Kako gojaznost utiče na zdravlje srca

Brze činjenice

Obim struka i rizik za srce kod odraslih (WHO, evropski stručni stav)

Šta je gojaznost i zašto je važna za srce?

Gojaznost je nakupljanje viška masnog tkiva u meri koja šteti zdravlju, i danas se u kardiologiji posmatra kao hronična bolest, a ne kao pitanje izgleda ili lične discipline. Za srce je važna zato što deluje na više načina istovremeno, i zato što je jedan od retkih faktora rizika koji povlači za sobom gotovo sve ostale.

Svetska zdravstvena organizacija gojaznost opisuje kao hroničnu bolest sklonu vraćanju, koja nastaje iz složene igre nasleđa, rada nervnog sistema, obrasca ishrane, dostupnosti hrane i šireg okruženja. Ta definicija menja i pristup: stanje koje ima toliko uzroka ne rešava se jednom odlukom, nego dugoročno i uz podršku.

Kako višak masnog tkiva opterećuje srce?

Višak masnog tkiva opterećuje srce posredno i neposredno. Posredan put je poznatiji: telesna masa iznad povoljnog opsega podiže krvni pritisak, pogoršava odnos masnoća u krvi i smanjuje osetljivost tkiva na insulin, čime otvara put ka šećernoj bolesti. Svaki od tih činilaca zatim samostalno oštećuje krvne sudove. Šta sve podrazumeva hipertenzija kao bolest i koje su savremene ciljne vrednosti pritiska, objašnjava poseban tekst o povišenom krvnom pritisku.

Neposredan put je manje poznat i važniji nego što se misli. Masno tkivo nije mrtva zaliha energije nego aktivan organ koji luči materije u krvotok. Masnoća nakupljena oko unutrašnjih organa, takozvana visceralna, luči materije koje održavaju tiho zapaljenje u zidu arterija i pospešuju stvaranje ugrušaka. Uz to, veća telesna masa znači i veći volumen krvi koji srce mora da pregura, pa se komore vremenom šire i zid zadebljava.

Razmere problema su velike. Prema evropskom stručnom stavu o gojaznosti i bolestima srca iz 2024. godine, učestalost gojaznosti u svetu se za četiri decenije više nego udvostručila i danas pogađa preko milijardu ljudi, a oko dve trećine viška smrtnosti povezanog sa gojaznošću otpada upravo na bolesti srca i krvnih sudova.

Koje vrednosti obima struka i indeksa telesne mase su povoljne?

Povoljan obim struka je ispod 94 cm kod muškaraca i ispod 80 cm kod žena, dok se vrednosti preko 102 cm, odnosno preko 88 cm, smatraju izrazito povišenim. Indeks telesne mase, koji se dobija deljenjem telesne mase u kilogramima kvadratom visine u metrima, u opsegu od 18,5 do 24,9 označava se kao normalna telesna masa, od 25 do 29,9 kao prekomerna, a 30 i više kao gojaznost.

Te dve mere ne govore isto. Indeks telesne mase je koristan za poređenje velikih grupa, ali kod pojedinca ne razlikuje mišić od masti niti pokazuje gde se mast nalazi. Obim struka odražava upravo onu masnoću koja je za srce najnepovoljnija, pa se u evropskom stručnom stavu o gojaznosti i bolestima srca navodi da jednostavne mere poput obima struka mogu bolje predvideti srčane događaje nego sam indeks telesne mase.

Kako se pravilno meri obim struka?

Obim struka se meri centimetarskom trakom na goloj koži, na polovini rastojanja između donje ivice poslednjeg rebra i vrha karlične kosti, dakle iznad pupka kod većine ljudi, a ne na najužem delu tela. Meri se stojeći, opuštenog trbuha, na kraju običnog izdisaja, bez uvlačenja stomaka i bez zatezanja trake.

Merenje se radi ujutru, pre obroka, i najbolje uvek u isto vreme, jer se obim menja tokom dana. Traka treba da naleže ravno, bez uvijanja, i da bude paralelna sa podom sa svih strana. Razlika između pravilnog i nepravilnog merenja lako iznosi nekoliko centimetara, što je više od promene koju očekujete kroz mesece.

Zašto tabele idealne težine po godinama nisu korisne?

Tabele idealne težine po godinama i po visini nisu korisne zato što daju jedan broj tamo gde jedan broj ne postoji. Ista telesna masa kod dve osobe iste visine može značiti sasvim različit rizik, u zavisnosti od udela mišića, rasporeda masnoće, pola i pridruženih bolesti.

Uz to, takve tabele podstiču poređenje sa brojkom umesto praćenja sopstvene promene, a upravo je sopstvena promena ono što nešto znači. Za srce je korisnije znati da vam se obim struka smanjio za tri centimetra nego znati koliko odstupate od nečije prosečne vrednosti.

Šta znači vaš rezultat?

Rezultat merenja obima struka pokazuje koliko masnog tkiva je nakupljeno oko unutrašnjih organa, a to je onaj deo koji za srce nosi najveći značaj. Vrednost iznad povoljnog opsega ne znači bolest i nije dijagnoza; ona znači da postoji činilac koji dugoročno podiže rizik i koji se, za razliku od godina i nasleđa, može pomeriti.

Nalaz se ne posmatra sam. Kod dve osobe sa istim obimom struka rizik se razlikuje prema krvnom pritisku, vrednostima masnoća i šećera u krvi, pušenju i porodičnoj istoriji, pa se procena uvek pravi iz celine.

Posebno vredi znati da obim struka iznad povoljnog opsega nosi značaj i kod osoba čiji je indeks telesne mase unutar takozvanog normalnog opsega. Takav nalaz se lako previdi, jer vaga ne pokazuje ništa neobično, a masnoća oko organa je ipak prisutna.

Od čega zavisi šta je cilj baš za vas?

Šta je cilj kod telesne mase zavisi od ukupnog rizika, pridruženih bolesti i toga odakle krećete, a nikada se ne postavlja kao jedan broj na vagi koji treba dostići. Načelo koje stručni stavovi dosledno ponavljaju jeste da već umerena promena donosi merljivu korist: smanjenje od 5 do 10% polazne telesne mase na nivou grupe popravlja krvni pritisak, vrednosti masnoća i regulaciju šećera.

Ovaj tekst zato ne nudi tabelu u koju biste uneli visinu i pročitali koliko treba da imate. Takva tabela zvuči korisno, a u praksi radi protiv cilja: postavlja odredište koje je za mnoge ljude nedostižno, pa promena koja je zapravo delovala biva ocenjena kao neuspeh i napuštena. Kod dela ljudi, naročito onih koji su ranije prolazili kroz više pokušaja, ista tabela pokreće i odnos prema hrani koji šteti više nego sama telesna masa.

Praktičnije je pratiti nekoliko stvari odjednom: obim struka, krvni pritisak, laboratorijske nalaze i podnošljivost napora. Kod dela ljudi se ti pokazatelji poprave i pre nego što se vaga pomeri, jer promena ishrane i kretanja deluje na njih neposredno. Koji je cilj razuman baš za vas, i koje mere dolaze u obzir, procenjuje lekar na osnovu celine, a ne kalkulator na internetu.

Šta doprinosi nakupljanju masnog tkiva?

Nakupljanju masnog tkiva doprinose ishrana bogata industrijski pripremljenim proizvodima, malo kretanja, nedovoljan i isprekidan san i dugotrajna napetost, uz nasleđe, godine, pol i pojedina stanja i lekove na koje se ne može uticati. Gojaznost gotovo nikada nema jedan uzrok. Svetska zdravstvena organizacija prekomernu telesnu masu ubraja među glavne činioce koji vode ka bolestima srca i krvnih sudova, zajedno sa nekvalitetnom ishranom, neaktivnošću, duvanom i alkoholom.

Činioci na koje se može uticati

• obrazac ishrane u kom preovlađuju industrijski pripremljeni proizvodi, slatki napici i veliki udeo prerađenog mesa
• malo svakodnevnog kretanja i dugo sedenje
• kratak i isprekidan san, koji menja hormone koji upravljaju osećajem gladi i sitosti
• alkohol, koji donosi energiju bez sitosti i istovremeno podiže trigliceride
• dugotrajna napetost, koja kod dela ljudi menja obrazac jela, a kod dela i raspored masnoće u telu

Činioci na koje se ne može uticati

• nasleđe: sklonost nakupljanju masnoće i mesto na kom se ona taloži velikim delom su nasledno određeni
• godine: sa njima se smanjuje udeo mišića i opada bazalna potrošnja energije, pa se ista ishrana odražava drugačije nego u dvadesetim
• pol: kod žena posle menopauze masnoća se češće premešta ka trbuhu
• pojedina stanja, pre svega smanjena funkcija štitne žlezde i poremećaji hormona
• neki lekovi koji se uzimaju iz drugih razloga, a doprinose porastu telesne mase

Kako se smanjuje rizik povezan sa telesnom masom?

Rizik povezan sa telesnom masom smanjuje se promenom obrasca ishrane, redovnim kretanjem, popravkom sna i, kada je potrebno, lečenjem koje određuje lekar. Ono što stručni stavovi naglašavaju jeste da korist ne čeka veliku promenu: već umereno smanjenje popravlja pritisak, masnoće i šećer, a kretanje samo po sebi smanjuje rizik i onda kada se telesna masa ne menja.

• Danas: izmerite obim struka po opisanom postupku i zapišite vrednost sa datumom. Zamenite jedan slatki napitak vodom.
• Ove nedelje: uvedite pola sata hoda u bar pet dana. Dodajte povrće ili mahunarke uz jedan obrok dnevno, od onoga što već kupujete.
• Ovog meseca: ponovite merenje obima struka na isti način i uporedite ga sa prvim. Zakažite pregled i ponesite obe vrednosti, uz nalaze pritiska i masnoća u krvi.

Šta se realno može očekivati?

Realno se od promene navika može očekivati postepeno smanjenje obima struka i popravka krvnog pritiska, masnoća i šećera kroz nekoliko meseci. Prema evropskom stručnom stavu, smanjenje od 5 do 10% polazne telesne mase na nivou grupe snižava trigliceride za oko petinu, uz povoljne promene ostalih pokazatelja.

Dve stvari vredi reći otvoreno. Prva: promena telesne mase kroz navike je spora i nije pravolinijska, a periodi bez pomaka su uobičajen deo procesa, a ne znak da nešto ne valja. Druga: iako se popravka faktora rizika kroz promenu navika dosledno beleži, dokaz da program promene navika sam po sebi smanjuje broj infarkta i moždanih udara u kontrolisanim ispitivanjima još nije potvrđen, i to je poštenije reći nego prećutati.

Kretanje ima poseban položaj u ovoj priči. Njegov uticaj na samu telesnu masu je skroman, ali je nezamenljivo za održavanje postignutog i smanjuje ukupan rizik za srce nezavisno od kilograma; koliko je nedeljno dovoljno objašnjeno je u tekstu o fizičkoj aktivnosti. Koji obrazac ishrane najbolje podnosi srce opisan je u tekstu o ishrani za srce, a kako se sve to odražava na masnoće u krvi u tekstu o LDL holesterolu.

Kada je potrebna pomoć lekara?

Pomoć lekara je potrebna kada promena navika ne daje pomak, kada postoje pridružene bolesti i kada telesna masa utiče na svakodnevni život. Danas postoji više grupa lekova odobrenih za lečenje gojaznosti, kao i hirurške mogućnosti kod dela pacijenata, a izbor i uslovi su isključivo lekarska odluka; ovaj tekst ih zato ne opisuje pojedinačno.

Razgovor o telesnoj masi sa lekarom uobičajen je deo pregleda i ne traži poseban povod. Ako vam razmišljanje o hrani i telesnoj masi oduzima mnogo prostora, ako često preskačete obroke ili se posle jela javlja nelagoda, to je takođe tema za lekara i postoji podrška za nju.

Mit i činjenica o telesnoj masi i srcu

O telesnoj masi i srcu kruže tvrdnje koje su delom zastarele, a delom nikada nisu ni bile tačne, i obe vrste odvraćaju ljude od promene.

Kada se javiti lekaru?

Lekaru se povodom telesne mase javlja kada uz nju postoje drugi faktori rizika, kada promena navika ne daje pomak i kada se telesna masa menja neočekivano, bez jasnog razloga.

Rečnik termina