Lupanje srca: kada je bezopasno a kada zahteva pregled

Šta je lupanje srca, brzi pregled

Učestalost u opštoj populaciji

Lupanje srca je jedan od najčešćih simptoma koji se prijavljuju kod ambulantnih kardioloških pregleda. Veliki broj osoba povremeno oseti preskakanje ili kratku epizodu ubrzanog rada srca, najčešće u kontekstu stresa, kofeina, fizičkog naprezanja, ili kod žena tokom hormonskih oscilacija. Većina ovih epizoda je dobroćudna, ali kod manjeg dela ljudi krije klinički značajnu aritmiju.

O čemu ćete čitati u nastavku

U nastavku ovog teksta pronaći ćete pregled kada je epizoda dovoljno zabrinjavajuća da treba odmah da reagujete, kako se različiti tipovi lupanja srca prepoznaju po pratećim tegobama, koji su mogući uzroci uključujući i kardiološke i nekardiološke, kao i šta da uradite u nedeljama pre planiranog pregleda.

Kada je potrebno da pozovem 194 odmah

Sledeća tabela vam pomaže da procenite koliko brzo treba da reagujete. Stavke su poređane od najhitnijih ka manje hitnim, prema vašoj trenutnoj situaciji.

Kako se lupanje srca može osetiti

Karakter i lokacija

Lupanje srca ne osećate uvek na isti način. Klasično opisivanje je osećaj snažnih, prebrzih ili nepravilnih udara u predelu grudne kosti, koji se ponekad penju do vrata, vilice ili ušiju. Neki ga doživljavaju kao kratko preskakanje (kao da je srce „promašilo otkucaj“), drugi kao lepršanje ili treperenje, treći kao kontinuirano i ravnomerno ubrzanje.

Trajanje i učestalost

Pratite koliko traje svaka epizoda i koliko često se javlja. Kratke epizode od jedne do dve sekunde, koje liče na „preskakanje“, najčešće su ekstrasistole i u opštoj populaciji obično su bezopasne. Epizode koje traju od nekoliko minuta do nekoliko sati, posebno ako su ravnomerne i sa veoma brzim ritmom, zahtevaju pažljivu procenu kod kardiologa.

Šta ga izaziva, a šta olakšava

Sledeći važan detalj jesu okolnosti pojave. Lupanje koje nastaje samo nakon kafe, energetskih pića, alkohola, jakog stresa, ili intenzivnog fizičkog napora, i prolazi unutar nekoliko minuta mirovanja, najčešće je fiziološki odgovor i nije zabrinjavajuće samo po sebi. Lupanje koje se javlja u mirovanju, bez provokacije, zahteva pažljiviju procenu.

Prateće tegobe i posebne okolnosti

Posebnu pažnju usmerite na ono što se dešava istovremeno sa lupanjem. Ako epizodu prati vrtoglavica, predosećaj nesvestice, kratak dah, bol u grudima ili izrazit umor, klinička procena je hitnija. Žene tokom menopauze često prijavljuju lupanje u kombinaciji sa vrućim talasima, što obično nije srčano, ali ipak zaslužuje proveru.

Šta sve može da uzrokuje lupanje srca

Stres, kofein i fizički napor

Najčešći uzrok povremenog lupanja u opštoj populaciji. Javlja se nakon konzumacije kafe, čaja, energetskih pića ili alkohola, posle jakog psihičkog stresa ili intenzivnog fizičkog napora, i obično prolazi spontano u mirovanju od nekoliko minuta do pola sata. Karakteristika je da se epizoda jasno povezuje sa provokacijom.

Atrijalna fibrilacija

Najčešća klinički značajna aritmija, posebno kod osoba preko 60 godina, ali sve češće se dijagnostikuje i kod mlađih sportista i osoba sa hipertenzijom. Karakteriše je potpuno nepravilan puls, koji uz lupanje često prati osećaj malaksalosti, smanjen kapacitet za napor i ponekad blaga vrtoglavica. Epizode mogu trajati od minuta do dana. Više o uzrocima, riziku od moždanog udara i lečenju ovog poremećaja ritma pročitajte u tekstu o atrijalnoj fibrilaciji.

Supraventrikularna tahikardija

Nagli, ravnomerni i izrazito brz puls (često iznad 160 otkucaja u minutu) koji počinje i prestaje iznenada, kao da je neko „uključio i isključio prekidač“. Trajanje varira od nekoliko minuta do nekoliko sati. Tipično se javlja kod mlađih i sredovečnih osoba bez izraženih faktora rizika, češće kod žena.

Hipertireoza i anemija

Povišena aktivnost štitne žlezde i izraženija anemija česti su nekardiološki uzroci lupanja srca koji se otkrivaju jednostavnim laboratorijskim analizama. Hipertireozu prati gubitak telesne težine uz dobar apetit, nervoza, drhtanje ruku, povećano znojenje, osetljivost na toplotu i poremećaj sna.

Anksioznost i panični napad

Lupanje srca u kontekstu paničnog napada često je intenzivno, kratkog trajanja (10 do 30 minuta), i prati ga osećaj nestvarnosti, drhtanje, suvoća usta, znojenje, hiperventilacija i jak strah od smrti ili gubitka kontrole. Anksioznost može da uzrokuje i hronično blago povišen broj otkucaja u toku celog dana.

Kada posumnjati da je problem u srcu

Određeni klinički obrasci značajno povećavaju verovatnoću da lupanje potiče iz poremećaja srčanog ritma i da zahteva proširenu dijagnostiku. Trajanje epizode duže od 30 minuta uz stabilno brz ili izrazito nepravilan ritam jedan je od najjačih signala. Nepravilan puls bez vidljivog obrasca, gde svaki otkucaj dolazi u drugom razmaku, klasično je upućivanje na atrijalnu fibrilaciju.

Prateće tegobe jednako su značajne za procenu. Vrtoglavica ili predosećaj nesvestice u toku lupanja crveni je signal koji ukazuje na to da srčani izbačaj nije dovoljan za održavanje protoka u mozak, pa zahteva hitnu procenu. Gubitak svesti (sinkopa) tokom lupanja ne sme se nikada pripisati anksioznosti pre nego što kardiolog isključi ozbiljne aritmije.

Faktori rizika i specifične okolnosti dodatno menjaju procenu. Lupanje koje se prvi put javlja posle 50. godine, kod osoba sa hipertenzijom, dijabetesom, prethodnim infarktom, prethodnom operacijom srca, ili sa porodičnom anamnezom iznenadne srčane smrti u mlađoj dobi, ima viši dijagnostički prioritet i zaslužuje brzu kardiološku procenu.

Kako se pripremiti za pregled

Pošto su epizode lupanja često kratke i ne traju do trenutka kada stignete kod lekara, dobra priprema značajno povećava šansu za precizniju dijagnozu i kraći put do rešenja.

Dnevnik simptoma 1 do 2 nedelje

Vodite jednostavnu beležnicu u kojoj za svaku epizodu beležite datum i vreme početka, koliko je epizoda trajala, kakav je bio osećaj (preskakanje, ravnomerno ubrzanje, nepravilno udaranje), šta ste radili pre nego što je nastala (kafa, fizički napor, jelo, stres, ležanje), i šta ste osetili istovremeno (vrtoglavica, gušenje, bol u grudima, znojenje).

Šta meriti kod kuće

Ako imate kućni aparat za krvni pritisak sa indikatorom nepravilnog ritma, koristite ga tokom epizode i beležite očitavanja. Većina modernih aparata označava nepravilan ritam ikonicom srca koje treperi. Pametni satovi i narukvice sa funkcijom EKG-a (na primer Apple Watch, Fitbit Charge sa EKG funkcijom) mogu da snime ritam u trenutku epizode i sačuvaju podatak za prikaz lekaru.

Pregledi koje vam lekar može preporučiti

Standardan put dijagnostike obično uključuje EKG u mirovanju (kratko, neinvazivno snimanje srčane aktivnosti), Holter monitoring (nosivi EKG uređaj koji 24 do 72 sata kontinuirano snima ritam tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti) i ehokardiografiju (ultrazvučni pregled srca kojim se procenjuju struktura i funkcija). U pojedinim slučajevima može biti potreban i implantabilni monitor.

Promene režima do pregleda

Do trenutka pregleda korisno je ograničiti potencijalne provokativne faktore, ne kao trajno rešenje, već kao dijagnostički pomoćni korak. Smanjite unos kofeina i alkohola, ograničite energetska pića, izbegavajte velike obroke kasno uveče, i ako pušite, smanjite ili privremeno prekinite. Spavanje od 7 do 8 sati pomaže smirivanju ritma.

Najčešće zablude o lupanju srca

Lupanje srca predmet je brojnih zabluda koje pacijenti donose na pregled. Razlikovanje mitova od činjenica olakšava razgovor sa kardiologom i smanjuje neopravdanu anksioznost.

Pitanja koja možete postaviti svom kardiologu

Rečnik termina