Test fizičkog opterećenja (stres test srca): šta pokazuje, kako izgleda i kada se radi ergometrija

Šta je test fizičkog opterećenja (ergometrija)?

Mnogi pacijenti dođu zabrinuti jer tegobe osećaju samo pri naporu. Baš za takve situacije služi test fizičkog opterećenja, poznat i kao ergometrija ili stres test srca. Reč je o dijagnostičkom pregledu tokom kojeg se prati rad srca dok napor postepeno raste, pod kontrolisanim uslovima.

Tokom testa snima se elektrokardiogram (EKG), mere krvni pritisak i puls dok hodate na pokretnoj traci ili vozite bicikl-ergometar. Opterećenje raste u fazama, a u realnom vremenu se prati kako srce odgovara na sve veći zahtev za kiseonikom.

Princip otkrivanja ishemije na naporu

Kod većine ljudi srce u miru radi normalno, čak i kada postoje suženja koronarnih arterija (krvnih sudova koji hrane srčani mišić). Kada zahtev za kiseonikom poraste, suženi sudovi ne mogu da isporuče dovoljno krvi. Tada se na EKG-u jave promene koje se zovu ishemija, a to je nedovoljan dotok krvi u srčani mišić.

Osim EKG promena, na testu se mogu uočiti poremećaji ritma (aritmije), pad krvnog pritiska ili simptomi poput bola u grudima. Sve su to znaci koje u miru nikada ne biste primetili, a ergometrija ih izvuče na videlo.

Šta pokazuje test fizičkog opterećenja?

Stres test odjednom daje podatke o više važnih parametara. Posmatrajte ga kao sveobuhvatan pregled ponašanja srca pod opterećenjem, u kome svaki podatak doprinosi celini.

EKG promene i ishemijski parametri

Najvažniji parametar koji se prati je takozvana ST-depresija ili ST-elevacija na EKG-u. Jednostavno rečeno, to su promene u obliku EKG krive koje pokazuju da deo srčanog mišića ne dobija dovoljno krvi. Horizontalna ili silazna ST-depresija od najmanje 1 mm (milimetar na EKG papiru) u tri uzastopna srčana ciklusa smatra se značajnim nalazom.

Funkcionalni kapacitet se izražava u metaboličkim ekvivalentima (METs). Jedan MET odgovara potrošnji kiseonika u potpunom miru. Što više METs-a postignete na testu, to je srce u boljoj kondiciji. Vrednosti iznad 10 METs govore o dobrom funkcionalnom kapacitetu i povoljnijoj prognozi.

Aritmije izazvane naporom

Neki pacijenti imaju potpuno normalan EKG u miru, a pri naporu se jave poremećaji ritma. Test može da otkrije ekstrasistole (prevremene srčane kontrakcije), paroksizmalnu tahikardiju (iznenadne epizode ubrzanog rada srca) ili atrijalnu fibrilaciju (nepravilan rad pretkomora), stanja koja na standardnom EKG snimku ostaju nevidljiva.

Procena prognoze kod pacijenata sa već potvrđenom ishemijskom bolešću srca jedna je od najvažnijih, a često zaboravljenih uloga ovog testa. Ergometrija pokazuje koliko je bolest uznapredovala i koliko lečenju treba pristupiti agresivno.

Zašto je predtestna verovatnoća ključna?

Pre nego što se ergometrija uopšte preporuči, procenjuje se kolika je verovatnoća da pacijent zaista ima koronarnu bolest. To se radi na osnovu uzrasta, pola, simptoma i faktora rizika (nasledna sklonost, hipertenzija, dijabetes, pušenje, povišen holesterol). Taj pristup se zove predtestna verovatnoća koronarne bolesti.

Kako tumačenje rezultata zavisi od polazne verovatnoće

Isti pozitivan nalaz znači različite stvari kod različitih pacijenata. Pozitivan stres test kod 70-godišnjaka sa tipičnom anginom (bolom u grudima pri naporu) i dijabetesom sa velikom verovatnoćom potvrđuje bolest. Isti takav nalaz kod zdrave 35-godišnjakinje bez simptoma najčešće je lažno pozitivan i može dovesti do nepotrebnih invazivnih procedura.

Taj princip potiče iz Bajesove statistike, a suština je jednostavna: što je veća polazna verovatnoća bolesti, to je pozitivan test pouzdaniji. Isto tako, kod osoba sa niskom verovatnoćom, negativan test je vrlo pouzdana potvrda da bolesti nema.

Kada ergometrija nije prvi izbor

Prema smernicama za hronične koronarne sindrome iz 2024. (Vrints i saradnici, European Heart Journal), kod osoba sa veoma niskom predtestnom verovatnoćom (5% ili manje) dalji testovi se ne preporučuju. Kod niske do umerene verovatnoće (5% do 50%), CT koronarografija (kompjuterizovana tomografija koronarnih arterija) danas je test prvog izbora, jer direktno prikazuje anatomiju krvnih sudova.

Klasična ergometrija u tom kontekstu dolazi u obzir za prilagođavanje verovatnoće, procenu funkcionalnog kapaciteta i kod pacijenata kojima CT koronarografija nije dostupna ili je kontraindikovana. To joj ne umanjuje vrednost. Naprotiv, u pravim rukama i za pravog pacijenta, ergometrija ostaje nezamenljiv alat.

Kada i koji tip stres testa kardiolog preporučuje?

Indikacije za test fizičkog opterećenja danas su drugačije nego u starijim udžbenicima. Test se radi selektivno, kod jasno određenih kliničkih situacija, a ne kao preventivno testiranje za svakoga sa nespecifičnim tegobama.

Dijagnostičke i prognostičke indikacije

Ergometrija se najčešće preporučuje za procenu bola u grudima kod osoba sa umerenom predtestnom verovatnoćom koronarne bolesti (od 15% do 50%). Kod već poznatih koronarnih pacijenata služi za procenu funkcionalnog kapaciteta, što pomaže da se odredi stepen ograničenja i potreba za promenom terapije.

Posle infarkta miokarda ili revaskularizacije (ugradnje stenta ili bajpasa), ergometrija služi za procenu rizika. Drugim rečima, pokazuje koliko se srce oporavilo i ima li rezidualne ishemije (preostale nedovoljne prokrvljenosti). Koristi se i za procenu aritmija izazvanih naporom, odgovora krvnog pritiska kod granične hipertenzije i za procenu pred veće nekardijalne operacije.

Ergometrija kod sportista i rekreativaca preko 40

Sve više rekreativaca starijih od 40 godina odlučuje se za maratone, triatlone ili intenzivan trening u teretani. Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od kardiovaskularnih događaja, ali kod osobe sa neprepoznatom koronarnom bolešću intenzivan napor može da bude okidač za infarkt.

Prema smernicama za sport i kardiovaskularne bolesti (Pelliccia i saradnici, European Heart Journal 2021), ergometrija (često uz kardiopulmonalni test, poznat kao CPET) preporučuje se pre početka intenzivnog treninga kod muškaraca starijih od 40 i žena starijih od 50 godina sa najmanje jednim faktorom rizika. Tu spadaju nasledna sklonost ka ranoj koronarnoj bolesti, hipertenzija, dijabetes, povišen holesterol ili pušenje.

Test određuje individualnu najveću ciljnu srčanu frekvencu za bezbedan trening i otkriva eventualne aritmije izazvane naporom. Tako dobijate dozvolu za trening, ali sa jasnim granicama koje su bezbedne za vaše srce.

Klasična ergometrija, stres eho i nuklearni test

Klasična ergometrija (exercise EKG) nije jedini stres test koji vam se može preporučiti. Izbor zavisi od kliničkog pitanja, od toga koliko ste sposobni da vežbate i od izgleda vašeg baznog EKG-a. Detaljan pregled tipova testova dostupan je na portalu Cleveland Clinic, kao i na stranici British Heart Foundation.

Stres ehokardiografija dodaje ultrazvučni snimak srca pre i odmah posle napora. Vidi se kako se zidovi leve komore skupljaju i da li napor otkriva nova slabljenja u pokretljivosti zida, što je direktan znak ishemije. Dobutaminski stres eho koristi se kada pacijent ne može fizički da vežba: umesto pokretne trake, lek dobutamin ubrzava rad srca dok se prati ultrazvučni prikaz.

Nuklearni stres test (SPECT ili PET) koristi radioaktivni marker koji se ubrizgava u venu i prikazuje prokrvljenost srčanog mišića. Posebno je koristan za merenje obima ishemije i procenu vijabilnosti (sposobnosti oporavka) oštećenog tkiva. Kardiopulmonalni test (CPET) dodaje analizu razmene gasova tokom vežbanja i koristi se kod nejasnog otežanog disanja, srčane slabosti i kod sportista.

Pet glavnih stres testova srca: kada se koji koristi

Ergometrija ili CT koronarografija?

To je jedno od najčešćih pitanja pacijenata. CT koronarografija (CCTA) direktno prikazuje anatomiju koronarnih arterija, a ergometrija pokazuje funkcionalnu posledicu suženja. Jednostavno rečeno, CT vidi da li suženje postoji, a ergometrija otkriva da li to suženje zaista smeta srcu.

Prema smernicama iz 2024, CT koronarografija je prvi izbor za većinu pacijenata sa novim simptomima i niskom do umerenom verovatnoćom bolesti. Ergometrija ostaje prvi izbor kada je glavno pitanje funkcionalni kapacitet, kod procene aritmija izazvanih naporom ili pri praćenju već poznatih koronarnih pacijenata.

Kontraindikacije i priprema za ergometriju

Bezbednost je apsolutni prioritet kod testa fizičkog opterećenja. Pre nego što vas uputi na traku, lekar mora da bude siguran da nema stanja koje bi test učinilo rizičnim. Ako je sve u redu, dobra priprema sa vaše strane obezbeđuje pouzdane rezultate.

Apsolutne kontraindikacije za stres test

Postoje stanja u kojima rizik od testa nadmašuje korist. Takvi pacijenti se nikada ne šalju na test fizičkog opterećenja. U apsolutne kontraindikacije spadaju: akutni infarkt miokarda (prva 2 dana), nestabilna angina pektoris koja nije stabilizovana lekovima, nekontrolisana simptomatska aritmija, teška simptomatska aortna stenoza (suženje aortnog zaliska), akutna disekcija aorte (cepanje zida aorte), akutni miokarditis, perikarditis ili endokarditis (zapaljenja srca i srčanih ovojnica), akutna plućna embolija (PE) i dekompenzovana srčana slabost.

Relativne kontraindikacije za ergometriju

Kod relativnih kontraindikacija test se može raditi, ali uz dodatni oprez i procenu kardiologa za svakog pacijenta. Tu spadaju: nekontrolisana hipertenzija (sistolni pritisak iznad 200 mmHg ili dijastolni iznad 110 mmHg), umerena stenoza (suženje) srčanih zalisaka, hipertrofijska kardiomiopatija sa značajnim gradijentom (zadebljanje srčanog mišića koje otežava protok krvi) i ozbiljan poremećaj elektrolita (minerala u krvi, naročito kalijuma i magnezijuma).

Priprema 24 časa pre testa

Pravilna priprema utiče i na kvalitet i na bezbednost testa. Evo konkretnih saveta. Ne pijte kafu, jak čaj ni energetska pića najmanje 12 časova pre testa, jer kofein menja odgovor srca na napor. Izbegavajte alkohol i pušenje 3 sata pre testa. Poslednji obrok neka bude lagan (voće, tost, jogurt), 2 do 3 sata pre zakazanog termina.

Vodu pijte normalno, nemojte se dehidrirati. Ako dolazite ujutru, lagan doručak 2 sata ranije sasvim je u redu. Ne dolazite gladni, jer nizak šećer u krvi (hipoglikemija) može izazvati prerani prekid testa. Više praktičnih saveta ima na stranici Mayo Clinic o stres testu i na portalu NHS.

Lekovi koje treba pauzirati pre ergometrije

Beta-blokatore (bisoprolol, metoprolol, nebivolol) kardiolog često traži da pauzirate 24 do 48 časova pre testa. Ti lekovi usporavaju srce i mogu prikriti ishemiju, pa smanjuju dijagnostičku vrednost testa. Na nalaz mogu uticati i nitrati i blokatori kalcijumskih kanala.

Nikada ne prekidajte terapiju sami. Uvek to radite uz dogovor sa lekarom. Kod nekih stanja, poput teške angine ili ozbiljnih aritmija, prekid terapije nije bezbedan, pa se test radi uz redovnu terapiju.

Ovo objašnjenje ne zamenjuje razgovor sa vašim kardiologom. Doza i izbor leka zavise od svakog pacijenta ponaosob.

Šta poneti na dan testa

Ponesite udobnu sportsku obuću, pamučnu majicu i sportski donji veš. Žene treba da izbegnu kremu i losion na grudima, jer otežavaju lepljenje EKG elektroda. Udobna garderoba vam omogućava da se na traci slobodno krećete i da se tokom testa usredsredite na napor, a ne na nelagodu.

Kako izgleda ergometrija korak po korak?

Razumljivo je što većina pacijenata oseća tremu pre prvog testa. Ceo postupak, sa pripremom i oporavkom, obično traje 30 do 45 minuta, a sama faza vežbanja retko prelazi 8 do 12 minuta. U nastavku je objašnjen svaki korak.

Dan testa: šta očekivati u ordinaciji

Po dolasku, medicinska sestra vam lepi EKG elektrode na grudi (obično 10 elektroda). Na ruku se stavlja manžetna za merenje krvnog pritiska. Snimi se bazni EKG u miru i izmeri pritisak u ležećem i stojećem položaju.

Pre početka vam kardiolog objašnjava protokol i dogovara način komunikacije tokom testa. Reći će vam da odmah javite ako osetite bol u grudima, vrtoglavicu, mučninu ili izrazitu slabost. Cela priprema traje 10 do 15 minuta.

Faze Bruceovog protokola na pokretnoj traci

Najčešće se koristi Bruceov protokol na pokretnoj traci. Sastoji se od stepenika (faza), od kojih svaka traje 3 minuta, dok brzina i nagib trake rastu sa svakom fazom. Cilj je dostići 85% najveće predviđene srčane frekvence. Najveća frekvenca se računa jednostavno: 220 minus vaše godine. Tako je za 50-godišnjaka to 220 minus 50, dakle 170 otkucaja u minutu, a ciljnih 85% iznosi 144 otkucaja.

Na bicikl-ergometru protokol je drugačiji. Kreće od 25 vati (W), a opterećenje raste za 25 W na svaka 3 minuta. Princip je isti: napor postepeno raste do ciljne srčane frekvence ili pojave simptoma.

Procenjeni METs po fazama Bruceovog protokola na pokretnoj traci

Šta pacijent oseća tokom ergometrije

U prvim fazama hodanje je lagano i opušteno, kao šetnja po blagoj uzbrdici. Od treće faze većina pacijenata oseti ubrzano disanje i pojačan rad srca, što je sasvim normalno. U višim fazama napor postaje intenzivan, javljaju se toplota, znojenje i zamor u nogama.

Čim se test prekine, traka uspori i prelazite u fazu oporavka. Većina pacijenata kaže da im je za 2 do 3 minuta osetno lakše. Praćenje EKG-a i pritiska traje još 6 do 10 minuta posle prekida, jer su promene u oporavku dijagnostički jednako važne kao one tokom napora.

Apsolutni i relativni kriterijumi za prekid testa

Test se ne prekida samo kada dostignete ciljnu frekvencu. Postoje apsolutni razlozi za prekid, koji nalažu trenutno zaustavljanje, čak i ako se osećate dobro: pad sistolnog pritiska za više od 10 mmHg uz znake ishemije, ST-elevacija od 1 mm ili više u odvodima bez Q-zubaca, umerena do teška angina pektoris, znaci slabe prokrvljenosti (cijanoza, tj. plavljenje usana, ili izrazito bledilo), ventrikularna tahikardija (opasno brz rad komora), tehnički problemi sa praćenjem EKG-a ili zahtev pacijenta.

Relativni razlozi za prekid testa su: ST-depresija od 2 mm ili više, pad pritiska bez znakova ishemije, izrazit porast pritiska (iznad 250/115 mmHg), neuobičajen zamor, otežano disanje ili klaudikacije (bol u nogama zbog slabe cirkulacije). Prema Fletcheru i saradnicima (AHA Scientific Statement, Circulation 2013), ovi razlozi obezbeđuju visok nivo bezbednosti, uz rizik od ozbiljnih komplikacija od samo 1 na 10.000 testova.

Tumačenje nalaza ergometrije: normalan ili patološki rezultat

Posle svakog testa kardiolog detaljno analizira EKG zapise, vrednosti krvnog pritiska, postignuti funkcionalni kapacitet i vaše simptome. Tek sve zajedno daje jasnu sliku.

Negativan (normalan) nalaz ergometrije

Nalaz je negativan (normalan) kada pacijent dostigne ciljnu srčanu frekvencu bez ishemijskih promena na EKG-u, uz odgovarajući porast krvnog pritiska, bez simptoma i bez značajnih aritmija.

Odgovarajući odgovor pritiska znači postepen porast sistolnog pritiska na 160 do 200 mmHg na vrhuncu opterećenja, dok dijastolni ostaje stabilan ili neznatno raste. Oporavak pulsa od najmanje 12 otkucaja u prvom minutu posle prestanka vežbanja takođe je povoljan prognostički znak.

Negativan test znatno smanjuje verovatnoću značajne koronarne bolesti, ali je ne isključuje sa potpunom sigurnošću. To posebno važi za žene i za osobe sa visokom predtestnom verovatnoćom, kod kojih se dodatni testovi razmatraju i pri negativnom nalazu.

Pozitivan (patološki) nalaz i znaci ishemije

Pozitivan nalaz znači pojavu znakova ishemije tokom testa ili posle njega. Najznačajnija je horizontalna ili silazna ST-depresija od najmanje 1 mm, koja traje najmanje 80 milisekundi posle takozvane J-tačke, u tri uzastopna srčana ciklusa.

Na ozbiljnu bolest više koronarnih sudova ili na suženje glavnog stabla leve koronarne arterije mogu ukazati visokorizični znaci: ST-depresija od 2 mm ili više pri niskom opterećenju (manje od 5 METs), ST-depresija u 5 ili više odvoda, ST-elevacija (osim u odvodima aVR i V1), pad sistolnog pritiska ispod polazne vrednosti i ventrikularna tahikardija. Ozbiljan znak je i pojava ST promena koje u fazi oporavka traju duže od 5 minuta.

Duke treadmill score: prognostička formula

Duke treadmill score je jednostavna formula koja spaja tri parametra: vreme vežbanja u minutima, dubinu ST-depresije u milimetrima i prisustvo angine tokom testa. Rezultat svrstava pacijente u tri grupe: nizak rizik (skor +5 ili više), umeren rizik (skor od minus 10 do plus 4) i visok rizik (skor minus 11 ili manje). Više o ovom skoru ima na portalu MDCalc.

Primer iz prakse: pacijent koji je vežbao 9 minuta, imao ST-depresiju od 1 mm i nije imao anginu ima skor oko plus 4, što ga svrstava u grupu niskog rizika. Taj jednostavan izračun pomaže kardiologu da odluči o daljem postupku.

Tačnost ergometrije i sledeći koraci posle testa

Svaki dijagnostički test ima ograničenja. Ako razumete tačnost ergometrije, lakše ćete protumačiti šta nalaz zaista znači i šta vas čeka u nastavku.

Senzitivnost i specifičnost stres testa

Klasična ergometrija ima senzitivnost 60 do 70% i specifičnost 90 do 95%, prema aktuelnim smernicama (Knuuti i saradnici, European Heart Journal 2020). U praksi to znači: od 10 osoba koje zaista imaju koronarnu bolest, klasičan stres test otkrije 6 do 7. Preostale 3 do 4 imaju lažno negativan nalaz, pa test ne pokaže problem koji zaista postoji.

S druge strane, visoka specifičnost znači da problem gotovo sigurno postoji kada ga test pokaže. Lažno pozitivni nalazi (test pokaže problem kog nema) kod većine populacija su retki.

Lažno pozitivni i lažno negativni nalazi

Lažno pozitivni nalazi češći su kod: žena pre menopauze, pacijenata sa hipertrofijom leve komore (zadebljanjem srčanog mišića), osoba sa LBBB (blokom leve grane, vrstom smetnje u provođenju električnih impulsa) ili sa pejsmejkerom (uređajem za regulaciju ritma srca), pacijenata na terapiji digitalisom i kod osoba sa niskom predtestnom verovatnoćom bolesti.

Zbog tih ograničenja, prema smernicama iz 2024, klasičan exercise EKG više nije test prvog izbora za većinu pacijenata sa sumnjom na koronarnu bolest. To mesto je preuzela CT koronarografija. Ergometrija ostaje nezamenljiva za procenu funkcionalnog kapaciteta, prognoze i kod pacijenata sa već poznatom bolešću.

Šta sledi posle negativnog ili pozitivnog nalaza

Nalaz testa je deo slagalice, a ne konačna dijagnoza. U zavisnosti od rezultata i kliničkog konteksta, mogući su različiti scenariji. Ako je nalaz negativan, uz nisku ili srednju predtestnu verovatnoću, dalji testovi najčešće nisu potrebni, pa se težište prebacuje na kontrolu faktora rizika i zdrav život.

Granični ili sumnjiv nalaz traži dodatnu procenu. Obično sledi CT koronarografija ili stres ehokardiografija, koja daje precizniju sliku. Pozitivan nalaz niskog rizika leči se lekovima: osnovu čine statin, antitrombotski lekovi i kontrola krvnog pritiska, prema smernicama (Virani i saradnici, Circulation 2023). Pozitivan nalaz visokog rizika traži invazivnu koronarografiju, uz moguću revaskularizaciju (ugradnju stenta ili bajpas operaciju).

Ove informacije nisu zamena za konsultaciju sa vašim kardiologom. Doza i izbor leka zavise od svakog pacijenta ponaosob.

Šta test fizičkog opterećenja ne pokazuje?

Stres test ima ograničenja koja je dobro razumeti pre nego što ga uradite. Ne pokazuje anatomiju koronarnih arterija. Ne može da vam kaže gde je tačno suženje, koliki je procenat stenoze ni kakav je sastav plaka (naslage u zidu krvnog suda).

Mikrovaskularna bolest i ograničenja EKG testa

Test slabo otkriva mikrovaskularnu bolest (poznatu i kao INOCA, ishemija bez opstruktivne koronarne bolesti), koja je sve češći uzrok angine, naročito kod žena. Ne može ni da razlikuje ishemiju od drugih uzroka ST promena, koje nastaju kod terapije digitalisom, kod niskog kalijuma (hipokalemije) ili kod hipertrofije leve komore.

Kod osoba bez simptoma i sa niskim rizikom, rezultat može da zavara i navede na problem koga u stvarnosti nema. Zato se stres test nikada ne koristi kao preventivni pregled za zdrave osobe bez tegoba.

Kada je potrebna koronarna angiografija umesto ergometrije

Kada je potrebna precizna anatomska slika koronarnih arterija, ergometrija nije dovoljna. Invazivna koronarografija (kateterizacija srca) prikazuje unutrašnjost krvnih sudova u visokoj rezoluciji i omogućava da se odmah i leči (ugradi stent). CT koronarografija nudi neinvazivnu alternativu za anatomsku procenu.

Na primer, ako ergometrija pokaže visokorizične znake (ST-depresiju od 2 mm ili više u ranoj fazi, pad pritiska, ventrikularnu tahikardiju), sledeći korak je gotovo uvek invazivna koronarografija. Ergometrija tada služi kao filter koji usmerava na precizniji test.

Zaključak: kada na ergometriju

Test fizičkog opterećenja ostaje korisna, dostupna i bezbedna metoda u rukama iskusnog kardiologa, ali nije univerzalni alat za sve. Savremeni pristup traži izbor na osnovu predtestne verovatnoće, razumevanje ograničenja i pažljivo tumačenje nalaza u kliničkom kontekstu.

Ako imate bol u grudima pri naporu, neobjašnjivo otežano disanje, palpitacije (osećaj lupanja srca) ili planirate intenzivan rekreativni trening posle 40. godine, razgovarajte sa svojim kardiologom o tome da li je stres test prava metoda za vas ili je možda potrebna druga dijagnostika, poput CT koronarografije ili stres ehokardiografije. Ne odlažite konsultaciju. Pravu vrednost svakog testa daje kontekst koji samo lekar može da postavi.

Kada se javiti kardiologu?

• →

  Ako osećate bol ili pritisak u grudima pri naporu (hodanje, stepenice, vežbanje)

  Zakažite pregled kod kardiologa radi procene da li je ergometrija potrebna.

• →

  Ako imate otežano disanje pri umerenom naporu, a plućni nalazi su uredni

  Konsultujte kardiologa jer stres test može otkriti skrivenu ishemiju.

• →

  Ako ste imali infarkt, stent ili bajpas i javljaju se novi simptomi

  Obratite se kardiologu jer ponovni stres test može pokazati da li postoji povratna ishemija.

• →

  Ako planirate intenzivan trening (maraton, triatlon) posle 40. godine uz faktore rizika

  Razgovarajte sa kardiologom o potrebi za ergometrijom pre početka treninga.

• →

  Ako imate palpitacije (lupanje srca) koje se javljaju samo tokom fizičke aktivnosti

  Ergometrija može otkriti aritmije izazvane naporom koje standardni EKG ne vidi.

• →

  Ako vam je nalaz ergometrije bio nejasan ili granični

  Kardiolog će proceniti da li je potreban dodatni test poput CT koronarografije ili stres eha.