Bol u grudima: koliko traje, šta ga izaziva i kada pozvati 194
dr Marko Vuleta, kardiolog | Poslednja revizija: 30. jul 2026.
Šta je bol u grudima, brzi pregled
Bol u grudima je svaka neprijatnost iza grudne kosti ili u zidu grudnog koša, od tupog pritiska i stezanja do probadanja i pečenja. Najveći broj epizoda ima dobroćudan uzrok, ali isti osećaj može da znači i zapušenje koronarne arterije. Odluku određuju trajanje tegobe, prateći znaci i okolnosti u kojima je bol počeo.
Učestalost u opštoj populaciji
Bol u grudima je, odmah posle povreda, drugi najčešći razlog zbog kojeg odrasle osobe dolaze u urgentne centre. U Sjedinjenim Američkim Državama on godišnje daje više od 6,5 miliona dolazaka u urgentni centar, što je oko 4,7 odsto svih poseta, uz još blizu 4 miliona ambulantnih pregleda, prema smernicama AHA i ACC za procenu i dijagnostiku bola u grudima iz 2021. godine. Razlog te učestalosti je jednostavan: tegobu u grudima ljudi sami prepoznaju kao moguće opasnu i retko odlažu javljanje lekaru.
O čemu ćete čitati u nastavku
U nastavku teksta stoji tabela koja povezuje tipične opise tegobe sa brzinom odziva koju ona zahteva, opis kako se različiti oblici bola osećaju, pregled uzroka poređanih od najopasnijeg ka najbezazlenijem, znaci koji povećavaju sumnju na srce i sedam koraka koje možete preduzeti dok čekate procenu. Cilj tog redosleda nije da sami postavite dijagnozu, već da prepoznate koliko brzo treba da reagujete i sa kojim podacima da dođete kod lekara.
Kada je potrebno da pozovem 194 odmah
Hitnu pomoć na broj 194 pozivate odmah kada bol u grudima traje duže od 15 minuta, ne popušta u mirovanju ili dolazi uz hladan znoj, mučninu, gušenje, nesvesticu i širenje u ruku, vrat i vilicu. Tabela ispod poredi tipične opise tegobe sa brzinom odziva koju svaki od njih zahteva. Redovi su poređani od najhitnijih ka planskim, pa se čita od vrha nadole i reaguje po prvom redu koji odgovara vašoj situaciji.
Procena hitnosti prema opisu tegobe
🚨Hitno · 194
Pritisak, stezanje ili težina iza grudne kosti koji traju duže od 15 minuta, ne popuštaju u mirovanju i dolaze uz hladan znoj, mučninu, gušenje ili širenje u levu ruku, vrat i vilicu
Pozovite Hitnu pomoć 194 odmah, ne čekajte da tegoba prođe sama
🚨Hitno · 194
Iznenadan, veoma jak bol koji počinje u sekundi, opisuje se kao cepanje ili kidanje i seli se u leđa između lopatica, najčešće kod osobe sa dugogodišnjim povišenim pritiskom
Pozovite Hitnu pomoć 194 odmah, postoji sumnja na disekciju aorte
🚨Hitno · 194
Bol u grudima uz gubitak svesti, predosećaj nesvestice, izrazito ubrzan ili nepravilan puls, bledilo i hladnu, vlažnu kožu
Pozovite Hitnu pomoć 194 odmah
🚨Hitno · 194
Iznenadan bol u grudima uz naglo gušenje i ubrzano disanje, posebno posle dužeg mirovanja, dugog puta, gipsa ili nedavne operacije, ili uz otok jedne potkolenice
Pozovite Hitnu pomoć 194 odmah, postoji sumnja na plućnu emboliju
⚠Hitno · isti dan
Poznat bol pri naporu koji se poslednjih dana javlja pri sve manjem naporu, traje duže nego ranije ili se prvi put pojavio u mirovanju
Hitan pregled u toku istog dana, ne odlažite do sledeće nedelje
⚠Hitno · isti dan
Oštar bol koji se pojačava pri dubokom udisaju i kašlju, popušta kada se nagnete napred, uz povišenu telesnu temperaturu ili nedavnu virusnu infekciju
Hitan pregled u toku istog dana, postoji sumnja na perikarditis ili plućni uzrok
⏱U toku 24–48 h
Pritisak u grudima koji se javlja pri naporu uvek na približno istom stepenu opterećenja, traje 1 do 5 minuta i redovno prolazi u mirovanju, bez promene mesecima
Obratite se kardiologu u toku 24 do 48 sati
✓Planski · 1–2 nedelje
Pečenje iza grudne kosti koje se penje prema grlu, javlja se posle obroka ili u ležećem položaju i prati ga kiseo ukus u ustima
Zakažite pregled lekara opšte prakse u toku 1 do 2 nedelje
✓Planski · 1–2 nedelje
Lokalizovan bol koji možete prstom da pokažete, pojačava se na pritisak, pri okretanju trupa ili posle fizičkog rada, a ne menja se sa naporom pri hodu
Planski pregled u toku 1 do 2 nedelje
Kada procenite da je situacija hitna, ne vozite sami do bolnice i ne tražite da vas neko odveze umesto ekipe Hitne pomoći. Pri infarktu može doći do iznenadnog poremećaja ritma i gubitka svesti za volanom, a ekipa u vozilu može da snimi EKG, najavi vaš dolazak bolnici i započne lečenje već na putu.
5,1 odsto odraslih koji se jave urgentnom centru zbog bola u grudima ima akutni koronarni sindrom, a više od polovine svih pregledanih na kraju dobije objašnjenje koje nije srčano. Taj podatak smiruje, ali ne menja postupak, jer se manjina koja jeste ugrožena ne može izdvojiti bez pregleda i EKG-a. Izvor: Smernice AHA i ACC za procenu i dijagnostiku bola u grudima, 2021.
Kako se bol u grudima oseća
Bol u grudima oseća se na četiri načina koja lekaru govore različite stvari: kao tup pritisak iza grudne kosti, kao oštro probadanje vezano za disanje, kao pečenje koje se penje prema grlu i kao lokalizovana osetljivost zida grudnog koša. Opis koji date pri prvom kontaktu menja redosled kojim se traži uzrok, pa je vredno da unapred znate koje razlike lekar sluša.
Pritisak, stezanje i težina iza grudne kosti
Srčani bol najčešće se opisuje kao tup, dubok pritisak iza grudne kosti, kao težina ili obruč, a ne kao ubod. Osoba ga retko pokazuje jednim prstom i češće celim dlanom prelazi preko sredine grudi. Ne menja se sa položajem tela ni sa pritiskom prsta na grudni koš, a može da se širi u levu ruku, ređe i u desnu, zatim u rame, vrat, vilicu, leđa i gornji deo stomaka.
Probadanje koje se menja sa disanjem i položajem
Oštar bol koji se izrazito pojačava pri dubokom udisaju, kašlju i ležanju na leđima, a popušta kada se osoba nagne napred, tipičan je opis zapaljenja srčane maramice. Evropske smernice za bolesti perikarda iz 2015. godine navode upravo tu kombinaciju kao jedan od glavnih kliničkih kriterijuma. Sličan bol vezan za disanje daju i plućni uzroci, pa se zajedno sa njim uvek proverava i telesna temperatura, kašalj i zaduha.
Koliko dugo traje i kako se ponaša u mirovanju
Trajanje epizode jedan je od najkorisnijih podataka koje pacijent može sam da izmeri. Probadanje koje traje sekundu ili dve i prolazi samo od sebe retko potiče od koronarne bolesti. Pritisak koji se javlja pri naporu, traje 1 do 5 minuta i pouzdano prolazi u mirovanju uklapa se u sliku stabilne angine. Bol koji traje duže od 15 minuta i ne popušta u mirovanju spada u hitna stanja i ne posmatra se kod kuće.
Kako izgleda kod žena, starijih osoba i osoba sa dijabetesom
Kod jednog dela pacijenata bol uopšte nije glavna tegoba. Žene, osobe starije od 75 godina i osobe sa dugogodišnjim dijabetesom češće opisuju izražen umor bez razloga, kratak dah pri uobičajenom naporu, mučninu, znojenje ili nelagodu u vilici, vratu i između lopatica, bez jasnog bola u grudima. Kod dijabetesa razlog je oštećenje nervnih vlakana koja prenose bol, pa ishemija može proteći gotovo nemo.
Šta sve može da uzrokuje bol u grudima
Bol u grudima može da uzrokuje pet velikih grupa stanja, a poređane su ispod od najopasnije ka najbezazlenijoj, ne po učestalosti. Prve tri grupe ugrožavaju život u satima i zbog njih postoji tabela hitnosti na početku teksta. Poslednje dve javljaju se znatno češće i objašnjavaju većinu tegoba, ali se na njih pomišlja tek kada opasni uzroci budu isključeni.
Akutni koronarni sindrom
Najopasniji čest uzrok, koji nastaje kada se na aterosklerotskoj ploči u koronarnoj arteriji stvori ugrušak i naglo smanji ili potpuno prekine protok krvi. Tegoba je jak pritisak iza grudne kosti duži od 15 do 20 minuta, koji ne prolazi u mirovanju i često ide uz hladan znoj, mučninu, gušenje i strah. Način lečenja i vremenske rokove propisuju smernice Evropskog kardiološkog društva za akutne koronarne sindrome iz 2023. godine.
Disekcija aorte
Redak, ali najdramatičniji uzrok, kod kojeg puca unutrašnji sloj zida aorte i krv ulazi između slojeva suda. Bol počinje naglo, u jednoj sekundi, odmah je najjači i opisuje se kao cepanje ili kidanje koje se seli iz grudi u leđa između lopatica. Najčešće se javlja kod osoba sa dugogodišnjim nekontrolisanim pritiskom i kod bolesti vezivnog tkiva. Evropske smernice za periferne arterijske i aortne bolesti iz 2024. godine ovo stanje svrstavaju među najhitnija u kardiologiji.
Plućna embolija
Zapušenje plućne arterije ugruškom koji najčešće doputuje iz dubokih vena nogu. Tegoba je iznenadan bol pri udisaju uz naglo gušenje, ubrzano disanje i ubrzan puls, ponekad uz kašalj sa tragovima krvi. Sumnja raste posle dužeg mirovanja, dugog putovanja, operacije, gipsa ili kod otoka jedne potkolenice, na šta upozoravaju i evropske smernice za akutnu plućnu emboliju iz 2019. godine.
Angina pektoris pri naporu
Hronični oblik nedovoljnog dotoka krvi kroz suženu, ali ne i zatvorenu koronarnu arteriju. Prepoznaje se po tome što se pritisak javlja pri približno istom naporu, penjanju uz iste stepenice, brzom hodu ili nošenju tereta, traje kratko i pouzdano prolazi u mirovanju. Pristup ovoj grupi pacijenata opisuju smernice Evropskog kardiološkog društva za hronične koronarne sindrome iz 2024. godine. Kako se ovaj oblik bola prepoznaje u svakodnevnom životu i po čemu se razlikuje od akutnog infarkta, detaljnije opisuje poseban tekst o angini pektoris.
Nekardiološki uzroci: refluks, zid grudnog koša i anksioznost
Ova grupa objašnjava većinu tegoba u opštoj populaciji. Refluks želudačne kiseline daje pečenje koje se penje prema grlu posle obroka i u ležećem položaju. Bol iz zida grudnog koša, u koji spada i zapaljenje rebarnih hrskavica, dobro je lokalizovan i budi se na pritisak prstom, a po pregledima u porodičnoj medicini javlja se kod oko 6 do 13 odsto pacijenata sa bolom u grudima. Anksioznost i napad panike daju stezanje uz ubrzan puls, drhtanje i osećaj nedostatka vazduha.
120 minuta je najduže vreme koje po evropskim smernicama sme da protekne od postavljanja dijagnoze infarkta sa elevacijom ST segmenta do otvaranja zapušene arterije kateterom. Svako odlaganje znači veći deo srčanog mišića koji se trajno gubi, a najveći deo tog izgubljenog vremena nastaje kod kuće, u čekanju da bol prođe sam. Izvor: Smernice Evropskog kardiološkog društva za akutne koronarne sindrome, 2023.
Kada posumnjati da je problem u srcu
Da je problem u srcu posumnjaćete kada se poklope tri stvari: karakter bola, prateći znaci i okolnosti u kojima se javlja. Karakter koji pomera procenu prema srcu jeste dubok pritisak ili stezanje iza grudne kosti, a ne oštro probadanje. Takav bol ne menja se kada promenite položaj tela, ne budi se na pritisak prstom i ne zavisi od faze disanja. Širenje u levu ruku, rame, vrat, vilicu ili između lopatica dodatno povećava sumnju.
Prateći znaci vrede koliko i sam bol. Obilan hladan znoj koji izbija bez fizičkog napora, mučnina, povraćanje, gušenje, vrtoglavica, izrazita slabost i osećaj da se nešto ozbiljno dešava spadaju u znake koji podižu prioritet slučaja. Bledilo, modrikaste usne i vrhovi prstiju, veoma brz ili potpuno nepravilan puls i pad krvnog pritiska pokazuju da srce u tom trenutku ne obavlja svoj posao dovoljno dobro.
Treći deo procene su okolnosti i lični rizik. Bol koji se javlja pri naporu i prolazi u mirovanju uvek se posmatra kao srčani dok se ne dokaže suprotno. Verovatnoću dodatno povećavaju muški pol posle 50. godine i ženski posle 60, pušenje, dijabetes, dugogodišnji povišen pritisak, povišen LDL holesterol, ranije preležan infarkt, kao i infarkt u porodici pre 55. godine kod oca ili pre 65. godine kod majke.
Šta možete uraditi
Dok bol u grudima traje, možete uraditi sedam konkretnih stvari koje smanjuju opterećenje srca i ubrzavaju kasniju procenu. Koraci su poređani onim redom kojim ih treba izvoditi, od prekidanja aktivnosti do poziva Hitnoj pomoći i pripreme za dolazak ekipe. Nijedan od njih ne zamenjuje pregled, ali svaki skraćuje vreme do prave odluke.
1
Prekinite ono što radite i sedite ili se oslonite na nešto stabilno, sa blago podignutim gornjim delom tela. Bol pri naporu nikada ne treba pokušavati da se „prohoda“ ili istrpi do kraja aktivnosti, jer se time samo povećava potreba srčanog mišića za kiseonikom.
2
Pogledajte na sat i zapamtite tačno vreme kada je bol počeo. To je najvredniji podatak koji ćete preneti lekaru, jer od trajanja i od vremena početka zavisi i redosled kojim se pacijenti obrađuju i izbor lečenja u prvim satima.
3
Otpustite sve što steže, kragnu, kaiš, grudnjak i kravatu, i obezbedite priliv svežeg vazduha. Dišite mirno i ravnomerno, udah kroz nos i produžen izdah kroz usta. Ubrzano, plitko disanje pojačava osećaj stezanja i otežava procenu koliko je tegoba zaista jaka.
4
Opišite sami sebi karakter bola i proverite prateće znake: da li je to tup pritisak ili oštro probadanje, koliko je jak na skali od 1 do 10, da li se širi u ruku, vrat ili vilicu i da li ga prate znojenje, mučnina, gušenje ili vrtoglavica.
5
Ako vam je kardiolog ranije propisao nitrat pod jezik zbog poznate angine, taj lek se koristi isključivo na način koji vam je on objasnio. Lek koji nije propisan vama ne uzima se ni u kom slučaju, jer kod nekih uzroka bola u grudima može da pogorša stanje.
6
Pozovite Hitnu pomoć 194 ako bol traje duže od 15 minuta, ako se pojačava ili ako uz njega postoji znojenje, mučnina, gušenje, nesvestica ili širenje u ruku, vrat i vilicu. Dispečeru recite koliko dugo bol traje, gde ga osećate, koje lekove uzimate i da li ste ranije imali srčani problem.
7
Dok čekate ekipu, otključajte ulazna vrata, ostanite u polusedećem položaju i pripremite spisak lekova i raniju dokumentaciju. Neka neko ostane pored vas. Ako osoba sa bolom u grudima izgubi svest i prestane normalno da diše, prisutni odmah započinju kompresije grudnog koša i ne prekidaju ih do dolaska ekipe.
Kada se javiti kardiologu.
Kardiologu se javljate kada je akutna epizoda prošla, a pitanje uzroka ostalo otvoreno. Pregled u toku 24 do 48 sati potreban je kada se pritisak ponavlja pri naporu, kada se javlja pri sve manjem opterećenju ili kada se prvi put pojavio u mirovanju. Planski pregled dovoljan je kod tegobe koja se godinama ne menja, jasno zavisi od položaja tela ili obroka i ne prati je nijedan znak iz tabele hitnosti. Na pregled ponesite ranije nalaze, spisak lekova koje pijete i beleške o tome kada se bol javljao, koliko je trajao i šta ga je izazvalo.
Najčešće zablude o bolu u grudima
Zablude o bolu u grudima najviše štete tako što odlažu poziv Hitnoj pomoći za onih nekoliko desetina minuta koje kasnije odlučuju o veličini oštećenja srčanog mišića. U tabeli ispod stoji šest tvrdnji koje se najčešće čuju u ordinaciji, a pored svake objašnjenje šta o toj tvrdnji zaista govore klinička praksa i smernice.
✕Mit
Ako je bol oštar i traje samo nekoliko sekundi, sigurno nije srce.
vs
✓Činjenica
Kratko probadanje koje traje sekundu ili dve zaista retko potiče od koronarne bolesti. Problem je što deo pacijenata isto tako opisuje i početak ozbiljne tegobe koja se posle pojača. Odluku ne donosi samo oštrina bola, već i to da li se ponavlja pri naporu i da li ga prate znojenje, gušenje ili nesvestica.
✕Mit
Mlada osoba bez faktora rizika ne može da dobije infarkt.
vs
✓Činjenica
Infarkt kod osoba mlađih od 40 godina jeste redak, ali postoji. Spazam koronarne arterije, urođene anomalije polazišta arterija, disekcija koronarne arterije i zapaljenje srčanog mišića javljaju se i kod ljudi koji izgledaju potpuno zdravo, uključujući rekreativne sportiste.
✕Mit
Uredan EKG znači da srce sigurno nije uzrok.
vs
✓Činjenica
EKG snimljen dok bol ne traje može biti potpuno uredan i kod osobe sa značajnim suženjem koronarne arterije. Zato se nalaz nikada ne tumači sam, već zajedno sa opisom tegobe, faktorima rizika, laboratorijskim markerima oštećenja srčanog mišića i, po potrebi, testom opterećenja ili snimanjem arterija.
✕Mit
Žene osećaju infarkt isto kao muškarci.
vs
✓Činjenica
Klasičan opis, jak pritisak iza grudne kosti sa širenjem u levu ruku, najčešći je kod muškaraca srednjih godina. Kod žena, starijih osoba i osoba sa dijabetesom češće se javljaju izražen umor, mučnina, kratak dah ili nelagoda u vilici i leđima, bez upadljivog bola u grudima, pa se pomoć traži kasnije.
✕Mit
Kada bol prođe, opasnost je prošla.
vs
✓Činjenica
Epizode koje spontano prolaze mogu biti upozorenje da se u koronarnoj arteriji dešava nešto nestabilno. Novi obrazac bola pri naporu, bol koji se javlja pri sve manjem opterećenju ili prvi bol u mirovanju zahtevaju pregled u toku istog dana, čak i kada je pacijent u trenutku dolaska bez tegoba.
✕Mit
Bol u grudima koji se javlja u stresu uvek je psihičkog porekla.
vs
✓Činjenica
Stres je čest okidač napada panike, ali isto tako povećava potrošnju kiseonika u srčanom mišiću i može da izazove pravu ishemiju. Napad panike i akutni koronarni sindrom dele znojenje, ubrzan rad srca i strah, pa se prva takva epizoda uvek proverava pre nego što se tegoba pripiše anksioznosti.
Pitanja koja možete postaviti svom kardiologu
Pitanja koja unapred zapišete čine pregled kod kardiologa konkretnijim i skraćuju put do odluke. Šest pitanja ispod pokrivaju procenu uzroka, lični rizik, sledeći dijagnostički korak, dozvoljenu fizičku aktivnost i znake zbog kojih treba reagovati pre zakazane kontrole. Prepišite ih u beležnicu ili telefon i ostavite mesta za odgovore.
1
Šta u mom opisu tegobe najviše govori za srčani uzrok, a šta protiv njega?
2
Koji su moji lični faktori rizika i koliko oni menjaju verovatnoću koronarne bolesti?
3
Koji pregled je sledeći korak u mom slučaju i šta se od njega očekuje?
4
Do kog nivoa fizičke aktivnosti smem da idem dok ne završim dijagnostiku?
5
Po kojim znacima ću prepoznati da moram da pozovem 194 pre zakazane kontrole?
6
Kada treba da ponovim kontrolu i koje analize da uradim pre tog pregleda?
m. Često postavljana pitanja
Najčešća pitanja pacijenata.
Pritisak ili stezanje koji traju duže od 15 minuta i ne popuštaju u mirovanju granica su posle koje se poziva Hitna pomoć na 194, bez daljeg čekanja. Bol koji se javlja pri naporu i prolazi za 1 do 5 minuta odmora tipičniji je za stabilnu anginu i traži pregled kardiologa u toku 24 do 48 sati. Kratko probadanje od nekoliko sekundi obično nije hitno, ali ako se ponavlja svakodnevno, zaslužuje planski pregled.
Refluks se najčešće javlja kao pečenje koje se penje iza grudne kosti prema grlu, dolazi posle obroka ili u ležećem položaju i prati ga kiseo ukus u ustima. Srčani bol je češće tup pritisak koji nema veze sa obrokom, javlja se pri naporu i prolazi u mirovanju. Preklapanje je ipak veliko i deo pacijenata sa koronarnom bolešću godinama tegobu tumači kao želudačnu, pa razlikovanje na kraju ostaje na lekaru i nalazima.
Bol koji se pouzdano izaziva pritiskom na tačno određenu tačku na grudnom košu, pojačava se pri okretanju trupa i menja se sa položajem tela najčešće potiče iz zida grudnog koša, hrskavica i mišića. Takav nalaz smanjuje verovatnoću srčanog uzroka, ali ga ne isključuje potpuno, jer osoba sa koronarnom bolešću može istovremeno imati i osetljiv zid grudnog koša posle fizičkog rada.
Nervna vlakna koja prenose osećaj iz srca ulaze u kičmenu moždinu na istim nivoima kao vlakna iz leve ruke, ramena, vrata i vilice. Mozak ne razlikuje uvek tačno odakle signal dolazi, pa se srčani bol projektuje u te predele. Ta pojava zove se preneseni bol i zbog nje širenje tegobe u ruku ili vilicu povećava sumnju na srčani uzrok, posebno kada se javlja zajedno sa znojenjem ili mučninom.
Ne. Pri infarktu može doći do iznenadnog poremećaja ritma i gubitka svesti, što za volanom ugrožava i vozača i druge učesnike u saobraćaju. Ekipa Hitne pomoći u vozilu može da snimi EKG, prenese nalaz bolnici i započne lečenje pre dolaska, čime se skraćuje vreme do otvaranja arterije. Zato se pri sumnji na srčani uzrok zove 194, a ne traži prevoz do najbliže ustanove.
Rečnik termina
Termini ispod pojavljuju se u otpusnim listama, uputima i nalazima koje ćete dobiti tokom dijagnostike bola u grudima. Objašnjeni su svakodnevnim jezikom, po redosledu kojim se najčešće javljaju u kliničkom toku, od naziva stanja do pregleda i markera kojima se ta stanja potvrđuju ili isključuju.
Akutni koronarni sindrom
Zajednički naziv za stanja koja nastaju naglim smanjenjem protoka kroz koronarnu arteriju, od nestabilne angine do infarkta srčanog mišića.
Angina pektoris
Osećaj pritiska ili stezanja u grudima koji nastaje kada sužena koronarna arterija ne može da isporuči dovoljno krvi pri povećanom naporu.
Ishemija
Nedostatak kiseonika u tkivu zbog smanjenog dotoka krvi. U srcu se javlja kao bol pri naporu, a kada potraje, dolazi do trajnog oštećenja mišića.
EKG (elektrokardiogram)
Zapis električne aktivnosti srca preko elektroda na koži, prvi pregled kod svakog akutnog bola u grudima jer se radi za nekoliko minuta.
Troponin
Belančevina koju oštećene ćelije srčanog mišića otpuštaju u krv. Najpouzdaniji laboratorijski pokazatelj da je došlo do oštećenja miokarda.
Perikarditis
Zapaljenje opne koja obavija srce. Daje oštar bol koji se pojačava pri udisaju i ležanju, a popušta kada se osoba nagne napred.
Disekcija aorte
Prskanje unutrašnjeg sloja zida aorte kroz koje krv ulazi u zid suda. Retko, ali životno ugrožavajuće stanje sa naglim bolom koji se seli u leđa.
Plućna embolija
Zapušenje plućne arterije ugruškom koji je najčešće doputovao iz dubokih vena nogu. Daje iznenadno gušenje i bol pri udisaju.
Akutni koronarni sindrom
Zajednički naziv za stanja koja nastaju naglim smanjenjem protoka kroz koronarnu arteriju, od nestabilne angine do infarkta srčanog mišića.
Angina pektoris
Osećaj pritiska ili stezanja u grudima koji nastaje kada sužena koronarna arterija ne može da isporuči dovoljno krvi pri povećanom naporu.
Ishemija
Nedostatak kiseonika u tkivu zbog smanjenog dotoka krvi. U srcu se javlja kao bol pri naporu, a kada potraje, dolazi do trajnog oštećenja mišića.
EKG (elektrokardiogram)
Zapis električne aktivnosti srca preko elektroda na koži, prvi pregled kod svakog akutnog bola u grudima jer se radi za nekoliko minuta.
Troponin
Belančevina koju oštećene ćelije srčanog mišića otpuštaju u krv. Najpouzdaniji laboratorijski pokazatelj da je došlo do oštećenja miokarda.
Perikarditis
Zapaljenje opne koja obavija srce. Daje oštar bol koji se pojačava pri udisaju i ležanju, a popušta kada se osoba nagne napred.
Disekcija aorte
Prskanje unutrašnjeg sloja zida aorte kroz koje krv ulazi u zid suda. Retko, ali životno ugrožavajuće stanje sa naglim bolom koji se seli u leđa.
Plućna embolija
Zapušenje plućne arterije ugruškom koji je najčešće doputovao iz dubokih vena nogu. Daje iznenadno gušenje i bol pri udisaju.
Gulati M, Levy PD, Mukherjee D, et al. 2021 AHA/ACC/ASE/CHEST/SAEM/SCCT/SCMR Guideline for the Evaluation and Diagnosis of Chest Pain. Circulation. 2021;144(22):e368–e454. doi:10.1161/CIR.0000000000001029doi.org/10.1161/CIR.0000000000001029 [pristupljeno maj 2026].
Byrne RA, Rossello X, Coughlan JJ, et al. 2023 ESC Guidelines for the management of acute coronary syndromes. Eur Heart J. 2023;44(38):3720–3826. doi:10.1093/eurheartj/ehad191doi.org/10.1093/eurheartj/ehad191 [pristupljeno maj 2026].
Vrints C, Andreotti F, Koskinas KC, et al. 2024 ESC Guidelines for the management of chronic coronary syndromes. Eur Heart J. 2024;45(36):3415–3537. doi:10.1093/eurheartj/ehae177doi.org/10.1093/eurheartj/ehae177 [pristupljeno maj 2026].
Mazzolai L, Teixido-Tura G, Lanzi S, et al. 2024 ESC Guidelines for the management of peripheral arterial and aortic diseases. Eur Heart J. 2024;45(36):3538–3700. doi:10.1093/eurheartj/ehae179doi.org/10.1093/eurheartj/ehae179 [pristupljeno maj 2026].
Konstantinides SV, Meyer G, Becattini C, et al. 2019 ESC Guidelines for the diagnosis and management of acute pulmonary embolism developed in collaboration with the European Respiratory Society (ERS). Eur Heart J. 2020;41(4):543–603. doi:10.1093/eurheartj/ehz405doi.org/10.1093/eurheartj/ehz405 [pristupljeno maj 2026].
Adler Y, Charron P, Imazio M, et al. 2015 ESC Guidelines for the diagnosis and management of pericardial diseases. Eur Heart J. 2015;36(42):2921–2964. doi:10.1093/eurheartj/ehv318doi.org/10.1093/eurheartj/ehv318 [pristupljeno maj 2026].
Mott T, Jones G, Roman K. Costochondritis: Rapid Evidence Review. Am Fam Physician. 2021;104(1):73–78. PMID: 34264599pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/34264599 [pristupljeno maj 2026].
Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet niti zamenjuje pregled kod lekara. Za tumačenje nalaza, postavljanje dijagnoze ili donošenje terapijskih odluka obratite se svom kardiologu. Ako imate akutne simptome (bol u grudima, gušenje, gubitak svesti), pozovite hitnu pomoć na broj 194.
