Nepravilan puls: kako prepoznati fibrilaciju pretkomora i pravilno reagovati
Stručna redakcija: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 6. jun 2026.
Nepravilan puls, šta to znači i brzi pregled
Nepravilan puls je osećaj da srčani otkucaji nemaju ujednačen ritam, već dolaze u neuobičajenim razmacima, sa preskocima ili ubrzanjima. Najčešće potiče od bezopasnih ekstrasistola, fiziološke reakcije na kafu ili stres, i poremećaja srčanog ritma. Najopasniji uzrok je fibrilacija pretkomora, koja se prepoznaje po potpuno haotičnom ritmu i povezana je sa povećanim rizikom od moždanog udara.
Učestalost u opštoj populaciji
Povremene nepravilnosti pulsa oseti gotovo svaka odrasla osoba u toku života. Fibrilacija pretkomora, kao klinički najznačajniji uzrok, javlja se kod oko 2 do 4 odsto opšte populacije, a učestalost raste sa godinama; posle 65. godine procenat prelazi 8 odsto, a posle 80. godine dostiže i 15 odsto. Većina mlađih osoba ima bezopasne ekstrasistole.
O čemu ćete čitati u nastavku
U tekstu ćete naučiti kako da kod kuće pravilno opipate puls, koje karakteristike upućuju na fibrilaciju pretkomora, a koje na bezopasne uzroke. Razjašnjava se razlika između preskoka i haotičnog ritma, navode se prateće tegobe koje povećavaju sumnju na srčani uzrok, kao i način na koji se priprema kvalitetan pregled.
Kada je potrebno da pozovem 194 odmah
Nepravilan puls retko zahteva hitnu intervenciju, ali postoje situacije u kojima ne smete da čekate.
Procena hitnosti prema simptomima
🚨Hitno · 194
Nepravilan puls uz bol ili stezanje u grudima, gušenje u mirovanju, gubitak svesti ili predosećaj nesvestice
Pozovite Hitnu pomoć 194 odmah, ne čekajte
🚨Hitno · 194
Nepravilan puls koji traje duže od 30 minuta uz ubrzanje preko 150 otkucaja u minuti, uz znojenje i slabost
Pozovite Hitnu pomoć 194 odmah
🚨Hitno · 194
Nepravilan puls uz iznenadnu slabost jedne strane tela, smetnje govora ili vida
Pozovite 194, ovo su znaci mogućeg moždanog udara
⏱U toku 24–48 h
Novootkriven nepravilan puls koji se javlja u napadima u toku poslednjih dana, posebno ako traje više od nekoliko minuta
Obratite se kardiologu u toku 24 do 48 sati
⏱U toku 24–48 h
Nepravilan puls uz zamaranje koje se naglo pogoršava ili otoke nogu koji rastu
Pregled kardiologa u toku 48 sati
✓Planski · 1–2 nedelje
Povremeni preskoci pulsa bez drugih tegoba, koji traju nedeljama ili mesecima
Zakažite pregled u toku 1 do 2 nedelje
✓Planski · 1–2 nedelje
Nepravilnosti koje se javljaju samo posle kafe, alkohola ili u stresu, bez gušenja i bola
Pregled kod izabranog lekara, po potrebi uput za kardiologa
U slučaju životne ugroženosti uvek pozovite Hitnu pomoć na 194.
5×. Fibrilacija pretkomora povećava rizik od moždanog udara približno pet puta u odnosu na osobe istih godina bez ovog poremećaja ritma, što je glavni razlog zašto se pravovremeno otkrivanje smatra prioritetom u kardiologiji. Izvor: European Society of Cardiology, ESC Guidelines for the management of atrial fibrillation, 2024.
Kako se nepravilan puls obično doživljava
Lokacija i karakter osećaja
Nepravilan puls najčešće osećate u grudima, kao da srce „preskače“, „prevrće se“ ili „zastaje na trenutak pa udari jače“. Neki ljudi opisuju lupanje u vratu, posebno ako leže na levom boku, ili pulsiranje u stomaku. Kod fibrilacije pretkomora osećaj je drugačiji, srce ne daje pojedinačne preskoke već potpuno haotičan ritam bez prepoznatljivog obrasca.
Trajanje i intenzitet
Pojedinačni preskoci traju delić sekunde i prolaze sami. Napadi fibrilacije pretkomora u ranoj fazi (paroksizmalna forma) traju od nekoliko minuta do nekoliko sati, a kasnije mogu da pređu u stalnu formu koja ne prestaje sama. Intenzitet ne znači uvek težinu stanja; neki pacijenti sa ozbiljnom fibrilacijom imaju blage simptome ili nikakve.
Posebne okolnosti, kada se simptom najčešće javlja
Lupanje srca posle jela, posebno obilnog obroka uveče, često je posledica nadutosti i pritiska na dijafragmu (Roemheld sindrom) i obično je bezopasno. Noćno lupanje, koje vas budi iz sna, češće se vezuje za fibrilaciju pretkomora i poremećaje disanja u snu, pa zahteva ozbiljniju procenu. Nepravilan puls pri naporu ili neposredno posle njega upućuje na srčani uzrok.
Pratiće tegobe koje menjaju značaj simptoma
Nepravilan puls sam po sebi nije dovoljan podatak; ono što ga prati menja kliničku težinu. Zamaranje pri uobičajenim aktivnostima, gušenje pri ležanju, otoci skočnih zglobova, vrtoglavica, ili predosećaj nesvestice znatno povećavaju verovatnoću ozbiljnog srčanog uzroka. Suprotno, ako se preskoci javljaju samo u mirovanju i prolaze pri aktivnosti, obično su bezopasni.
Različiti uzroci, sličan osećaj nepravilnog pulsa
Isti simptom može da ima više različitih izvora. U nastavku su najčešći uzroci nepravilnog pulsa, sa karakteristikama koje pomažu lekaru u razlikovanju.
Fibrilacija pretkomora
Fibrilacija pretkomora je najčešći klinički značajan poremećaj srčanog ritma kod odraslih. Karakteriše se potpuno haotičnim, neujednačenim pulsom bez prepoznatljivog obrasca, sa brzinom koja u napadu može da prelazi 100 do 160 otkucaja u minuti. Često je prati zamaranje, gušenje pri naporu, vrtoglavica i blag pad kapaciteta za aktivnosti.
Bezopasne ekstrasistole (preskoci)
Ekstrasistole su prevremeni srčani otkucaji koji se osećaju kao pojedinačni „preskoci“ ili „prevrtanja srca“, praćeni kratkim „zastojem“ pa jačim sledećim otkucajem. Između preskoka srce radi potpuno normalno i ravnomerno, što je ključna razlika u odnosu na fibrilaciju. Češći su uveče, u mirovanju, kod osoba pod stresom, sa manjkom sna ili posle kafe.
Hipertireoza, prekomerna funkcija štitne žlezde
Povišena funkcija štitne žlezde česti je uzrok ubrzanog i nepravilnog pulsa, posebno kod žena srednjih godina. Pacijenti opisuju stalni osećaj lupanja srca, drhtavicu ruku, mršavljenje uprkos dobrom apetitu, znojenje, nepodnošenje toplote, razdražljivost i nesanicu. Hipertireoza je takođe poznat okidač fibrilacije pretkomora.
Fiziološki uzroci: kafa, alkohol, stres, napor
Brojni svakodnevni faktori izazivaju prolazne nepravilnosti pulsa kod potpuno zdravih osoba. Kofein iz kafe, čaja i energetskih pića, alkohol, nikotin, manjak sna, jaka emocionalna napetost, fizički napor i dehidratacija povećavaju aktivnost simpatičkog nervnog sistema, što izaziva ubrzanje i povremene preskoke.
Anksioznost i panični napadi
Psihogeni uzroci čine značajan deo pacijenata koji se javljaju zbog osećaja nepravilnog pulsa. Kod anksioznosti puls je obično ubrzan ali ravnomeran, dok u paničnim napadima može imati pojedinačne preskoke. Tegobe prati osećaj nedostatka vazduha „bez zadihanosti“, knedla u grlu, trnjenje oko usta i strah.
30%. Oko 30 odsto pacijenata sa fibrilacijom pretkomora nema izražene simptome, pa se poremećaj ritma prvi put otkriva slučajno na pregledu ili, nažalost, tek kroz moždani udar; zato se pipanje pulsa preporučuje kao deo rutinske samoprocene posle 65. godine. Izvor: ESC Guidelines for atrial fibrillation, escardio.org, 2024.
Kada nepravilan puls upućuje na srčani uzrok
Postoje karakteristike koje povećavaju verovatnoću ozbiljnog kardiološkog uzroka, iako konačnu reč uvek daje lekar posle EKG-a. Prva je karakter nepravilnosti; pojedinačni preskoci između kojih srce radi ravnomerno najčešće su bezopasne ekstrasistole, dok potpuno haotičan puls bez ikakvog reda budi sumnju na fibrilaciju pretkomora.
Druga karakteristika je trajanje. Tegobe koje traju sekunde i prolaze same retko su opasne, dok napadi koji traju duže od 30 minuta, posebno ako se ponavljaju, zahtevaju ozbiljnu procenu. Treća je pratnja; ako uz nepravilan puls osećate gušenje pri uobičajenim aktivnostima, bol ili stezanje u grudima, vrtoglavicu, predosećaj nesvestice ili otoke skočnih zglobova, srčani uzrok postaje verovatniji.
Posebno upozorenje su simptomi koji se javljaju pri naporu. Dok se mnogi bezopasni preskoci osećaju samo u mirovanju (i nestaju pri aktivnosti), pojavljivanje ili pogoršanje nepravilnosti pri penjanju uz stepenice, brzom hodu ili nošenju tereta upućuje na srčani uzrok i zahteva pregled u toku nedelju dana.
Faktori rizika dodatno menjaju procenu. Starija dob, povišen krvni pritisak, dijabetes, gojaznost, prekomerna upotreba alkohola, poremećaji disanja u snu, prethodni infarkt ili srčana slabost u porodici, kao i bolesti štitne žlezde, znatno povećavaju verovatnoću fibrilacije pretkomora i drugih poremećaja ritma.
Šta možete uraditi
Ako nemate alarmne znake iz trijaže, sledeći koraci pomažu da na pregled stignete sa konkretnim podacima koji ubrzavaju dijagnostiku.
Dnevnik simptoma u toku 1 do 2 nedelje
Vodite kratke zapise svaki put kada osetite nepravilan puls. Beležite tačno vreme početka, koliko je trajalo, da li ste u tom trenutku bili u mirovanju ili aktivnosti, šta ste pre toga jeli i pili (kafa, alkohol, energetska pića), koliko ste prethodne noći spavali, da li ste pod stresom, i koje su prateće tegobe (vrtoglavica, gušenje, bol u grudima).
Šta meriti kod kuće
Tri vrednosti dovoljne su za sistematsko praćenje. Krvni pritisak merite ujutru i uveče, uvek posle 5 minuta odmora, i zabeležite i vrednost pulsa koju aparat prikazuje. Pažnja, mnogi standardni aparati za pritisak ne mere precizno kod izrazito nepravilnog ritma, pa je važno opipati puls i ručno, brojeći otkucaje pun minut.
Koje preglede da očekujete
Osnovna obrada nepravilnog pulsa uključuje EKG u mirovanju (snima trenutnu aktivnost srca), ehokardiografiju (ultrazvuk srca koji procenjuje strukturu i funkciju), i laboratorijske analize sa krvnom slikom, elektrolitima, hormonima štitne žlezde (TSH, T3, T4) i, kod sumnje na srčanu slabost, NT-proBNP. Holter monitor (24 do 72 sata) često je ključan za povremene tegobe.
Promene režima do pregleda
Do termina kardiologa nekoliko prilagođavanja smanjuje učestalost tegoba. Ograničite kafu na 1 do 2 šolje dnevno i izbegavajte energetska pića. Alkohol smanjite na minimum, jer je jedan od najsnažnijih okidača za poremećaje ritma. Trudite se da spavate najmanje 7 sati. Izbegavajte naporne fizičke aktivnosti dok se ne uradi pregled.
Najčešće zablude o nepravilnom pulsu
Veliki broj zabluda dovodi do odlaganja pregleda ili, suprotno, do nepotrebne panike. Ovde su najčešće.
✕Mit
Ako se osećam dobro, nepravilan puls nije opasan.
vs
✓Činjenica
Oko trećine pacijenata sa fibrilacijom pretkomora nema izražene simptome, a prvi znak može da bude moždani udar. Sam doživljaj nije pouzdan pokazatelj.
✕Mit
Preskoci srca uvek znače srčanu bolest.
vs
✓Činjenica
Povremene ekstrasistole javljaju se kod gotovo svih ljudi i u većini slučajeva su bezopasne, posebno ako je struktura srca uredna i nema drugih pratećih tegoba.
Pametni satovi i prstenovi mogu da upozore na nepravilnost, ali nisu zamena za standardni 12-kanalni EKG. Svaki nalaz sa uređaja mora da potvrdi lekar.
✕Mit
Mlade osobe ne mogu da imaju fibrilaciju pretkomora.
vs
✓Činjenica
Iako je učestalost veća sa godinama, fibrilacija se javlja i kod osoba mlađih od 40 godina, posebno uz hipertireozu, prekomerni unos alkohola ili strukturne bolesti srca.
✕Mit
Magnezijum rešava sve probleme sa nepravilnim pulsom.
vs
✓Činjenica
Magnezijum može da pomogne kod manjka, ali ne leči fibrilaciju pretkomora ni druge ozbiljne poremećaje ritma. Samolečenje odlaže pravu dijagnozu.
✕Mit
Ako EKG u ordinaciji bude uredan, nemam problem.
vs
✓Činjenica
EKG snima samo trenutak; povremeni poremećaji ritma često se ne uhvate, pa je za njih potreban Holter monitor ili duže snimanje.
Pitanja koja možete postaviti svom kardiologu
Dobra pitanja na pregledu pomažu da iz konsultacije izvučete maksimum i da bolje razumete plan dalje obrade.
1
Šta tačno pokazuje moj EKG i da li je ritam pravilan ili nepravilan?
2
Da li su moji simptomi i faktori rizika dovoljni da se posumnja na fibrilaciju pretkomora?
3
Da li mi je potreban Holter monitor, i u kom trajanju, da bi se uhvatile povremene tegobe?
4
Koje sve analize krvi treba da uradim, uključujući hormone štitne žlezde?
5
Da li je moja telesna aktivnost bezbedna do sledeće kontrole?
6
U kojim situacijama treba da se ranije javim ili pozovem Hitnu pomoć?
m. Često postavljana pitanja
Najčešća pitanja pacijenata.
Ne nužno. Nepravilan puls najčešće su bezopasne ekstrasistole između kojih srce radi ravnomerno. Fibrilacija pretkomora se prepoznaje po potpuno haotičnom ritmu bez ikakvog obrasca. Konačnu procenu daje lekar posle EKG-a ili Holter monitora.
Postavite jagodice kažiprsta i srednjeg prsta na unutrašnju stranu suprotnog zgloba, ispod osnove palca. Brojite otkucaje pun minut, ne 15 sekundi pomnoženo sa 4, jer kod nepravilnog ritma ovaj prečac daje pogrešan rezultat. Obratite pažnju i na ravnomernost razmaka.
Noćno lupanje često je posledica položaja na levom boku, kada srce mehanički pritiska zid grudnog koša, pa se otkucaji jače osećaju. Može da bude vezano i za poremećaje disanja u snu ili za paroksizmalnu fibrilaciju pretkomora, što zahteva procenu kardiologa.
Moderni pametni satovi i prstenovi mogu da upozore na nepravilan ritam i daju snimak koji liči na fibrilaciju. Ovo je korisno kao signal upozorenja, ali nije dijagnoza. Svaki nalaz potrebno je potvrditi standardnim EKG-om kod lekara.
Kod ekstrasistola između preskoka srce radi ravnomerno, pa se pojedinačni „prekid“ jasno izdvaja. Kod fibrilacije nema nijednog ravnomernog razmaka, puls deluje potpuno haotično. Sigurna razlika postavlja se EKG-om, ne osećajem.
Stručni termini koji vas čekaju u nalazu
Objašnjenja medicinskih izraza.
EKG (elektrokardiogram)
Snimak električne aktivnosti srca u mirovanju, traje oko 10 sekundi i otkriva trenutni ritam.
Holter monitor
Mali aparat koji nosite 24 do 72 sata i koji kontinuirano snima EKG, korisno za povremene tegobe.
Ehokardiografija
Ultrazvuk srca koji procenjuje strukturu pretkomora, komora i zalistaka, kao i funkciju pumpe.
Ergometrija
Test opterećenja na pokretnoj traci ili biciklu, otkriva poremećaje koji se javljaju pri naporu.
Ekstrasistola
Prevremeni srčani otkucaj, najčešće bezopasan, koji se oseća kao „preskok“.
Paroksizmalna fibrilacija
Oblik fibrilacije pretkomora koja dolazi u napadima i prolazi sama u toku 7 dana.
CHA2DS2-VASc skor
Bodovni sistem kojim se procenjuje rizik od moždanog udara kod osoba sa fibrilacijom.
NT-proBNP
Marker iz krvi koji se povećava kod srčane slabosti i opterećenja srca.
EKG (elektrokardiogram)
Snimak električne aktivnosti srca u mirovanju, traje oko 10 sekundi i otkriva trenutni ritam.
Holter monitor
Mali aparat koji nosite 24 do 72 sata i koji kontinuirano snima EKG, korisno za povremene tegobe.
Ehokardiografija
Ultrazvuk srca koji procenjuje strukturu pretkomora, komora i zalistaka, kao i funkciju pumpe.
Ergometrija
Test opterećenja na pokretnoj traci ili biciklu, otkriva poremećaje koji se javljaju pri naporu.
Ekstrasistola
Prevremeni srčani otkucaj, najčešće bezopasan, koji se oseća kao „preskok“.
Paroksizmalna fibrilacija
Oblik fibrilacije pretkomora koja dolazi u napadima i prolazi sama u toku 7 dana.
CHA2DS2-VASc skor
Bodovni sistem kojim se procenjuje rizik od moždanog udara kod osoba sa fibrilacijom.
NT-proBNP
Marker iz krvi koji se povećava kod srčane slabosti i opterećenja srca.
Van Gelder IC, Rienstra M, Bunting KV, et al. 2024 ESC Guidelines for the management of atrial fibrillation developed in collaboration with the European Association for Cardio-Thoracic Surgery (EACTS). Eur Heart J. 2024;45(36):3314–3414.
Mayo Clinic. Atrial fibrillation: symptoms and causes. Rochester (MN): Mayo Foundation for Medical Education and Research 2023.
World Health Organization. Cardiovascular diseases (CVDs). Geneva: World Health Organization 2023.
American Heart Association. Heart palpitations: when to worry. Dallas (TX): American Heart Association 2024.
Lippi G, Sanchis-Gomar F, Cervellin G. Global epidemiology of atrial fibrillation: An increasing epidemic and public health challenge. Int J Stroke. 2021;16(2):217–221.
