Jutarnji skok krvnog pritiska: zašto je opasan i kako ga prepoznati

Brze činjenice

Jutarnji skok pritiska: ključni podaci

Šta je jutarnji skok krvnog pritiska?

Jutarnji skok krvnog pritiska je prenaglašen porast pritiska u prvim satima posle buđenja, znatno veći od porasta koji se kod zdravih osoba očekuje. Sam porast je prirodan i dešava se svakome, a problem nastaje kada je preterano izražen ili kada polazi sa već povišene noćne vrednosti.

Kako pritisak menja vrednost tokom dana

Krvni pritisak nije stalna vrednost. Tokom noći pada za 10 do 20% u odnosu na dnevne vrednosti, oko tri sata ujutru počinje postepeno da raste, a najviše vrednosti dostiže između 6 i 10 časova. Taj obrazac vode deo nervnog sistema koji radi automatski, hormoni koji upravljaju pritiskom i tečnošću u telu i sam ciklus spavanja i budnosti.

Zašto je jutarnji porast opasan

U jutarnjim satima se poklapaju tri stvari: pritisak i puls naglo rastu, krv je sklonija zgrušavanju, a krvni sudovi su podložniji grču. Zbog toga se u tom delu dana najčešće dešavaju infarkt, moždani udar i iznenadna srčana smrt. Kod osobe sa već oštećenim krvnim sudovima taj nagli porast je opterećenje koje se lako pretvori u događaj.

Šta se meri i šta se smatra prenaglašenim

Porast se meri kao razlika između jutarnjeg proseka i najniže noćne vrednosti, i to na nalazu celodnevnog merenja. Granica se razlikuje po tome kako se računa i na kojoj je populaciji određena, pa se u literaturi sreću vrednosti od 35 mmHg naviše, dok se u nekim analizama koristi i strožija granica od 55 mmHg. Nezavisno od tačne granice, značaj ima to da li je porast izražen i da li polazi sa povišene noćne vrednosti.

Obrasci noćnog pada koji određuju sliku

Kakav će biti jutarnji porast zavisi i od toga kako se pritisak ponaša tokom noći. Kod urednog obrasca pritisak noću padne za 10 do 20%, kod izostalog pada za manje od 10%, kod preteranog pada za više od 20%, a kod najnepovoljnijeg obrasca noću je čak viši nego danju. Ovi obrasci su opisani detaljnije u tekstu o noćnoj hipertenziji, a ovde je važno da se svi utvrđuju isključivo celodnevnim merenjem.

Šta uzrokuje jutarnji skok pritiska?

Jutarnji skok nastaje kada se prirodni porast pritiska pri buđenju spoji sa stanjima koja taj porast dodatno pojačavaju. Najčešće od tih stanja je prekid disanja u snu, a odmah iza njega loše regulisan pritisak i terapija čije dejstvo oslabi pred jutro. Kod većine pacijenata deluje više činilaca istovremeno, pa se i lečenje sastoji iz više mera.

Prirodni okidači

Pri buđenju se pojačava aktivnost dela nervnog sistema koji telo priprema za napor, raste nivo hormona stresa i menja se ravnoteža hormona koji zadržavaju so i vodu. Prelazak iz ležećeg u uspravan položaj dodatno podiže pritisak, a prve aktivnosti, hladan vazduh i žurba taj porast pojačavaju.

Stanja koja porast pojačavaju

• Prekid disanja u snu, najčešći previđen uzrok, jer se pri svakoj pauzi u disanju naglo aktivira nervni sistem
• Loše regulisan povišen pritisak i terapija čije dejstvo ne traje punih 24 sata
• Šećerna bolest sa oštećenjem nerava koji upravljaju pritiskom
• Hronična bolest bubrega
• Pijenje alkohola uveče, koje remeti san i pojačava porast u drugom delu noći
• Pušenje, naročito prva cigareta ujutru
• Nedovoljan i isprekidan san, kao i rad u smenama
• Hronični stres i strepnja

Faktori rizika

• starije životno doba i krutost velikih arterija
• gojaznost, naročito nakupljanje masti oko vrata i struka
• prekomeran unos soli
• fizička neaktivnost
• neredovno uzimanje terapije ili preskakanje večernje doze

Razlike po polu i uzrastu

Kod muškaraca mlađih od 50 godina jutarnji skok je često povezan sa stresom, alkoholom i neprepoznatim prekidom disanja u snu. Kod žena posle menopauze češće izostaje noćni pad, pa pritisak ujutru izrazito poraste. Kod osoba starijih od 70 godina isti porast nosi veći rizik, jer mozak slabije održava sopstveni protok krvi pri naglim promenama pritiska.

Koji su simptomi jutarnjeg skoka pritiska?

Simptoma najčešće nema, i to je glavni razlog zbog kog ovaj obrazac godinama ostaje neprepoznat. Kada se tegobe jave, one su neodređene i lako se pripišu lošem snu, umoru ili godinama, pa se retko povežu sa pritiskom. Zbog toga se obrazac otkriva merenjem po rasporedu, a ne po tome kako se čovek oseća ujutru.

Tegobe koje se mogu javiti

• glavobolja pri buđenju, najčešće u potiljku
• vrtoglavica i osećaj nesigurnosti u prvim satima dana
• osećaj neispavanosti uprkos dovoljno dugom spavanju
• crvenilo lica i osećaj vrućine ujutru
• lupanje ili preskakanje srca
• zujanje u ušima
• zamagljen vid
• krvarenje iz nosa

Kada stanje protiče potpuno tiho

Kod velikog dela ljudi nema nijedne tegobe, a obrazac se otkrije tek kada se pogleda dnevnik kućnih merenja ili nalaz celodnevnog merenja. Kod dela pacijenata se otkrije tek pri traženju uzroka već nastalog oštećenja, kao što su zadebljanje zida leve komore ili belančevine u mokraći. Zbog toga se jutarnje merenje preporučuje i onima koji se osećaju dobro.

Šta partner često primeti pre pacijenta

Glasno hrkanje sa pauzama u disanju, hvatanje vazduha u snu i nemiran san najčešće prvi primeti osoba koja spava pored pacijenta. To su znaci prekida disanja u snu, dakle najčešćeg uzroka jutarnjeg skoka. Ti podaci lekaru znače više od bilo kog opisa koji pacijent sam može dati, pa je dobro da se unapred zapišu.

Kako se dijagnostikuje jutarnji skok pritiska?

Jutarnji skok se prepoznaje kućnim merenjem ujutru, a potvrđuje celodnevnim merenjem pritiska tokom 24 sata, jer se samo tako vidi odnos između najniže noćne i jutarnjih vrednosti. Merenje u ordinaciji ovaj obrazac ne može otkriti, pošto se pregledi po pravilu obavljaju kasnije tokom dana, kada je porast već prošao.

Kako se meri kod kuće

Pritisak se meri ujutru, u roku od jednog sata po buđenju, posle mokrenja i pre uzimanja lekova i doručka, uz pet minuta mirnog sedenja. Uveče se meri pre večere. Svaki put se rade dva merenja u razmaku od jednog do dva minuta i obe vrednosti se zapisuju. Prosek jutarnjih vrednosti od 135/85 mmHg ili viši znači jutarnju hipertenziju.

Pretrage koje se rade

Dijagnostičke pretrage kod jutarnjeg skoka pritiska

Šta pokazuje nalaz celodnevnog merenja

Nalaz daje prosek za 24 sata, posebno dnevni i noćni prosek, veličinu noćnog pada i porast u prvim satima posle buđenja. Iz njega se vidi i da li terapija pokriva ceo dan ili joj dejstvo slabi pred jutro. Uz aparat se vodi dnevnik sa vremenom leganja, buđenja i uzimanja lekova, jer se bez tih podataka nalaz ne može pravilno protumačiti.

Granične vrednosti

Hipertenzija u ordinaciji počinje od 140/90 mmHg. Jutarnja hipertenzija kod kućnog merenja postoji kada je prosek jutarnjih vrednosti 135/85 mmHg ili viši. Na celodnevnom merenju prosek za 24 sata iznad 130/80 mmHg i noćni prosek iznad 120/70 mmHg smatraju se povišenim.

Kako se leči jutarnji skok krvnog pritiska?

Lečenje ima tri cilja: sniziti prosečan pritisak tokom celog dana, vratiti prirodan noćni pad i pokriti jutarnje sate terapijom koja tada još deluje. Prema smernicama iz 2024. godine ciljni gornji pritisak za većinu odraslih je 120 do 129 mmHg, a kod osoba starijih od 85 godina i kod krhkih pacijenata cilj je blaži.

Promena navika

Unos soli ograničava se na manje od pet grama dnevno, uz ishranu mediteranskog tipa ili ishranu osmišljenu za snižavanje pritiska. Svaki izgubljeni kilogram snižava gornji pritisak za oko 1 mmHg. Preporučuje se aerobna aktivnost oko 150 minuta nedeljno, uz prestanak pušenja i ograničenje alkohola, naročito uveče. San od sedam do osam sati i lečenje prekida disanja u snu kod ovog obrasca imaju veći značaj nego kod običnog povišenog pritiska.

Lekovi

Kod jutarnjeg skoka prednost imaju lekovi čije dejstvo pouzdano traje punih 24 sata, jer terapija sa kraćim dejstvom oslabi upravo pred jutro, kada je pritisak najviši. Kombinovani preparati u jednoj tableti pomažu da se terapija uzima redovno.

Lekovi pogodni kod jutarnjeg skoka pritiska

Izbor leka i dozu određuje lekar, prema nalazu celodnevnog merenja, pratećim bolestima i podnošljivosti.

Kada uzimati lekove, ujutru ili uveče

Ovo pitanje još nije zatvoreno. Jedno veliko istraživanje pokazalo je korist od večernjeg uzimanja, dok istraživanje sa više od 21.000 učesnika u Velikoj Britaniji nije našlo razliku u broju srčanih i moždanih udara između jutarnjeg i večernjeg uzimanja. Zbog toga se večernje uzimanje ne preporučuje svima.

Razmatra se pojedinačno, pre svega kod pacijenata kod kojih je jutarnji porast izražen ili kod kojih noćni pad izostaje. Kod osoba sa preteranim noćnim padom postupa se obrnuto, jer bi večernja doza mogla dodatno smanjiti protok krvi kroz mozak tokom sna. Odluku donosi lekar na osnovu nalaza celodnevnog merenja, a ne pacijent sam.

Lečenje osnovnog uzroka

Kod prekida disanja u snu osnovu lečenja čini aparat koji tokom sna održava disajne puteve otvorenim. Kod dela pacijenata on snizi jutarnje vrednosti i vrati prirodan noćni pad, pa donese veću promenu nego dodavanje još jednog leka. Kod bolesti bubrega i bolesti nadbubrežne žlezde leči se sam uzrok.

Kakav je tok bolesti i šta se očekuje?

Jutarnji skok je obrazac ponašanja pritiska, a ne zasebna bolest, pa njegov tok prati tok povišenog pritiska u celini. Kada se prepozna i leči, jutarnje vrednosti se kod većine pacijenata snize, a kod dela njih se vrati i prirodan noćni pad, čime se opterećenje srca i krvnih sudova ravnomerno raspoređuje tokom 24 sata.

Najveća korist dolazi od lečenja uzroka. Kod pacijenata kod kojih je u pozadini bio prekid disanja u snu, lečenje tog stanja često promeni ceo dnevni profil pritiska. Kod ostalih se rezultat postiže izborom terapije sa dugim dejstvom i, kod dela pacijenata, promenom vremena uzimanja.

Rezultat se ne procenjuje po tome kako se pacijent oseća, nego ponovljenim celodnevnim merenjem tri do šest meseci posle promene terapije. Šta konkretan nalaz znači za pojedinu osobu procenjuje lekar koji zna njen obrazac, prateće bolesti i terapiju.

Život sa jutarnjom hipertenzijom

Svakodnevica se menja malo, a promene se najviše tiču jutarnjeg rasporeda i večernjih navika. Ustajanje bez žurbe, merenje pritiska po dogovorenom rasporedu, pomeranje napornih aktivnosti na kasnije delove dana i izbegavanje alkohola uveče čine najveći deo prilagođavanja koje se od pacijenta traži.

Ishrana i tečnost

Ishrana je mediteranskog tipa, sa tri do četiri obroka dnevno, naglaskom na povrće, mahunarke, ribu, maslinovo ulje i orašaste plodove. Najviše soli dolazi iz hleba, suhomesnatih proizvoda, sireva i gotovih jela, a ne iz slanika. Kafa nije zabranjena, ali se ograničava na dve do tri šoljice dnevno, ne pije se odmah po buđenju i izbegava se posle podneva.

Fizička aktivnost

Preporučuje se umerena aerobna aktivnost oko 150 minuta nedeljno, uz vežbe snage dva puta nedeljno. Kada je jutarnji skok izražen, naporna aktivnost se izbegava u prva dva sata po buđenju, a trening se pomera na popodne. Pacijenti sa dobro regulisanim pritiskom mogu se baviti rekreativnim sportom bez posebnih ograničenja.

San i lečenje prekida disanja

Cilj je sedam do osam sati sna, uz uredno vreme leganja i buđenja. Hrkanje, jutarnji umor, suva usta pri buđenju i dnevna pospanost znaci su mogućeg prekida disanja u snu, pa se u tom slučaju obavezno javlja lekaru. Lečenje tog stanja kod dela pacijenata osetno snizi jutarnje vrednosti. Zašto je dovoljan i kvalitetan san uopšte važan za srce i krvne sudove objašnjeno je u tekstu o snu i srcu.

Pridržavanje terapije

Lekovi se uzimaju svakog dana u isto vreme, jer preskočena doza najviše pogađa upravo jutarnje sate. Vreme uzimanja se ne pomera sa jutra na veče samoinicijativno, pošto kod dela pacijenata to može izazvati preteran noćni pad. Svaka promena dogovara se sa lekarom.

Kontrole

U prva dva do tri meseca posle uvođenja ili promene terapije kontrole su na četiri nedelje. Celodnevno merenje ponavlja se tri do šest meseci posle promene, a zatim po proceni lekara. Dnevnik kućnih merenja, sa jasno razdvojenim jutarnjim i večernjim vrednostima, nosi se na svaku kontrolu.

Putovanja, vožnja i posao

Vremenska razlika pri putovanju pomera dnevni ritam pritiska, pa se unapred dogovara kada se uzimaju lekovi. Terapija se nosi u ručnom prtljagu, u originalnim pakovanjima. Kod rada u smenama nalaz celodnevnog merenja tumači se prema stvarnom vremenu spavanja, a ne prema dobu dana, pa je važno da se u dnevnik upiše kada se zaista spavalo.

Mentalno zdravlje

Saznanje da pritisak naglo raste baš u jutarnjim satima kod dela pacijenata izaziva strepnju i merenje više puta dnevno, čime se pritisak dodatno podiže. Merenje se radi po dogovorenom rasporedu, a pojedinačna viša vrednost nije razlog za reakciju, jer je važan prosek. Ako strepnja traje, o njoj treba razgovarati sa lekarom.

Kada hitno pozvati 194?

Pozovite 194 odmah ako se javi bilo šta sa ove liste, jer te tegobe mogu značiti moždani udar, infarkt ili cepanje zida aorte, a sva tri stanja se najčešće dešavaju upravo u jutarnjim satima. Ne čekajte da tegoba prođe sama i ne vozite se sami do bolnice, jer se kod ovih stanja ishod meri minutima.

• pritisak 180/120 mmHg ili viši praćen bilo kakvim tegobama
• iznenadna jaka glavobolja koja se razlikuje od uobičajene
• slabost ili utrnulost jedne strane tela, otežan govor ili iskrivljenost lica
• iznenadan gubitak ili zamućenje vida
• bol u grudima koji ne prolazi
• naglo otežano disanje ili gušenje u ležećem položaju
• gubitak svesti ili grčevi celog tela
• krvarenje iz nosa koje ne prestaje uz visoke vrednosti

Vrednosti od 160 do 179 sa 100 do 109 mmHg bez ijedne od ovih tegoba nisu hitno stanje. Tada se uzme propisani lek, miruje se pola sata i pritisak se ponovo izmeri, a ako se ne snizi, javlja se lekaru istog dana.

Kada se javiti kardiologu?

Kardiologu ili izabranom lekaru javite se u narednim danima, bez čekanja na zakazanu kontrolu, kada se pojavi nešto sa ove liste. To su nalazi i tegobe koje traže pregled u roku od nekoliko dana do dve nedelje, ali ne i poziv hitnoj pomoći, jer ne znače da je u toku oštećenje organa.

• jutarnje vrednosti koje se stalno razlikuju od večernjih za više od 20 mmHg
• prosek jutarnjih kućnih merenja od 135/85 mmHg ili viši
• glavobolje pri buđenju koje se ponavljaju
• hrkanje sa prekidima disanja koje primeti partner
• dnevna pospanost koja ometa rad ili vožnju
• neželjena dejstva terapije, kao što su vrtoglavica pri ustajanju ili otoci nogu
• planiranje rada u smenama ili putovanja preko više vremenskih zona