Hipertenzija ili povišen krvni pritisak: šta je, koji su tipovi, dijagnostika i terapija

Brze činjenice

Hipertenzija: ključni epidemiološki podaci

Šta je hipertenzija

Hipertenzija je hronično povišen krvni pritisak, kada su vrednosti iznad 140/90 mmHg, mereno u ordinaciji u više navrata. To znači da srce stalno pumpa krv pod povećanim opterećenjem, što vremenom oštećuje krvne sudove, srčani mišić, bubrege, mozak i oči. Većina pacijenata nema simptome, pa se hipertenzija zato naziva „tihi ubica”.

Krvni pritisak ima dve komponente. Sistolni (gornji) pritisak je pritisak u arterijama u trenutku kada se leva komora srca steže i izbacuje krv u aortu (glavnu arteriju). Dijastolni (donji) pritisak je pritisak između dva otkucaja, kada se srce opušta i puni krvlju. Oba podatka su važna jer trajno povišena bilo koja od ovih vrednosti povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova.

U srcu zdrave osobe pritisak raste kratkotrajno tokom napora, stresa ili emocija, pa se vraća u normalu. Kod hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) sistem za regulaciju pritiska je trajno poremećen. Krvni sudovi su suženiji i ukočeniji, otpor u manjim krvnim sudovima je povišen, a bubrezi pogrešno regulišu količinu tečnosti i izlučivanje natrijuma (soli). Endotel (unutrašnji sloj krvnih sudova) gubi sposobnost normalnog širenja, pa taj proces vremenom vodi ka aterosklerozi (suženju i otvrdnjavanju krvnih sudova) i hipertrofiji leve komore (zadebljanju zida srčane komore koja pumpa krv u telo).

Klasifikacija krvnog pritiska prema ESC smernicama

Najznačajnija promena u ESC 2024 smernicama jeste uvođenje tri umesto dosadašnjih pet kategorija krvnog pritiska. Pojavljuje se nova kategorija „elevated BP” (povišen krvni pritisak), koja obuhvata osobe sa vrednostima 120–139/70–89 mmHg. Ovaj raspon vrednosti nosi povećan rizik za srce i krvne sudove kod osoba koje imaju i druge faktore rizika.

Klasifikacija krvnog pritiska prema ESC 2024 smernicama

Klasifikacija hipertenzije prema visini krvnog pritiska

Stadijum 1 (blaga): 140 do 159 / 90 do 99 mmHg. Stadijum 2 (umerena): 160 do 179 / 100 do 109 mmHg. Stadijum 3 (teška): ≥ 180 / ≥ 110 mmHg.

Izolovana sistolna hipertenzija: gornji pritisak (sistolni) je 140 ili više, a donji pritisak (dijastolni) je ispod 90. Ovaj oblik hipertenzije je čest kod starijih osoba. Hipertenzivna hitna stanja su situacije kada je krvni pritisak veoma visok, 180/120 mmHg ili više, i kada istovremeno dolazi do akutnog (naglog) oštećenja važnih organa kao što su srce, mozak ili bubrezi.

Tipovi hipertenzije

Esencijalna (primarna) hipertenzija čini 90 do 95% slučajeva. Kod nje ne postoji jedan jasan uzrok, već nastaje kao posledica kombinacije naslednih faktora i načina života.

Sekundarna hipertenzija javlja se u 5 do 10% slučajeva i ima konkretan uzrok. To mogu biti bolest bubrega, primarni aldosteronizam (povećano lučenje hormona aldosterona), feohromocitom (tumor nadbubrežne žlezde), oboljenje štitaste žlezde, opstruktivna apneja u snu (prekidi disanja tokom spavanja), određeni lekovi ili suženje bubrežne arterije.

Hipertenzija belog mantila znači da su vrednosti krvnog pritiska povišene samo u ordinaciji, dok su kod kuće normalne. Maskirana hipertenzija znači da su vrednosti krvnog pritiska normalne kada se mere u ordinaciji, ali povišene u svakodnevnim uslovima. Zbog toga se ova vrsta hipertenzije često ne prepoznaje i dijagnoza se propušta. Rezistentna hipertenzija znači da krvni pritisak ostaje iznad ciljne vrednosti iako pacijent uzima tri leka u optimalnim dozama, od kojih je jedan diuretik (lek za izbacivanje viška tečnosti iz organizma).

Šta uzrokuje hipertenziju

Kod više od 90% pacijenata visok krvni pritisak nema jedan jedini uzrok, već nastaje kao posledica dugogodišnjeg delovanja više faktora: nasledne sklonosti, starenja krvnih sudova, ishrane bogate solju, gojaznosti, nedovoljnog kretanja i dugotrajnog stresa. Kod manjeg broja pacijenata moguće je utvrditi konkretno medicinsko stanje koje je dovelo do povišenog pritiska, što se naziva sekundarna hipertenzija (visok pritisak izazvan drugom bolešću).

Glavni faktori rizika

Starost: preko 60% osoba starijih od 60 godina ima hipertenziju, zbog prirodnog gubitka elastičnosti zidova arterija. Genetika i porodična istorija: rizik se udvostručuje ako oba roditelja imaju hipertenziju. Prekomerni unos soli: više od 5 g (jedna kašičica) dnevno; prosečan unos u Srbiji je dvostruko veći.

Nedovoljan unos kalijuma. Voće, povrće i mahunarke deluju zaštitno jer su bogati kalijumom. ESC je 2024. prvi put preporučio da se unos kalijuma aktivno poveća putem ishrane. Gojaznost: svaki kilogram viška telesne težine podiže pritisak za prosečno 1 mmHg. Fizička neaktivnost: manje od 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno.

Alkohol: više od 100 g nedeljno (oko 7 čaša vina) značajno povećava rizik. Pušenje akutno podiže pritisak i ubrzava aterosklerozu. Hronični stres i poremećaj spavanja, naročito opstruktivna apneja u snu. Dijabetes i dislipidemija često idu zajedno sa hipertenzijom, kao deo metaboličkog sindroma.

Sekundarna hipertenzija: kada tražiti uzrok

Smernice Evropskog kardiološkog udruženja (ESC) iz 2024. godine prvi put preporučuju da se kod svih odraslih pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom sistematski proverava da li postoji primarni aldosteronizam (stanje u kome nadbubrežne žlezde stvaraju previše hormona aldosterona, što podiže krvni pritisak). Ranije se smatralo da je ovo stanje retko, ali se danas otkriva kod 5 do 10% svih osoba sa visokim pritiskom, a kod pacijenata sa rezistentnom hipertenzijom (povišen pritisak koji se ne kontroliše ni sa tri leka) čak kod 20%.

Tipični uzroci sekundarne hipertenzije: hronična bubrežna bolest i renovaskularna stenoza; primarni aldosteronizam (Conn-ov sindrom); feohromocitom i Cushing-ov sindrom; bolesti štitne i paratiroidne žlezde; opstruktivna apneja u snu; suženje aorte (koarktacija) kod mlađih pacijenata.

Lekovi koji mogu uticati: NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi, odnosno lekovi protiv bola i upale), kortikosteroidi (lekovi protiv upale na bazi kortizona), oralna kontraceptivna sredstva (pilule za kontracepciju), kokain, eritropoetin (lek koji podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca). Podrobnije o svakom od ovih uzroka, dijagnostici i lečenju pogledajte u zasebnom tekstu o sekundarnoj hipertenziji na ovoj platformi.

Kako se manifestuje hipertenzija

Glavna osobina hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) jeste odsustvo simptoma. Više od polovine pacijenata u Srbiji uopšte ne zna da ima povišen pritisak, jer se telo postepeno prilagođava povišenim vrednostima. Simptomi se obično javljaju tek u uznapredovaloj fazi ili pri naglim skokovima, i to su najčešće znaci da je već nastalo oštećenje organa. Zato se hipertenzija otkriva merenjem, a ne čekanjem simptoma.

Mogući simptomi povišenog krvnog pritiska

Glavobolja (tipično u potiljku, ujutru po buđenju); vrtoglavica i nesigurnost u hodu; tinitus (zujanje u ušima); zamućen vid ili „mušice” pred očima; lupanje srca i osećaj nepravilnog rada; bol u grudima ili stezanje; otežano disanje pri naporu; brzo zamaranje i slabost; mučnina; krvarenje iz nosa (epistaksa) pri naglim skokovima.

Polne razlike u simptomatologiji

Žene češće prijavljuju vrtoglavicu, glavobolju, lupanje srca i osećaj „toplotnih talasa”, dok kod muškaraca dominiraju zamaranje, otežano disanje i bol u grudima. Kod starijih osoba prvi simptom može biti ortostatska vrtoglavica (vrtoglavica koja se javlja pri naglom ustajanju), a nastaje zbog ukočenih krvnih sudova i poremećene autoregulacije (sposobnosti tela da samo kontroliše pritisak).

Kako se dijagnostikuje hipertenzija

Dijagnoza hipertenzije (visokog krvnog pritiska) ne postavlja se na osnovu jednog merenja, već na osnovu ponovljenih merenja u različitim okolnostima i van ordinacije. ESC 2024 smernice prvi put preporučuju merenje pritiska van ordinacije, bilo putem ABPM (automatsko 24-časovno merenje krvnog pritiska) ili HBPM (merenje pritiska kod kuće), kao deo standardne dijagnostike. Ova merenja pouzdano otkrivaju hipertenziju belih mantila (pritisak koji je povišen samo u ordinaciji) i maskiranu hipertenziju (pritisak koji je povišen samo van ordinacije), koje se rutinskim pregledom lako propuste.

Pravila merenja u ordinaciji

Pacijent treba da sedi mirno najmanje 5 minuta, sa stopalima na podu, leđima oslonjenim, rukom u nivou srca. Manžetna mora biti odgovarajuće veličine. Rade se najmanje dva merenja u razmaku od 1 do 2 minuta, a uzima se prosek. Pre merenja izbegavati kafu, pušenje i fizičku aktivnost najmanje 30 minuta.

Dijagnostičke metode za postavljanje dijagnoze

Dijagnostičke metode za hipertenziju

Granične vrednosti pritiska

Granične vrednosti pritiska po metodi merenja

24-časovni ambulatorni monitoring (ABPM)

ABPM (ambulantno 24-časovno merenje krvnog pritiska, popularno poznat i kao 24-časovni Holter pritiska) danas je najpouzdaniji metod u dijagnostici. Aparat se nosi 24 sata, automatski meri pritisak svakih 15 do 30 minuta tokom dana i svakih 60 minuta tokom noći, pa daje pravu sliku pritiska tokom svakodnevnih aktivnosti i sna. ABPM omogućava otkrivanje hipertenzije belog mantila (povišen pritisak samo u ordinaciji) i maskirane hipertenzije (pritisak koji je normalan u ordinaciji, ali povišen kod kuće). Pored toga, ABPM daje uvid u:

ABPM omogućava: procenu noćnog pada pritiska („dipping” status); detekciju jutarnjeg skoka pritiska (morning surge); evaluaciju efekta terapije tokom 24 sata.

Kućno merenje (HBPM)

Pacijent meri pritisak ujutru i uveče tokom 7 dana, svaki put po dva merenja sa razmakom od 1 do 2 minuta. Merenja od prvog dana se odbacuju, a prosek svih preostalih merenja od 135/85 mmHg ili više potvrđuje dijagnozu. Koristi se validirani aparat za nadlakticu, nikako za ručni zglob.

Validacija aparata za kućno merenje

Aparat za merenje krvnog pritiska mora biti klinički proveren prema standardima ESH/BIHS. Spisak proverenih uređaja dostupan je na stridebp.org. Prednost imaju aparati sa manžetnom za nadlakticu, dok su modeli za ručni zglob manje pouzdani.

Laboratorijska i instrumentalna evaluacija

Pri postavljanju dijagnoze obavezno je proceniti da li je povišen krvni pritisak već oštetio organe koji su najčešće pogođeni (srce, bubrezi, oči, krvni sudovi), tzv. hipertenzija-mediated organ damage (HMOD). Takođe je potrebno utvrditi da li postoji neki drugi zdravstveni problem koji izaziva povišen pritisak (sekundarni uzrok).

Laboratorijska i instrumentalna evaluacija

Stratifikacija rizika

Nakon postavljanja dijagnoze procenjuje se rizik od srčanih i krvnosudnih bolesti u narednih 10 godina, uz pomoć posebnih kalkulatora (SCORE2 u Evropi ili PREVENT u SAD). Na osnovu tog rizika određuje se koliko intenzivna terapija treba da bude. Kod osoba sa visokim rizikom (10% ili više) lečenje se uvodi čak i pri vrednostima pritiska od 130/80 mmHg.

Kako se leči hipertenzija

Lečenje hipertenzije ima tri cilja: dovođenje krvnog pritiska u željene vrednosti, smanjenje rizika od bolesti srca i krvnih sudova i sprečavanje oštećenja organa. Prema najnovijim evropskim smernicama iz 2024. godine, kod većine odraslih gornji (sistolni) pritisak treba da bude između 120 i 129 mmHg. Ovaj cilj se zasniva na principu da pritisak treba spustiti što niže, ali samo u onoj meri u kojoj pacijent to dobro podnosi.

Ciljne vrednosti: uporedni prikaz različitih smernica

Ciljne vrednosti pritiska prema ESC, AHA/ACC i ESH

Promene životnog stila: temelj svake terapije

Kod pacijenata sa povišenim pritiskom (120 do 139/70 do 89 mmHg) i niskim do umerenim rizikom, ESC 2024 smernice preporučuju da se najpre primenjuju nemedikamentne mere (promena načina života) tokom 3 meseca, pre nego što se razmotri uvođenje lekova:

So: ispod 5 g dnevno (idealno ispod 2 g natrijuma). Kalijum: povećan unos preko voća, povrća i mahunarki. Telesna težina: BMI 20–25 kg/m²; obim struka < 94 cm (M), < 80 cm (Ž). Fizička aktivnost: 150–300 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno.

Alkohol: najviše 100 g nedeljno. Prestanak pušenja. DASH ili mediteranska ishrana. Kvalitetan san: 7–9 sati, uz lečenje apneje u snu.

Glavne grupe antihipertenziva

Glavne grupe antihipertenzivnih lekova

Single-pill kombinacije: nova prva linija terapije

Najvažnija novina iz evropskih (ESC 2024) i američkih (AHA 2025) smernica za lečenje visokog krvnog pritiska jeste preporuka da većina pacijenata terapiju započne kombinacijom dva leka u jednoj tableti (na primer, ACE inhibitor + amlodipin, ili sartan + diuretik). Ovakav pristup smanjuje broj tableta koje pacijent dnevno uzima, pomaže da se pacijenti bolje pridržavaju terapije i brže dovodi krvni pritisak u ciljne vrednosti. Lečenje samo jednim lekom (monoterapija) ostaje opcija jedino kod blagih oblika povišenog pritiska i kod starijih, krhkih pacijenata.

Algoritam lečenja (ESC 2024)

Korak 1: Fiksna kombinacija dva leka u jednoj tableti u niskoj dozi. Kombinuju se ACE inhibitor (lek koji širi krvne sudove blokiranjem enzima) ili sartan (lek koji blokira dejstvo hormona angiotenzina) sa amlodipinom (lek za širenje krvnih sudova iz grupe kalcijumskih blokatora) ili tiazidom (blagi lek za izbacivanje viška tečnosti). Korak 2: Ista kombinacija u punoj dozi. Korak 3: Trojna kombinacija (ACE inhibitor ili sartan + amlodipin + tiazidni diuretik, lek za izbacivanje viška tečnosti).

Korak 4 (otporna hipertenzija): Dodati spironolakton ili eplerenon. Ovi lekovi spadaju u grupu antagonista aldosterona (lekovi koji blokiraju hormon aldosteron, čime pomažu da se iz tela izbaci višak tečnosti i smanji krvni pritisak). Primenjuju se kada kombinacija prethodnih lekova nije dovoljno snizila pritisak. Korak 5: dodati beta-blokator ili centralni agonist.

Renalna denervacija: novija procedura

Prvi put savremene smernice uvode kateter-baziranu renalnu denervaciju (RDN) kao opciju za pacijente sa nekontrolisanom rezistentnom hipertenzijom (visokim pritiskom koji ne reaguje na lekove). Radi se o proceduri u kojoj se kroz kateter (tanku cevčicu) koristi radiofrekventna ili ultrazvučna energija da se preseku simpatička nervna vlakna oko bubrežnih arterija, čime se smanjuje prekomerna nervna aktivnost koja podiže krvni pritisak. FDA (američka Agencija za hranu i lekove) je odobrila ovu metodu krajem 2023. godine.

Hipertenzivna kriza

Kada je pritisak 180/120 mmHg ili viši, prvi korak je da se proveri da li postoji oštećenje organa. Ako nema simptoma, pritisak se snižava postepeno tokom 24 do 48 časova lekovima koji se uzimaju na usta. Ako postoje znaci oštećenja organa (što se smatra hitnim stanjem), potrebno je bolničko lečenje sa lekovima koji se daju direktno u venu (intravenska terapija).

Život sa hipertenzijom: svakodnevica posle dijagnoze

Hipertenzija je hronično stanje koje se najčešće leči doživotno, ali to ne znači ograničen život. Uz pravilno doziranu terapiju, redovne kontrole i prilagođene navike, većina pacijenata vodi potpuno normalan život, bavi se sportom, putuje i radi bez ograničenja. Ključ je doslednost, i u uzimanju lekova i u promenama životnog stila.

Ishrana

Preporučeni način ishrane je DASH dijeta ili mediteranska dijeta: puno voća, povrća, integralnih žitarica, ribe (2 puta nedeljno), maslinovog ulja i orašastih plodova. Treba ograničiti crveno meso, prerađene proizvode, slatkiše i industrijske sokove. Posebno je važno smanjiti skrivenu so koja se nalazi u hlebu, sirevima, suvomesnatim proizvodima, supama iz kocke i čipsu.

Fizička aktivnost

Brzo hodanje, plivanje, biciklizam, lagano trčanje, najmanje 30 minuta, 5 puta nedeljno. Vežbe snage 2 do 3 puta nedeljno. Izbegavajte izometrične vežbe (dizanje teških tegova sa zadržavanjem daha) ako pritisak nije kontrolisan.

Kafa, alkohol, pušenje

Kafa: umereno, jedna do dve šoljice dnevno; kod kontrolisanog pritiska nije zabranjena. Alkohol: najviše jedno piće dnevno za žene, dva za muškarce; idealno ne piti uopšte. Pušenje: obavezno prestati. Svaka cigareta podiže pritisak za 5 do 10 mmHg, u trajanju od 15 do 30 minuta.

Kontrole i praćenje

Merenje kod kuće 2–3 puta nedeljno, ujutru i uveče. Vođenje dnevnika merenja. Kontrola kod kardiologa svakih 6 do 12 meseci (češće u prvoj godini). Laboratorija jednom godišnje (kreatinin, elektroliti, šećer, masti u krvi). EKG i ehokardiografija prema oceni lekara.

Kako prepoznati pogoršanje

Vrednosti pritiska koje su nedeljama više od 10 mmHg iznad uobičajenih, novi simptomi (glavobolja, lupanje srca, otežano disanje pri naporu koji ranije nije predstavljao problem, otoci nogu) ili epizode iznad 180/120 su razlog za pregled.

Putovanja, vožnja, posao

Hipertenzija ne zabranjuje vožnju ako je pritisak kontrolisan i nema vrtoglavica. Prilikom putovanja avionom poneti dovoljnu zalihu lekova u ručnom prtljagu. Promena vremenske zone može privremeno poremetiti ritam uzimanja terapije.

Psihološki aspekti

Dijagnoza hroničnog stanja često izaziva anksioznost, posebno strah od merenja pritiska. Hronični stres i loš san direktno podižu pritisak. Tehnike opuštanja, joga, meditacija i psihološka podrška su deo lečenja, ne luksuz. Prema British Heart Foundation, redovna fizička aktivnost ima sličan efekat kao jedan lek za snižavanje pritiska.