Arterijska hipertenzija: šta je, uzroci i mehanizmi nastanka (ESC 2024)

Brze činjenice

Arterijska hipertenzija: ključni podaci

Šta je arterijska hipertenzija?

Arterijska hipertenzija je trajno povišen pritisak krvi u arterijama, koji se dijagnostikuje kada je gornji pritisak 140 mmHg ili viši, odnosno donji 90 mmHg ili viši, mereno u ordinaciji i potvrđeno merenjem van nje. To nije prolazna reakcija na stres, nego stanje u kome je pritisak povišen i u mirovanju, iz dana u dan.

Šta su gornji i donji pritisak

Gornji pritisak je sila kojom krv pritiska zid arterije u trenutku kada se srce stegne i izbaci krv. Donji pritisak je vrednost između dva otkucaja, dok se srce opušta i puni. Kod mlađih osoba veći značaj ima donji pritisak, a kod starijih gornji, jer sa godinama velike arterije postaju krute i gornja vrednost raste.

Klasifikacija krvnog pritiska

Podela iz 2024. godine

Ranija podela na stepene u ovim smernicama više se ne koristi. Američke smernice iz 2017. godine postavljaju prag na 130/80 mmHg, dok evropsko udruženje za hipertenziju u svojoj verziji iz 2023. godine zadržava klasične stepene, pa se u literaturi mogu sresti sve tri podele.

Oblici hipertenzije

• Oblik bez poznatog uzroka nastaje spojem nasledne sklonosti i načina života i čini 90 do 95% svih slučajeva.
• Sekundarni oblik je posledica druge bolesti ili leka i čini 5 do 10% slučajeva, a udeo je veći kod mlađih osoba i kod pritiska koji se teško dovodi u red.
• Izolovano povišen gornji pritisak javlja se kada je gornja vrednost 140 mmHg ili viša, a donja ispod 90 mmHg, i tipičan je za starije osobe zbog krutosti aorte.
• Povišenje samo u ordinaciji i prikriveni oblik prepoznaju se tek merenjem van ordinacije.

Koliko je hipertenzija česta?

Povišen pritisak je najčešća hronična bolest srca i krvnih sudova i vodeći pojedinačni faktor rizika za prevremenu smrt u svetu, ispred pušenja i povišenog šećera. Broj obolelih se od 1990. godine više nego udvostručio, pre svega zbog starenja stanovništva, sve veće telesne težine i načina ishrane u kome preovlađuje industrijski pripremljena hrana.

U svetu oko 1,4 milijarde odraslih uzrasta od 30 do 79 godina ima povišen pritisak, što je trećina te starosne grupe. Blizu 600 miliona njih uopšte ne zna da boluje, jer se bolest otkriva merenjem, a ne po tegobama. Među onima koji znaju, veliki deo nije dobro regulisan, pa se ciljne vrednosti postižu kod manje od četvrtine žena i manje od petine muškaraca sa ovom dijagnozom.

U Srbiji povišen pritisak ima oko 47% odraslih, dakle gotovo svaka druga odrasla osoba. Zbog toga se merenje pritiska preporučuje i osobama koje se osećaju potpuno zdravo, po rasporedu koji zavisi od godina i pratećih bolesti.

Šta uzrokuje arterijsku hipertenziju?

U najvećem broju slučajeva ne postoji jedan uzrok koji se može pokazati prstom, i po tome se ova bolest razlikuje od većine drugih. Povišen pritisak nastaje spojem nasledne sklonosti i načina života, pri čemu geni određuju koliko je čovek osetljiv na so, stres i telesnu težinu, a navike određuju da li će se i kada bolest ispoljiti.

Faktori na koje se može uticati

• prekomeran unos soli, naročito iz industrijske hrane
• gojaznost, posebno nakupljanje masti oko struka
• fizička neaktivnost
• prekomerno pijenje alkohola
• pušenje, koje trajno oštećuje zid krvnih sudova
• hronični stres i nedovoljno sna
• nizak unos kalijuma iz voća i povrća
• prekid disanja u snu, koji često ostane neprepoznat

Faktori na koje se ne može uticati

• godine života, jer arterije s vremenom postaju krute
• nasledna sklonost, pri čemu povišen pritisak kod roditelja udvostručuje rizik
• muški pol do menopauze, posle koje se rizik kod žena brzo izjednačava
• afričko poreklo, uz izraženiju osetljivost na so
• mala telesna težina na rođenju
• hronična bolest bubrega

Razlike po polu i uzrastu

Kod mlađih osoba povišen pritisak češće se ispoljava kroz povišenu donju vrednost i povezan je sa gojaznošću, stresom i prekomernim unosom soli. Kod starijih preovlađuje izolovano povišen gornji pritisak, posledica krutosti velikih arterija. Žene pre menopauze imaju u proseku niže vrednosti od muškaraca, a posle 55. godine ta razlika nestaje, pa je kod starijih žena povišen pritisak čak i češći.

Kako povišen pritisak nastaje

Povišen pritisak nastaje kada se poremeti ravnoteža između količine krvi koju srce izbaci i otpora koji krvni sudovi pružaju njenom proticanju. Više mehanizama deluje istovremeno, i nijedan sam po sebi ne izaziva bolest, ali zajedno održavaju pritisak trajno povišenim. Poznavanje tih mehanizama objašnjava zašto se koriste različite grupe lekova i zašto jedan lek često nije dovoljan.

Hormonski sistem koji upravlja pritiskom

Kada bubrezi osete da im stiže manje krvi, oslobađaju materiju koja pokreće lanac reakcija na čijem kraju nastaje najsnažniji prirodni sužavač krvnih sudova u organizmu. Ta materija direktno sužava arterije, podstiče lučenje hormona koji zadržava so i vodu i pojačava aktivnost nervnog sistema koji ubrzava rad srca. Na taj lanac deluju dve najčešće grupe lekova za pritisak.

Pojačana aktivnost nervnog sistema

Deo nervnog sistema koji telo priprema za napor ubrzava rad srca, pojačava snagu stezanja i sužava sitne krvne sudove. Kod gojaznih osoba, kod ljudi pod trajnim stresom i kod onih sa prekidom disanja u snu ta aktivnost je stalno povišena, pa pritisak ostaje visok i u mirovanju. Zbog toga lečenje prekida disanja u snu kod dela pacijenata snizi pritisak više nego dodatni lek.

Oštećenje unutrašnjeg sloja krvnih sudova

Unutrašnji sloj krvnog suda luči materiju koja krvne sudove širi i štiti ih. Kada je taj sloj oštećen pušenjem, povišenim šećerom, holesterolom ili samim pritiskom, ta zaštita slabi, a raste lučenje materija koje sud sužavaju. Posledica je trajno sužen krvni sud i brže taloženje naslaga u njegovom zidu.

Način na koji bubrezi izlučuju so

Zdrav bubreg izluči višak soli čim pritisak poraste, i tako ga vrati u normalu. Kod osoba sa povišenim pritiskom taj prag je pomeren naviše, pa je bubregu potreban viši pritisak da bi izbacio istu količinu soli. Time se visok pritisak sam održava, a upravo na taj mehanizam deluju diuretici.

Promene u zidu arterija

Trajno povišen pritisak zadeblja mišićni sloj arterije, smanjuje količinu elastičnih vlakana i povećava količinu vezivnog tkiva. Arterije postaju krute i slabije amortizuju svaki otkucaj srca, pa gornja vrednost dodatno raste. Tako se stvara krug u kome povišen pritisak menja krvne sudove, a promenjeni krvni sudovi dodatno podižu pritisak.

Zapaljenje niskog stepena i nasledni činioci

Kod osoba sa povišenim pritiskom nalazi se blago, ali stalno prisutno zapaljenje i povišeno oštećenje ćelija slobodnim radikalima, što dodatno oštećuje unutrašnji sloj krvnih sudova. Nasledna sklonost je jasno utvrđena, jer povišen pritisak kod roditelja udvostručuje rizik, a do sada je nađeno više od hiljadu genetskih varijanti povezanih sa pritiskom. Svaka od njih pojedinačno doprinosi malo, pa genetsko testiranje kod običnog oblika nema praktičnu vrednost.

Šta izaziva sekundarnu hipertenziju

Sekundarni oblik znači da iza povišenog pritiska stoji konkretna bolest ili lek koji se može otkriti i lečiti. Čini 5 do 10% svih slučajeva, a udeo je veći kod mlađih osoba i kod onih kod kojih pritisak ne reaguje na terapiju. Prepoznavanje tog uzroka menja ceo plan lečenja, jer se kod dela pacijenata uklanjanjem uzroka pritisak potpuno normalizuje.

• Bolesti bubrega, kao što su hronična bubrežna bolest, zapaljenje bubrežnih klupčića i bubrezi sa mnoštvom šupljina
• Suženje bubrežne arterije, koje smanjuje dotok krvi u bubreg i pokreće hormonski odgovor
• Preterano lučenje aldosterona iz nadbubrežne žlezde, koje je najčešći uzrok koji se može izlečiti
• Prekid disanja u snu, vrlo čest a retko prepoznat uzrok
• Bolesti žlezda, među kojima su tumor nadbubrežne žlezde koji luči hormone stresa, preterano lučenje kortizola i poremećaj rada štitaste žlezde
• Urođeno suženje aorte, koje se otkriva po razlici pritiska između ruku i nogu
• Lekovi i supstance, kao što su nesteroidni lekovi protiv bolova, kortikosteroidi, hormonska kontracepcija, preparati za nos koji sužavaju krvne sudove, kokain i amfetamini

Na sekundarni uzrok se sumnja kada pritisak nastane pre 40. godine bez faktora rizika, kada se naglo pogorša, kada ne reaguje na tri leka ili kada je praćen niskim kalijumom u krvi. Detaljnije o tome kako se ovaj uzrok traži i potvrđuje piše u tekstu o sekundarnoj hipertenziji.

Koji su simptomi arterijske hipertenzije?

Simptoma najčešće nema, i to je najvažnija stvar koju treba znati o ovoj bolesti, jer objašnjava zašto blizu polovine obolelih uopšte ne zna za svoju dijagnozu. Povišen pritisak godinama napreduje tiho, pa ga većina pacijenata otkrije slučajno, na sistematskom pregledu ili pri pregledu iz sasvim drugog razloga, a deo tek posle prvog srčanog ili moždanog udara.

Tegobe koje se mogu javiti

• glavobolja u potiljku, koja je najizraženija ujutru
• vrtoglavica i osećaj nesigurnosti
• zujanje u ušima
• lupanje ili preskakanje srca
• nedostatak vazduha pri naporu ili u ležećem položaju
• izražen zamor bez jasnog razloga
• zamućen vid ili tačkice pred očima
• krvarenje iz nosa
• crvenilo lica, nesanica i razdražljivost

Zašto se pritisak ne može prepoznati bez aparata

Nijedna od navedenih tegoba nije pouzdan znak, jer se sve javljaju i pri sasvim urednim vrednostima, a izostaju i kod vrlo visokog pritiska. Osećaj da je pritisak „skočio” najčešće nema veze sa izmerenom vrednošću. Zbog toga se pritisak meri po dogovorenom rasporedu, a ne onda kada se čovek loše oseća.

Kada tegobe ipak nešto znače

Jaka i nagla glavobolja sa smetnjama vida, bol u grudima, slabost jedne strane tela ili otežan govor kod osobe sa visokim pritiskom nisu obične tegobe. One znače da je pritisak već počeo da oštećuje organe i traže hitnu pomoć.

Koje organe oštećuje povišen pritisak?

Povišen pritisak oštećuje organe u kojima su krvni sudovi najosetljiviji, a to su srce, mozak, bubrezi i oči, kao i same velike arterije. Oštećenje nastaje postepeno, tokom godina, i dugo ne daje nikakve tegobe, pa se traži ciljanim pretragama, a ne po tome kako se pacijent oseća.

Organi koje oštećuje povišen pritisak

Kada se neko od ovih oštećenja nađe, ono menja procenu rizika i po pravilu pomera odluku ka ranijem i strožem lečenju. Zato se ova obrada radi na početku i ponavlja se tokom praćenja.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se ne postavlja na osnovu jednog merenja u ordinaciji, nego na osnovu proseka više merenja, uz obaveznu potvrdu van ordinacije, jer pritisak varira tokom dana i raste u samoj situaciji pregleda. Za tu potvrdu se koristi kućno merenje tokom sedam uzastopnih dana ili celodnevno merenje aparatom koji se nosi 24 sata.

Granice se razlikuju po metodi merenja: u ordinaciji 140/90 mmHg, pri kućnom merenju 135/85 mmHg, a kod celodnevnog merenja 130/80 mmHg za prosek od 24 sata. Postupak merenja, priprema pacijenta, izbor manžetne i analize koje se rade posle postavljene dijagnoze opisani su u posebnom tekstu o dijagnostici arterijske hipertenzije.

Kako se leči arterijska hipertenzija?

Lečenje spaja promenu navika i lekove, a cilj je da gornji pritisak kod većine odraslih bude 120 do 129 mmHg, uz uslov da se terapija dobro podnosi. Kod osoba starijih od 85 godina i kod krhkih pacijenata cilj je blaži, jer kod njih prestrogo snižavanje donosi vrtoglavicu i padove.

Promena navika obuhvata smanjenje soli ispod pet grama dnevno, veći unos kalijuma iz voća i povrća, redovnu fizičku aktivnost, smanjenje telesne težine, ograničenje alkohola i prestanak pušenja. Terapija po pravilu počinje kombinacijom dva leka u jednoj tableti. Grupe lekova, redosled njihovog uvođenja, ciljne vrednosti po grupama pacijenata i postupak kod pritiska koji se teško dovodi u red opisani su u posebnom tekstu o lečenju arterijske hipertenzije.

Kakav je tok bolesti i šta se očekuje?

Povišen pritisak bez poznatog uzroka je hronično stanje koje se ne izlečuje, ali se kod velike većine pacijenata dobro kontroliše. Uz terapiju i promenu navika pritisak se dovede u ciljni opseg i tu ostane godinama, pod uslovom da se lekovi uzimaju redovno i da se kontrole ne preskaču.

Nelečena hipertenzija napreduje. Vremenom se zadeblja zid leve komore, arterije postaju krute, a rizik od moždanog udara,infarkta, srčane i bubrežne slabosti raste. Ta oštećenja se razvijaju tiho, pa se često otkriju tek kada su već nastala, i tada su samo delimično popravljiva.

Dobra vest je da korist od lečenja počinje odmah i raste sa godinama doslednog uzimanja terapije. Snižavanje gornjeg pritiska osetno smanjuje broj moždanih i srčanih udara, a kod dela pacijenata se zadebljanje zida leve komore i gubitak belančevina mokraćom povuku. Prekid terapije vraća pritisak na stare vrednosti u roku od nekoliko nedelja.

Šta konkretan nalaz znači za pojedinu osobu procenjuje lekar koji zna njen ukupan rizik, prateće bolesti i nalaz oštećenja organa.

Život sa arterijskom hipertenzijom

Život sa povišenim pritiskom teče bez ograničenja kada je pritisak dobro regulisan, pa ova dijagnoza ne menja ni posao, ni putovanja, ni fizičku aktivnost. Osnovu čine redovno uzimanje terapije, kućno merenje po dogovorenom rasporedu i redovne kontrole na kojima se prati stanje srca, bubrega i krvnih sudova.

Kućno merenje i dnevnik

Pritisak se meri potvrđenim aparatom sa manžetnom za nadlakticu, ujutru pre lekova i uveče, posle pet minuta mirnog sedenja. Vrednosti se zapisuju i nose na svaku kontrolu, jer prosek govori više od jednog merenja. Merenja se ne biraju i ne zaokružuju, pošto lekar iz kolebanja vrednosti izvlači zaključak koji jedno merenje ne može dati.

Kontrole

U stabilnoj fazi kontrola se zakazuje na tri do šest meseci. Jednom godišnje rade se analize krvi sa bubrežnom funkcijom, elektrolitima, masnoćama i šećerom, analiza mokraće na belančevine i EKG. Ultrazvuk srca ponavlja se na jednu do tri godine ili prema nalazu.

Pridržavanje terapije

Lekovi se uzimaju svakog dana u isto vreme, i onda kada je pritisak uredan, jer je uredan zahvaljujući njima. Najčešća greška je samostalni prekid terapije kada se vrednosti smire. Kod novog leka koji propiše drugi lekar, uključujući i one koji se kupuju bez recepta, uvek treba proveriti da li podiže pritisak.

Mentalno zdravlje

Dijagnoza koja ne boli, a traži doživotnu terapiju, kod dela pacijenata izaziva otpor, a kod drugih stalnu strepnju i merenje pritiska više puta dnevno. Ni jedno ni drugo ne pomaže. Sa lekarom je dobro dogovoriti koliko često se meri i koje vrednosti zaista traže reakciju, jer to uklanja najveći deo nepotrebne brige.

Kada hitno pozvati 194?

Pozovite 194 odmah ako se javi bilo šta sa ove liste, jer te tegobe znače da je povišen pritisak već počeo da oštećuje mozak, srce, bubrege ili aortu. Ne čekajte da tegoba prođe sama i ne vozite se sami do bolnice, jer se kod ovih stanja ishod meri satima, a lečenje se sprovodi u bolnici.

• pritisak 180/120 mmHg ili viši praćen bilo kakvim tegobama
• iznenadna jaka glavobolja sa zamućenim vidom, dvoslikama ili gubitkom vida
• bol u grudima koji se širi u vrat, vilicu ili levu ruku, uz nedostatak vazduha
• iznenadna slabost ili oduzetost jedne strane tela, otežan govor ili poremećaj svesti
• krvarenje iz nosa koje ne prestaje uz visoke vrednosti pritiska
• grčevi celog tela ili gubitak svesti

Visok pritisak bez ijedne od ovih tegoba nije hitno stanje. Tada se ne uzimaju dodatne tablete na svoju ruku, nego se pritisak ponovo izmeri posle pola sata mirovanja i javi se lekaru istog ili narednog dana.

Kada se javiti kardiologu?

Kardiologu ili izabranom lekaru javite se u narednim danima, bez čekanja na zakazanu kontrolu, kada se pojavi nešto sa ove liste. To su stanja koja traže pregled u roku od nekoliko dana do dve nedelje, ali ne i poziv hitnoj pomoći, jer ne znače da je oštećenje organa u toku.

• prvi put postavljena dijagnoza povišenog pritiska, naročito uz vrednosti iznad 160/100 mmHg
• vrednosti kućnih merenja koje se zadržavaju iznad dogovorenog cilja
• povišen pritisak kod osobe mlađe od 40 godina bez faktora rizika
• naglo pogoršanje kod osobe koja je do tada bila dobro regulisana
• neželjena dejstva terapije, kao što su vrtoglavica pri ustajanju, otoci nogu ili uporan suv kašalj
• planiranje trudnoće, jer se deo lekova mora zameniti pre začeća
• hrkanje sa prekidima disanja, koje primeti partner