Vrtoglavica, nesvestica i kratkotrajan gubitak svesti, kada je trenutak za kardiološki pregled
Stručna redakcija: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 6. jun 2026.
Šta su vrtoglavica i nesvestica, brzi pregled
Vrtoglavica je osećaj nestabilnosti ili okretanja okoline, dok je nesvestica (sinkopa) kratkotrajan gubitak svesti sa spontanim oporavkom. Najčešće potiču od pada krvnog pritiska, poremećaja unutrašnjeg uva i poremećaja srčanog ritma. Najopasniji uzrok je kardiogena sinkopa, koja se prepoznaje po naglom početku bez najave, posebno pri naporu.
Učestalost u opštoj populaciji
Vrtoglavica je jedna od najčešćih tegoba zbog kojih ljudi traže lekarsku pomoć, a procenjuje se da bar jednu epizodu nesvestice tokom života doživi oko 35 do 40 procenata odraslih osoba. Učestalost raste sa godinama, pa se kod osoba starijih od 70 godina značajno povećava udeo srčanih uzroka. Kod mlađih je najčešća vazovagalna refleksna sinkopa.
O čemu ćete čitati u nastavku
U narednim sekcijama saznaćete kako da razlikujete vrtoglavicu od prave nesvestice, koji su mogući uzroci, kada ova tegoba ukazuje na srce, a kada na druge sisteme organizma. Naći ćete praktične smernice za dnevnik simptoma, savete šta meriti kod kuće i koje preglede možete očekivati.
Kada je potrebno da pozovem 194 odmah
Sledeća tabela razdvaja tri nivoa hitnosti prema okolnostima u kojima se vrtoglavica ili nesvestica javljaju.
Procena hitnosti prema simptomima
🚨Hitno · 194
Nesvestica pri fizičkom naporu, pri ležanju ili sedenju, bez ikakve najave, sa povredom glave, uz bol u grudima, otežano disanje, neujednačeno lupanje srca ili nepotpun oporavak svesti
Pozovite Hitnu pomoć 194 odmah, ne čekajte, ostanite u ležećem položaju
🚨Hitno · 194
Ponovljena nesvestica u kratkom razmaku (dve ili više epizoda u toku dana), nesvestica kod osobe sa poznatim srčanim oboljenjem ili pejsmejkerom
Pozovite Hitnu pomoć 194, kontaktirajte kardiologa istog dana
⏱U toku 24–48 h
Pojačana ili nova vrtoglavica koja traje danima, nesvestica sa kratkim oporavkom ali bez jasnog povoda, naglo pogoršanje tolerancije napora
Obratite se kardiologu u toku 24 do 48 sati
⏱U toku 24–48 h
Vrtoglavica uz nepravilan ili veoma usporen puls (ispod 45 udara u minuti) izmeren više puta
Obratite se kardiologu u toku 24 do 48 sati
✓Planski · 1–2 nedelje
Povremena blaga vrtoglavica pri naglom ustajanju, koja prolazi za nekoliko sekundi, bez gubitka svesti
Zakažite pregled u toku 1 do 2 nedelje
✓Planski · 1–2 nedelje
Lagano ošamućenje u toplim prostorijama ili posle dužeg stajanja, koje sami možete da prekinete sedenjem
Zakažite pregled u toku 1 do 2 nedelje
U slučaju životne ugroženosti uvek pozovite Hitnu pomoć na 194.
35%. Oko 35 procenata odraslih osoba doživi bar jednu epizodu nesvestice tokom života, a kod starijih od 70 godina udeo srčanih uzroka značajno raste, što čini procenu kod kardiologa neophodnom posle 60. godine. Izvor: Evropsko kardiološko društvo (ESC), Smernice za dijagnostiku i lečenje sinkope, 2018.
Kako prepoznajete vrtoglavicu, nesvesticu i kratkotrajan gubitak svesti
Tegobe koje pacijenti opisuju vrlo se razlikuju, iako se često svrstavaju pod istu reč. Razumevanje sopstvenog doživljaja prvi je korak ka tačnom razgovoru sa lekarom.
Karakter osećaja i razlika između vrste tegoba
Vrtoglavica koja podseća na okretanje okoline (vertigo) najčešće potiče od poremećaja unutrašnjeg uva ili nervnog sistema, dok osećaj nestabilnosti, „praznine u glavi“ ili nadolazeće slabosti (presinkopa) češće ukazuje na kratkotrajan pad protoka krvi kroz mozak. Prava nesvestica podrazumeva potpun gubitak svesti sa spontanim oporavkom.
Trajanje, učestalost i obrazac javljanja
Epizode mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Vazovagalna nesvestica obično ima jasne najavne znake: bledilo, znojenje, mučninu, zujanje u ušima, suženje vidnog polja u trajanju od 10 do 30 sekundi. Suprotno tome, kardiogena sinkopa najčešće nastupa naglo, bez upozorenja, i može se pojaviti pri naporu ili u ležećem položaju.
Posebne okolnosti, šta provocira i šta olakšava
Ošamućenje pri naglom ustajanju iz kreveta ili stolice tipično ukazuje na ortostatsku hipotenziju, posebno kod starijih osoba ili onih koji uzimaju lekove za pritisak. Vrtoglavica posle obilnijeg obroka može biti znak postprandijalne hipotenzije, dok noćno buđenje sa osećajem lupanja srca i ošamućenosti zahteva isključivanje aritmija.
Razlike u doživljaju kod žena i muškaraca
Kod žena u premenopauzalnom periodu češće se sreće vazovagalna sinkopa povezana sa menstrualnim ciklusom i hormonskim promenama, dok u trudnoći vrtoglavica može biti posledica anemije i sniženog perifernog otpora. Kod muškaraca starijih od 60 godina raste verovatnoća da iza tegoba stoje poremećaji srčanog ritma ili strukturne bolesti srca.
Različiti uzroci, sličan osećaj
Iste tegobe mogu poticati iz vrlo različitih sistema organizma. Sledeće kartice prikazuju karakteristične obrasce, ali konačan uzrok može potvrditi samo lekar kroz pregled i odgovarajuće nalaze.
Vazovagalna (refleksna) nesvestica
Najčešći oblik nesvestice u opštoj populaciji, posebno kod mlađih i srednjih godina. Tipično se javlja u toploj prostoriji, pri dužem stajanju, posle jakih emocija, viđenja krvi ili pri vađenju krvi. Pacijent oseti jasne najavne znake: bledilo, znojenje, mučninu, zujanje u ušima i suženje vidnog polja.
Ortostatska hipotenzija
Pad krvnog pritiska pri prelasku iz ležećeg ili sedećeg u stojeći položaj. Javlja se kao kratkotrajna vrtoglavica, ošamućenost, ponekad i nesvestica u prvih 30 sekundi do 3 minuta nakon ustajanja. Često se sreće kod osoba starijih od 65 godina, kod onih koji uzimaju lekove za visok pritisak, diuretike, kao i kod dehidratacije.
Poremećaji srčanog ritma (aritmije)
Najopasniji kardiološki uzrok vrtoglavice i nesvestice. Karakteristično je da se epizoda javlja naglo, bez najavnih znakova, ponekad i pri ležanju ili sedenju, što je upravo signal koji razlikuje srčanu od refleksne nesvestice. Bradiaritmije (presporo srce, ispod 40 udara u minuti) i tahiaritmije (veoma brzo srce) zahtevaju brzu procenu. O uzrocima usporenog srčanog rada i o tome kada je potrebna ugradnja pejsmejkera pročitajte u tekstu o bradikardiji.
Bolesti unutrašnjeg uva i centralnog nervnog sistema
Pravi vertigo, osećaj okretanja okoline ili sopstvenog tela, najčešće potiče od poremećaja u unutrašnjem uvu. Benigni paroksizmalni pozicijski vertigo izaziva kratke ali intenzivne napade vrtoglavice pri promeni položaja glave, dok Menijerova bolest udružuje vrtoglavicu sa zujanjem u uvu i smanjenjem sluha.
Anemija, poremećaj nivoa šećera i psihogeni uzroci
Smanjen broj crvenih krvnih zrnaca dovodi do hroničnog umora, ošamućenosti pri naporu i bledila kože, posebno kod žena u reproduktivnom periodu i kod osoba sa hroničnim krvarenjem iz digestivnog trakta. Pad nivoa šećera u krvi (hipoglikemija) izaziva drhtanje, znojenje, ošamućenost i mogući gubitak svesti.
10%. Procenjuje se da oko 10 procenata svih epizoda nesvestice ima kardiogeni uzrok, ali ova grupa nosi najveći rizik od ozbiljnih komplikacija i iznenadne smrti, što je razlog zašto svaka neobjašnjena nesvestica zaslužuje kardiološku procenu. Izvor: Moya A. i sar., European Heart Journal, ESC Guidelines on Syncope, 2018.
Kada vrtoglavica i nesvestica upućuju na srce
Postoji nekoliko kliničkih markera koji povećavaju verovatnoću da iza ovih tegoba stoji srčani uzrok. Najsnažniji signal je nesvestica koja se javlja pri fizičkom naporu, jer u toj situaciji srce ne uspeva da odgovori na povećanu potrebu organizma za krvlju. Sledeći važan znak je iznenadan početak bez najavnih simptoma.
Pratiće tegobe značajno menjaju procenu. Ako epizodu prate lupanje srca, osećaj preskakanja, bol u grudima, kratak dah ili nadolazeća slabost ekstremiteta, srčano poreklo postaje verovatnije. Posebno se ozbiljno procenjuju situacije u kojima je nesvestica dovela do povrede, jer odsustvo zaštitnog refleksnog napora ukazuje na nagli prekid svesti.
Faktori rizika dodatno usmeravaju razmišljanje. Dob preko 60 godina, muški pol, pušenje, šećerna bolest, visok krvni pritisak, prethodni infarkt, ugrađen pejsmejker ili poznata bolest srčanih zalistaka znače da svaka nova epizoda nesvestice mora biti procenjena kao srčana sve dok se ne dokaže drugačije.
Šta možete uraditi
Period između prve epizode i kardiološkog pregleda može da traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Pravilna priprema značajno povećava verovatnoću da pregled bude precizan, a dijagnoza tačna od prvog susreta sa lekarom.
Dnevnik simptoma u toku 1 do 2 nedelje
Vodite jednostavnu evidenciju u svesci ili na telefonu. Beležite datum i vreme svake epizode, šta ste radili neposredno pre tegobe (sedeli, stajali, ustajali, fizički se naprezali, jeli), koliko je trajala, da li ste izgubili svest u potpunosti, kako ste se osećali u toku oporavka, kao i sve propratećih simptoma poput lupanja srca, bola u grudima ili mučnine.
Šta meriti kod kuće
Krvni pritisak merite ujutru i uveče u toku 7 do 10 dana, uvek na istoj ruci, u sedećem položaju posle 5 minuta odmora. Posebno korisno je tzv. ortostatsko merenje: izmerite pritisak i puls u ležećem položaju, zatim ustanite i ponovite merenje posle 1 i 3 minuta. Pad sistolnog pritiska veći od 20 mmHg ili dijastolnog za 10 mmHg upućuje na ortostatsku hipotenziju.
Pregledi koje možete očekivati
Osnovni kardiološki pregled počinje detaljnom anamnezom i auskultacijom srca. EKG u mirovanju daje prvu sliku ritma i moguće promene koje upućuju na ishemiju ili poremećaje sprovođenja. Holter monitoring (24 do 72 sata, ponekad i nedeljama, kod ponavljanih epizoda) beleži ritam u svakodnevnim uslovima. Ehokardiografija, ergometrija i tilt-table test su dodatne opcije.
Promene režima do pregleda
Dok čekate pregled, prilagodite svakodnevne aktivnosti. Izbegavajte vožnju automobila ukoliko ste imali nesvesticu bez najave, posebno ako se ponavlja. Ustajte postepeno iz kreveta, prvo sedite minut, pa onda ustanite. Pijte dovoljno tečnosti, najmanje 1,5 do 2 litra dnevno, osim ako vam lekar nije preporučio drugačije.
Najčešće zablude o vrtoglavici i nesvestici
Razgraničavanje činjenica od ukorenjenih verovanja olakšava razgovor sa lekarom i pravilno reagovanje u trenutku tegoba.
✕Mit
Ako se posle nesvestice osećam dobro, nema potrebe za pregledom.
vs
✓Činjenica
Brz oporavak ne isključuje ozbiljan uzrok. Kardiogena sinkopa može imati potpun spontani oporavak, ali se ponavlja i nosi rizik od iznenadne komplikacije. Svaka neobjašnjena nesvestica zahteva pregled.
✕Mit
Vrtoglavica je uvek znak problema sa unutrašnjim uvom.
vs
✓Činjenica
Iako poremećaji unutrašnjeg uva izazivaju vertigo, mnoge vrtoglavice potiču od srca, krvnog pritiska, anemije ili neuroloških uzroka. Tačan izvor utvrđuje lekar.
✕Mit
Mladi ljudi ne mogu imati ozbiljnu nesvesticu.
vs
✓Činjenica
Iako je kod mladih najčešća vazovagalna sinkopa, postoje nasleđeni poremećaji ritma poput sindroma dugog QT intervala koji se javljaju i kod tinejdžera, posebno pri naporu.
✕Mit
Ako je krvni pritisak normalan, nesvestica nije srčana.
vs
✓Činjenica
Krvni pritisak u trenutku pregleda može biti uredan, dok je u trenutku epizode bio značajno snižen ili je ritam bio poremećen. Tek Holter ili dugotrajno praćenje daju potpunu sliku.
✕Mit
Dovoljno je popiti čašu vode i nesvestica neće se vratiti.
vs
✓Činjenica
Hidratacija pomaže kod refleksne i ortostatske sinkope, ali ne sprečava aritmijske ili strukturne uzroke. Trajno rešenje zahteva utvrđivanje uzroka.
✕Mit
Lekovi za pritisak ne mogu sami izazvati vrtoglavicu.
vs
✓Činjenica
Diuretici, beta blokatori i kombinovani lekovi za pritisak često izazivaju ortostatsku hipotenziju, posebno kod starijih. Prilagođavanje doze rešava problem, ali zahteva lekarsku procenu.
Pitanja koja možete postaviti svom kardiologu
Pripremljen spisak pitanja štedi vreme tokom pregleda i pomaže vam da iz kabineta izađete sa jasnim odgovorima.
1
Šta tačno znače moje epizode vrtoglavice i nesvestice i koji uzroci dolaze u obzir u mom slučaju?
2
Koje preglede mi preporučujete za isključivanje srčanog uzroka i koliko brzo ih treba obaviti?
3
Da li je potrebno da nosim Holter monitor i koliko dugo, s obzirom na učestalost tegoba?
4
Mogu li bezbedno da vozim automobil i obavljam svakodnevne aktivnosti dok se dijagnostika ne završi?
5
Da li lekovi koje trenutno uzimam mogu doprinositi mojim tegobama i da li ih treba prilagoditi?
6
Pod kojim okolnostima treba odmah da pozovem Hitnu pomoć ili da se ranije javim na kontrolu?
m. Često postavljana pitanja
Najčešća pitanja pacijenata.
Vrtoglavica najčešće ima dobroćudan uzrok, kao što su pad pritiska pri ustajanju, dehidratacija ili poremećaj unutrašnjeg uva. Međutim, ako se javlja pri naporu, ponavlja se ili dovodi do nesvestice bez najave, potrebna je kardiološka procena radi isključivanja srčanog uzroka.
Naglo ustajanje često prati prolazni pad krvnog pritiska, što se naziva ortostatska hipotenzija. Tegoba je češća kod starijih, dehidriranih osoba i kod onih koji uzimaju lekove za pritisak. Postepeno ustajanje i adekvatan unos tečnosti smanjuju učestalost ovih epizoda.
Refleksna nesvestica obično ima jasne najavne znake (bledilo, znojenje, mučnina) i nastupa u stojećem položaju, dok srčana nesvestica često dolazi naglo, bez upozorenja, ponekad pri naporu ili u ležećem položaju. Konačnu procenu donosi kardiolog na osnovu EKG-a i dodatnih nalaza.
Odmah sednite ili lezite na pod, podignite noge iznad nivoa srca i sačekajte da osećaj prođe. Ne pokušavajte da ostanete uspravni jer možete pasti i povrediti se. Kada se oporavite, popijte vodu i obavestite blisku osobu o epizodi.
Blaga, povremena vrtoglavica u trudnoći često je posledica sniženog pritiska i hormonskih promena. Pregled je potreban ako se javi nesvestica, ako traje danima, ako su prisutni lupanje srca, otežano disanje ili bledilo, jer može ukazivati na anemiju ili druga stanja koja zahtevaju procenu.
Pojmovnik korisnih izraza
Stručni izrazi koje možete sresti.
Sinkopa
Stručni naziv za kratkotrajan gubitak svesti sa spontanim oporavkom.
Presinkopa
Osećaj nadolazeće nesvestice bez stvarnog gubitka svesti.
Vertigo
Osećaj okretanja okoline ili sopstvenog tela.
Ortostatska hipotenzija
Pad krvnog pritiska pri prelasku iz ležećeg u stojeći položaj.
Holter monitoring
Snimanje EKG-a u toku 24 sata ili duže u svakodnevnim uslovima.
Ehokardiografija
Ultrazvučni pregled srca koji procenjuje strukturu i funkciju.
Ergometrija
Test fizičkog opterećenja uz EKG i merenje pritiska.
Tilt-table test
Test na nagnutom stolu za potvrdu vazovagalne sinkope.
NT-proBNP
Krvni marker koji se koristi u proceni srčane slabosti.
Sinkopa
Stručni naziv za kratkotrajan gubitak svesti sa spontanim oporavkom.
Presinkopa
Osećaj nadolazeće nesvestice bez stvarnog gubitka svesti.
Vertigo
Osećaj okretanja okoline ili sopstvenog tela.
Ortostatska hipotenzija
Pad krvnog pritiska pri prelasku iz ležećeg u stojeći položaj.
Holter monitoring
Snimanje EKG-a u toku 24 sata ili duže u svakodnevnim uslovima.
Ehokardiografija
Ultrazvučni pregled srca koji procenjuje strukturu i funkciju.
Ergometrija
Test fizičkog opterećenja uz EKG i merenje pritiska.
Tilt-table test
Test na nagnutom stolu za potvrdu vazovagalne sinkope.
NT-proBNP
Krvni marker koji se koristi u proceni srčane slabosti.
Brignole M, Moya A, de Lange FJ, et al. 2018 ESC Guidelines for the diagnosis and management of syncope. Eur Heart J. 2018;39(21):1883–1948.
Mayo Clinic. Dizziness: symptoms and causes. Rochester (MN): Mayo Foundation for Medical Education and Research 2024.
American Heart Association. Syncope (fainting). Dallas (TX): American Heart Association 2023.
Shen WK, Sheldon RS, Benditt DG, et al. 2017 ACC/AHA/HRS Guideline for the Evaluation and Management of Patients With Syncope. J Am Coll Cardiol. 2017;70(5):e39–e110.
