EKG srca: šta pokazuje, kako se radi i kako se čita nalaz

Šta je EKG i kako radi?

EKG je zapis električne aktivnosti srca, snimljen preko elektroda postavljenih na kožu grudnog koša i udova. Puno ime je elektrokardiogram, a pacijenti ga zovu i snimkom srca ili trakom. Aparat ne šalje struju u telo nego samo osluškuje slabe signale koje srce stvara pri svakom otkucaju, pojačava ih i ispisuje kao krivu liniju na papiru ili ekranu.

Kako srce stvara sopstvenu struju.

Srce ima sopstveni električni sistem koji radi bez ikakve komande spolja. U zidu desne pretkomore nalazi se sinusni čvor, skupina ćelija koja sama stvara impuls i time zadaje ritam celom srcu. Odatle se signal širi kroz obe pretkomore i stiže do prelaznog čvora, gde se nakratko uspori, pa se onda kroz posebna vlakna razlije po komorama i natera ih da se stegnu.

Svaki od tih koraka ostavlja svoj trag na traci. Prvi mali talas odgovara radu pretkomora, veliki šiljak radu komora, a poslednji zaobljeni talas oporavku komora pre sledećeg otkucaja. Kada kardiolog gleda zapis, on ustvari prati taj put impulsa kroz srce i traži mesto na kome nešto kasni, ne stiže ili se javlja gde ne treba.

Zašto se koristi dvanaest tačaka gledanja.

Standardni EKG snima srce iz dvanaest različitih uglova, a za to je potrebno deset elektroda: šest na grudnom košu i po jedna na obe ruke i obe noge. Svaki od tih dvanaest zapisa gleda srce sa druge strane, otprilike kao kada se ista prostorija fotografiše iz dvanaest uglova.

Ta raznovrsnost uglova je ono što snimku daje vrednost. Oštećenje prednjeg zida srca vidi se na jednoj grupi zapisa, oštećenje donjeg zida na drugoj, a bočnog na trećoj. Po tome se ne zaključuje samo da promena postoji, nego i gde je u srcu, pa i koja arterija je verovatno u pitanju.

Šta pokazuje EKG srca?

EKG pokazuje brzinu i pravilnost srčanog rada, poremećaje ritma, znake preležanog infarkta, zadebljanje srčanih zidova i smetnje u provođenju impulsa. Snaga pregleda je u tome što se sve to dobija za nekoliko sekundi, bez uboda i bez ikakve pripreme, pa je EKG obično prvi pregled kod tegoba koje dolaze od srca.

Ritam i brzina rada srca.

Prvo što se sa trake očitava jeste odakle polazi impuls i koliko puta u minutu srce kuca. Kada impuls polazi iz sinusnog čvora i razmaci između otkucaja su ujednačeni, nalaz se opisuje kao sinusni ritam, što je uredan nalaz. Frekvencija između 60 i 100 otkucaja u minutu smatra se normalnom kod odrasle osobe u miru.

Odstupanja imaju svoja imena. Rad sporiji od 60 otkucaja naziva se bradikardija i kod trenirane osobe može biti sasvim uredan nalaz. Rad brži od 100 otkucaja naziva se tahikardija i javlja se kod uzbuđenja, groznice, anemije i bolesti štitne žlezde, ali i kod poremećaja ritma koji polazi iz pogrešnog mesta u srcu.

Znaci svežeg i preležanog infarkta.

Infarkt ostavlja prepoznatljiv trag na EKG zapisu, i to je jedan od najvažnijih razloga zbog kojih se pregled radi hitno kod bola u grudima. Kod svežeg zapušenja velike koronarne arterije podiže se deo krive poznat kao ST segment, i taj nalaz je znak da je potrebno odmah otvoriti arteriju.

Preležani infarkt ostavlja drugačiji trag, dubok zarez na početku komorskog kompleksa, koji ostaje trajno. Zbog toga se dešava da EKG urađen iz sasvim drugog razloga otkrije infarkt koji je pacijent preležao, a da za njega nije ni znao. Prema ESC smernicama iz 2023. godine za akutne koronarne sindrome, kod sumnje na infarkt snimak treba napraviti i pročitati u prvih deset minuta od dolaska pacijenta.

Zadebljanje zidova i opterećenje srca.

Dugogodišnji povišen pritisak ostavlja trag na srcu, a deo tog traga vidi se i na EKG-u. Kada se zid leve komore zadeblja, kroz njega prolazi jači električni signal, pa šiljci na traci postaju viši nego što se očekuje. Taj nalaz upućuje na hipertrofiju, zadebljanje srčanog mišića, i obično je povod za ultrazvuk srca koji će debljinu zida i izmeriti.

Slično se prepoznaje i opterećenje desne strane srca, koje se javlja kod hroničnih plućnih bolesti i kod plućne embolije. Uvećanje pretkomora menja izgled prvog talasa na traci, pa i to ulazi u opis nalaza.

Poremećaji kalijuma i dejstvo lekova.

EKG posredno pokazuje i stanja koja nemaju veze sa samom građom srca. Povišen ili snižen kalijum u krvi menja oblik talasa na karakterističan način, pa se ozbiljan poremećaj ponekad prvo posumnja sa trake, a tek onda potvrdi analizom krvi. Isto važi i za poremećaje magnezijuma i kalcijuma.

Pojedini lekovi produžavaju vreme oporavka komora, što se na zapisu vidi kao produžen QT interval. Zbog toga se kod uvođenja takvih lekova EKG ponekad ponavlja kao mera opreza, jer izraženo produženje nosi rizik od opasnog poremećaja ritma.

Šta EKG ne može da pokaže?

EKG ne prikazuje koronarne arterije, ne meri snagu pumpanja srca i ne pokazuje rad zalistaka. To je najčešći nesporazum kod pacijenata koji posle urednog snimka veruju da je srce u potpunosti provereno. Traka govori o električnom radu srca, a za građu i mehaniku srca potrebni su drugi pregledi.

Drugo ograničenje je vreme. Snimak traje oko deset sekundi, pa poremećaj ritma koji se javlja jednom dnevno ili jednom nedeljno u tom trenutku najverovatnije neće biti prisutan. Uredan zapis kod osobe koja opisuje lupanje srca zato ne isključuje aritmiju, nego samo znači da je u tih deset sekundi ritam bio uredan.

Kod suženja koronarnih arterija zapis u miru ume da bude potpuno normalan, jer se nedostatak krvi javlja tek pri naporu. Zato i pacijentski vodiči vodećih ustanova naglašavaju da uredan snimak ne isključuje bolest srca. ESC smernice iz 2024. godine za hronične koronarne sindrome izričito navode da se dijagnoza angine ne odbacuje samo zato što je zapis u miru normalan.

Razlika između EKG-a i ultrazvuka srca

EKG i ultrazvuk srca odgovaraju na različita pitanja i jedan drugog ne zamenjuju. EKG beleži električni rad srca, a ultrazvuk prikazuje građu srca i način na koji se ono steže. Kada pacijent dođe sa lupanjem srca, najčešće se istog dana rade oba pregleda: traka zbog ritma, ultrazvuk zbog strukture.

Poređenje EKG-a i ultrazvuka srca po tome na šta odgovaraju

Praktična posledica je jednostavna. Nalaz koji glasi da je EKG uredan znači da je električni rad srca u tom trenutku bio uredan, i ništa više od toga. Ako tegobe traju, sledeći korak bira kardiolog prema tome šta se traži: ultrazvuk za građu i pumpanje, Holter za ritam kroz ceo dan, test opterećenja za tegobe koje se javljaju u naporu.

Kada se radi EKG?

EKG se radi kod svake sumnje da tegobe dolaze od srca, i to je najčešće prvi pregled na koji pacijent bude upućen. Snimak se radi i kod osoba bez tegoba, kada postoji poznat faktor rizika ili kada se proverava kako srce podnosi terapiju. Uputnicu izdaje lekar opšte prakse ili kardiolog.

Najčešći razlozi za snimanje su:

• bol, pritisak ili stezanje u grudima, naročito pri naporu
• lupanje srca, preskakanje ili osećaj nepravilnog pulsa
• nesvestica, vrtoglavica ili kratkotrajan gubitak svesti
• nedostatak vazduha koji se pogoršava ili otok nogu
• novootkriven šum na srcu ili dugogodišnji povišen pritisak
• procena rizika pred operaciju u opštoj anesteziji
• kontrola rada ugrađenog pejsmejkera ili defibrilatora
• praćenje delovanja lekova koji utiču na srčani ritam

EKG kod bola u grudima.

Bol u grudima je situacija u kojoj se EKG radi hitno, bez čekanja i bez zakazivanja. Zapis se snima odmah po dolasku, jer razlikuje infarkt sa potpunim zapušenjem arterije od ostalih uzroka bola, a od te razlike zavisi da li se pacijent odmah vodi na otvaranje arterije ili se dijagnostika nastavlja mirnijim tempom.

Kada je prvi zapis uredan a bol traje, snimanje se ponavlja posle kratkog vremena i dopunjuje nalazom troponina iz krvi. Promene na traci ponekad se razviju tek posle nekog vremena, pa jedan uredan snimak na početku ne zatvara pitanje.

EKG kao deo sistematskog pregleda.

EKG je čest deo sistematskog pregleda i procene pred operaciju, iako se kod potpuno zdrave osobe bez tegoba ne radi po automatizmu. Snimak ima smisla kod osoba sa povišenim pritiskom, šećernom bolešću i povišenim mastima u krvi, jer otkriva rane posledice tih stanja na srcu.

Poseban slučaj je porodična istorija iznenadne srčane smrti u mladosti. U tim porodicama EKG ulazi u plansku proveru srodnika, jer deo naslednih bolesti srčanog ritma ostavlja prepoznatljiv trag na zapisu i pre nego što se jave bilo kakve tegobe.

Kako se pripremiti za EKG?

Za EKG u miru nije potrebna posebna priprema i pregled se može uraditi u bilo koje doba dana. Sme se normalno jesti i piti, a redovnu terapiju treba uzeti kao i svakog dana, osim ako lekar koji upućuje na snimanje izričito ne kaže drugačije. Nijedan lek ne prekidajte na svoju ruku.

Šta izbeći neposredno pre snimanja.

Neposredno pre snimanja izbegavajte kafu, energetska pića i cigarete, jer ubrzavaju rad srca i menjaju sliku zapisa. Isto važi za brzo penjanje uz stepenice i žurbu do ordinacije, pa je zgodno doći nekoliko minuta ranije i mirno sesti pre pregleda, kako bi puls imao vremena da se smiri.

Na dan pregleda ne mažite kremu, losion ili ulje po grudima, rukama i nogama. Masna koža smanjuje prianjanje elektroda, pa se na zapisu javljaju smetnje koje otežavaju čitanje i traže ponovno snimanje.

Šta obući i šta poneti.

Obucite odeću koja se lako skida do pojasa, jer se elektrode postavljaju direktno na kožu grudnog koša. Ženama je zgodno da izbegnu jednodelne haljine, a korisno je obuti čarape koje se lako svlače, pošto se po jedna elektroda stavlja i na potkolenice.

Ponesite prethodne EKG snimke ako ih imate, jer poređenje sa ranijim zapisom često menja tumačenje. Promena koja na jednom snimku deluje zabrinjavajuće ume da bude bezopasna ako se vidi da je ista i pre pet godina. Ponesite i spisak lekova koje uzimate.

Kako izgleda snimanje EKG-a korak po korak?

Snimanje EKG-a traje oko deset sekundi, a ceo pregled sa postavljanjem elektroda obično se završi za pet do deset minuta. Pacijent leži na leđima, budan i otkriven do pojasa, i tokom snimanja se od njega traži samo da miruje i normalno diše.

Tok pregleda korak po korak.

1. Skidanje odeće do pojasa i otkrivanje podlaktica i potkolenica.
2. Ležanje na leđima na ležaju, ruke opušteno pored tela.
3. Čišćenje kože i nanošenje gela ili vode na mesta gde idu elektrode.
4. Postavljanje šest elektroda na grudni koš, u tačno određenim tačkama.
5. Postavljanje po jedne elektrode na obe podlaktice i obe potkolenice.
6. Nekoliko sekundi mirnog ležanja i normalnog disanja, bez pomeranja i bez govora.
7. Snimanje zapisa, koje traje oko deset sekundi.
8. Skidanje elektroda, brisanje gela i oblačenje.

Zašto je važno mirno ležati.

Mirovanje tokom snimanja odlučuje o kvalitetu zapisa, jer aparat beleži vrlo slabe signale i uz njih hvata i električnu aktivnost mišića. Drhtanje od hladnoće, napet trbuh, govor ili pomeranje ruku stvaraju na traci nazubljenu liniju koja može da prekrije prave promene ili da lažno podseti na poremećaj ritma.

Ako vam je hladno, recite to osoblju pre snimanja, jer se prostorija može zagrejati ili se preko nogu prebaci pokrivač. Kod pacijenata sa tremorom snimanje se ponekad ponavlja, što je uobičajeno i ne znači da nešto nije u redu.

Da li EKG boli?

EKG ne boli. Elektrode se samo lepe ili pritiskaju na kožu, ništa se ne ubada niti uvodi u telo, a kroz telo se ne pušta struja. Jedina neprijatnost je hladan gel i, kod izražene maljavosti grudnog koša, blago zatezanje pri skidanju samolepljivih elektroda. Posle pregleda odmah se nastavlja sa uobičajenim aktivnostima, bez ograničenja u jelu i vožnji.

Da li EKG zrači?

EKG ne zrači. Aparat ne koristi rendgenske zrake ni bilo koji drugi oblik jonizujućeg zračenja, nego samo preko elektroda registruje slabe električne signale koje srce samo stvara. Po tome se snimanje bitno razlikuje od rendgena i skenera, gde doza postoji i sabira se kroz život.

Praktična posledica je da se EKG može ponavljati koliko god puta klinička situacija traži, bez ikakvog nakupljanja doze. Snimanje je bezbedno u trudnoći, kod novorođenčadi i kod osoba sa ugrađenim uređajima, i nema stanja u kome se ne bi smelo uraditi.

Kako se čita nalaz EKG-a?

Nalaz EKG-a sastoji se od izmerenih brojeva i opisnog zaključka, a tumači ga kardiolog uz podatke o tegobama i ranijim pregledima. Sam po sebi nalaz nije dijagnoza, jer ista promena na traci kod dve osobe može značiti različite stvari, u zavisnosti od godina, simptoma i ostalih nalaza.

Ključne vrednosti i šta znače.

U zaglavlju nalaza obično stoje frekvencija i nekoliko intervala izraženih u milisekundama. Ti brojevi opisuju koliko je vremena impulsu trebalo da pređe svaki deo puta kroz srce, pa odstupanje govori gde je nastao zastoj.

Osnovni parametri EKG nalaza i njihovo značenje

Šta znači nalaz „sinusni ritam".

Sinusni ritam je nalaz koji znači da impuls polazi sa svog uobičajenog mesta, iz sinusnog čvora u desnoj pretkomori. To je uredan nalaz i najčešća prva rečenica u opisu snimka. Uz njega se navodi frekvencija, pa opis glasi na primer da je reč o sinusnom ritmu frekvencije 72 otkucaja u minutu.

Kada impuls polazi sa nekog drugog mesta, u nalazu stoji ime tog poremećaja umesto reči sinusni. Zbog toga izostanak te reči u opisu ritma sam po sebi upućuje da nešto nije uobičajeno, pa nalaz treba pokazati kardiologu.

Šta znače „nespecifične ST-T promene".

Nespecifične ST-T promene su blaga odstupanja u poslednjem delu krive, koja se viđaju vrlo često i sama po sebi ne znače bolest. Taj opis se pojavljuje kod potpuno zdravih osoba, kod uzbuđenja i ubrzanog disanja, kod poremećaja kalijuma, kod dejstva lekova, ali i kod stvarnog nedostatka krvi u srčanom mišiću.

Zbog te širine značenja takav nalaz se nikada ne tumači sam. Kada uz njega postoje tegobe pri naporu ili faktori rizika, kardiolog nastavlja dijagnostiku ultrazvukom srca ili testom opterećenja. Kada tegoba nema i raniji snimci izgledaju isto, najčešće nije potrebno ništa dalje.

Zašto aparat ispisuje svoje tumačenje.

Većina savremenih aparata na vrhu trake sama ispiše predlog tumačenja, i taj tekst pacijenti često pročitaju pre lekara. Taj predlog je računarska procena po unapred zadatim pravilima, sklona da bezopasne varijante prijavi kao poremećaj, naročito kod mladih osoba i sportista.

Zbog toga se automatsko tumačenje ne uzima kao nalaz. Snimak potpisuje i tumači lekar, koji često precrta ili ispravi računarski predlog. Ako ste pročitali zabrinjavajuću rečenicu sa vrha trake, sačekajte tumačenje lekara pre nego što donesete zaključak.

Koje vrste EKG snimanja postoje?

Pored standardnog snimka u miru postoji nekoliko varijanti EKG-a, koje se razlikuju po tome koliko dugo traje beleženje i u kojim uslovima se radi. Izbor zavisi od toga da li se traži trenutna slika srca, poremećaj koji se javlja povremeno ili promena koja se pojavljuje samo u naporu.

EKG u miru.

EKG u miru je standardni snimak iz dvanaest tačaka gledanja, koji traje oko deset sekundi i radi se dok pacijent leži. To je pregled koji se podrazumeva kada se kaže samo EKG, i najčešći je prvi korak u kardiološkoj obradi. Prednost je brzina, a ograničenje je kratko trajanje zapisa.

Test opterećenja.

Test opterećenja je snimanje EKG-a tokom hoda na pokretnoj traci ili vožnje sobnog bicikla, uz postepeno povećavanje napora. Radi se kada se tegobe javljaju pri naporu a zapis u miru je uredan, jer nedostatak krvi u srčanom mišiću tada ume da postane vidljiv. Tokom testa prate se i krvni pritisak i tegobe pacijenta.

Holter EKG.

Holter EKG je neprekidno snimanje srčanog ritma tokom 24 ili više sati, uz mali uređaj koji pacijent nosi kod kuće. Radi se kada se traži poremećaj koji se javlja povremeno, pa ga kratak snimak u ordinaciji ne uhvati. Uz uređaj se vodi dnevnik tegoba, kako bi se osećaj lupanja povezao sa onim što je u tom trenutku zabeleženo.

Pametni satovi i kućni uređaji.

Pametni satovi sa funkcijom snimanja beleže zapis iz samo jedne tačke gledanja, umesto dvanaest koliko ima standardni pregled. Takav zapis ume da bude koristan kada uhvati kratkotrajno lupanje srca koje se u ordinaciji nikako ne ponovi, i sve češće je povod da pacijent uopšte i dođe kod kardiologa.

Ograničenja su ipak jasna. Uređaj ne prikazuje promene u prokrvljenosti srčanog mišića, sklon je lažnim uzbunama pri pokretu i ne zamenjuje snimanje kod lekara. Svaki sumnjiv nalaz sa sata potvrđuje se standardnim snimkom pre nego što se na osnovu njega bilo šta preduzme.

Kako EKG otkriva poremećaje srčanog ritma?

EKG je osnovni pregled za prepoznavanje poremećaja srčanog ritma, jer se sa trake vidi i odakle impuls polazi i kojim putem se širi. Svaki poremećaj ostavlja svoj oblik zapisa, pa se sa istog snimka razlikuju stanja koja pacijent oseća potpuno isto, kao ubrzano ili nepravilno lupanje.

Atrijalna fibrilacija.

Atrijalna fibrilacija je poremećaj u kome pretkomore ne kucaju pravilno nego haotično titraju, pa je i rad komora potpuno nepravilan. Na traci nestaje uredan talas pretkomora, a razmaci između otkucaja postaju nejednaki, i po tome se ovaj poremećaj prepoznaje pouzdano.

Prepoznavanje je važno jer atrijalna fibrilacija povećava rizik od moždanog udara, a taj rizik se lečenjem bitno smanjuje. ESC smernice iz 2024. godine za atrijalnu fibrilaciju traže da se dijagnoza potvrdi zapisom EKG-a pre nego što se krene u procenu rizika i lečenje, i to važi i kada je poremećaj prvi put uhvatio neki nosivi uređaj.

Preskakanje srca i dodatni otkucaji.

Osećaj preskakanja srca najčešće potiče od dodatnih otkucaja, koji se na traci vide kao raniji kompleks drugačijeg oblika. Ti otkucaji se javljaju i kod potpuno zdravih osoba, naročito uz umor, kafu, alkohol i nedostatak sna, i tada obično ne traže lečenje.

Procena se menja kada su dodatni otkucaji vrlo česti, kada dolaze u nizovima ili kada se javljaju uz nesvesticu i bol u grudima. U tim slučajevima kardiolog obično traži Holter i ultrazvuk srca, da bi se videlo koliko ih ima kroz ceo dan i da li postoji bolest srčanog mišića u pozadini.

Smetnje u provođenju impulsa.

Blok je zastoj u prenosu impulsa kroz provodni sistem srca, i na traci se vidi kao produžen interval ili kao izostanak očekivanog otkucaja. Blaži oblici često ne daju nikakve tegobe i nalaze se slučajno, dok teži oblici izazivaju vrtoglavicu, izrazit umor i gubitak svesti.

Kod izraženog usporenja rada srca uz tegobe razmatra se ugradnja pejsmejkera. Tu odluku donosi kardiolog, na osnovu tegoba, nalaza Holtera i vrste bloka, a ne na osnovu jednog snimka u ordinaciji.

EKG kod dece, sportista i u trudnoći

EKG je bezbedan u svim uzrastima i u trudnoći, ali se isti zapis u tim grupama tumači drugačije. Ono što bi kod osobe srednjih godina bilo odstupanje, kod deteta ili treniranog sportiste ume da bude očekivan nalaz, pa se snimak uvek čita uz podatak o uzrastu i načinu života.

Sportisti.

Kod trenirane osobe srce radi sporije i zid mu je nešto deblji, pa se na traci viđaju spor rad srca, viši šiljci i blaže promene koje kod netrenirane osobe ne bi bile uobičajene. Te promene su posledica prilagođavanja srca na napor i same po sebi ne znače bolest.

Zbog toga se EKG sportista tumači po posebnim merilima, kako se ne bi bez potrebe zabranjivalo bavljenje sportom. Kada nalaz izlazi iz očekivanog za trenirano srce, obrada se nastavlja ultrazvukom srca, a po potrebi i magnetnom rezonancom.

Deca.

Kod dece je normalna srčana frekvencija znatno viša nego kod odraslih i opada kako dete raste, pa se izmerene vrednosti uvek porede sa očekivanim za uzrast. Isto važi i za oblik pojedinih talasa, koji se kroz detinjstvo menja.

Snimanje se kod dece radi kod šuma na srcu, nesvestice pri naporu, lupanja srca i kod porodične istorije iznenadne srčane smrti u mladosti. Pregled je bezbolan i ne traži pripremu, a najveći izazov je obično to da dete miruje nekoliko sekundi.

Trudnoća.

EKG se u trudnoći može raditi bez ograničenja, jer nema zračenja ni bilo kakvog uticaja na plod. Snimanje se radi kod lupanja srca, nesvestice, nedostatka vazduha i kod trudnica sa poznatom srčanom bolešću.

U trudnoći se srce pomera i radi brže nego inače, pa se na zapisu javljaju blage promene koje su posledica samog stanja, a ne bolesti. Zbog toga se i ovde nalaz tumači uz podatak da je reč o trudnici i uz nedelju trudnoće.

Šta posle EKG-a: rezultati i sledeći koraci

Nalaz EKG-a najčešće je gotov odmah, jer se traka ispisuje tokom samog snimanja, a lekar je pregleda u ordinaciji. Sa gotovim nalazom javljate se lekaru koji vas je uputio, jer tek povezivanje zapisa sa tegobama i ostalim pregledima daje odgovor na pitanje zbog kog je snimak i rađen.

Kada snimak vodi na dalju obradu.

Dalja obrada se traži kada nalaz otvori pitanje na koje traka sama ne može da odgovori. Sumnja na poremećaj ritma vodi na Holter, sumnja na oštećenje mišića i zalistaka na ultrazvuk srca, a tegobe pri naporu uz uredan zapis u miru na test opterećenja.

Dešava se i obrnuto, da EKG bude uredan a obrada se ipak nastavi. Kada tegobe jasno upućuju na srce, uredan snimak ne zatvara pitanje, jer beleži samo tih nekoliko sekundi u kojima je pacijent mirno ležao.

Kada se javiti kardiologu?

Zakažite pregled kod kardiologa ako imate bol ili stezanje u grudima pri naporu, nedostatak vazduha koji se pogoršava, otok nogu, česta lupanja ili preskakanja srca, nesvesticu ili kratkotrajan gubitak svesti. Isto važi ako vam je na snimku nađen poremećaj ritma ili znak preležanog infarkta za koji do sada niste znali.

Kardiologu se javite i kada je neko u bližoj porodici imao bolest srčanog mišića ili je iznenada preminuo u mladosti, jer se u tim porodicama preporučuje planska provera. Ako vam je pregled već zakazan a tegobe se u međuvremenu pogoršaju, ne čekajte termin nego se javite ranije.