Stručna redakcija: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 15. avgust 2026.
Pritisak se kod kuće meri sedeći, posle pet minuta mirovanja, manžetnom na goloj nadlaktici u visini srca, uz oslonjenu ruku i naslonjena leđa. Rade se dva merenja ujutru i dva uveče, sedam dana zaredom, a lekaru se nosi prosek. Kućna granica hipertenzije je niža nego u ordinaciji: 135/85 mmHg.
ispod 120/70 mmHg: Nepovišen pritisak pri kućnom merenju
120 do 134 ili 70 do 84 mmHg: Opseg povišenog pritiska kod kuće, vreme za sređivanje navika i redovno praćenje
135/85 i više mmHg: Opseg hipertenzije pri kućnom merenju, prosek merenja ponesite lekaru
Krvni pritisak se kod kuće pravilno meri tako što sednete za sto, mirujete najmanje pet minuta, postavite manžetnu na golu nadlakticu u visini srca, oslonite ruku na sto i naslonite leđa, pa uradite dva merenja sa pauzom od najmanje jednog minuta, bez pričanja i pomeranja. Svaki od tih koraka postoji s razlogom i svaki preskočeni korak menja rezultat, nekad za desetak i više milimetara živinog stuba.
Priprema za merenje krvnog pritiska počinje pola sata ranije: u tih 30 minuta nema kafe ni drugih napitaka sa kofeinom, pušenja, alkohola, jela ni fizičkog napora, jer sve to privremeno podiže vrednosti. Neposredno pre merenja ispraznite bešiku, jer i puna bešika podiže rezultat.
Zatim sedite na stolicu sa naslonom, uz sto, i provedite najmanje pet minuta u miru, bez telefona i razgovora. Pritisku treba nekoliko minuta da se posle kretanja i uzbuđenja spusti na svoju stvarnu, mirujuću vrednost, a upravo se ona meri. Merenje „u prolazu”, stojeći ili odmah po dolasku s posla, daje broj koji ne govori ništa upotrebljivo.
Pravilan položaj za merenje krvnog pritiska izgleda ovako: leđa su naslonjena na stolicu, oba stopala su na podu, noge nisu prekrštene, a ruka na kojoj se meri leži oslonjena na sto, tako da je sredina manžetne u visini srca. Dlan je okrenut nagore, a mišići ruke opušteni.
Manžetna se postavlja na golu nadlakticu, oko dva centimetra iznad pregiba lakta, dovoljno prijatno da ispod nje može da se uvuče prst. Visina ruke nije sitnica: ruka koja visi ili stoji ispod visine srca beleži viši pritisak od stvarnog, zbog samog stuba krvi između srca i manžetne.
Samo merenje krvnog pritiska traje manje od minuta: pokrenete aparat i za to vreme ne pričate, ne slušate aktivno sagovornika, ne gledate u telefon i ne pomerate se. Zatim sačekate najmanje jedan minut i izmerite još jednom. Zapisuju se obe vrednosti, sa datumom i vremenom, ili se koristi memorija aparata.
Pri prvom merenju uopšte, pritisak se izmeri na obe ruke. Ubuduće se meri na ruci na kojoj je vrednost bila viša; ako je razlika mala, svejedno je, ali je bitno da to ubuduće uvek bude ista ruka. Rezultat se ne „popravlja” ponavljanjem merenja dok se ne pojavi lepši broj: dva merenja, pauza od minuta, zapis, i to je sve.
Za kućno merenje krvnog pritiska potreban je automatski aparat sa manžetnom za nadlakticu koji je klinički validovan, dakle proveren po standardima koje su postavila stručna udruženja. Aparati za ručni zglob i prst se ne preporučuju, jer daju manje pouzdana očitavanja i izrazito zavise od toga da li je zglob tačno u visini srca.
Manžetna mora odgovarati obimu vaše nadlaktice, pa obim izmerite pre kupovine i proverite raspon naveden uz aparat. Premala manžetna lažno podiže rezultat, prevelika ga blago snižava. Novi aparat ponesite na prvi sledeći pregled, da se njegova očitavanja uporede sa merenjem u ordinaciji. Praktična uputstva sa slikama nudi i stranica Američkog udruženja za srce o kućnom merenju.
Pravila merenja krvnog pritiska postoje zato što pritisak nije stalan broj, nego vrednost koja se menja iz minuta u minut, sa svakim pokretom, razgovorom i uzbuđenjem. Zato se meri u mirovanju, uvek na isti način, da bi merenja iz različitih dana uopšte bila uporediva.
Tri pravila nose najviše. Prvo, mirovanje od pet minuta postoji zato što se pritisak posle aktivnosti spušta postepeno, pa prerano merenje hvata još uvek povišenu vrednost. Drugo, visina srca je referentna tačka: kada je manžetna ispod nje, težina samog stuba krvi dodaje pritisak koji nema veze sa radom srca. Treće, kofein i nikotin kratkotrajno stežu krvne sudove i podižu vrednosti, pa merenje posle kafe ili cigarete meri njihov efekat, a ne vaš pritisak.
Prosek više merenja kroz sedam dana vredi više od bilo kog pojedinačnog broja, jer poništava slučajne skokove. Iz istog razloga su kućne granice postavljene niže: kod kuće nema reakcije na belu uniformu i ordinaciju, pa prosek kućnih merenja od 135/85 mmHg odgovara ordinacijskoj granici hipertenzije od 140/90, prema praktičnim uputstvima Evropskog udruženja za hipertenziju iz 2021. godine za merenje krvnog pritiska u ordinaciji i van nje.
Najčešće greške pri merenju krvnog pritiska su merenje preko odeće, razgovor tokom merenja, neoslonjena ruka, puna bešika i pogrešna veličina manžetne, a svaka od njih pomera rezultat naviše, neke i drastično.
Procene se razlikuju od istraživanja do istraživanja i ne sabiraju se prosto, ali poruka je jasna: dve ili tri sitne greške zajedno mogu zdravu osobu prikazati kao osobu sa hipertenzijom, i obrnuto, mogu prikriti stvarno povišen pritisak. Dobra vest je da su sve nabrojane greške besplatne za ispravljanje: nijedna ne traži novi aparat, nego samo pet minuta pažnje.
Pritisak se kod kuće meri ujutru i uveče, po dva merenja u svakom terminu, sedam dana zaredom, a najmanje tri dana da bi prosek imao smisla. Jutarnje merenje se radi pre uzimanja jutarnje terapije za pritisak, ako je pijete, i najmanje pola sata posle jela ili kafe; večernje u približno isto vreme svake večeri. Merenja iz prvog dana se odbacuju, jer su po pravilu viša dok se ne stekne rutina, a iz svega ostalog se računa prosek.
U dnevnik merenja krvnog pritiska upisuju se obe vrednosti svakog merenja, gornja i donja, uz datum i vreme, a korisna je i kratka napomena kada je nešto odstupalo od rutine. Prosek se računa jednostavno: saberu se sve gornje vrednosti iz dnevnika, bez prvog dana, i podele brojem merenja, pa se isto ponovi za donje vrednosti.
Redovno kućno merenje krvnog pritiska daje ono što nijedan pojedinačni pregled ne može: sliku pritiska u vašem stvarnom životu, kroz više dana i u poznatom okruženju. Na osnovu takvog proseka lekar pouzdanije odlučuje nego na osnovu jednog broja izmerenog u ordinaciji.
Kućno merenje najviše znači trima grupama ljudi. Prvo, svima koji već imaju hipertenziju, jer prosek iz nedelje u nedelju pokazuje da li lečenje drži vrednosti u cilju. Drugo, onima kojima se terapija uvodi ili menja, jer se efekat promene vidi kod kuće mnogo pre sledećeg pregleda. Treće, ljudima kod kojih se sumnja tek proverava, jer sedmodnevni prosek često presudi tamo gde su ordinacijska merenja protivrečna. Kućne granice iz semafora na vrhu usklađene su i sa smernicama Evropskog kardiološkog društva iz 2024. godine za povišen krvni pritisak i hipertenziju.
Kućna merenja razotkrivaju dva obrasca koja jedno merenje u ordinaciji ne vidi. Hipertenzija belog mantila je povišen pritisak samo u ordinaciji uz uredne kućne vrednosti; maskirana hipertenzija je obrnuto, uredan nalaz u ordinaciji uz povišene vrednosti van nje. Šta izmerene vrednosti tačno znače i kako se tumače kategorije pritiska, od nepovišenog do hipertenzije, objašnjeno je u tekstu o normalnom krvnom pritisku. Ovaj drugi oblik je posebno podmukao jer nalaz u ordinaciji deluje umirujuće, pa je detaljnije opisan u tekstu o maskiranoj hipertenziji.
Dve granice ove metode treba znati unapred. Kućno merenje ne beleži pritisak tokom sna ni tokom posla, pa kada je potrebna i ta slika, radi se ambulatorno 24-časovno merenje krvnog pritiska (ABPM); kako taj pregled izgleda opisano je u vodiču o holteru pritiska. I drugo, kućna merenja ne zamenjuju preglede: terapija se nikada ne menja ni ne prekida samoinicijativno zbog dobrih kućnih vrednosti, nego u dogovoru sa kardiologom. Ako se hipertenzija potvrdi, šta ta dijagnoza znači i kako se leči opisano je u zasebnom tekstu o hipertenziji.
Oko kućnog merenja krvnog pritiska nakupilo se uputstava koja se prenose s kolena na koleno i sa portala na portal, a međusobno se ne slažu. Evo šta od toga izdrži proveru.
Mit: Pritisak se uvek meri na levoj ruci.
Činjenica: Pri prvom merenju pritisak se izmeri na obe ruke, a ubuduće se meri na onoj sa višom vrednošću. Ako je razlika mala, svejedno je koja se koristi, ali uvek ista. Pravilo o levoj ili nedominantnoj ruci ne postoji u stručnim preporukama.
Mit: Aparat za ručni zglob je jednako pouzdan kao aparat za nadlakticu.
Činjenica: Stručna udruženja preporučuju aparate sa manžetnom za nadlakticu, a aparate za zglob i prst ne preporučuju. Očitavanje na zglobu izrazito zavisi od toga da li je ručni zglob tačno u visini srca, pa su greške česte.
Mit: Ako je rezultat visok, treba meriti iznova dok ne padne.
Činjenica: Rade se dva merenja sa pauzom od najmanje jednog minuta i obe vrednosti se zapisuju. Jedan povišen rezultat nije razlog za uzbunu, ali biranje najlepšeg broja od pet pokušaja obesmišljava ceo dnevnik.
Mit: Kućni aparat mora pokazati isto što i aparat kod lekara, inače ne valja.
Činjenica: Kućne vrednosti su po pravilu niže od ordinacijskih, pa je i granica hipertenzije kod kuće niža: 135/85 prema 140/90 mmHg. Razliku najčešće ne pravi kvar, nego okruženje. Tačnost aparata se proverava poređenjem u ordinaciji.
Lekaru se povodom kućnih merenja krvnog pritiska javlja kada prosek uredno sprovedenog protokola pređe granicu, ali i u nekoliko situacija u kojima sama tehnika merenja ne može da odgovori na pitanje.
Pratite pritisak sistematski
Unesite nedelju kućnih merenja i dobijte razumljiv prikaz obrazaca: jutarnji skok, varijabilnost, povišene vrednosti.
Otvorite Dnevnik pritiskaHitna pomoć se zbog kućnog merenja krvnog pritiska poziva kada aparat pokaže 180/110 ili više i kada uz to postoji bilo koji ozbiljan simptom; sama brojka bez tegoba nije hitan slučaj. Ako je vrednost toliko visoka, a simptoma nema, sedite mirno nekoliko minuta, ponovite merenje i o nalazu isti dan obavestite lekara, bez čekanja zakazanog termina.
m. Često postavljana pitanja
