San i srce: zašto noćni odmor štiti kardiovaskularno zdravlje

Šta treba znati o snu i srcu

Loš san nije samo neudobnost preko dana, već nezavisan faktor rizika za bolesti srca i krvnih sudova.

San kao osma komponenta zdravlja srca

• Zvaničan status: Američka asocijacija za srce je 2022. godine san zvanično dodala kao osmu komponentu zdravlja srca, uz pritisak, holesterol, šećer, težinu, ishranu, fizičku aktivnost i pušenje.
• Kritične granice: osobe koje spavaju manje od 6 sati ili više od 9 sati imaju osetno veći rizik od infarkta, moždanog udara i povišenog pritiska.
• Stanje u Srbiji: procenjuje se da svaki treći odrasli redovno spava manje od preporučenih 7 sati, a manje od 5% je ikada sa lekarom razgovaralo o kvalitetu sna, iako se žale na umor.

Zašto loš san ostaje neprepoznat

Najveći problem je u tome što pacijenti loš san uglavnom doživljavaju kao pitanje raspoloženja, a ne kao zdravstveno pitanje.

• Maskiranje znakova: kafa, energetska pića i kasan rad postaju svakodnevna kompenzacija, dok se ključni znaci, noćno buđenje, hrkanje i jutarnja glavobolja, često uopšte ne pominju na pregledu.
• Skrivena opasnost od apneje: apneja u snu (prekidi disanja tokom noći) godinama ostaje neprepoznata, iako je jedan od najjačih okidača tvrdokorne hipertenzije i atrijalne fibrilacije.
• Uopšteni saveti: „spavaj osam sati” zvuči jednostavno, ali bez konkretnih koraka kako stići do 7 sati kvalitetnog sna, malo se toga menja u stvarnom životu.

Od mehanizama do rešenja

Razumevanje kako san utiče na pritisak, srčani ritam i upalu u krvnim sudovima ključno je za prepoznavanje najugroženijih pacijenata. Tri klinička profila prikazuju tipične situacije: osobu koja hronično spava premalo zbog posla, pacijenta sa ozbiljnom, a neprepoznatom apnejom u snu, i stariju osobu sa više buđenja tokom noći.

Klinički profili u praksi

Kako noćni odmor štiti srce

Pad pritiska tokom sna

Tokom dubokog sna pritisak prirodno pada za 10 do 20% u odnosu na dnevne vrednosti, što je pojava poznata kao noćni pad pritiska. Kod onih koji ne ulaze dovoljno u duboku fazu taj pad izostaje, pa pritisak ostaje povišen tokom celog dana, a krvni sudovi su pod stalnim opterećenjem. To je jedan od mehanizama kojima hronično loš san vodi u povišen pritisak, vezu koju Evropsko kardiološko društvo sve više ističe u preporukama za prevenciju. Izostanak tog noćnog pada naziva se noćna hipertenzija i sam po sebi je jedan od najjačih pokazatelja povećanog rizika od srčanog i moždanog udara, kako objašnjava poseban tekst o noćnoj hipertenziji.

Kofein i alkohol uveče

Šolja kafe u 16 časova kod polovine ljudi i u ponoć ostavlja merljiv nivo kofeina u krvi, pa pomera spavanje. Alkohol pomaže da brže zaspite, ali blokira REM fazu i izaziva buđenje oko 3 ujutru, kada njegov nivo padne, zbog čega se ujutru osećate umorno iako ste proveli 8 sati u krevetu. Praktično pravilo: posle 14 časova samo voda, biljni čaj bez kofeina ili bezkofeinska kafa, a alkohol uveče izbegavati. O dejstvu kafe i alkohola na srce detaljnije je u zasebnom tekstu o kafi i alkoholu.

Higijena sna, šta deluje u praksi

Smernice se oslanjaju na preporuke Američke asocijacije za srce i ESC.

Apneja u snu, najopasniji previd

Hrkanje praćeno prekidima disanja koje partner primeti, jutarnja glavobolja, suva usta i prekomerna pospanost preko dana nisu sitnice. Apneja u snu povećava rizik od povišenog pritiska, atrijalne fibrilacije, srčane slabosti i moždanog udara. Dijagnostika je jednostavna (polisomnografija ili kućni test), a terapija (CPAP aparat) menja prognozu.

Pre tableta, probati promenu navika

Lekovi za spavanje imaju ulogu u kratkotrajnoj terapiji, ali dugotrajna upotreba nosi rizike, od padova kod starijih do navikavanja. Kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu ima jaču naučnu podlogu od većine lekova za spavanje i preporučuje se kao prva linija kod hronične nesanice.