Holter pritiska, 24-časovno merenje krvnog pritiska: kompletan vodič za pacijente
Stručna redakcija: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 19. maj 2026.
Holter pritiska (ABPM) je neinvazivna dijagnostička metoda koja automatski meri krvni pritisak na svakih 15 do 30 minuta tokom 24 sata, uključujući period spavanja. Uređaj se sastoji od manžetne na nadlaktici i malog rekordera oko pojasa. Prema ESC 2024 smernicama, holter pritiska je najpouzdaniji metod za dijagnozu i praćenje hipertenzije.
15–30% pacijenata sa povišenim pritiskom u ordinaciji zapravo ima hipertenziju belog mantila, što znači da im pritisak nije stvarno povišen u svakodnevnom životu. Izvor: ESC 2024 smernice za hipertenziju (McEvoy JW et al., Eur Heart J 2024).
Ako vas je lekar uputio na holter pritiska (ABPM) ili se pitate da li vam je potreban, na pravom ste mestu. Pritisak izmeren samo jednom u ordinaciji često ne daje pravu sliku: kod nekih ljudi stres veštački podigne vrednosti, a kod drugih pritisak izgleda normalno iako je tokom dana ili noći zapravo visok. Holter pritiska beleži vaš krvni pritisak neprekidno tokom 24 sata, u uslovima svakodnevnog života, i danas je najpouzdaniji metod za dijagnozu hipertenzije (trajno povišenog krvnog pritiska).
Šta je holter pritiska i kako funkcioniše?
Krvni pritisak se neprestano menja, bilo da ste pod stresom, spavate ili se krećete. Zato je potreban uređaj koji te promene prati tokom celog dana i noći. Holter pritiska, tačnije ambulatorno merenje krvnog pritiska (ABPM), upravo je takva metoda, neinvazivna i bezbolna.
Uređaj se sastoji od manžetne na nadlaktici i malog rekordera koji nosite oko pojasa ili u džepu. Kada se jednom podesi, sam naduvava manžetnu u zadatim razmacima i beleži vrednosti pritiska, bez ikakvog vašeg angažovanja.
Kako radi ABPM uređaj?
Uređaj radi po oscilometrijskoj metodi, istoj kao kućni aparati za pritisak, samo automatizovano i tako da se uključuje bez vašeg pritiska na dugme. Manžetna se naduva, izmeri pulsacije u arteriji i zabeleži sistolni (gornji) i dijastolni (donji) pritisak, zajedno sa pulsom.
Pošto se aparat skine, podaci se prebace u računar. Lekar tako dobija prosečne dnevne, noćne i 24-časovne vrednosti, kao i grafike varijabilnosti pritiska, jutarnjeg skoka i noćnog pada.
Intervali merenja danju i noću
Danju uređaj meri pritisak najčešće na svakih 15 do 30 minuta. Noću se razmak produži na 30 do 60 minuta, da bi san bio što manje narušen. Tako se za 24 sata sakupi između 50 i 80 merenja, što daje mnogo pouzdaniju sliku od jednog merenja u ordinaciji.
Zašto je 24-časovno merenje pouzdanije od ordinacijskog?
Merenje pritiska samo jednom u ordinaciji liči na fotografisanje reke jednom u podne i zaključivanje kakav je vodostaj cele godine na osnovu te jedne slike. Krvni pritisak se menja iz minuta u minut, pod uticajem stresa, fizičke aktivnosti, sna, obroka, lekova i emocija.
Ograničenja jednokratnog merenja
Jedno ili dva merenja u ordinaciji daju samo sliku jednog trenutka. Kod nekih ljudi stres od belog mantila podigne pritisak za 20 do 30 mmHg iznad stvarnih vrednosti. Kod drugih je u ordinaciji naizgled normalan, a zapravo povišen tokom radnog dana, noću ili u ranim jutarnjim satima.
Ova dva stanja, hipertenzija belog mantila i maskirana hipertenzija, ne mogu se otkriti bez 24-časovnog praćenja. Posledica je ili nepotrebna terapija ili, što je opasnije, propuštena dijagnoza, uz rizik od oštećenja srca, bubrega i krvnih sudova.
Šta kažu studije i aktuelne smernice?
Pregled Staessena i saradnika, objavljen u časopisu Hypertension (2020), obuhvatio je 40 godina istraživanja ambulatornog merenja pritiska. Zaključak je jasan: 24-časovne vrednosti bolje predviđaju srčani udar, moždani udar i oštećenje organa nego vrednosti izmerene u ordinaciji.
ESC smernice za hipertenziju iz 2024. (McEvoy i sar., European Heart Journal 2024) preporučuju holter pritiska (ABPM) za potvrdu dijagnoze kod gotovo svake sumnje na hipertenziju. Razlog je jednostavan: ambulatorno merenje otkriva obrasce koje jedno merenje ne može da zabeleži.
Indikacije za holter pritiska
Lekar vam preporučuje holter pritiska kada se izmerene vrednosti i klinička slika ne poklapaju, kada terapija ne deluje kako se očekuje ili kada treba potvrditi dijagnozu pre uvođenja doživotne terapije. Cilj je izbeći i preteranu i nedovoljnu terapiju, jer su oba problema podjednako ozbiljna.
Najčešće indikacije za ABPM
Holter pritiska se preporučuje u nekoliko situacija: kod sumnje na hipertenziju belog mantila (visok pritisak samo u ordinaciji), kod sumnje na maskiranu hipertenziju (normalan u ordinaciji, povišen kod kuće), kod graničnih vrednosti bez jasne dijagnoze i kod rezistentne hipertenzije (pritisak ne pada uprkos tri ili više lekova).
Holter je koristan i kod epizoda hipotenzije (niskog pritiska), vrtoglavice ili nesvestice, naročito kod starijih i dijabetičara. Preporučuje se i za procenu noćnog pritiska, kod sumnje na apneju u snu, u trudnoći sa rizikom od preeklampsije (opasnog porasta pritiska u trudnoći) i za praćenje delovanja terapije tokom celih 24 sata.
Sumnja na hipertenziju belog mantila
Sumnja na maskiranu hipertenziju
Granične vrednosti pritiska bez jasne dijagnoze
Rezistentna hipertenzija (tri ili više lekova bez efekta)
Epizode hipotenzije, vrtoglavice ili nesvestice
Procena noćnog pritiska i sumnja na apneju u snu
Trudnoća sa rizikom od preeklampsije
Praćenje delovanja antihipertenzivne terapije tokom 24 sata
Hipertenzija belog mantila i maskirana hipertenzija
Hipertenzija belog mantila znači da je pritisak povišen samo u zdravstvenom okruženju, dok je u svakodnevnom životu normalan. Prema ESC smernicama iz 2024, javlja se kod 15 do 30% ljudi kojima se u ordinaciji izmeri povišen pritisak. Bez holtera pritiska, oni bi neopravdano dobili doživotnu terapiju.
Maskirana hipertenzija je suprotno stanje: vrednosti u ordinaciji su normalne, a tokom dana ili noći povišene. Ovaj oblik je posebno opasan jer ostaje neprepoznat, a nosi kardiovaskularni rizik gotovo jednak trajno povišenom pritisku. Bez 24-časovnog praćenja, oba tipa se lako previde ili pogrešno protumače.
Kućno merenje pritiska (HBPM) znači da pacijent sam meri pritisak ujutru i uveče, tokom 5 do 7 dana, validiranim aparatom za nadlakticu. Korisno je za dugoročno praćenje, ali ne beleži pritisak tokom rada, vožnje, stresa ni sna.
A baš su to trenuci kada se najbolje vidi pravi profil pacijenta. Zato je holter pritiska (ABPM) referentni metod za dijagnozu, dok je kućno merenje pomoćno, pogodno za praćenje terapije kroz mesece i godine.
Karakteristika
Holter pritiska (ABPM)
Kućno merenje (HBPM)
Trajanje
24 do 48 časova
5 do 7 dana
Noćna merenja
Da
Ne
Procena noćnog pada
Da
Ne
Aktivnost tokom merenja
Realna, neometana
Mirno sedenje
Detekcija jutarnjeg skoka
Da
Delimično
Pogodnost za dijagnozu
Najpouzdaniji metod
Pomoćna metoda
Poređenje ABPM i HBPM metode
Priprema i tok procedure: korak po korak
Nošenje uređaja ceo dan i noć u početku zvuči neobično. Zato je u nastavku, korak po korak, objašnjeno kako se pripremiti, šta očekivati u ordinaciji i kako se ponašati tokom 24 sata da bi nalaz bio što precizniji.
Kako se pripremiti za holter pritiska?
Priprema počinje dan pre snimanja i direktno utiče na tačnost rezultata. Najbolje je izabrati tipičan radni dan, ne vikend, a ni dan posle napornog vežbanja, da bi snimak prikazao vašu uobičajenu rutinu. Pre dolaska se istuširajte, jer uređaj narednih 24 sata ne sme da se kvasi.
Izbor reprezentativnog dana je veoma važan. Vikend proveden kod kuće ne pokazuje pravi pritisak osobe koja inače radi pod stresom.
Praktične preporuke pre snimanja
Izbegavajte kofein i nikotin najmanje 24 sata pre i tokom testa
Nemojte konzumirati alkohol uveče pre testa
Ponesite spisak svih lekova sa dozama i vremenom uzimanja
Obucite široku majicu ili košulju sa rukavima koji se lako zavrću
Redovno uzimajte propisanu terapiju, osim ako lekar ne kaže drugačije
Ceo postupak postavljanja traje svega 10 do 15 minuta. Manžetna se obično stavlja na nedominantnu ruku (kod desnorukih na levu), da bi vam što manje smetala. Pre nego što izađete iz ordinacije, uradiće se nekoliko probnih merenja, da bi se proverila tačnost i vrednosti uporedile sa standardnim aparatom u ordinaciji.
Lekar ili medicinski tehničar objasniće vam kako da se ponašate kada uređaj počne merenje: kratko stanite, opustite ruku pored tela i mirno dišite. Dobićete i dnevnik aktivnosti, u koji upisujete ključne događaje tokom dana, jer to pomaže da se protumače skokovi i padovi pritiska.
Aktivnosti i vođenje dnevnika tokom 24 sata
Vodite što normalniji život. Idite na posao, šetajte, jedite kao i obično, uzimajte terapiju u uobičajeno vreme. Kada uređaj počne da naduvava manžetnu, stanite, opustite ruku pored tela i mirno dišite, jer je tada tačnost merenja najvažnija.
Dnevnik aktivnosti vam je tu od velike pomoći. U njega beležite svaki važan događaj: vreme buđenja, uzimanje leka, obrok, fizičku aktivnost, stresnu situaciju i tegobe poput glavobolje, vrtoglavice ili lupanja srca. Sličan dnevnik koriste i britanske NHS bolnice tokom ambulatornog praćenja pritiska.
Primer dnevnika
07:30Buđenje
09:00Vožnja na posao
13:00Ručak
17:00Šetnja 30 minuta
22:30Legao/la u krevet
Šta NE smete tokom holtera pritiska?
Tokom 24 sata postoje jasna ograničenja koja čuvaju i uređaj i tačnost rezultata. Najvažnije pravilo: uređaj ne sme da se pokvasi. Ne tuširajte se, ne kupajte se i ne plivajte. Brisanje vlažnom krpom je u redu, ali bez kvašenja manžetne i kabla.
Ako sami skinete uređaj, narušićete valjanost celog testa i snimanje će možda morati da se ponovi. Izbegavajte i intenzivan trening, saunu i tople kupke. Ne pomerajte manžetnu sa prvobitnog mesta, ne otvarajte i ne udarajte rekorder. Izbegavajte i duge vožnje, jer vas merenje može omesti za volanom.
Zabranjene aktivnosti tokom holtera
Tuširanje, kupanje, plivanje
Intenzivan trening, sauna, toplotne kupke
Skidanje ili pomeranje manžetne bez lekarskog uputstva
Duge vožnje automobilom
Otvaranje ili udaranje rekordera
Boravak blizu jakih elektromagnetnih izvora
Spavanje sa holterom i noćna merenja
Pacijenti najčešće strepe da neće moći da spavaju, ali većina se navikne već posle prvog ili drugog merenja. Noću je manžetna tiša i meri ređe (na 30 do 60 minuta), pa san obično nije bitno narušen, pogotovo posle prvih sati.
Spavajte u uobičajenom položaju, ali izbegavajte da ležite na ruci sa manžetnom. Ne brinite ako se probudite tokom merenja, to je normalno i ne kvari rezultat. Baš noćne vrednosti i noćni pad pritiska (takozvani dipping) najbolje predviđaju buduće kardiovaskularne događaje, pa su ova merenja izuzetno važna.
Tumačenje nalaza holtera pritiska
Nalaz holtera pritiska nije samo jedan broj, već cela slika vašeg pritiska tokom dana i noći. Lekar analizira tri ključna proseka, noćni pad, jutarnji skok i varijabilnost, pa ih upoređuje sa referentnim vrednostima.
Referentne vrednosti: 24h, dnevni i noćni prosek
Prema ESC smernicama za hipertenziju iz 2024, pragovi za ambulatorno merenje krvnog pritiska (ABPM) jasno razdvajaju normalan od povišenog pritiska. Vrednost ABPM od 130/80 mmHg za 24-časovni prosek odgovara otprilike ambulantnom pritisku od 140/90 mmHg.
Tako se 24-časovni prosek ispod 130/80 mmHg smatra normalnim, dnevni prosek treba da bude ispod 135/85 mmHg, a noćni ispod 120/70 mmHg. Idealne vrednosti su još niže: 24-časovni prosek ispod 115/65 mmHg, dnevni ispod 120/70 mmHg i noćni ispod 110/60 mmHg.
Tip proseka
Normalan
Povišen
24-časovni prosek
< 130/80 mmHg
> 130/80 mmHg
Dnevni prosek
< 135/85 mmHg
> 135/85 mmHg
Noćni prosek
< 120/70 mmHg
> 120/70 mmHg
ESC 2024 pragovi za ABPM dijagnozu hipertenzije
Noćni pad pritiska (dipping) i jutarnji skok
Tokom sna pritisak prirodno padne za 10 do 20% u odnosu na dnevni. Taj pad se zove noćni pad pritiska ili dipping. Izostanak ili obrnut obrazac povezani su sa većim rizikom od moždanog udara, srčane slabosti i oštećenja bubrega, što je potvrdio i 40-godišnji pregled Staessena i saradnika (Hypertension 2020).
Postoje četiri obrasca:
Dipper: Uredan pad od 10 do 20%, povoljan nalaz.
Non-dipper: Pad manji od 10%, povećan rizik.
Reverse dipper: Pritisak noću viši nego danju, najlošija prognoza.
Extreme dipper: Pad veći od 20%, rizik od jutarnjih ishemijskih događaja.
Jutarnji skok pritiska je nagli porast između 4 i 10 časova ujutru, baš u periodu kada su srčani i moždani udari najčešći. Holter pritiska (ABPM) je jedina metoda koja pouzdano beleži i taj kritičan period.
Kada je nalaz holtera normalan?
Nalaz se smatra normalnim kada su sva tri proseka ispod gornjih referentnih vrednosti, kada je noćni pad uredan (10 do 20%), kada je jutarnji skok umeren i kada nema ni preniskih (hipotenzivnih) epizoda tokom dana ni previsokih pikova povezanih sa simptomima.
Uredan nalaz, ipak, ne isključuje potrebu za redovnim kontrolama, naročito ako imate druge faktore rizika, kao što su dijabetes, gojaznost, nasledna sklonost ka hipertenziji ili povišen holesterol.
Kada je nalaz holtera patološki?
Nalaz je patološki kada 24-časovni prosek pređe 130/80 mmHg, dnevni 135/85 mmHg ili noćni 120/70 mmHg. Hipertenzija je potvrđena ako je prekoračen makar jedan od ovih pragova, naročito uz oštećenje ciljnih organa (srca, bubrega, krvnih sudova, mozga).
Posebno zabrinjavaju ovi obrasci: izolovana noćna hipertenzija (povišene samo noćne vrednosti), izostanak noćnog pada ili obrnut obrazac, jutarnji skok veći od 35 mmHg, velika varijabilnost pritiska tokom dana i prosečne vrednosti koje uprkos terapiji ne dostižu cilj.
Cilj terapije je, prema ESC smernicama iz 2024, dnevni sistolni pritisak od 120 do 129 mmHg kod većine odraslih, uz nešto blaže ciljeve kod osoba starijih od 85 godina, kod simptomatske ortostatske hipotenzije (pad pritiska pri ustajanju) i kod izražene telesne slabosti.
Šta raditi u slučaju patološkog nalaza?
Ako holter pokaže povišene vrednosti, sledi razgovor sa kardiologom o daljim koracima. To može značiti uvođenje ili korekciju terapije, promene u načinu života (manje soli u ishrani, redovna fizička aktivnost, kontrola telesne težine) i dodatne pretrage radi procene oštećenja ciljnih organa.
Kontrolni holter pritiska se obično preporučuje mesec dana posle uvođenja terapije, da bi se proverilo da li lekovi deluju punih 24 sata. Ovo objašnjenje ne zamenjuje razgovor sa vašim kardiologom, jer doza i izbor leka zavise od svakog pacijenta ponaosob.
Holter pritiska kod posebnih grupa pacijenata
Iste tehničke osobine ABPM uređaja (ambulatornog merenja krvnog pritiska) donose različitu korist u zavisnosti od pacijenta. Trudnicama, osobama sa atrijalnom fibrilacijom (poremećajem ritma srca) i starijima potrebne su posebne manžetne, drugačiji razmaci merenja i prilagođeno tumačenje.
Trudnice i rizik od preeklampsije
Kod trudnica je holter pritiska posebno koristan za rano otkrivanje preeklampsije (opasnog porasta pritiska koji ugrožava i majku i bebu) i gestacijske hipertenzije (povišenog pritiska koji se javlja samo u trudnoći). Obični oscilometrijski aparati u trudnoći umeju da budu netačni, pa se preporučuju validirani uređaji za ovu populaciju.
Pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom
Kod nepravilnog srčanog ritma automatska oscilometrijska metoda može da pravi greške. Pulsacije nisu ujednačene, pa uređaj ponekad zabeleži netačne vrednosti. U takvim slučajevima ponekad je potrebna auskultatorna provera (slušanje stetoskopom) ili uređaj posebno validiran za ovaj tip aritmije.
Stariji pacijenti i ortostatska hipotenzija
Kod starijih osoba holter pritiska pomaže da se otkrije ortostatska hipotenzija (nagli pad pritiska pri ustajanju) i postprandijalna hipotenzija (pad pritiska posle obroka). Oba stanja su čest uzrok padova i nesvestica posle 70. godine. Holter jasno pokazuje u kom delu dana pritisak opasno padne.
Neprijatnost, ograničenja i tačnost metode
Kao i svaka dijagnostička metoda, i holter pritiska ima ograničenja. Ako ih razumete, realnije ćete očekivati šta ova metoda može, a šta ne može da otkrije.
Neprijatnost tokom nošenja
Najčešće se prijave prolazna utrnulost ruke tokom merenja, blago crvenilo kože ispod manžetne i poremećaj sna u prvim satima. Ozbiljnih komplikacija nema. Kod osetljive kože može doći do iritacije, koja prođe za dan do dva po skidanju uređaja.
Većina pacijenata kaže da je nošenje uređaja manje neprijatno nego što su očekivali. Najlakše je kada holter prihvatite kao deo tog dana, bez previše razmišljanja o njemu.
Tehnička ograničenja ABPM-a
Metoda ima i ograničenja: ne meri tačno pri intenzivnom naporu, podložna je artefaktima (netačnim očitavanjima) zbog pokreta ruke i manje je precizna kod izraženih aritmija. Ako previše merenja propadne (više od 30%), snimak može biti neupotrebljiv, pa se ponavlja.
Pametni satovi i uređaji bez manžetne za sada se ne preporučuju kao zamena za holter pritiska (ABPM) u dijagnostici. Mogu da posluže za orijentaciono praćenje trendova, ali im tačnost još uvek nije dovoljna za postavljanje dijagnoze ili odluku o terapiji.
Zašto je holter pritiska važan za vas
Holter pritiska je danas najpouzdaniji metod za dijagnozu i praćenje hipertenzije, jer otkriva ono što jednokratna merenja ne mogu: oblike poput hipertenzije belog mantila i maskirane hipertenzije, izostanak noćnog pada i opasan jutarnji skok.
→
Ako vam je pritisak u ordinaciji iznad 140/90 mmHg u dva ili više navrata
Lekar će zakazati holter pritiska kako bi razlikovao pravu hipertenziju od hipertenzije belog mantila.
→
Ako merite pritisak kod kuće i vrednosti variraju više od 20 mmHg tokom dana
Potreban je 24-časovni holter da bi se proverio celodnevni profil i noćne vrednosti.
→
Ako uzimate lekove za pritisak, a i dalje imate glavobolje, vrtoglavice ili osećaj nedostatka vazduha
Holter pokazuje da li terapija pokriva celih 24 sata, posebno noć i jutarnje sate.
→
Ako imate česte nesvestice ili padove pritiska pri ustajanju
Potrebna je procena ortostatske hipotenzije, naročito kod starijih od 65 godina ili dijabetičara.
→
Ako ste trudnica sa povišenim pritiskom ili rizikom od preeklampsije
Holter pritiska pomaže u ranom otkrivanju gestacione hipertenzije i zaštiti majke i bebe.
→
Ako imate apneju u snu ili hrkanje sa dnevnom pospanošću
Noćno merenje pritiska može otkriti skrivenu noćnu hipertenziju povezanu sa apnejom.
m. Često postavljana pitanja
Najčešća pitanja o holteru pritiska.
Standardno traje 24 sata, a u nekim situacijama se produži na 48 sati radi pouzdanijih podataka. Uređaj se postavlja u ordinaciji i vraća sledećeg dana u isto vreme. Sve to vreme nosite ga neprekidno, i tokom spavanja, da bi se zabeležile i dnevne i noćne vrednosti.
Ne. Uređaj nije vodootporan, pa kvašenje može oštetiti elektroniku i poništiti rezultate. Istuširajte se neposredno pre dolaska u ordinaciju. Kupanje, plivanje i sauna zabranjeni su tokom celih 24 sata. Brisanje vlažnom krpom je u redu, ali bez kvašenja manžetne i kabla.
Kraće vožnje su dozvoljene, ali izbegavajte duge. Kada uređaj počne da naduvava manžetnu, može vam odvući pažnju, a pritisak izmeren u vožnji često nije tipičan. Ako morate da vozite, upišite to u dnevnik aktivnosti, sa vremenom polaska i dolaska.
Pokušajte da je vratite na isto mesto na nadlaktici, sa kablom okrenutim nadole. Ako ne uspete ili niste sigurni, pozovite ordinaciju za uputstvo. Nekoliko propuštenih merenja neće poništiti test, ali ako se uređaj potpuno skine i isključi, snimak može biti neupotrebljiv, pa se pregled ponavlja.
Da, redovno uzimajte sve propisane lekove, osim ako je lekar izričito tražio da ih prekinete radi procene baznog pritiska. Vreme uzimanja tačno upišite u dnevnik, jer tako lekar može da proceni da li terapija drži pritisak punih 24 sata, posebno u kritičnim jutarnjim časovima.
To je stanje u kome je pritisak povišen samo u ordinaciji, a u svakodnevnom životu normalan. Javlja se kod 15 do 30% pacijenata i posledica je stresne reakcije na zdravstveno okruženje. Bez holtera pritiska, ti pacijenti bi neopravdano dobili doživotnu terapiju. Iako je rizik manji nego kod prave hipertenzije, stanje traži povremene kontrole.
Holter pritiska meri krvni pritisak tokom 24 sata, manžetnom na nadlaktici. Holter EKG-a (elektrokardiogram) meri električni ritam srca, elektrodama zalepljenim na grudi. To su dve sasvim različite metode: holter pritiska otkriva hipertenziju, a holter EKG-a aritmije (poremećaje srčanog ritma). Ponekad lekar preporuči obe odjednom.
Nalaz se obično dobije isti ili sledeći dan po vraćanju uređaja. Lekar analizira prosečne vrednosti, dnevni profil, noćni pad, jutarnji skok i varijabilnost, pa daje pisani izveštaj sa preporukama. Ako se utvrdi hipertenzija, sledi razgovor o terapiji, promenama navika i planu daljih kontrola.
Za sada ne. Pametni satovi i uređaji bez manžetne mogu da posluže za orijentaciono praćenje trendova, ali im tačnost ne zadovoljava standarde za postavljanje dijagnoze ili odluku o terapiji. Holter pritiska (ABPM) sa manžetnom ostaje jedina metoda koju smernice preporučuju za dijagnozu hipertenzije.
Upozorenje: Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet niti zamenjuje pregled kod lekara. Za tumačenje nalaza, postavljanje dijagnoze ili donošenje terapijskih odluka obratite se svom kardiologu. Ako imate akutne simptome (bol u grudima, gušenje, gubitak svesti), pozovite hitnu pomoć na broj 194.
McEvoy JW, Touyz RM, et al; ESC Scientific Document Group. 2024 ESC Guidelines for the management of elevated blood pressure and hypertension. Eur Heart J. 2024;45(38):3912–4018.doi.org/10.1093/eurheartj/ehae178 [pristupljeno maj 2026].
Staessen JA, Asayama K, Stergiou GS. Ambulatory Blood Pressure Monitoring: A 40-Year Journey. Hypertension. 2020;76(5):1295–1304.doi.org/10.1161/HYPERTENSIONAHA.120.14591 [pristupljeno maj 2026].
Cohen JB, Lloyd-Jones DM, et al. What Is New and Different in the 2024 ESC Guidelines for the Management of Elevated Blood Pressure and Hypertension?. Hypertension. 2024.doi.org/10.1161/HYPERTENSIONAHA.124.24173 [pristupljeno maj 2026].
Whelton PK, Carey RM, Aronow WS, et al. 2017 ACC/AHA Guideline for the Prevention, Detection, Evaluation, and Management of High Blood Pressure in Adults. Hypertension. 2018;71(6):e13–e115.doi.org/10.1161/HYP.0000000000000065 [pristupljeno maj 2026].
Mancia G, Kreutz R, Brunström M, et al. 2023 ESH Guidelines for the management of arterial hypertension. J Hypertens. 2023;41(12):1874–2071.doi.org/10.1097/HJH.0000000000003480 [pristupljeno maj 2026].
Shimbo D, Abdalla M, Falzon L, Townsend RR, Muntner P. Role of Ambulatory and Home Blood Pressure Monitoring in Clinical Practice: A Narrative Review. Ann Intern Med. 2015;163(9):691–700.doi.org/10.7326/M15-1270 [pristupljeno maj 2026].
NHS UK. High blood pressure (hypertension). London, UK 2024.nhs.uk [pristupljeno maj 2026].
European Society of Cardiology. ESC Clinical Practice Guidelines: Elevated Blood Pressure and Hypertension. Sophia Antipolis: ESC 2024.escardio.org/Guidelines [pristupljeno maj 2026].
