i biljne preparate, treba pomenuti kardiologu.
Praćenje kod kuće
Uz dnevnu telesnu težinu prate se i otoci, obim struka, zaduvanost i broj jastuka na kojima se spava. Pacijenti koji vode dnevnik i donose ga na kontrolu omogućavaju lekaru da terapiju prilagodi na vreme. Kod dela pacijenata koristi se i daljinsko praćenje preko ugrađenog uređaja.
Vakcinacija
Vakcinacija protiv gripa, pneumokoka i kovida preporučuje se svim pacijentima sa srčanom slabošću, jer infekcije disajnih puteva spadaju u najčešće okidače pogoršanja. Grip i upala pluća kod ovih pacijenata često dovedu do prijema u bolnicu, pa je vakcinacija jedna od najjednostavnijih zaštitnih mera.
Putovanja, vožnja i posao
Letenje avionom je moguće kod stabilnih pacijenata sa blagim tegobama, dok kod izraženijih tegoba pre puta treba procena lekara. Duga putovanja traže ustajanje i kretanje na svaka dva sata i pažnju na unos tečnosti. Terapija se nosi u ručnom prtljagu, u originalnim pakovanjima, uz spisak lekova. Povratak poslu zavisi od stepena tegoba i od vrste posla.
Seksualni život
Seksualni odnos je dozvoljen kada su tegobe pod kontrolom i po opterećenju odgovara umerenom naporu. Lekovi za erektilnu disfunkciju ne smeju se kombinovati sa nitratima. Ženama u reproduktivnom dobu sa srčanom slabošću preporučuje se pouzdana kontracepcija i razgovor sa kardiologom pre planiranja trudnoće, jer trudnoća kod ove bolesti nosi ozbiljan rizik.
Mentalno zdravlje
Potištenost i strepnja javljaju se kod trećine do skoro polovine pacijenata sa srčanom slabošću i same po sebi pogoršavaju ishod, jer smanjuju pridržavanje terapije i sklonost ka kretanju. Strah od zaduvanosti vodi u izbegavanje aktivnosti, čime kondicija dodatno pada. Razgovor sa lekarom, psihološka podrška i nadgledan trening u rehabilitaciji pomažu da se taj krug prekine.
Kada hitno pozvati 194?
Pozovite 194 odmah ako se javi bilo šta sa ove liste, jer to može značiti naglo nakupljanje tečnosti u plućima, opasan poremećaj ritma ili infarkt. Ne čekajte da tegoba prođe sama i ne vozite se sami do bolnice, jer se kod naglog gušenja stanje pogoršava u minutima, a lečenje se sprovodi u bolnici.
naglo i jako otežano disanje, naročito u ležećem položaju
penušav ispljuvak, ponekad ružičast
bol u grudima koji ne prolazi
gubitak svesti ili osećaj da ćete se onesvestiti
vrlo brz ili izrazito nepravilan rad srca uz slabost i bledilo
modre usne ili prsti uz otežano disanje
naglo nastala zbunjenost kod starije osobe sa poznatom srčanom slabošću
Kada se javiti kardiologu?
Kardiologu se javite u narednim danima, bez čekanja na zakazanu kontrolu, kada se pojavi nešto sa ove liste. To su tegobe koje traže pregled u roku od nekoliko dana, ali ne i poziv hitnoj pomoći. Rano javljanje kod ovih znakova najčešće spreči prijem u bolnicu.
porast telesne težine veći od dva kilograma za tri dana
otoci potkolenica koji se pojačavaju ili se pojave na trbuhu
zaduvanost pri naporima koji su ranije išli lako
potreba za više jastuka pri spavanju nego ranije
suv kašalj koji se javlja noću i traje
osećaj lupanja ili preskakanja srca koji se ponavlja
vrtoglavica pri ustajanju, koja može značiti da je doza diuretika prevelika
gubitak apetita, mučnina i naduven stomak
m. Često postavljana pitanja
Pitanja pacijenata.
Odgovor zavisi od uzroka, pumpne funkcije, pratećih bolesti i od toga koliko se dosledno uzima terapija. Podaci iz starijih istraživanja ne opisuju ishod pacijenta koji se leči danas, jer su četiri osnovne grupe lekova bitno promenile tok bolesti. Kod dela pacijenata pumpna funkcija se posle nekoliko meseci terapije oporavi, naročito kada je uzrok bio zapaljenje srčanog mišića, brz ritam ili trudnoća.
Kod većine pacijenata bolest se ne izlečuje, ali se dobro kontroliše, a kod dela njih pumpna funkcija se znatno oporavi. Kada je uzrok bio suženje koronarnih arterija, bolest zaliska ili dugotrajno brz ritam, uklanjanje tog uzroka često vrati rad srca u uredan opseg. Terapija se i tada nastavlja, jer njeno ukidanje kod dela pacijenata dovodi do ponovnog slabljenja srca.
Ejekciona frakcija je procenat krvi koji leva komora izbaci pri svakom otkucaju, a uredne vrednosti su 50% ili više. Vrednost od 35% znači da je pumpna funkcija znatno oslabljena. Ta vrednost je i jedno od merila po kojima se, posle najmanje tri meseca pune terapije, odlučuje o ugradnji defibrilatora, ali nikada nije jedino merilo.
Zato što je nagli porast telesne težine najraniji znak da se tečnost zadržava, i javlja se pre nego što se pojave otoci i zaduvanost. Porast veći od dva kilograma za tri dana najčešće znači zadržavanje vode, a ne pravo dobijanje na težini. Prijavljivanje tog porasta lekaru na vreme kod velikog dela pacijenata spreči prijem u bolnicu.
Ograničenje tečnosti ne važi za sve pacijente sa srčanom slabošću. Uvodi se kod uznapredovale bolesti i kod sklonosti ka zadržavanju vode, a količinu određuje lekar prema stanju i terapiji. Kod ostalih pacijenata prestrogo ograničenje može čak da škodi, naročito uz diuretike, pa se o tome ne odlučuje samostalno.
Da, redovna aktivnost je deo lečenja i poboljšava podnošljivost napora, raspoloženje i kvalitet života. Preporučuje se hod, sobni bicikl ili plivanje, pet puta nedeljno po dvadeset do trideset minuta, uz intenzitet pri kome se može govoriti. Program se najbolje počinje kroz kardiovaskularnu rehabilitaciju, gde se opterećenje određuje na osnovu testa opterećenja.
Sama srčana slabost obično ne boli. Glavne tegobe su zaduvanost, umor i otoci. Bol u grudima može se javiti kada uz srčanu slabost postoji i koronarna bolest, a osećaj punoće ili bol ispod desnih rebara nastaje kada se jetra uveća zbog zadržavanja tečnosti. Svaki nov ili jak bol u grudima kod ovih pacijenata traži hitnu procenu.
Zato što lekovi koji povećavaju izlučivanje šećera mokraćom kod srčane slabosti deluju nezavisno od šećera u krvi. Oni smanjuju zadržavanje tečnosti i opterećenje srca, smanjuju broj pogoršanja i prijema u bolnicu i produžavaju život, i to kod pacijenata sa šećernom bolešću i bez nje. Zbog toga su danas jedna od četiri osnovne grupe lekova za ovu bolest.
Kod stabilnih pacijenata sa blagim tegobama letenje je moguće bez posebnih mera. Kod izraženijih tegoba pre puta je potrebna procena lekara, a kod dela pacijenata i dodatni kiseonik tokom leta. Na dugim letovima ustajte i krećite se na svaka dva sata, pazite na unos tečnosti i nosite svu terapiju u ručnom prtljagu, u originalnim pakovanjima.
Izbegavaju se nesteroidni lekovi protiv bolova, jer zadržavaju vodu, podižu pritisak i pogoršavaju rad bubrega. Oprez traže i pojedini lekovi za poremećaje ritma i za šećernu bolest, kao i biljni preparati sa nepoznatim sastavom. Svaki novi lek, uključujući i one koji se kupuju bez recepta, treba pomenuti kardiologu pre nego što se počne uzimati.
Sama bolest najčešće nije nasledna, jer nastaje kao posledica koronarne bolesti, povišenog pritiska ili bolesti zalistaka. Nasledne su pojedine bolesti srčanog mišića koje do nje dovode, kao što su proširena, zadebljala i aritmogena kardiomiopatija. Kod pacijenata sa takvom dijagnozom preporučuje se pregled najbližih srodnika, a kod dela njih i genetsko ispitivanje.
To je narodni naziv za nakupljanje tečnosti u plućima, koje nastaje kada leva strana srca ne uspeva da ispumpa krv, pa pritisak u plućnim krvnim sudovima poraste. Ispoljava se zaduvanošću, gušenjem u ležećem položaju i buđenjem noću zbog nedostatka vazduha. Naglo nastalo gušenje uz penušav ispljuvak je hitno stanje i traži poziv hitnoj pomoći.
Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet niti zamenjuje pregled kod lekara. Za tumačenje nalaza, postavljanje dijagnoze ili donošenje terapijskih odluka obratite se svom kardiologu. Ako imate akutne simptome (bol u grudima, gušenje, gubitak svesti), pozovite hitnu pomoć na broj 194.
McDonagh TA, Metra M, Adamo M, i saradnici. Fokusirano ažuriranje iz 2023. godine smernica ESC iz 2021. za dijagnostiku i lečenje akutne i hronične srčane insuficijencije. Eur Heart J. 2023;44(37):3627–3639.doi.org/10.1093/eurheartj/ehad195 [pristupljeno maj 2026].
McDonagh TA, Metra M, Adamo M, i saradnici. Smernice ESC iz 2021. godine za dijagnostiku i lečenje akutne i hronične srčane insuficijencije. Eur Heart J. 2021;42(36):3599–3726.doi.org/10.1093/eurheartj/ehab368 [pristupljeno maj 2026].
Heidenreich PA, Bozkurt B, Aguilar D, i saradnici. Vodič za lečenje srčane insuficijencije iz 2022. godine (AHA/ACC/HFSA). Circulation. 2022;145(18):e895–e1032.doi.org/10.1161/CIR.0000000000001063 [pristupljeno maj 2026].
Mebazaa A, Davison B, Chioncel O, i saradnici. Bezbednost i efikasnost postepenog povećavanja doza lekova kod akutne srčane insuficijencije (STRONG-HF). Lancet. 2022;400(10367):1938–1952.doi.org/10.1016/S0140-6736(22)02076-1 [pristupljeno maj 2026].
McMurray JJV, Solomon SD, Inzucchi SE, i saradnici. Dapagliflozin kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i sniženom ejekcionom frakcijom (DAPA-HF). N Engl J Med. 2019;381(21):1995–2008.doi.org/10.1056/NEJMoa1911303 [pristupljeno maj 2026].
Anker SD, Butler J, Filippatos G, i saradnici. Empagliflozin kod srčane insuficijencije sa očuvanom ejekcionom frakcijom (EMPEROR-Preserved). N Engl J Med. 2021;385(16):1451–1461.doi.org/10.1056/NEJMoa2107038 [pristupljeno maj 2026].
Solomon SD, McMurray JJV, Claggett B, i saradnici. Dapagliflozin kod srčane insuficijencije sa blago sniženom ili očuvanom ejekcionom frakcijom (DELIVER). N Engl J Med. 2022;387(12):1089–1098.doi.org/10.1056/NEJMoa2206286 [pristupljeno maj 2026].
Ponikowski P, Kirwan BA, Anker SD, i saradnici. Ferik karboksimaltoza kod nedostatka gvožđa pri otpustu posle akutne srčane insuficijencije (AFFIRM-AHF). Lancet. 2020;396(10266):1895–1904.doi.org/10.1016/S0140-6736(20)32339-4 [pristupljeno maj 2026].
Groenewegen A, Rutten FH, Mosterd A, Hoes AW. Epidemiologija srčane insuficijencije. Eur J Heart Fail. 2020;22(8):1342–1356.doi.org/10.1002/ejhf.1858 [pristupljeno maj 2026].
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije. Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije 2025.
