Stručna redakcija: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 19. maj 2026.
Povišen krvni pritisak je najčešća bolest srca i krvnih sudova posle 65. godine i pogađa oko 80% ljudi starijih od 60 godina. Glavni oblik kod starijih je izolovana sistolna hipertenzija, kada je povišen samo gornji pritisak, a posledica je toga što velike arterije s godinama postaju deblje i kruće. Bez lečenja ovaj oblik povišenog pritiska ozbiljno povećava rizik od moždanog udara, srčane slabosti i demencije.
Povišen pritisak kod starijih: ključni podaci
Povišen krvni pritisak najčešća je bolest srca i krvnih sudova posle 65. godine i pogađa oko 80% ljudi starijih od 60 godina. Glavni oblik kod starijih je izolovana sistolna hipertenzija, kada je povišen samo gornji pritisak, a posledica je toga što velike arterije s godinama postaju deblje i kruće. Bez lečenja, ovaj oblik povišenog pritiska podiže rizik od moždanog udara, srčane slabosti, vaskularne demencije (slabljenja pamćenja zbog loše cirkulacije u mozgu) i prevremene smrti. Pravovremena dijagnoza i terapija prilagođena pacijentu produžavaju život i podižu njegov kvalitet.
Povišen pritisak kod starijih je hronično stanje u kome krv pritiska zidove arterija jače nego što bi trebalo, pa s vremenom oštećuje krvne sudove, srce, mozak i bubrege. Posle 65. godine najčešće se javlja kao izolovana sistolna hipertenzija, što znači da je povišen samo gornji pritisak (140 mmHg ili više), dok je donji uredan ili čak snižen (ispod 90 mmHg).
U mladosti su aorta i druge velike arterije elastične, pa ublažavaju nalet krvi pri svakom otkucaju srca. S godinama elastin propada, a u zidu arterija se talože kolagen i kalcijum, što nazivamo arterijskom krutošću. Tako kruta aorta više ne može da se širi i primi udarni volumen krvi pri sistoli (kada se srce steže), pa gornji pritisak naglo skoči. Tokom dijastole (kada se srce opušta) kruta aorta ne vraća energiju natrag u krvotok, pa donji pritisak često ostaje nizak ili čak pada.
Kombinacija visokog gornjeg i niskog donjeg pritiska stvara veliki pulsni pritisak, što je razlika između ova dva broja. Posle 65. do 70. godine, pulsni pritisak je samostalan pokazatelj rizika za srce i krvne sudove. Drugim rečima, pulsni pritisak iznad 60 mmHg kod starije osobe povećava rizik od moždanog udara i infarkta, čak i kada prosečan pritisak deluje prihvatljivo.
Evropsko kardiološko društvo (ESC) je 2024. godine napravilo važan zaokret. Umesto podele samo na „hipertenziju” i „normalan pritisak”, uvedena je nova kategorija „povišen pritisak”. Razlog je što i vrednosti ispod klasičnog praga od 140/90 mmHg nose rizik, posebno kod starijih.
Klasifikacija pritiska prema ESC 2024 smernicama
Izolovana sistolna hipertenzija (ISH) je najčešći oblik povišenog pritiska kod osoba starijih od 65 godina. Gornji (sistolni) pritisak je 140 mmHg ili više, a donji (dijastolni) ispod 90 mmHg. Sistolno-dijastolna hipertenzija znači da su povišena oba pritiska, i gornji i donji; češća je u dobi od 50 do 65 godina. Izolovana dijastolna hipertenzija je retka kod starijih.
Hipertenzija belog mantila znači da je pritisak povišen samo u ordinaciji, a kod kuće je normalan. Kod starijih je češća, zbog veće krutosti arterija. Maskirana hipertenzija je suprotna pojava: u ordinaciji su vrednosti uredne, a kod kuće su povišene. Ovaj oblik nosi isti rizik kao i klasična hipertenzija.
Glavni uzrok povišenog pritiska kod starijih je arterijska krutost, to jest gubitak elastičnosti aorte i velikih krvnih sudova. Razlog su prirodno starenje, taloženje kalcijuma u zidovima i propadanje elastinskih vlakana. Uz to, s godinama baroreceptori (senzori u krvnim sudovima koji regulišu pritisak) postaju manje osetljivi, bubrezi slabije rade, a ravnoteža natrijuma i kalijuma u organizmu se menja. Kod oko 5% pacijenata postoji jasan sekundarni uzrok i važno je otkriti ga.
Arterijska krutost: Kada aorta (glavna krvna žila koja izlazi iz srca) izgubi elastičnost, gornji pritisak naglo raste pri svakom otkucaju srca.
Disfunkcija endotela: Unutrašnji sloj krvnih sudova proizvodi manje azot-monoksida (NO), molekula koji opušta krvne sudove.
Pojačan RAAS sistem: Renin-angiotenzin-aldosteron sistem, koji reguliše krvni pritisak i ravnotežu tečnosti, postaje preaktivan. Bubrezi više ne mogu efikasno da kontrolišu količinu soli i vode u telu.
Povećana osetljivost na natrijum: Stariji ljudi su osetljiviji na so, pa svaki gram soli više diže pritisak izraženije nego kod mlađih.
Smanjena bubrežna funkcija: Glomerularna filtracija (sposobnost bubrega da prečišćavaju krv) postepeno opada, što otežava izlučivanje natrijuma.
Pojačan simpatički tonus: Deo nervnog sistema koji ubrzava rad srca i podiže pritisak postaje aktivniji. Hronični stres, nesanica i bol održavaju pritisak povišenim.
Starost sama po sebi je značajan faktor rizika; posle 55. godine doživotni rizik prelazi 90%. Prekomerna telesna težina i visceralna gojaznost; visok unos soli (preko 5 g dnevno); nizak unos kalijuma; fizička neaktivnost; hronični stres i nesanica; alkohol preko dve jedinice dnevno; pušenje; šećerna bolest tipa 2; HBB; apneja u snu (često neprepoznata); nesteroidni antireumatici (NSAIL); porodična istorija hipertenzije.
Primarni aldosteronizam: stanje u kome nadbubrežne žlezde luče previše hormona aldosterona, a javlja se kod 5 do 20% pacijenata sa hipertenzijom. Prema ESC smernicama iz 2024. godine, skrining (ciljano ispitivanje) preporučuje se kod svih sa potvrđenom hipertenzijom.
Stenoza bubrežne arterije: suženje arterije koja dovodi krv u bubreg, najčešće je posledica ateroskleroze (taloženja masnih naslaga u zidu krvnih sudova). Česta je kod starijih sa nekontrolisanom hipertenzijom.
Lekovi koji podižu pritisak: NSAIL (lekovi protiv bola i upale), kortikosteroidi (lekovi protiv upale), dekongestivi (lekovi za zapušen nos), neki antidepresivi i ciklosporin (lek koji smanjuje aktivnost imunskog sistema).
Pre menopauze žene imaju niži pritisak od muškaraca, ali se posle 65. godine slika obrće. Posle 75. godine hipertenzija se javlja kod 81% žena i kod 73% muškaraca. Razlog je gubitak zaštitnog dejstva estrogena (ženskog polnog hormona) na zidove krvnih sudova nakon menopauze.
Povišen pritisak je najčešće „tihi ubica”, jer godinama ne daje nikakve simptome. Kada se simptomi pojave, oni obično znače da je već nastalo oštećenje organa. Kod starijih su tegobe često netipične i lako se pripišu „godinama”: umor, vrtoglavica, slabija koncentracija ili glavobolja često se previde. Zato je redovno merenje pritiska kod kuće i kod lekara od ključne važnosti posle 65. godine.
Glavobolja (naročito u potiljku, ujutru); vrtoglavica (posebno pri ustajanju); zujanje u ušima (tinitus); zamagljen ili zamućen vid; iznenadno crvenilo lica; nepravilno lupanje srca, palpitacije; otežano disanje pri naporu; nesvestice ili sporiji pad pri ustajanju (znak ortostatske hipotenzije); slabija koncentracija, osećaj „magle” u glavi; krvarenje iz nosa pri jako visokom pritisku.
Starije osobe često podnose više vrednosti pritiska bez tegoba, jer se organizam prilagodio, ali to ne znači da rizik nestaje. S druge strane, ako se pritisak previše brzo snizi lekovima, može doći do ortostatske hipotenzije (pad gornjeg pritiska za više od 20 mmHg pri ustajanju). Posledica su vrtoglavica, zamućen vid, pad, a ponekad i prelomi kostiju. Oko 10% pacijenata sa visokim pritiskom istovremeno ima i ortostatsku hipotenziju, a kod 70% pacijenata sa ortostatskom hipotenzijom prisutan je i visok pritisak.
⚠ Upozorenje: hitno pozovite 194 (uz pritisak ≥ 180/120 mmHg)
Dijagnoza se ne postavlja jednim merenjem u ordinaciji. Prema ESC 2024 smernicama, potrebne su najmanje dve odvojene posete sa po više merenja, a poželjno je nalaz potvrditi 24-časovnim Holterom pritiska (ABPM) ili kućnim merenjem (HBPM). Kod starijih je ovo posebno važno jer su češći lažno visoki nalazi, takozvana hipertenzija belog mantila (kada je pritisak povišen samo u ordinaciji zbog stresa), ali i lažno uredni nalazi, takozvana maskirana hipertenzija (kada je pritisak u ordinaciji normalan, a kod kuće zapravo povišen).
Pacijent miruje pet minuta pre merenja; sedi sa leđima naslonjenim, stopala na podu; manžetna u nivou srca, na goloj nadlaktici; bez kafe, cigarete i fizičke aktivnosti 30 minuta pre merenja. Pri prvom merenju pritisak se proverava na obe ruke. Ako je razlika veća od 15 mmHg, to može značiti perifernu arterijsku bolest. Kod starijih pritisak se obavezno meri i u stojećem položaju (ortostatska proba).
Glavne dijagnostičke metode kod starijih
Posle 65. godine, ABPM je od posebnog značaja jer: otkriva noćnu hipertenziju, koja je povezana sa moždanim udarom; otkriva „non-dipping” obrazac; razlikuje hipertenziju belog mantila, koja je kod starijih češća zbog veće krutosti arterija.
Lečenje povišenog pritiska kod starijih ima tri glavna cilja: smanjenje rizika od moždanog udara, infarkta i srčane slabosti, očuvanje funkcije mozga i bubrega i izbegavanje neželjenih efekata terapije, pre svega padova zbog ortostatske hipotenzije. Pristup se prilagođava svakom pacijentu pojedinačno: kod vitalne osobe od 70 godina cilj je gornji pritisak od 120 do 129 mmHg, dok kod slabe osobe od 88 godina u domu taj cilj može biti 140 mmHg ili više, prema ALARA principu, što znači da se pritisak snižava onoliko koliko je razumno moguće, bez izazivanja štetnih efekata.
Ciljne vrednosti pritiska kod starijih
British Heart Foundation za osobe starije od 80 godina preporučuje ciljni pritisak ispod 150/90 mmHg pri merenju u ordinaciji, ili ispod 145/85 mmHg pri kućnom merenju. U praksi, oba pristupa daju slične rezultate.
Smanjenje unosa soli ispod 5 g dnevno snižava pritisak za 5 do 10 mmHg. Povećan unos kalijuma kroz voće, povrće i mahunarke (osim kod uznapredovale bubrežne bolesti). DASH dijeta; fizička aktivnost najmanje četiri puta nedeljno po 30 do 60 minuta; smanjenje telesne težine (svaki kilogram manje znači oko 1 mmHg niži pritisak); ograničenje alkohola na najviše jednu jedinicu dnevno; prestanak pušenja; lečenje apneje u snu; kontrola stresa i redovan san.
Prema ESC smernicama, lečenje obično počinje fiksnom kombinacijom dva leka u maloj dozi u jednoj tableti. Ovaj pristup poboljšava pridržavanje terapije i brže dovodi pritisak u ciljni opseg.
Lekovi za povišen pritisak kod starijih
Beta-blokatori kao prvi izbor kod nekomplikovane hipertenzije manje su efikasni od kalcijumskih antagonista i diuretika, posebno kod ISH. Brzo i agresivno snižavanje pritiska nosi rizik od ortostatske hipotenzije, padova i ishemije. Klonidin u rutinskoj upotrebi (sedacija, rizik od padova). Visoke doze diuretika (hiponatremija, dehidracija).
Renalna denervacija je minimalno invazivni zahvat. Kroz krvni sud se uvodi kateter do bubrežnih arterija i u njihovom zidu se prekidaju simpatička nervna vlakna. Prema Evropskog udruženja za hipertenziju (ESH) iz 2023. godine, ovaj zahvat se preporučuje kao opcija za nekontrolisanu rezistentnu hipertenziju, kada pritisak ostaje visok uprkos uzimanju više lekova.
HYVET studija kod osoba starijih od 80 godina pokazala je da lečenje indapamidom (uz dodavanje perindoprila po potrebi) smanjuje smrtnost za 21% i moždani udar za 30%. SPRINT studija je pokazala da intenzivno snižavanje sistolnog pritiska ispod 120 mmHg smanjuje kardiovaskularne događaje za 25% u poređenju sa ciljnom vrednošću ispod 140 mmHg. Ovo važi i za pacijente starije od 75 godina. STEP studija je pokazala da je kod osoba starosti 60 do 80 godina ciljni pritisak od 110 do 130 mmHg povezan sa manje srčanih i krvnosudnih komplikacija u poređenju sa ciljnim pritiskom od 130 do 150 mmHg.
Život sa povišenim pritiskom kod starijih ne znači velika ograničenja, ali traži disciplinu u uzimanju terapije, redovno merenje, prilagođenu ishranu i pažljivo praćenje znakova pogoršanja. Većina pacijenata koji ozbiljno pristupe lečenju živi pun, aktivan život i bitno smanjuje rizik od moždanog udara i infarkta.
DASH dijeta: hrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, ribom i mahunarkama, uz malo crvenog mesa. So ispod 5 g dnevno. Kalijum se unosi kroz banane, krompir, paradajz, spanać i pasulj (osobe sa bubrežnom bolešću treba da se konsultuju sa lekarom). Magnezijum: bademi, semenke, integralne žitarice. Riba dva puta nedeljno. Maslinovo ulje umesto životinjskih masti. Voda 1,5 do 2 litra dnevno (osim kod srčane slabosti).
Šetnja najmanje 30 minuta, četiri do pet puta nedeljno. Plivanje (odlično za zglobove i kardiovaskularni sistem). Vožnja bicikla ili sobnog bicikla. Joga, tehnike disanja i meditacija smanjuju stres. Izbegavati statička opterećenja (dizanje teških stvari, povlačenje).
Alkohol najviše jedna jedinica dnevno (1 dl vina ili 0,3 l piva). Kafa do dve šolje dnevno se obično toleriše. Potpuno odustajanje od pušenja najefikasnija je mera za smanjenje rizika od bolesti srca i krvnih sudova.
Aparat na nadlaktici, ne na ručnom zglobu, i obavezno validiran. Pritisak se meri ujutru pre uzimanja lekova i uveče pre večere. Svaki put po dva merenja, sa razmakom od 1 do 2 minuta. Vodi se dnevnik. Zapis se donosi na svaku kontrolu.
Plan kontrola kod stabilnog pacijenta
Najveći problem u lečenju hipertenzije kod starijih jeste to što se pacijenti ne pridržavaju terapije. Više od polovine srpskih pacijenata sa poznatom dijagnozom ne uzima lekove redovno. Korisni saveti: lek se uzima u isto vreme svakog dana, vezano za rutinu; koristi se dozer kutija za nedelju dana; postavi se podsetnik na telefonu; ako se propusti doza, sledeća se ne udvostručuje; terapija se ne prekida sama od sebe, ni kada je pritisak dobar. Pritisak je dobar baš zato što se lek uzima.
Pritisak iznad 180/110 mmHg pri više uzastopnih merenja; nove glavobolje, vrtoglavice, palpitacije; otok nogu, otežano disanje (znak srčane slabosti); bol u grudima; otežan govor ili slabost u ruci, nozi, jednoj strani tela. Odmah pozvati 194.
Vožnja je dozvoljena ako je pritisak pod kontrolom i nema vrtoglavica. Putovanja avionom su bezbedna, lekove ponesite u ručnom prtljagu. Pri putovanju u toplije krajeve treba piti više vode i biti oprezan sa diureticima. Posao je dozvoljen, noćne smene izbegavajte ako je moguće.
Dijagnoza hroničnog stanja često izaziva strah ili poricanje. Razgovor sa porodicom, jasna komunikacija sa lekarom i razumevanje da se hipertenzija odlično kontroliše značajno olakšavaju prilagođavanje. Depresija i anksioznost dodatno podižu pritisak, pa ne treba se ustručavati da se potraži stručna pomoć.
Dobro pripremljen pacijent dobija bolju zdravstvenu uslugu. Pre pregleda kod kardiologa zapišite pitanja koja vas muče, ponesite spisak lekova koje uzimate (uključujući suplemente), nalaze ranijih analiza i dnevnik kućnih merenja iz poslednje 1 do 2 nedelje. Ako idete sa članom porodice, dogovorite se ko šta beleži.
Sledećih dvanaest pitanja proizilazi iz ESC 2024 smernica: Koja je za mene ciljna vrednost pritiska? Da li sam kandidat za intenzivnu kontrolu pritiska (sistolni ispod 130 mmHg) ili treba primeniti blaže ciljeve zbog rizika od padova? Kako da pravilno merim pritisak kod kuće? Da li mi je potreban 24-časovni Holter? Koje grupe lekova su najbezbednije u mojim godinama? Da li mi je pritisak meren i u stojećem položaju (ortostatska proba)? Mogu li dobiti fiksnu kombinaciju u jednoj tableti? Treba li me testirati na primarni aldosteronizam? Koje znake hitnog stanja treba odmah da prepoznam? Imam li već znake oštećenja organa? Da li neki lekovi koje uzimam za druga oboljenja podižu pritisak?
m. Često postavljana pitanja
