Noćna hipertenzija: tihi ubica koji udara u snu

Name: Noćna arterijska hipertenzija: tihi ubica koji udara dok spavate
Creator: dr Marko Vuleta

Noćna arterijska hipertenzija je stanje u kome krvni pritisak tokom spavanja ostaje povišen iznad 120/70 mmHg, umesto da padne za uobičajenih 10 do 20%. Često je „nema”, što znači da pacijent ne oseća nikakve tegobe, danju se oseća dobro, a u ordinaciji ima normalne vrednosti. Zato je opasna: sama po sebi povećava rizik od moždanog udara, infarkta i srčane slabosti, čak i više nego povišen pritisak tokom dana. (Opšte o hipertenziji, vrstama i lečenju pogledajte u krovnom tekstu „Hipertenzija danas” na ovoj platformi.)

Noćna hipertenzija — pritisak povišen tokom sna

Brze činjenice

Podatak	Vrednost
Latinski naziv	hypertensio arterialis nocturna
Definicija (ESH 2023)	prosečan noćni pritisak 120/70 mmHg ili više, na 24-časovnom holteru
Izolovana noćna hipertenzija	kod 6 do 21% odraslih (povišen samo noću, dnevne vrednosti uredne)
Non-dipper obrazac	kod 32 do 46% osoba sa hipertenzijom
Glavni rizik	srčani i krvnosudni događaji kod do 28% pacijenata sa trajnim non-dipping obrascem, naspram 6,6% kod normalnog dipping obrasca
Veza sa apnejom u snu	oko 75% pacijenata sa rezistentnom hipertenzijom ima OSA

Noćna hipertenzija: ključni podaci

Šta je noćna arterijska hipertenzija

Noćna arterijska hipertenzija je oblik povišenog pritiska koji se javlja tokom sna, kada bi pritisak normalno trebalo da bude najniži u toku celog dana. Prema smernicama Evropskog kardiološkog društva (ESC 2024), dijagnoza se postavlja kada je prosečni noćni sistolni (gornji) pritisak 120 mmHg ili viši, i/ili dijastolni (donji) 70 mmHg ili viši. Ove vrednosti se mere 24-časovnim holterom pritiska (ABPM aparatom), koji pacijent nosi tokom čitavog dana i noći.

Cirkadijalni ritam pritiska

Krvni pritisak se menja tokom dana po predvidivom obrascu. Kod zdrave osobe najviši je ujutru i tokom dana, a tokom sna pada za 10 do 20%. Taj noćni pad naziva se dipping. Nastaje zato što se tokom sna smanjuje aktivnost simpatičkog nervnog sistema (dela nervnog sistema koji ubrzava rad srca i podiže pritisak), snižava se nivo kortizola (hormona stresa) i bubrezi pravilno izlučuju natrijum tokom noći.

Kada noćni pad izostane, srce, krvni sudovi i bubrezi nemaju period odmora tokom 24 sata. Posledica je hronično opterećenje koje ubrzava aterosklerozu (suženje i otvrdnjavanje krvnih sudova), izaziva hipertrofiju leve komore (zadebljanje zida srca) i oštećuje male krvne sudove mozga i bubrega.

Klasifikacija po cirkadijalnom obrascu

Na osnovu procentualnog noćnog pada pritiska (razlika između dnevnog i noćnog proseka), pacijenti se dele u četiri grupe:

Obrazac	Noćni pad pritiska	Klinički značaj
Dipper	10 do 20%	Normalan, povoljan profil
Non-dipper	ispod 10%	Povećan rizik od oštećenja ciljnih organa
Riser (reverse dipper)	paradoksalan porast	Najveći rizik za srce i krvne sudove
Extreme dipper	preko 20%	Povezan sa rizikom od moždanog udara, posebno kod starijih

Klasifikacija po cirkadijalnom obrascu pritiska

Tipovi noćne hipertenzije

Izolovana noćna hipertenzija (INH) znači da je pritisak povišen samo tokom noći (120/70 mmHg ili više), dok su dnevne vrednosti normalne (ispod 135/85 mmHg). Javlja se kod 6 do 21% ljudi.

Maskirana noćna hipertenzija znači da je pritisak normalan i u ordinaciji i kod kuće, ali noću povišen. Otkriva se isključivo holterom.

Trajna (24-časovna) hipertenzija sa noćnom komponentom znači da je pritisak povišen i danju i noću. To je najčešći oblik hipertenzije.

Ovo stanje je dugo bilo zanemareno, jer se pritisak obično meri u ordinaciji, tokom dana. Tek kada je počeo da se koristi 24-časovni ABPM postalo je jasno da je noćni pritisak samostalan i važan pokazatelj rizika od srčanih i krvnosudnih komplikacija.

Šta uzrokuje noćnu arterijsku hipertenziju

Noćna hipertenzija nastaje zbog spoja više faktora: poremećaja u radu autonomnog nervnog sistema (koji automatski reguliše rad srca i krvnih sudova), zadržavanja natrijuma (soli) u organizmu i bolesti koje narušavaju kvalitet sna. Kod non-dipping obrasca dolazi do pojačane aktivnosti simpatičkog nervnog sistema tokom noći, slabije sposobnosti bubrega da izbace višak soli i poremećaja u radu cirkadijalnih gena (gena koji upravljaju unutrašnjim satom organizma).

Glavni uzroci

1. Opstruktivna apneja u snu (OSA) je najvažniji i najčešći uzrok. Tokom epizoda prestanka disanja dolazi do nedostatka kiseonika u krvi, naglog skoka aktivnosti simpatičkog nervnog sistema i porasta pritiska. Oko 75% pacijenata sa rezistentnom hipertenzijom (pritiskom koji ne reaguje na lečenje) ima OSA. Karakteristični su rezistentna hipertenzija, povišen noćni pritisak i izražene oscilacije pritiska.

2. Hronična bubrežna bolest (HBB). Oštećena bubrežna funkcija ometa izlučivanje natrijuma tokom noći. Voda i so se zadržavaju, pa pritisak noću ne opada kako bi trebalo. Ovaj non-dipping obrazac javlja se kod više od 60% pacijenata sa HBB.

3. Šećerna bolest (dijabetes melitus). Autonomna neuropatija (oštećenje nerava koji upravljaju radom unutrašnjih organa) remeti dnevno-noćni ritam pritiska. Non-dipping obrazac je znak da autonomni nervni sistem ne radi kako treba, čak i pre vidljivih simptoma, i ukazuje na povećan rizik od oštećenja bubrega (nefropatije).

4. Visok unos soli. Kod osetljivih osoba (stariji, dijabetičari, pacijenti sa HBB) prevelik unos natrijuma usporava njegovo izlučivanje i pomera ga u noćne sate, pa pritisak tokom noći raste.

5. Sekundarna hipertenzija. Primarni hiperaldosteronizam, feohromocitom (tumor nadbubrežne žlezde koji luči hormone stresa), Kušingov sindrom (bolest izazvana viškom kortizola), suženje bubrežne arterije i bolesti štitne žlezde mogu se ispoljiti baš non-dipping ili riser obrascem. (Detaljnije o ovim uzrocima pogledajte zaseban tekst o sekundarnoj hipertenziji.)

Faktori rizika

Starost preko 60 godina; gojaznost, posebno abdominalna; muški pol u srednjim godinama, žene posle menopauze; hrkanje i zastoji disanja u snu; noćni i smenski rad (poremećaj cirkadijalnog ritma); pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola; visok unos soli; sedentaran način života; porodična istorija hipertenzije; depresija i hronični stres; nesanica i kratko trajanje sna (ispod 6 sati).

Razlike po polu i godinama

Kod starijih osoba noćni pritisak često ne opada dovoljno (non-dipping) ili čak raste (riser). Sistolni pritisak je kod njih viši jer su arterije manje elastične. Kod žena posle menopauze naglo raste učestalost noćne hipertenzije, jer pad nivoa estrogena slabi zaštitne mehanizme krvnih sudova. Mlađi muškarci češće imaju izrazit pad pritiska tokom noći (ekstremni dipping) i nagao jutarnji skok posle buđenja. Trudnice sa preeklampsijom (ozbiljnom komplikacijom trudnoće praćenom visokim pritiskom) takođe gube normalan noćni pad, što može biti rani znak te komplikacije.

Kako se manifestuje noćna hipertenzija

Noćna hipertenzija u većini slučajeva ne daje nikakve simptome, i upravo je to njena najveća opasnost. Pacijent se ujutru budi naizgled odmoran, dok je srce satima bilo opterećeno. Kada se simptomi pojave, najčešći su jutarnja glavobolja, neosvežavajući san, nikturija (učestalo noćno mokrenje), umor preko dana i poremećaji koncentracije.

Glavni simptomi i znaci

Jutarnja glavobolja (tupa, u potiljku, prisutna pri buđenju, popušta tokom dana); neosvežavajući san (pacijent spava 7 do 8 sati, ali se budi umoran); nikturija (buđenje dva ili više puta tokom noći radi mokrenja, što može biti znak poremećenog ritma izlučivanja natrijuma); hrkanje i prestanci disanja koje primećuje partner (sumnja na OSA); lupanje srca tokom noći ili pri buđenju;vrtoglavica i nestabilnost ujutru; smetnje koncentracije i pamćenja preko dana; preznojavanje noću bez očiglednog uzroka; bol u grudima ili otežano disanje pri buđenju (uznapredovali slučajevi).

Kada je oboljenje tiho

Kod izolovane i maskirane noćne hipertenzije pacijent uopšte nema simptome, a pritisak u ordinaciji je normalan. Otkriva se slučajno, holterom, ili tek pošto se dogodi srčani ili moždani udar. Zato je kod osoba sa faktorima rizika (dijabetes, hronična bubrežna bolest, apneja u snu, gojaznost) opravdano uraditi ABPM čak i kada je pritisak u ordinaciji uredan.

Razlike po polu i godinama

Kod starijih su najčešći simptomi vrtoglavica, problemi sa pamćenjem i koncentracijom i češće noćno mokrenje. Mlađi pacijenti češće prijavljuju jutarnju glavobolju i palpitacije (osećaj lupanja srca). Žene češće povezuju simptome sa stresom ili menopauzom, pa se dijagnoza odlaže.

⚠ Upozorenje: pozovite 194

• Iznenadan jak bol u grudima koji se širi u levu ruku, vrat ili vilicu
• Iznenadna slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge, asimetrija lica, smetnje govora (znaci moždanog udara)
• Najjača glavobolja u životu, uz povraćanje ili zamagljen vid
• Naglo otežano disanje, gušenje noću sa penušavim ispljuvkom (akutni plućni edem)
• Pritisak koji uporno iznosi 180/120 mmHg ili više, uz vrtoglavicu, mučninu ili poremećaj vida

Kako se dijagnostikuje noćna hipertenzija

Dijagnoza se postavlja isključivo 24-časovnim ambulatornim merenjem pritiska (ABPM, poznatim i kao holter pritiska). Merenje u ordinaciji i kućno merenje ne mogu da otkriju noćnu hipertenziju. Prema aktuelnim evropskim smernicama (ESC 2024 i ESH 2023), procena noćnog pritiska preporučuje se kod svake osobe sa rezistentnom hipertenzijom, dijabetesom, hroničnom bolešću bubrega i sumnjom na apneju u snu.

Glavne dijagnostičke metode

24-časovni holter pritiska (ABPM): najpouzdaniji metod. Aparat se nosi na pojasu, sa manžetnom oko nadlaktice, i automatski meri pritisak svakih 15 do 30 minuta tokom dana i svakih 30 do 60 minuta tokom noći, dok pacijent spava. Pacijent vodi dnevnik aktivnosti i spavanja. Da bi nalaz bio pouzdan, potrebno je da najmanje 70% merenja bude uspešno.

Kućno merenje (HBPM): korisno za praćenje pritiska tokom dana, ali ne otkriva noćne promene. Standardno se meri ujutru i uveče, po dva uzastopna merenja, sedam dana zaredom.

Polisomnografija ili poligrafija sna: obavezna pri sumnji na OSA, to jest kada postoje hrkanje, prestanci disanja u snu, gojaznost, rezistentna hipertenzija ili riser obrazac.

Laboratorija: kreatinin i eGFR, elektroliti, analiza urina sa mikroalbuminurijom, šećer u krvi, HbA1c, lipidogram, TSH, odnos aldosterona i renina (pri sumnji na primarni hiperaldosteronizam), kateholamini (pri sumnji na feohromocitom). Ehokardiografija: procena hipertrofije leve komore. EKG: otkrivanje uvećanja LK, ishemije i poremećaja ritma.

Metoda	Šta otkriva	Kada se koristi
ABPM (24-časovni holter)	Noćni pritisak, dipping obrazac, izolovanu i maskiranu noćnu hipertenziju	Sumnja na noćnu hipertenziju, rezistentna hipertenzija, dijabetes, HBB
HBPM	Dnevne vrednosti, kontrolu terapije	Praćenje terapije, „beli mantil”
Polisomnografija	OSA, indeks apneje-hipopneje (AHI)	Hrkanje, riser obrazac, rezistentna hipertenzija
Ehokardiografija	Hipertrofiju leve komore, dijastolnu disfunkciju	Procena oštećenja ciljnih organa
Laboratorija	Bubrežnu funkciju, sekundarne uzroke	Inicijalna obrada svake hipertenzije

Glavne dijagnostičke metode za noćnu hipertenziju

Skrining preporuke

ABPM treba razmotriti kod svakog pacijenta koji ima: dijabetes, hroničnu bubrežnu bolest, opstruktivnu apneju u snu, gojaznost (BMI 30 ili više), rezistentnu hipertenziju (pritisak koji se ne kontroliše ni sa tri ili više lekova), povišen pritisak u trudnoći, prethodni moždani udar nepoznatog uzroka, kao i kod svih kod kojih se sumnja na maskiranu hipertenziju.

Kako se leči noćna arterijska hipertenzija

Lečenje ima tri cilja: da snizi noćni pritisak ispod 120/70 mmHg, da obnovi prirodan noćni pad (dipping obrazac) i da spreči oštećenje najugroženijih organa (srce, bubrezi, mozak). Pristup uvek kombinuje promene u načinu života, lečenje osnovnog uzroka (na primer apneje u snu) i lekove, ponekad uz prilagođeno vreme uzimanja.

Životne mere: temelj svake terapije

Smanjenje unosa soli ispod 5 g dnevno; smanjenje telesne težine (gubitak 5 do 10% telesne mase značajno snižava noćni pritisak, posebno kod gojaznih sa OSA); redovna aerobna aktivnost 150 minuta nedeljno umerenog intenziteta; higijena sna (redovan ritam, izbegavanje ekrana pre spavanja, soba bez svetla i buke, 7 do 8 sati sna); smanjenje alkohola; prestanak pušenja; DASH ili mediteranska ishrana.

Lečenje osnovnog uzroka

OSA: CPAP terapija (aparat koji tokom sna održava disajne puteve otvorenim) dokazano snižava noćni pritisak za 5 do 10 mmHg i obnavlja normalan noćni pad. HBB: kontrola proteinurije ACE inhibitorima ili sartanima. Sekundarni uzroci: ako je pritisak posledica drugog oboljenja, leči se taj uzrok. Kod hiperaldosteronizma ili feohromocitoma radi se operacija kojom se uklanja adenom ili tumor.

Farmakoterapija

Prema ESC 2024 smernicama, lečenje treba započeti kada vrednosti dostignu 130/80 mmHg, a cilj kod većine pacijenata je gornji (sistolni) pritisak između 120 i 129 mmHg. Za većinu se preporučuje da se odmah krene sa kombinovanom terapijom, dva leka u jednoj tableti (preporuka najvišeg stepena). Pun pregled grupa antihipertenziva nalazi se u krovnom tekstu „Hipertenzija danas”; ovde je naglasak na osobenostima za noćni pritisak.

Grupa lekova	Primeri	Osobenosti za noćnu hipertenziju
ACE inhibitori	perindopril, ramipril, lizinopril	Dugotrajno dejstvo, dobri za noćni profil
ARB (sartani)	telmisartan, valsartan, olmesartan	Telmisartan ima najduže dejstvo, efikasan noću
Blokatori kalcijumskih kanala	amlodipin, lerkanidipin	Amlodipin pokriva 24 sata
Tiazidni diuretici	indapamid, hlortalidon	Hlortalidon snižava i noćni pritisak; oprezno kod nikturije
Antagonisti aldosterona	spironolakton, eplerenon	Lek izbora kod rezistentne hipertenzije
Beta-blokatori	bisoprolol, nebivolol	Treća linija, osim kod jasne indikacije

Lekovi za noćnu hipertenziju

Hronoterapija: pitanje vremena uzimanja lekova

Da li lekove uzimati uveče ili ujutru i dalje je predmet rasprave. Hygia studija (2020) pokazala je značajno smanjenje srčanih i krvnosudnih događaja pri večernjem uzimanju. Međutim, TIME studija (2022), sa više od 21.000 pacijenata u Velikoj Britaniji, nije našla razliku između jutarnjeg i večernjeg uzimanja. OMAN studija (2025) ponovo je pokazala bolju kontrolu noćnog pritiska pri večernjem uzimanju.

Trenutni stav je da rutinsko večernje uzimanje nije obavezno za sve pacijente, ali se može razmotriti pojedinačno. To se posebno odnosi na pacijente sa izolovanom noćnom hipertenzijom ili sa non-dipper/riser obrascem, i samo ako pacijent nema rizik od preteranog noćnog pada pritiska (noćne hipotenzije).

Pristup po obrascima

Non-dipper i riser: kombinovana terapija lekovima koji dugo deluju, razmotriti jedan lek uveče, obavezno isključiti OSA. Izolovana noćna hipertenzija: sartan sa dugim dejstvom (na primer telmisartan), uz nisku dozu diuretika i smanjen unos soli. Rezistentna hipertenzija sa noćnom komponentom: dodavanje spironolaktona kao četvrtog leka (ESC 2024). Extreme dipper: oprez sa večernjim uzimanjem lekova, zbog rizika od ishemijskog moždanog udara.

Život sa noćnom hipertenzijom

Život sa noćnom hipertenzijom zahteva disciplinu u ishrani, snu i terapiji, ali ne ograničava normalan život. Većina pacijenata uz redovne kontrole, pravilno doziranu terapiju i lečenje pratećih stanja, pre svega apneje u snu, može da vodi potpuno aktivan život.

Ishrana

DASH ili mediteranski model, sa naglaskom na sveže povrće, voće, ribu, maslinovo ulje, orašaste plodove i mahunarke. Smanjiti gotove proizvode, suhomesnate proizvode, slane grickalice i sireve. Izbegavati dosoljavanje za stolom.

Fizička aktivnost

Brzo hodanje, plivanje, biciklizam, najmanje 30 minuta, 5 dana nedeljno; vežbe snage dva puta nedeljno. Izbegavati izometrijska opterećenja (dizanje tegova uz zadržavanje daha) ako pritisak nije kontrolisan.

Alkohol i kafa

Alkohol ograničiti, jer više od dve jedinice dnevno direktno povećava noćni pritisak; kafa do dve do tri šolje dnevno, ne posle 16 časova.

San

Redovno vreme leganja i ustajanja, mračna i tiha soba, temperatura 18 do 20 °C; izbegavati ekrane sat vremena pre spavanja; cilj je 7 do 8 sati neprekinutog sna.

Kontrole

Kućno merenje: ujutru i uveče, po dva merenja u razmaku od 1 do 2 minuta, najmanje 4 dana nedeljno. Kontrola kod kardiologa: prva 4 do 6 nedelja posle uvođenja terapije, zatim na 3 meseca dok se pritisak ne stabilizuje, a kasnije svakih 6 do 12 meseci. ABPM ponoviti jednom godišnje ili pri promeni terapije. Laboratorija dva puta godišnje. Ehokardiografija jednom u 1 do 2 godine ako postoji hipertrofija leve komore.

Pridržavanje terapije

Glavni razlog neuspeha lečenja nije to što lekovi ne deluju, već to što se ne uzimaju redovno. Pomažu kombinovani preparati (dva ili tri leka u jednoj tableti), dnevni podsetnici, kutija za tablete i povezivanje uzimanja leka sa nekom svakodnevnom navikom (na primer pranjem zuba). Terapiju nikada ne prekidajte zato što su vam vrednosti dobre, jer pritisak je dobar baš zato što terapija radi.

Kako prepoznati pogoršanje

Pritisak 160/100 mmHg ili viši na više merenja; nove glavobolje, vrtoglavica, smetnje vida; otok nogu, otežano disanje pri naporu ili noću; bol u grudima; pojava nikturije ili pogoršanje hrkanja.

Putovanja, vožnja, posao

Putovanje avionom i automobilom je dozvoljeno ako je pritisak pod kontrolom. Vodite računa da u ručnom prtljagu uvek imate dovoljno lekova. Smenski rad je faktor rizika, pa o prilagođavanju režima razgovarajte sa lekarom. Vožnja je dozvoljena, osim tokom akutnih hipertenzivnih kriza (naglih skokova pritiska).

Psihološki aspekti

Dijagnoza hroničnog stanja izaziva strepnju. Pacijenti sa anksioznošću često imaju i veći jutarnji skok pritiska. Tehnike disanja, joga, meditacija i kognitivno-bihejvioralna terapija (vrsta razgovorne terapije koja menja negativne obrasce razmišljanja) dokazano snižavaju pritisak za 4 do 6 mmHg.

m. Često postavljana pitanja

Često postavljana pitanja.

Tokom sna pritisak prirodno pada za 10 do 20% u odnosu na dnevne vrednosti. Prema ESH 2023 smernicama, prosečan noćni pritisak treba da bude ispod 120/70 mmHg, a vrednosti od 120/70 mmHg ili više na 24-časovnom holteru ukazuju na noćnu hipertenziju. Ova granica je niža nego za dnevne vrednosti, jer telo noću miruje, pa bi pritisak trebalo da bude najniži.

Non-dipper je obrazac kod koga pritisak tokom noći ne opada dovoljno, tačnije pad je manji od 10% u odnosu na dnevni prosek. Javlja se kod 32 do 46% osoba sa visokim pritiskom i povećava rizik od moždanog udara, infarkta, zadebljanja zida leve komore, hronične bubrežne bolesti i ukupne smrtnosti od srčanih i krvnosudnih bolesti. Često je rani znak oštećenja nerava izazvanog dijabetesom (dijabetesna autonomna neuropatija) ili apneje u snu.

Jedino 24-časovni holter pritiska (ABPM) može otkriti povišen pritisak koji se javlja noću. Klasično merenje u ordinaciji ili kod kuće pokriva samo period dok ste budni, pa više od trećine pacijenata sa naizgled dobro kontrolisanim pritiskom zapravo ima maskiran noćni porast. Holter se preporučuje osobama sa dijabetesom, hroničnom bubrežnom bolešću, gojaznošću, hrkanjem, ranom srčanom bolešću u porodici, kao i svima kod kojih postoji neobjašnjeno oštećenje ciljnih organa.

Ne postoji jedinstven odgovor za sve. Jedna studija (Hygia) pokazala je da uzimanje uveče može biti korisno, ali druga velika studija (TIME) nije našla razliku u srčanim i krvnosudnim komplikacijama. Konačnu odluku donosi lekar na osnovu nalaza holtera, a uzimanje uveče može se preporučiti kod pritiska koji se javlja samo noću ili kada pritisak noću ne opada dovoljno.

Veza je vrlo jaka. Tokom epizoda prestanka disanja u snu dolazi do nedostatka kiseonika i naglog skoka aktivnosti simpatičkog nervnog sistema, što direktno podiže pritisak, a oko 75% pacijenata sa rezistentnom hipertenzijom ima opstruktivnu apneju u snu. CPAP terapija (uređaj koji održava disajne puteve otvorenim tokom sna) snižava noćni pritisak za 5 do 10 mmHg i često vraća prirodno noćno sniženje.

Riser (obrnuti dipper) je obrazac kod koga je pritisak noću viši nego danju i smatra se najopasnijim, jer pacijenti sa ovim tipom imaju učestalost srčanih i krvnosudnih događaja od oko 17,6%, naspram 9,5% kod non-dippera. Najčešće se javlja kod uznapredovale hronične bubrežne bolesti, dijabetesa sa oštećenjem autonomnih nerava, teške apneje u snu i kod starijih osoba sa izraženom krutošću arterija. Zahteva intenzivnu kombinovanu terapiju i obavezno ispitivanje na apneju u snu.

Da, istraživanja pokazuju da je noćni pritisak snažniji pokazatelj rizika od srčanog i moždanog udara nego pritisak izmeren danju ili u ordinaciji. Za svaki porast noćnog sistolnog pritiska od 10 mmHg, rizik od moždanog udara raste za oko 25%. Razlog je što srce i krvni sudovi tokom noći nemaju period odmora, pa su duže opterećeni, što ubrzava aterosklerozu i promenu oblika i funkcije srca.

Cena 24-časovnog holtera u privatnim klinikama u Srbiji kreće se od 4.000 do 8.000 dinara, zavisno od ustanove i toga da li cena uključuje kardiološko tumačenje nalaza. U državnim ustanovama pregled se obavlja na uput izabranog lekara, bez troška za pacijenta, ali uz period čekanja. Procedura je bezbolna, traje 24 sata, a aparat se nosi tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti.

Posebna priprema nije potrebna. Tog dana radite sve kao i obično, nosite široku odeću sa rukavima koji se lako podižu, a tokom merenja ruka treba da bude opuštena i nepokretna. Vodite dnevnik aktivnosti (vreme spavanja, lekovi, simptomi), ne tuširajte se dok aparat radi i ne skidajte manžetnu.

Izolovana noćna hipertenzija znači da je pritisak normalan i u ordinaciji i tokom dana, ali povišen samo noću; postavlja se na osnovu ABPM-a, gde su noćne vrednosti 120/70 mmHg ili više, a dnevne ispod 135/85 mmHg. Maskirana hipertenzija je širi pojam: pritisak je uredan u ordinaciji, ali povišen van nje, što može uključivati i kućna merenja, ne samo holter. Oba stanja su opasna jer se teško otkrivaju uobičajenim merenjem.

Noćna hipertenzija je najjači pokazatelj rizika od moždanog udara među svim merenjima pritiska. Riser obrazac i izolovana noćna hipertenzija povećavaju rizik dva do tri puta, bilo da je udar uzrokovan zatvaranjem krvnog suda ili krvarenjem. Visok pritisak tokom noći hronično oštećuje male arterije mozga, izaziva mikrokrvarenja i tihe lakunarne infarkte (sitna oštećenja moždanog tkiva), koji se mogu otkriti samo na MR snimku mozga.

Najefikasnije mere su smanjenje unosa soli ispod 5 g dnevno, gubitak težine kod gojaznih, redovna fizička aktivnost (150 minuta nedeljno), lečenje apneje u snu (CPAP), kvalitetan san od 7 do 8 sati, ograničenje alkohola i prestanak pušenja. DASH ili mediteranska ishrana, tehnike disanja i joga dodatno doprinose. Kada su vrednosti izrazito povišene, samo ove mere nisu dovoljne, već je neophodna i terapija lekovima.

Upozorenje: Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet niti zamenjuje pregled kod lekara. Za tumačenje nalaza, postavljanje dijagnoze ili donošenje terapijskih odluka obratite se svom kardiologu. Ako imate akutne simptome (bol u grudima, gušenje, gubitak svesti), pozovite hitnu pomoć na broj 194.

McEvoy JW, McCarthy CP, Bruno RM, et al. 2024 ESC Guidelines for the management of elevated blood pressure and hypertension. Eur Heart J. 2024;45(38):3912–4018. doi.org/10.1093/eurheartj/ehae178 [pristupljeno maj 2026].
Mancia G, Kreutz R, Brunström M, et al. 2023 ESH Guidelines for the management of arterial hypertension. J Hypertens. 2023;41(12):1874–2071. doi.org/10.1097/HJH.0000000000003480 [pristupljeno maj 2026].
Kario K, Williams B. Nocturnal Hypertension and Heart Failure: Mechanisms, Evidence, and New Treatments. Hypertension. 2021;78(3):564–577. doi.org/10.1161/HYPERTENSIONAHA.121.17440 [pristupljeno maj 2026].
Li Y, Wang JG. Isolated nocturnal hypertension: a disease masked in the dark. Hypertension. 2013;61(2):278–283. doi.org/10.1161/HYPERTENSIONAHA.111.00217 [pristupljeno maj 2026].
Bloomfield D, Park A. Pathophysiology of the Non-Dipping Blood Pressure Pattern. Hypertension. 2023;81(4):e54–e64. doi.org/10.1161/HYPERTENSIONAHA.122.19996 [pristupljeno maj 2026].
Hermida RC, Crespo JJ, Domínguez-Sardiña M, et al. Bedtime hypertension treatment improves cardiovascular risk reduction: the Hygia Chronotherapy Trial. Eur Heart J. 2020;41(48):4565–4576. doi.org/10.1093/eurheartj/ehz754 [pristupljeno maj 2026].
Mackenzie IS, Rogers A, Poulter NR, et al. Cardiovascular outcomes in adults with hypertension with evening versus morning dosing (TIME). Lancet. 2022;400(10361):1417–1425. doi.org/10.1016/S0140-6736(22)01786-X [pristupljeno maj 2026].
Stergiou G, Brunström M, MacDonald T, et al. Bedtime dosing of antihypertensive medications: ISH position paper. J Hypertens. 2022;40(10):1847–1858. doi.org/10.1097/HJH.0000000000003240 [pristupljeno maj 2026].
Kim SH, Shin C, Kim S, et al. Prevalence of Isolated Nocturnal Hypertension and Development of Arterial Stiffness, Left Ventricular Hypertrophy, and Silent Cerebrovascular Lesions: KoGES study. J Am Heart Assoc. 2022;11(19):e025641. doi.org/10.1161/JAHA.122.025641 [pristupljeno maj 2026].
Kario K. OSA-related hypertension: a review of the literature and clinical management strategy. Hypertens Res. 2024;47(8):2095–2110. doi.org/10.1038/s41440-024-01852-y [pristupljeno maj 2026].
Ivanović B, et al. Noćna hipertenzija. Galenika Medical Journal 2024. doi.org/10.5937/Galmed2409041I [pristupljeno maj 2026].