Stručna redakcija: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 07. jun 2026.
Šta je Holter EKG i kako se razlikuje od običnog EKG-a?
Holter EKG je prenosivi uređaj koji kontinuirano snima elektrokardiogram tokom 24 do 168 sati dok obavljate svakodnevne aktivnosti. Za razliku od standardnog EKG-a koji traje 10 sekundi, Holter beleži desetine hiljada otkucaja i otkriva poremećaje ritma koji se javljaju povremeno, tokom napora, stresa ili spavanja.
100.000+ otkucaja srca beleži Holter EKG za samo 24 sata, čime otkriva poremećaje koje kratak snimak ne može da uhvati. Izvor: Mayo Clinic, Holter monitor.
Ponekad se jave tegobe koje ukazuju na problem sa srcem, ali standardni snimak ne pokaže ništa. Tada pomaže Holter EKG. To je prenosivi uređaj, poznat i kao holter srca, koji neprekidno snima elektrokardiogram (EKG) od 24 do 168 sati, dok obavljate svakodnevne aktivnosti. Standardni EKG u ordinaciji traje svega 10 sekundi i pokaže samo trenutni rad srca u mirovanju; Holter, nasuprot tome, beleži desetine hiljada otkucaja.
Ključna je upravo dužina snimanja. Mnogi poremećaji ritma javljaju se s vremena na vreme, tokom napora, stresa, obroka ili spavanja. Kratak snimak ih ne uhvati jer se završi pre nego što se poremećaj pojavi. Holter prati srce u svim tim trenucima i beleži svaku nepravilnost, uz tačno vreme kada se dogodila.
Kratka istorija Holter EKG-a
Uređaj nosi ime američkog biofizičara Normana Holtera, koji je osmislio tehniku neprekidnog ambulatornog snimanja EKG-a. Prvi aparati bili su teški, veliki gotovo kao ranac, dok su današnji monitori manji od kutije cigareta. Zahvaljujući tome, pregled je postao sasvim praktičan i ne remeti uobičajeni dnevni ritam.
Kako Holter EKG uređaj izgleda i šta beleži?
Današnji Holter monitor teži između 50 i 100 grama i manji je od pakovanja cigareta. Nosite ga na kaišu oko struka ili u džepu, a sa telom ga povezuje 3, 5 ili 12 elektroda zalepljenih na grudni koš. Toliko je diskretan da se ispod odeće praktično ne primećuje.
Elektrode i rekorder: kako funkcionišu zajedno
Elektrode su samolepljive nalepnice koje kroz kožu hvataju električne impulse srca. Tankim kablovima šalju signal do rekordera, malog digitalnog uređaja koji sve beleži. Rekorder beleži srčanu frekvenciju, ritam, pauze, ST segment (deo EKG zapisa povezan sa ishemijom miokarda), QT interval i varijabilnost srčane frekvencije (HRV). Svaki zapis nosi tačno vreme, koje se kasnije upoređuje sa vašim dnevnikom simptoma.
Tako kardiolog dobija potpun uvid u rad srca tokom celog dana i noći, a ne samo u toku kratke posete ordinaciji.
Kada je Holter EKG potreban?
Holter EKG se preporučuje kada tegobe ukazuju na poremećaj ritma koji se ne vidi na običnom EKG-u u ordinaciji. Odluka zavisi od toga koliko su tegobe česte, od faktora rizika i od ranijih nalaza. Međunarodne smernice za ovaj pregled daju jasne preporuke.
Sinkopa ili presinkopa (gubitak svesti, vrtoglavica)
Pauze u radu srca, AV blokove, maligne aritmije
Sumnja na atrijalnu fibrilaciju (AF)
Epizode neredovnog ritma, posebno posle kriptogenog moždanog udara
Procena antiaritmičke terapije
Da li lek uspešno kontroliše aritmiju
Praćenje posle ablacije srca
Recidiv aritmije u prvim mesecima posle zahvata
Kontrola pejsmejkera ili defibrilatora (ICD)
Funkcija uređaja, nedetektovane aritmije
Tiha ishemija miokarda
ST segment promene bez bola u grudima
Nasledne aritmije i kardiomiopatije
Procena rizika od iznenadne srčane smrti
Najčešće indikacije za Holter EKG monitoring
Palpitacije i srčani preskoci
Palpitacije su najčešći razlog za Holter EKG. To je osećaj lupanja, preskakanja ili treperenja u grudima koji ume da uplaši, a obično prođe pre nego što stignete do lekara. Holter hvata baš te kratke epizode i pokazuje da li je reč o bezopasnim ekstrasistolama ili o ozbiljnijem poremećaju ritma.
Ako se palpitacije javljaju svakog dana, dovoljan je standardni 24-časovni Holter. Ako dolaze jednom nedeljno ili ređe, primenjuje se produženo praćenje od 7 do 14 dana.
Sinkopa i vrtoglavica nejasnog uzroka
Kratkotrajan gubitak svesti, naročito kada dođe bez najave, traži hitnu kardiološku obradu. Holter može da otkrije pauze u radu srca duže od 2,5 sekunde ili atrioventrikularne (AV) blokove, koji dovode do nesvestice. Takvi poremećaji su često prolazni, pa ih običan EKG retko uhvati.
Ako su epizode retke, jednom mesečno ili ređe, umesto klasičnog Holtera koristi se implantabilni loop rekorder (ILR), mali uređaj koji se ugradi pod kožu i prati srce do 3 godine.
Sumnja na atrijalnu fibrilaciju i kriptogeni moždani udar
Atrijalna fibrilacija (AF) je najčešći poremećaj srčanog ritma. Pogađa oko 2 do 3% ljudi i povećava rizik od moždanog udara i do 5 puta. Mnogi je uopšte ne osećaju dok traje, pa se otkrije tek Holter monitoringom.
Posle moždanog udara nepoznatog uzroka, takozvanog kriptogenog moždanog udara, evropske smernice preporučuju produženo EKG praćenje, najmanje 7 do 14 dana, jer se iza njega često krije baš AF. Otkrije li se na vreme, može se uvesti antikoagulantna terapija (lekovi za razređivanje krvi), koja sprečava novi moždani udar.
Koje vrste Holter monitoringa postoje?
Izbor uređaja zavisi od toga koliko su simptomi česti. Pravilo je jednostavno: što su ređi, to praćenje treba da bude duže. U tabeli ispod date su sve opcije koje se koriste u praksi.
Vrsta praćenja
Trajanje
Kada se koristi
Standardni Holter
24 do 48 sati
Simptomi se javljaju svakog ili gotovo svakog dana
Produženi Holter i patch monitor
7 do 14 dana
Simptomi nekoliko puta nedeljno; praćenje posle ablacije AF
Implantabilni loop rekorder (ILR)
Do 3 godine
Vrlo retke nesvestice; moždani udar nepoznatog uzroka
Pametni sat sa EKG funkcijom
Kratak zapis, jedan odvod
Dopuna, ali ne i zamena za Holter EKG
Vrste Holter monitoringa i kada se koja primenjuje
Standardni Holter od 24 do 48 sati
Ovo je varijanta koja se najčešće koristi. Uređaj nosite jedan ili dva dana i za to vreme zabeleži preko 100.000 otkucaja. Najbolji je kada se simptomi javljaju svakog ili gotovo svakog dana, jer je tada velika šansa da Holter uhvati poremećaj.
Postavljanje u ordinaciji traje 15 do 20 minuta, a nalaz je obično gotov za 3 do 7 radnih dana.
Produženi Holter i patch monitor od 7 do 14 dana
Kada se simptomi jave samo nekoliko puta nedeljno, 24-časovni Holter ih može promašiti. Tada se primenjuje produženo praćenje. Patch monitor je diskretna nalepnica bez vidljivih kablova, koja se lepi pravo na grudni koš i nosi do dve nedelje.
Evropske smernice posebno preporučuju 14-dnevni Holter za praćenje posle ablacije atrijalne fibrilacije (AF), jer znatno bolje od 24-časovnog snimanja otkriva povratak aritmije.
Implantabilni loop rekorder (ILR)
ILR je uređaj veličine USB memorije koji se u lokalnoj anesteziji ugrađuje pod kožu grudnog koša. Srce prati neprekidno, do 3 godine, i sam zabeleži svaki poremećaj ritma. Koristi se kod ljudi sa vrlo retkim nesvesticama ili posle moždanog udara nepoznatog uzroka, kada kraće praćenje nije dalo odgovor.
Postupak ugradnje traje oko 15 minuta i obavlja se ambulantno, bez opšte anestezije.
Pametni satovi sa EKG funkcijom: mogu li zameniti Holter?
Apple Watch, Samsung Galaxy Watch i pojedini Fitbit modeli imaju zvanično odobrenu EKG funkciju za otkrivanje atrijalne fibrilacije (AF). Oni ipak snimaju samo jedan odvod, i to nakratko, dok Holter koristi više odvoda i snima neprekidno. Zato pametni sat može da bude dopuna, ali ne i zamena za Holter EKG.
Ako vam sat javi nepravilan ritam, to je razlog da se javite kardiologu i uradite pravi Holter, a ne da sami donosite zaključak samo na osnovu upozorenja sa sata.
Kako se pripremiti za Holter EKG i kako izgleda postavljanje?
Priprema za Holter EKG je jednostavna, ali nekoliko sitnica presudno utiče na kvalitet snimka. Ceo proces, od dolaska u ordinaciju do izlaska sa uređajem, traje manje od pola sata.
Šta uraditi 24 sata pre pregleda
Dan pre postavljanja se dobro istuširajte, jer dok nosite uređaj ne smete da se kupate ni da kvasite elektrode. Ne stavljajte losione, kreme ni ulja na grudi, jer masna koža slabije drži elektrode i kvari signal.
Muškarci sa izraženijom maljavošću treba da obriju kožu na grudima na mestima gde će biti postavljene elektrode. Pripremite široku majicu koja se kopča napred, jer je lakša za oblačenje preko elektroda i kablova. Ponesite spisak svih lekova koje uzimate, sa dozama.
Nemojte prekidati nijedan lek osim ako vam to kardiolog izričito kaže. Pripremite malu svesku ili beležnicu za dnevnik simptoma, jer ćete u nju zapisivati sve što osetite tokom nošenja Holtera.
Kako izgleda postavljanje elektroda i rekordera
Postavljanje Holtera traje 15 do 20 minuta, a radi ga medicinska sestra ili tehničar u ordinaciji. Koža se prvo prebriše alkoholom da se odmasti, a zatim se na tačno određena mesta na grudnom košu zalepi 5 do 10 elektroda.
Kablovi se povezuju na rekorder koji nosite o kaišu ili u džepu. Pre nego što odete, tehničar na monitoru proveri kvalitet signala i objasni vam kako se vodi dnevnik simptoma i kako se koristi dugme za označavanje događaja.
Život sa Holterom: pravila, dnevnik simptoma i česti problemi
Najvažnije pravilo dok nosite Holter glasi: živite što normalnije. Test treba da uhvati poremećaj u stvarnim uslovima, pa nemojte izbegavati napor, stres ni aktivnosti koje obično izazivaju tegobe. To je najčešća greška pacijenata i razlog zašto poneki nalaz ispadne lažno uredan.
Šta smete, a šta ne smete tokom nošenja Holtera
✓Smete
Smete da hodate, radite, vozite, bavite se lakšom fizičkom aktivnošću, spavate u uobičajenom položaju (najbolje na leđima ili boku) i normalno jedete i pijete. Test postoji upravo zato da pokaže kako se srce ponaša u svakodnevnom životu.
✕Ne smete
Ne smete da se kupate, tuširate, plivate niti ulazite u saunu jer voda oštećuje uređaj i elektrode. Izbegavajte jaka magnetna polja poput magnetne rezonance (MR) i industrijskih magneta. Ne koristite električno ćebe, TENS aparate niti električnu četkicu za zube u blizini elektroda. Ne skidajte elektrode i ne otvarajte uređaj.
Kako pravilno voditi dnevnik simptoma
Dnevnik je, odmah posle samog snimka, drugi najvažniji deo testa. Bez njega se poremećaj ritma ne može povezati sa onim što ste u tom trenutku osećali. Zato zabeležite tačno vreme (sat i minut) svake tegobe: palpitacija (lupanja srca), vrtoglavice, bola u grudima, nedostatka vazduha ili nesvestice.
Upišite i šta ste tada radili. Dobar primer: „14:32, naglo lupanje srca dok sam se peo uz stepenice, trajalo 2 minuta.“ Uređaj obično ima i dugme za događaje; pritisnete ga čim osetite tegobu i taj trenutak se sam obeleži na snimku.
Šta raditi ako se elektroda odlepi ili iritira kožu
Ako se elektroda delimično odlepila, nežno je pritisnite nazad uz kožu. Ako je potpuno otpala, pokušajte da je vratite na istu poziciju i učvrstite hipoalergijskim flasterom, a zatim pozovite ordinaciju radi instrukcija.
Ako se pojavi crvenilo, svrab ili plikovi (alergijska reakcija na lepak), pozovite ordinaciju. Ne skidajte sve elektrode samoinicijativno, jer time gubite podatke. Manje crvenilo posle skidanja na kraju testa je normalno i prolazi za nekoliko dana.
Tumačenje Holter EKG nalaza
Nalaz Holter EKG-a pun je stručnih skraćenica koje pacijente često zbune. Ako razumete osnovne pojmove, lakše ćete sa kardiologom razgovarati o sledećim koracima. U tabeli ispod objašnjeni su najčešći pojmovi sa izveštaja.
SVES
Supraventrikularna ekstrasistola (preskok iz pretkomora)
VES
Ventrikularna ekstrasistola (preskok iz komora)
Kuplet
Dve uzastopne ekstrasistole
Bigeminija
Naizmenično: normalan otkucaj, pa ekstrasistola
Trigeminija
Svaki treći otkucaj je ekstrasistola
Pauza >2,5 s
Zastoj u radu srca duži od 2,5 sekunde
AF
Atrijalna fibrilacija (treperenje pretkomora)
ST depresija
Mogući znak ishemije miokarda (smanjenog protoka krvi)
QTc
Korigovani QT interval (norma: ispod 450 ms muškarci, ispod 460 ms žene)
SVES i VES su najčešći nalazi na Holter EKG-u. Kod zdravih osoba se do 200 supraventrikularnih ekstrasistola (SVES) i do 100 ventrikularnih ekstrasistola (VES) na 24 sata smatra prihvatljivim. Ipak, tumačenje uvek zavisi od celokupne kliničke slike.
Na primer, ako u nalazu piše SVES 1.245 i VES 87, to znači da ste za 24 sata imali 1.245 preskoka iz pretkomora i 87 iz komora. Koliko je to važno zavisi od toga da li se poklapaju sa simptomima, da li postoji strukturna bolest srca i u kom obliku se ekstrasistole javljaju (pojedinačno, u parovima ili salvama).
Šta Holter EKG može da otkrije
Holter vrlo pouzdano otkriva poremećaje ritma koji se jave dok ga nosite. Tu spadaju atrijalna fibrilacija (AF), atrijalni flater, paroksizmalne supraventrikularne tahikardije, ventrikularne tahikardije, AV blokovi, sinusne pauze, tiha ishemija miokarda i smetnje u radu pejsmejkera (uređaja za regulaciju ritma srca).
Svaki od ovih poremećaja leči se drugačije, pa je tačna dijagnoza preko Holtera često presudna za izbor terapije.
Šta Holter EKG ne može pouzdano da detektuje
Holter ne može da zameni preglede koji ispituju građu srca ili protok kroz koronarne arterije. Ne hvata pouzdano ni vrlo retke nesvestice, one jednom mesečno ili ređe, jer njih bolje prati implantabilni loop rekorder (ILR).
Holter ne otkriva ni strukturne bolesti srca, za koje je potrebna ehokardiografija (ultrazvuk srca), ni stabilnu koronarnu bolest, za koju se radi test opterećenja ili koronarografija, ni apneju u snu, koja traži polisomnografiju (snimanje sna). Zbog toga se često kombinuje sa drugim pregledima u istoj obradi.
Za koliko dana su gotovi rezultati Holter EKG-a?
Nalaz je obično gotov za 3 do 7 radnih dana. Softver prvo sam analizira snimak i napravi grubi izveštaj, a kardiolog potom ručno pregleda svaki sumnjiv deo i upoređuje ga sa vašim dnevnikom simptoma. Taj korak traje, ali je upravo on garancija tačne dijagnoze.
Ako je nalaz hitan, na primer kod sumnje na opasnu aritmiju, kardiolog može da ubrza analizu, pa bude gotov istog ili sledećeg radnog dana.
Holter EKG i atrijalna fibrilacija: šta donose aktuelne smernice?
Atrijalna fibrilacija (AF) je poremećaj ritma u kome pretkomore srca trepere umesto da se pravilno skupljaju. Holter je često ključan da se ona potvrdi, jer kod mnogih pacijenata epizode dolaze i prolaze nepredvidivo. Najnovije evropske smernice donele su nekoliko novina koje se tiču i toga kako se Holter koristi u praksi.
AF-CARE okvir i CHA₂DS₂-VA skor
Nove smernice uvode AF-CARE okvir, koji pristup pacijentu sa atrijalnom fibrilacijom deli na četiri stuba. Slovo C (Comorbidities) označava lečenje pratećih bolesti, A (Anticoagulation) sprečavanje ugrušaka, R (Rate ili Rhythm control) kontrolu frekvencije i ritma srca, a E (Evaluation) stalnu procenu stanja.
Novost je i CHA₂DS₂-VA skor za procenu rizika od moždanog udara. On zamenjuje stariji CHA₂DS₂-VASc, iz koga je izbačen ženski pol kao zaseban faktor rizika. Prema tom skoru kardiolog odlučuje da li je potrebna antikoagulantna terapija (lekovi za razređivanje krvi).
Ovo objašnjenje ne zamenjuje razgovor sa vašim kardiologom, jer izbor terapije zavisi od svakog pacijenta ponaosob.
Zašto je 14-dnevni Holter bolji posle ablacije AF
Ablacija (uništavanje patološkog tkiva u srcu) sve se češće koristi u lečenju atrijalne fibrilacije. Posle nje se pacijent prati Holter monitoringom da bi se videlo da li se aritmija vratila. Novija istraživanja pokazuju da 14-dnevni Holter otkriva znatno više povrataka AF nego standardni 24-časovni snimak.
Ovo otkriće menja kliničku praksu. Sa samo 24-časovnim Holterom lako se promaše kratke epizode AF koje se u prvim mesecima posle ablacije javljaju tu i tamo. Duže praćenje daje verniju sliku i omogućava da se terapija na vreme prilagodi.
Holter EKG u posebnim situacijama
Holter nalaz se tumači prema kliničkom kontekstu, jer ono što je kod jednog pacijenta normalno kod drugog može biti znak bolesti. Postoji nekoliko grupa pacijenata kod kojih je pristup poseban.
Holter EKG kod sportista: fiziološka bradikardija i pauze
Sportisti često imaju izraženu sinusnu bradikardiju (usporen rad srca) i pauze u snu, što je kod njih sasvim normalno. Srce naviknuto na naporne treninge radi ekonomičnije, pa mu u miru treba manje otkucaja. Zato 40 otkucaja u minuti tokom sna kod profesionalnog sportiste nije razlog za brigu.
Baš zato tumačenje Holtera kod sportista traži iskusnog sportskog kardiologa. Pauze duže od 3 sekunde ili ventrikularne aritmije tokom treninga nisu normalne ni kod najtreniranijih i traže dalju obradu, uključujući ehokardiografiju (ultrazvuk srca) i magnetnu rezonancu (MR) srca.
Holter EKG u trudnoći: bezbednost i indikacije
Holter EKG je u trudnoći potpuno bezbedan. Uređaj ne emituje nikakvo zračenje i ne utiče na plod. Koristi se kada trudnica ima palpitacije, osećaj nedostatka vazduha ili preskoke srca, tegobe koje se javljaju naročito u drugom i trećem trimestru.
Razlog je fiziološki: u trudnoći se zapremina krvi poveća za 30 do 50%, srce radi brže, a hormoni utiču na njegov električni sistem. Većina aritmija u trudnoći je bezopasna, ali Holter pomaže da se to potvrdi i da se obične ekstrasistole razdvoje od retkih, ozbiljnijih poremećaja koji traže lečenje.
Holter EKG kod dece: specifičnosti i saveti za roditelje
Kod dece se koriste manji uređaji i prilagođene elektrode. Razlozi su slični kao kod odraslih: palpitacije, nesvestice, praćenje naslednih aritmija i kontrola pejsmejkera. Deca obično dobro podnose Holter, ali im treba priprema i objašnjenje.
Savet roditeljima: pre pregleda popričajte sa detetom i objasnite mu da uređaj ne boli. Obucite ga tako da odeća skriva kablove, da bi moglo normalno da se igra. Mlađoj deci pomozite oko upisivanja simptoma u dnevnik. Ako se elektroda odlepi tokom igre, nežno je pritisnite nazad i pozovite ordinaciju za savet.
Holter kod pacijenata sa pejsmejkerom ili defibrilatorom
Pejsmejker (uređaj za regulaciju ritma srca) i ICD (implantabilni kardioverter defibrilator, uređaj za zaustavljanje opasne aritmije) imaju sopstvenu memoriju, ali Holter dodaje još podataka. Može da uhvati aritmije koje uređaj nije zabeležio, da proceni koliko dobro pejsmejker stimuliše srce i da uoči eventualne smetnje u radu.
Smernice za hipertrofičnu kardiomiopatiju preporučuju redovan Holter na 24 do 48 sati, svake 1 do 2 godine, radi procene rizika od iznenadne srčane smrti. Kod ovih pacijenata Holter je nezaobilazan.
Šta posle Holtera: rezultati i sledeći koraci
Nalaz Holter EKG-a kardiolog tumači zajedno sa vašim simptomima, dnevnikom i ranijom dokumentacijom. Nalaz se nikada ne gleda kao goli broj, jer isti rezultat kod različitih pacijenata može značiti sasvim različite stvari.
Mogući ishodi nalaza i dalja dijagnostika
Postoje tri tipična ishoda. Uredan nalaz znači da nije nađen značajan poremećaj ritma i da dalja obrada nije potrebna. Benigne ekstrasistole (bezopasni preskoci) obično traže samo savet o navikama: manje kofeina, dovoljno sna i bolje nošenje sa stresom.
Treći ishod je značajna aritmija. Ona traži terapiju i najčešće dodatna ispitivanja: ehokardiografiju (ultrazvuk srca), magnetnu rezonancu (MR) srca, elektrofiziološko ispitivanje, a ponekad ablaciju ili ugradnju pejsmejkera. O svakom sledećem koraku kardiolog će sa vama detaljno razgovarati.
Postavljena na vreme, dijagnoza poremećaja ritma može sprečiti moždani udar, srčanu slabost (insuficijenciju) i iznenadnu srčanu smrt.
Kada se javiti kardiologu
→
Ako osećate učestalo lupanje ili preskakanje srca koje traje duže od nekoliko minuta
javite se kardiologu radi Holter EKG monitoringa
→
Ako ste imali gubitak svesti ili izraženu vrtoglavicu bez očiglednog uzroka
potrebna je hitna kardiološka procena i verovatno Holter EKG
→
Ako vam je pametni sat javio nepravilan ritam srca
zakažite kardiološki pregled za potvrdu nalaza proverenim Holter monitoringom
→
Ako ste preležali moždani udar nepoznatog uzroka
produženi Holter od 7 do 14 dana može otkriti skrivenu atrijalnu fibrilaciju
→
Ako imate naslednu srčanu bolest ili pejsmejker
redovan Holter EKG svake jedne do dve godine je deo praćenja
m. Često postavljana pitanja
Pitanja pacijenata.
Holter EKG je sasvim bezbolan. Jedina blaga neprijatnost može biti svrab oko elektroda kod osetljive kože ili crvenilo nakon skidanja. Ako pre postavljanja obrijete dlake, skidanje lepljivih elektroda na kraju biće lakše.
Da, i to je veoma važno, jer se mnogi poremećaji, poput pauza i AV blokova, javljaju baš u snu. Spavajte u uobičajenom položaju, najbolje na leđima ili boku. Uređaj stavite pored sebe na noćni ormarić ili ga držite u džepu pidžame.
Da, ako vam stanje inače dozvoljava vožnju. Ako vam je Holter postavljen zbog nesvestice ili gubitka svesti, kardiolog vam može privremeno savetovati da ne vozite dok se uzrok ne razjasni. Držite se konkretnog uputstva svog lekara.
To se često dešava i ne znači da test nije uspeo. Uređaj i dalje beleži preko 100.000 otkucaja, iz kojih se vide varijabilnost ritma, pauze i druge promene. Ako tegobe izostanu, kardiolog može predložiti duže praćenje od 7 dana, patch monitor ili implantabilni loop rekorder.
Ne mogu da ga zamene, ali mogu biti koristan dodatak. Pametni satovi snimaju samo jedan odvod i kratko, dok Holter koristi više odvoda i snima neprekidno 24 do 168 sati. Zato Holter sa više odvoda ostaje najpouzdaniji način ambulatornog praćenja ritma.
To su brojevi supraventrikularnih (SVES) i ventrikularnih (VES) ekstrasistola (preskoka) tokom 24 sata. Mali broj preskoka čest je i kod zdravih ljudi. Koliko je važno zavisi od ukupnog broja, od toga da li se poklapaju sa simptomima, od postojanja strukturne bolesti srca i od oblika ekstrasistola.
Sedmodnevni Holter se koristi kada su simptomi retki (jednom nedeljno ili ređe), kod sumnje na paroksizmalnu atrijalnu fibrilaciju, posle moždanog udara nepoznatog uzroka i za praćenje posle ablacije. Evropske smernice favorizuju duže praćenje jer ono znatno povećava šansu da se poremećaj uhvati.
Nalaz je obično gotov za 3 do 7 radnih dana. Softver prvo sam analizira snimak, a kardiolog potom ručno pregleda svaki sumnjiv deo. Ako je nalaz hitan, na primer kod sumnje na opasnu aritmiju, analiza se može ubrzati i biti gotova istog dana.
Upozorenje: Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet niti zamenjuje pregled kod lekara. Za tumačenje nalaza, postavljanje dijagnoze ili donošenje terapijskih odluka obratite se svom kardiologu. Ako imate akutne simptome (bol u grudima, gušenje, gubitak svesti), pozovite hitnu pomoć na broj 194.
Van Gelder IC, Rienstra M, Bunting KV, et al. 2024 ESC Guidelines for the management of atrial fibrillation developed in collaboration with EACTS. Eur Heart J. 2024;45(36):3314–3414.escardio.org [pristupljeno maj 2026].
Steinberg JS, Varma N, Cygankiewicz I, et al. 2017 ISHNE-HRS Expert Consensus Statement on Ambulatory ECG and External Cardiac Monitoring/Telemetry. Heart Rhythm. 2017;14(7):e55–e96.pubmed.ncbi.nlm.nih.gov [pristupljeno maj 2026].
Mayo Clinic. Holter monitor. Rochester, MN: Mayo Foundation for Medical Education and Research 2024.mayoclinic.org [pristupljeno maj 2026].
Cleveland Clinic. Holter Monitor: Purpose, Results & How It Works. Cleveland, OH 2024.my.clevelandclinic.org [pristupljeno maj 2026].
British Heart Foundation. Electrocardiogram (ECG). London, UK 2023.bhf.org.uk [pristupljeno maj 2026].
Chung MK, Refaat M, Shen WK, et al. Atrial Fibrillation: JACC Council Perspectives. J Am Coll Cardiol. 2020;75(14):1689–1713.acc.org [pristupljeno maj 2026].
