Stručna redakcija: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 15. avgust 2026.
Oporavak počinje istog dana: puls i krvni pritisak padaju već posle dvadeset minuta, a ugljen-monoksid iz krvi nestaje za dvanaest sati. Posle godinu dana bez cigarete rizik od koronarne bolesti je oko dvostruko manji nego kod osobe koja nastavlja da puši, a posle petnaest godina izjednačava se sa rizikom nepušača.
duže od godinu dana bez cigarete: rizik od koronarne bolesti oko dvostruko manji nego kod pušača
prvih nedelja bez cigarete: period najvećeg rizika od povratka, ali prve koristi već postoje
i dalje pušite, makar i nekoliko cigareta dnevno: bezbedna količina duvanskog dima ne postoji
Posle poslednje cigarete puls i krvni pritisak počinju da padaju već u prvih dvadeset minuta, a nivo ugljen-monoksida u krvi vraća se na normalu za oko dvanaest sati. To su prve dve promene u nizu koji traje godinama, a njihova brzina iznenađuje većinu ljudi koji očekuju da se korist pojavi tek posle dužeg vremena.
Redosled je važan zbog očekivanja. Ono što se dešava u prvim satima nema veze sa osećajem: dok krvni sudovi već rade lakše, čovek se najčešće oseća napeto i razdražljivo, jer telo u istom trenutku prolazi kroz odvikavanje od nikotina.
Prvi sati bez cigarete često se osećaju loše zato što nikotin izaziva zavisnost, pa telo na njegov izostanak odgovara nemirom, razdražljivošću, teškoćom sa koncentracijom i jakom željom za cigaretom. Te tegobe su znak odvikavanja, a ne znak da nešto ide naopako sa srcem. Za srce, međutim, ista ta prva noć znači manje opterećenje: puls je sporiji, krvni sudovi manje stegnuti, a krv nosi više kiseonika nego prethodnog dana.
Prvi dani bez cigarete traže najviše pažnje, jer se u njima poklapaju najjača želja za pušenjem i navike vezane za određene trenutke u danu. Jutarnja kafa, pauza na poslu, vožnja i period posle jela nisu samo trenuci u kojima se pušilo, nego okidači koji sami po sebi pokreću želju. Sama želja za cigaretom obično traje kratko, nekoliko minuta, i prolazi bez obzira na to da li joj se popusti. Cilj nije izdržati zauvek, nego prebroditi jedan talas, pa zatim sledeći.
Pušenje škodi srcu jer istovremeno oštećuje unutrašnji sloj krvnih sudova, ubrzava taloženje plaka, podiže sklonost stvaranju ugrušaka i smanjuje količinu kiseonika koju krv prenosi. Reč je o četiri odvojena mehanizma koji deluju zajedno, i zato je pušenje faktor rizika koji se izdvaja po snazi.
Ugljen-monoksid iz dima vezuje se za crvena krvna zrnca umesto kiseonika, pa srce mora jače da radi za istu količinu kiseonika u tkivima. Nikotin steže krvne sudove i ubrzava puls, čime dodatno podiže potrošnju. Hemijske materije iz dima oštećuju unutrašnji sloj arterija, na kom se onda lakše taloži holesterol, a krvne pločice postaju lepljivije.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, duvan svake godine odnosi više od sedam miliona života, od čega više od 1,6 miliona među nepušačima izloženim tuđem dimu. Ono što ovu priču čini drugačijom od većine drugih faktora rizika jeste brzina povratka: deo štete povlači se u satima i danima posle poslednje cigarete, a sklonost pucanju plaka i stvaranju ugruška opada osetno brže. Zato krivulja rizika posle prestanka pada strmo u prvoj godini, a zatim se postepeno izravnava.
Najčešća greška je verovanje da postoji bezbedna količina, pa se broj cigareta smanji umesto da se pušenje prekine, iako i nekoliko cigareta dnevno zadržava veći deo rizika za srce. Druga česta greška je pokušaj bez ikakve pripreme i podrške, jer se zavisnost od nikotina tretira kao pitanje volje, a ne kao stanje za koje postoji lečenje.
Poseban nesporazum tiče se dužine pušačkog staža. Rasprostranjeno je uverenje da posle trideset godina pušenja više nema smisla prestajati, i to je uverenje netačno na najvažnijem mestu. Korist postoji u svakom uzrastu, a najveći deo pada rizika za srce dešava se u prvim godinama posle prestanka, bez obzira na to koliko je pušenje trajalo.
Prestanak pušenja najbolje uspeva kada je pripremljen, a ne kada se donese naprečac usred loše nedelje, jer priprema rešava upravo one situacije u kojima ljudi obično posustanu. Izbor datuma nije formalnost: bira se dan koji nije unapred opterećen putovanjem, ispitom, selidbom ili proslavom, a ostavlja se dovoljno vremena za pripremu.
Kada dođe želja za cigaretom, najkorisnije je odložiti odluku nekoliko minuta i u međuvremenu promeniti ono što radite, jer talas želje po pravilu prolazi sam od sebe. Ustajanje i kratak hod, čaša vode, pranje zuba ili poziv nekome menjaju i mesto i radnju. Praktične savete za takve situacije nudi i stranica Američkog udruženja za srce o prestanku pušenja. Ako dođe do posrtaja, jedna cigareta ne poništava ono što je postignuto; nastavak od istog dana, bez odlaganja i bez novog datuma, obično sačuva ceo napredak.
Najviše pomaže kombinacija savetovanja i terapije koju propisuje lekar, jer prema podacima Svetske zdravstvene organizacije takva kombinacija više nego udvostručuje izglede za uspešan prestanak. Postoji nekoliko grupa proizvoda i lekova koji olakšavaju odvikavanje; koji od njih dolazi u obzir zavisi od jačine zavisnosti, ranijih pokušaja i pridruženih bolesti, i to je odluka lekara.
Vredi znati i da elektronske cigarete i grejani duvan nisu deo preporučene podrške. Svetska zdravstvena organizacija navodi da elektronske cigarete nisu bezbedne i da škode zdravlju, a za grejani duvan da sadrži duvan i ispušta štetne materije slične onima iz dima.
Promene posle prestanka pušenja idu utvrđenim redosledom, od prvih minuta do petnaeste godine, i taj sled je isti bez obzira na to koliko je dugo trajalo pušenje. Sve stavke u nastavku potiču iz pregleda koristi od prestanka pušenja Svetske zdravstvene organizacije, a odnose se na poređenje sa osobom koja nastavlja da puši.
20 minuta
Puls i krvni pritisak počinju da padaju.
12 sati
Nivo ugljen-monoksida u krvi vraća se na normalu.
2 do 12 nedelja
Krvotok se popravlja, a funkcija pluća raste.
1 do 9 meseci
Kašalj i osećaj nedostatka vazduha se smanjuju.
1 godina
Rizik od koronarne bolesti je oko dvostruko manji nego kod pušača.
5 godina
Rizik od moždanog udara se smanjuje ka nivou nepušača.
10 godina
Rizik od raka pluća pada na oko polovinu rizika pušača.
15 godina
Rizik od koronarne bolesti izjednačava se sa rizikom nepušača.
Dobit u očekivanom trajanju života zavisi od uzrasta u kom se prestane. Osoba koja prestane oko tridesete godine dobija skoro deset godina života u odnosu na nastavak pušenja, oko četrdesete devet godina, oko pedesete šest, a oko šezdesete tri godine. Nijedan uzrast nije prekasan, i to je najvažniji zaključak ovog niza.
Poseban slučaj su ljudi koji su već imali srčani događaj. Kod osoba koje prestanu da puše posle infarkta izgledi za ponovni infarkt smanjuju se otprilike upola. Kako se ta promena odražava na ukupan procenjeni rizik objašnjeno je u tekstu o starosti srca. Šta sve obuhvata oporavak posle infarkta, od kardiološke rehabilitacije do povratka na posao, opisuje poseban tekst o životu posle srčanog udara.
Deo koristi ne čeka godine i ne vidi se ni u jednoj tablici. Čulo mirisa i ukusa vraća se u prvim nedeljama, jutarnji kašalj se povlači, koža i zubi menjaju izgled. Vredi pratiti i pokazatelje koji se mere: krvni pritisak se posle prestanka kod dela ljudi spusti, a vrednosti masnoća u krvi se postepeno pomeraju u povoljnom smeru. Šta te vrednosti znače i koje su granice objašnjeno je u tekstu o normalnom krvnom pritisku i u tekstu o LDL holesterolu.
Postignuto se najsigurnije zadržava tako što se prve mesece tretira kao poseban period, a ne kao povratak na staro sa jednom promenom manje. Okruženje presuđuje više nego što se očekuje: ako u kući još neko puši, izgledi za uspeh su manji, pa zajednički prestanak ili bar dogovor da se u stanu i automobilu ne puši menja svakodnevicu obe strane. Vredi imati i odgovor na najopasniju misao u celom procesu, onu da je posle nekoliko meseci bezbedno zapaliti samo jednu; kod zavisnosti od nikotina ta jedna cigareta najčešće vraća ceo obrazac u roku od nekoliko nedelja.
Oko prestanka pušenja kruže uverenja koja ljude zadržavaju u pušenju, i to najčešće ona koja zvuče razumno.
Mit: Posle toliko godina pušenja više nema svrhe prestajati.
Činjenica: Korist postoji u svakom uzrastu i pri svakom stažu. Rizik od koronarne bolesti pada već tokom prve godine, a osoba koja prestane oko šezdesete godine dobija u proseku tri godine života u odnosu na nastavak pušenja.
Mit: Nekoliko cigareta dnevno nije opasno.
Činjenica: Bezbedna količina duvanskog dima ne postoji. Rizik za srce ne raste srazmerno broju cigareta: veliki deo štete nastaje već pri malim količinama, jer i mala izloženost menja stanje zida krvnih sudova i sklonost stvaranju ugrušaka.
Mit: Nagli prestanak je opasan za organizam, bolje je postepeno smanjivati.
Činjenica: Nagli prestanak nije opasan i ne oštećuje telo. Tegobe koje se javljaju posledica su odvikavanja od nikotina i prolaze, dok srce od prvog dana radi lakše. Postepeno smanjivanje kod mnogih ljudi ostane na pola puta.
Mit: Elektronske cigarete su bezbedna zamena i pomažu da se prestane.
Činjenica: Zdravstveni autoriteti navode da elektronske cigarete nisu bezbedne i da škode zdravlju, a dokazi o njihovoj ulozi u odvikavanju ostaju nedosledni. Prelazak na njih znači nastavak unosa nikotina, koji i sam povećava kardiovaskularni rizik.
Mit: Ako prestanem, ugojiću se, pa ću srcu naškoditi jednako.
Činjenica: Promena telesne mase posle prestanka je česta, ali je njen uticaj na srce neuporedivo manji od uticaja nastavka pušenja. Kretanje uvedeno u istom periodu pomaže i sa težinom i sa željom za cigaretom.
Lekaru se javlja pre prestanka radi dogovora o podršci, a naročito onda kada postoji bolest srca, druga hronična bolest ili terapija na koju prestanak pušenja može uticati.
Koliko je staro vaše srce?
Unesite godine, pritisak, holesterol i navike i vidite kako se vaš procenjeni rizik izražava u godinama.
Otvorite Starost srcaHitna pomoć se poziva kada se jave bol ili stezanje u grudima, naglo otežano disanje, gubitak svesti ili znaci moždanog udara, jer su te tegobe kod pušača i skorašnjih pušača posebno ozbiljne, bez obzira na to koliko je vremena prošlo od poslednje cigarete. Tegobe iz odvikavanja, poput nervoze i želje za cigaretom, nisu razlog za poziv hitnoj pomoći, ali bol u grudima jeste.
m. Često postavljana pitanja
