Kardiomiopatije: tipovi, uzroci, simptomi i savremeno lečenje
Stručna redakcija: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 4. avgust 2026.
Kardiomiopatija je bolest samog srčanog mišića, a ne krvnih sudova koji ga hrane. Kod dela pacijenata godinama ne daje nijedan znak, pa se otkrije slučajno ili tek kada se pojavi ozbiljna tegoba. Zato pregled najbližih srodnika nije dodatna mera, nego deo lečenja.
Brze činjenice
Podatak
Vrednost
Latinski naziv
cardiomyopathia
Narodni nazivi
bolest srčanog mišića, oslabljeno srce, zadebljalo srce
Učestalost zadebljalog oblika
oko 1 na 500 osoba prema ultrazvučnim istraživanjima
Smrtnost zadebljalog oblika
oko 0,5% godišnje uz savremeno lečenje
Glavni rizik
iznenadna srčana smrt kod mladih i sportista
Oblik vezan za trudnoću
1 na 1.000 do 1 na 4.000 trudnoća
Nasleđivanje
kod zadebljalog oblika dete obolelog roditelja nasledi promenu u polovini slučajeva
Hitni broj
194
Kardiomiopatije: ključni podaci
Šta je kardiomiopatija?
Kardiomiopatija je bolest srčanog mišića koja menja građu i rad srčanih komora. Promene mogu biti zadebljanje zidova, proširenje komora, povećana krutost mišića ili zamena mišićnog tkiva vezivnim i masnim. Dijagnoza se postavlja kada te promene nisu posledica drugih poznatih uzroka, kao što su koronarna bolest, povišen pritisak, urođene mane ili teška bolest zalistaka.
Kako radi zdravo srce
Leva komora se pri svakom otkucaju napuni krvlju i izbaci deo te krvi u aortu. Udeo koji izbaci naziva se ejekciona frakcija i kod zdravog srca iznosi 55 do 70%. Za to je potreban mišić koji je dovoljno debeo da razvije snagu, dovoljno elastičan da se napuni i dovoljno usklađen da se steže kao celina.
Šta polazi naopako
Kod kardiomiopatija se taj sklad narušava na više načina. Zid komore može postati predebeo i ometati istiskivanje krvi, komora se može proširiti i oslabiti, može izgubiti elastičnost pa se ne puni dovoljno, ili zdrav mišić biva zamenjen izmenjenim tkivom koje izaziva opasne poremećaje ritma. Posledice su slabije pumpanje krvi i povećana sklonost ka poremećajima ritma.
Pet osnovnih oblika
Evropsko kardiološko društvo je 2023. godine objavilo prve smernice koje pokrivaju sve vrste kardiomiopatija u svim uzrastima, i tada je podela proširena sa četiri na pet oblika.
Oblik
Ključna odlika
Glavni rizici
zadebljali (hipertrofični)
zadebljanje zida leve komore 15 mm ili više bez drugog uzroka
iznenadna srčana smrt, suženje izlaznog dela, atrijalna fibrilacija
prošireni (dilatativni)
proširenje i oslabljeno stezanje leve komore
srčana slabost, poremećaji ritma iz komora
bez proširenja, sa ožiljkom
ožiljak ili masno tkivo bez proširenja i bez pada pumpne funkcije
poremećaji ritma, nagao tok
aritmogeni
zamena mišića desne komore masnim i vezivnim tkivom
iznenadna srčana smrt kod mladih i sportista
ukrućeni (restriktivni)
ukrućen mišić i otežano punjenje komore
srčana slabost zbog otežanog punjenja, ugrušci
Pet osnovnih oblika kardiomiopatija (ESC 2023)
Oblik bez proširenja je nov i uveden je 2023. godine. Kod njega magnetna rezonanca srca pokaže ožiljak ili vezivno tkivo, a komora nije ni proširena ni oslabljena. Time je prvi put istaknuto da i sam ožiljak u srčanom mišiću, koji nije nastao zbog zatvaranja krvnog suda, može biti jedini znak bolesti.
Posebni oblici
Oblik vezan za trudnoću javlja se u poslednjem mesecu trudnoće ili u prvih pet meseci posle porođaja, uz pumpnu funkciju ispod 45%. Kod velikog dela žena pumpna funkcija se tokom prve godine oporavi, ali udeo oporavljenih znatno se razlikuje između zemalja i studija.
Taloženje belančevine transtiretina u srčanom mišiću sve češće se otkriva kod starijih osoba i često se previdi, jer se pripiše običnoj srčanoj slabosti sa očuvanom pumpnom funkcijom.
Dva stanja su smernicama iz 2023. godine izvučena iz ove grupe bolesti. Sindrom slomljenog srca, privremeno oštećenje mišića izazvano jakim stresom, više se ne svrstava u kardiomiopatije jer je po prirodi prolazno stanje. Izražena mrežasta građa unutrašnjeg sloja leve komore više se ne smatra zasebnom bolešću, nego osobinom izgleda srca koja se viđa u različitim stanjima.
Šta uzrokuje kardiomiopatiju?
Kardiomiopatiju kod jednog dela pacijenata uzrokuju nasledne promene u genima koji nose uputstvo za građenje belančevina srčanog mišića, a kod drugog dela stečena oštećenja od virusa, otrova ili autoimunih procesa. Kod dela obolelih uzrok ostane nepoznat i posle temeljne obrade. Prepoznavanje uzroka nije akademsko pitanje, jer neposredno menja lečenje, procenu rizika i potrebu da se pregleda porodica.
Nasledni uzroci
Zadebljali oblik u velikom broju slučajeva nastaje zbog promene u genima za belančevine srčanog mišića. Nasleđuje se tako da svako dete obolelog roditelja ima pola šanse da nasledi tu promenu, nezavisno od pola. Aritmogeni oblik najčešće nastaje zbog promena u genima koji povezuju ćelije srca međusobno, a prošireni oblik može izazvati promena u više od pedeset različitih gena, od kojih neki nose posebno visok rizik od opasnih poremećaja ritma.
Nasleđivanje promene ne znači da će bolest sigurno nastati, niti kada. Zbog toga se članovi porodice koji nose promenu prate, a ne leče unapred.
Stečeni uzroci
Zapaljenje srčanog mišića, najčešće virusno, koje kod dela pacijenata postane hronično i pređe u prošireni oblik
Dugotrajno prekomerno pijenje alkohola, tokom više godina
Lekovi i otrovi, među kojima su pojedini lekovi protiv raka, zračenje grudnog koša, kokain i amfetamini
Taloženje gvožđa u srčanom mišiću
Taloženje nepravilno savijenih belančevina, koje može biti nasledno ili vezano za starije životno doba
Zapaljenske bolesti koje zahvataju ceo organizam, kao što je sarkoidoza
Dugotrajno vrlo brz rad srca, na primer kod nelečene atrijalne fibrilacije
Faktori rizika
iznenadna smrt pre 50. godine ili kardiomiopatija kod najbližih srodnika
trudnoća kod žena koje već imaju srčanu bolest ili naslednu sklonost
ranije lečenje pojedinim lekovima protiv raka ili zračenjem grudnog koša
dugogodišnji povišen pritisak i šećerna bolest, kao dodatni činioci
vrhunski sport sa velikim opterećenjem
Razlike po polu i uzrastu
Kod mladih osoba i sportista uzrok je najčešće nasledan, a zadebljali i aritmogeni oblik vodeći su uzroci iznenadne srčane smrti pre 35. godine. Kod osoba starijih od 65 godina češće je taloženje belančevina u srčanom mišiću. Kod žena u reproduktivnom dobu poseban je oblik vezan za trudnoću, dok muškarci češće imaju zadebljali oblik sa suženjem izlaznog dela.
Koji su simptomi kardiomiopatije?
Simptomi su vrlo različiti i zavise od oblika bolesti. Kod dela pacijenata tegoba nema godinama, pa se bolest otkrije slučajno, dok kod drugih prvi znak bude gubitak svesti ili čak srčani zastoj. Najčešće tegobe su zaduvanost, umor, lupanje srca i bol u grudima pri naporu.
Glavne tegobe
otežano disanje, najpre pri naporu, kasnije i u mirovanju
gušenje u ležećem položaju i potreba za više jastuka pri spavanju
bol ili pritisak u grudima pri naporu, jer zadebljalom mišiću treba više kiseonika nego što mu krvotok može doneti
lupanje ili preskakanje srca
vrtoglavica i gubitak svesti, naročito pri naporu
otoci nogu i gležnjeva
izražen umor i pad podnošljivosti napora
suv kašalj, naročito noću
naglo dobijanje na težini u roku od jednog do dva dana
Zašto je nesvestica pri naporu ozbiljan znak
Gubitak svesti tokom fizičkog napora kod osobe sa kardiomiopatijom nije obična nesvestica. Može značiti da zadebljali mišić ometa izlaz krvi iz komore ili da je nastao opasan poremećaj ritma. Kod aritmogenog i zadebljalog oblika taj znak menja procenu rizika i traži brzu obradu, a ne odlaganje do sledećeg zakazanog pregleda.
Kada bolest protiče tiho
Zadebljali oblik često godinama ne daje nijednu tegobu. Kod aritmogenog oblika iznenadna srčana smrt može biti prvi znak bolesti, naročito kod mladih i sportista. Zbog toga se kod osobe sa iznenadnom smrću u porodici u mlađem životnom dobu radi kardiološka obrada i onda kada nema nikakvih tegoba.
Sa čim se tegobe najčešće mešaju
Zaduvanost i umor se pripisuju lošoj kondiciji, godinama ili telesnoj težini. Lupanje srca se pripisuje stresu ili kafi. Bol u grudima pri naporu ne razlikuje se od bola kod koronarne bolesti, pa se te dve bolesti razdvajaju ultrazvukom srca i, po potrebi, snimanjem koronarnih arterija.
⚠ Upozorenje: pozovite 194
Bol u grudima koji traje duže od nekoliko minuta, gubitak svesti (naročito pri naporu), naglo gušenje ili jako lupanje srca sa vrtoglavicom, znaci su koji zahtevaju hitnu reakciju.
Odmah pozovite 194. Trudnice i porodilje javljaju se hitno i pri manje izraženim tegobama, kao što su bol u grudima, lupanje srca, nesvestica ili novi otoci.
Kako se dijagnostikuje kardiomiopatija?
Dijagnoza se postavlja spajanjem tegoba, porodične istorije,EKG-a, ultrazvuka srca i magnetne rezonance srca. Prema smernicama iz 2023. godine magnetna rezonanca ima ključnu ulogu, i kod samog pacijenta i kod pregleda njegovih krvnih srodnika, a genetsko ispitivanje je postalo redovan deo obrade.
Pretrage koje se rade
Pretraga
Šta otkriva
Kada se radi
EKG u mirovanju
zadebljanje leve komore, znake ožiljka, posebne promene kod aritmogenog oblika
kod svih, kao prva pretraga
Holter EKG tokom 24 do 72 sata
skrivene poremećaje ritma i kratke epizode ubrzanog rada komora
u proceni rizika i kod lupanja srca
Ultrazvuk srca
debljinu zidova, veličinu šupljina, pumpnu funkciju, suženje izlaznog dela
kod svih, u dijagnostici i praćenju
Magnetna rezonanca srca
tačan oblik bolesti, ožiljak i vezivno tkivo, otok, bolesti taloženja
potvrda dijagnoze i procena rizika
Test opterećenja
suženje izlaznog dela i poremećaje ritma pri naporu
pri proceni tegoba i pred povratak sportu
Genetsko ispitivanje
naslednu promenu koja izaziva bolest
kod svih sa potvrđenom bolešću i za pregled porodice
Kod odraslih je potrebno da debljina zida leve komore bude 15 mm ili više, bez drugog razloga za to zadebljanje. Pri debljini od 13 do 14 mm dijagnoza se može postaviti ako neko u porodici ima istu bolest ili je nađena genetska promena koja bolest izaziva. Suženje izlaznog dela postoji kada je razlika pritiska 30 mmHg ili veća, a klinički je značajno od 50 mmHg naviše, bilo u mirovanju, bilo posle naprezanja ili napora.
Pregled članova porodice
Najbližim srodnicima obolelog, dakle roditeljima, braći, sestrama i deci, preporučuju se EKG i ultrazvuk srca na svake dve do pet godina, a magnetna rezonanca po proceni kardiologa. Ako je kod obolelog nađena genetska promena koja izaziva bolest, genetsko ispitivanje se nudi i ostalim članovima porodice, pa se dalje prate samo oni koji su tu promenu nasledili. Time se ostali oslobađaju doživotnog praćenja.
Kako se leči kardiomiopatija?
Lečenje ima tri cilja: ublažiti tegobe, usporiti napredovanje bolesti i smanjiti rizik od iznenadne srčane smrti. Pristup se prilagođava svakom pacijentu prema obliku bolesti i genetskom nalazu, a vodi ga tim koji čine kardiolog, genetičar, kardiohirurg i specijalista za poremećaje ritma.
Lekovi
Prošireni oblik sa oslabljenom pumpnom funkcijom leči se istim grupama lekova kao srčana slabost, koje su opisane u posebnom tekstu o toj bolesti. Kod kardiomiopatija postoje i neke posebnosti.
Beta-blokatori su osnovni lek kod zadebljalog i proširenog oblika, jer smanjuju snagu i brzinu rada srca i potrebu mišića za kiseonikom, a kod zadebljalog oblika dodatno smanjuju suženje izlaznog dela.
Pojedini kalcijumski antagonisti mogu zameniti beta-blokatore kod zadebljalog oblika sa suženjem, uz oprez kod uznapredovale srčane slabosti.
Lekovi protiv zgrušavanja primenjuju se kod atrijalne fibrilacije, a kod zadebljalog oblika uvode se uvek kada ta aritmija postoji, bez obzira na uobičajenu procenu rizika bodovanjem.
Lek koji smanjuje preteranu snagu stezanja srčanog mišića koristi se kod zadebljalog oblika sa suženjem izlaznog dela, kada tegobe traju uprkos osnovnoj terapiji. Tokom lečenja obavezno se ultrazvukom prati pumpna funkcija.
Doze svih lekova određuje kardiolog, jer zavise od oblika bolesti, pumpne funkcije i pratećih stanja.
Zahvati i uređaji
Zahvat
Kada se radi
hirurško stanjivanje pregrade
kod zadebljalog oblika sa suženjem koje ne reaguje na lekove
smanjenje pregrade kateterom
kao zamena za operaciju kod odabranih pacijenata
ugradni defibrilator
radi sprečavanja iznenadne srčane smrti kod visokog rizika
uređaj za usklađivanje rada komora
kod proširenog oblika sa oslabljenom pumpnom funkcijom i usporenim sprovođenjem
kateterska ablacija
kod ponavljanih poremećaja ritma
mehanička pumpa i presađivanje srca
kod najteže srčane slabosti koja ne reaguje na terapiju
Zahvati i uređaji kod kardiomiopatija
Procena rizika od iznenadne srčane smrti
Ova procena je obavezan deo lečenja kod zadebljalog i aritmogenog oblika i ponavlja se tokom godina, jer se rizik menja. Koriste se posebni kalkulatori, odvojeni za odrasle i za decu. Rizik povećavaju iznenadna smrt u porodici, neobjašnjeni gubici svesti, kratke epizode ubrzanog rada komora na Holteru, izrazito zadebljanje mišića i opsežno vezivno tkivo na magnetnoj rezonanci.
Posebnosti po obliku bolesti
Kod oblika vezanog za trudnoću uz uobičajenu terapiju koristi se i lek koji smanjuje lučenje hormona prolaktina, uz strogu zaštitu od ugrušaka, a izbor lekova se prilagođava dojenju. Kod taloženja belančevina u srčanom mišiću postoji lek koji smanjuje smrtnost i broj bolničkih lečenja. Kod aritmogenog oblika strogo se izbegavaju takmičarski i intenzivan sport, jer napor sam po sebi izaziva poremećaje ritma.
Kakav je tok bolesti i šta se očekuje?
Tok zavisi pre svega od oblika bolesti, a razlike među oblicima su velike. Kod zadebljalog oblika savremeno lečenje je bitno promenilo sliku, pa smrtnost u velikim savremenim serijama iznosi oko 0,5% godišnje, što je blisko onome što se očekuje u opštoj populaciji istog uzrasta. Podaci od pre dvadeset godina znatno su lošiji i ne opisuju pacijenta koji se leči danas.
Kod proširenog oblika značajan broj pacijenata uz punu terapiju delimično ili potpuno povrati pumpnu funkciju, naročito kada je uzrok bio zapaljenje srčanog mišića, dugotrajno brz ritam ili trudnoća. Kod aritmogenog oblika težište lečenja je na sprečavanju opasnih poremećaja ritma, jer oni određuju ishod više nego pumpna funkcija.
Podaci se odnose na grupe pacijenata i ne opisuju ishod pojedinca. Na tok najviše utiču dosledno uzimanje terapije, poštovanje dogovorenih granica u fizičkom naporu, redovne kontrole i pregled porodice, kojim se srodnici u riziku otkriju pre prve tegobe. Šta konkretan nalaz znači za pojedinu osobu procenjuje kardiolog koji zna oblik bolesti, nalaz magnetne rezonance i genetski nalaz.
Život sa kardiomiopatijom
Uz savremenu terapiju i redovno praćenje veliki deo pacijenata živi aktivno i radno. Opšti saveti o ishrani, merenju telesne težine kod kuće i vakcinaciji isti su kao kod srčane slabosti i opisani su u posebnom tekstu, a ovde su istaknute posebnosti. Ceo vodič za svakodnevni život sa srčanom slabošću, uključujući ishranu, unos tečnosti i praćenje kod kuće, dostupan je u tekstu Kako živeti sa srčanom slabošću.
Fizička aktivnost i sport
Stari savet o mirovanju je napušten. Prema smernicama iz 2023. godine svakom pacijentu se preporučuje redovna aktivnost niskog do umerenog intenziteta, po planu prilagođenom njegovom nalazu. Kod većine pacijenata sa zadebljalim oblikom razumno je i energičnije vežbanje. Takmičarski sport i naprezanje uz zadržavanje daha, kao što su dizanje tegova i ronjenje, izbegavaju se kod aritmogenog oblika i kod zadebljalog oblika sa visokim rizikom. Odluku uvek donosi kardiolog na osnovu procene, a ne pacijent prema tome kako se oseća.
Trudnoća i sprečavanje trudnoće
Žene sa kardiomiopatijom u reproduktivnom dobu savetuju se sa lekarom pre planiranja trudnoće. Trudnoća nosi visok rizik kod uznapredovalog proširenog oblika, kod zadebljalog oblika sa suženjem i tegobama i kod žena koje su imale oblik vezan za trudnoću, a pumpna funkcija im se nije normalizovala. Sredstva za sprečavanje trudnoće koja sadrže estrogen se izbegavaju zbog rizika od ugrušaka, pa se biraju druge metode, o čemu odlučuju kardiolog i ginekolog zajedno.
Kontrole i prepoznavanje pogoršanja
U stabilnoj fazi kontrole su na šest do dvanaest meseci, a posle promene terapije češće, na jedan do tri meseca. Znake pogoršanja treba prijaviti lekaru bez čekanja na zakazani termin, a to su naglo dobijanje na težini, novi ili pojačani otoci, nova potreba za više jastuka pri spavanju, pad podnošljivosti napora i češće lupanje srca.
Vožnja, putovanja i posao
Posle ugradnje defibrilatora sledi period zabrane vožnje, najčešće od jednog do šest meseci, zavisno od razloga za ugradnju i važećih propisa. Letenje avionom bezbedno je za stabilne pacijente, uz kretanje i vežbe nogu tokom leta. Profesionalni vozači, piloti i osobe na radnim mestima gde bi gubitak svesti bio opasan prolaze posebnu procenu pre povratka na posao.
Mentalno zdravlje
Dijagnoza hronične bolesti srca u mladim godinama često prati strepnja, potištenost i strah od iznenadne smrti. Kod pacijenata sa ugradnim defibrilatorom čest je i strah od šoka, koji vodi u izbegavanje aktivnosti. Razgovor sa kardiologom o tome šta je zaista bezbedno, podrška porodice i psihološka pomoć kada je potrebna, deo su lečenja.
Kada hitno pozvati 194?
Pozovite 194 odmah ako se javi bilo šta sa ove liste, jer to može značiti opasan poremećaj ritma ili naglo popuštanje srca kao pumpe. Ne čekajte da tegoba prođe sama i ne vozite se sami do bolnice, jer se kod ovih stanja gubitak svesti može ponoviti u svakom trenutku i ugroziti i vas i druge.
gubitak svesti, naročito tokom fizičkog napora
jak bol u grudima koji traje i ne prolazi u mirovanju
naglo i jako otežano disanje ili gušenje u ležećem položaju
vrlo brzo ili izrazito nepravilno lupanje srca praćeno vrtoglavicom i bledilom
više šokova iz ugradnog defibrilatora u kratkom roku
osoba koja se sruši i ne diše normalno
Trudnice i porodilje sa ovom dijagnozom javljaju se hitno i pri manje izraženim tegobama, kao što su bol u grudima, lupanje srca, nesvestica ili novi otoci.
Kada se javiti kardiologu?
Kardiologu se javite u narednim danima, bez čekanja na zakazanu kontrolu, kada se pojavi nešto sa ove liste. To su tegobe i okolnosti koje traže pregled u roku od nekoliko dana do dve nedelje, ali ne i poziv hitnoj pomoći, jer ne znače da je stanje u tom trenutku opasno po život.
naglo dobijanje na težini ili novi otoci nogu
zaduvanost pri naporima koji su ranije išli lako
nova potreba za više jastuka pri spavanju
lupanje ili preskakanje srca koje se ponavlja
jedan šok iz ugradnog defibrilatora posle kog se osećate dobro
iznenadna smrt u mlađem životnom dobu kod bliskog srodnika
planiranje trudnoće, povratka sportu ili fizički zahtevnom poslu
m. Često postavljana pitanja
Pitanja pacijenata.
Kardiomiopatija je bolest samog srčanog mišića, dakle uzrok. Srčana slabost je stanje u kome srce ne uspeva da ispumpa dovoljno krvi za potrebe tela, dakle posledica. Kardiomiopatija može dovesti do srčane slabosti, ali ne mora, jer kod dela pacijenata pumpna funkcija ostaje očuvana godinama. Srčana slabost, sa druge strane, najčešće nastaje iz sasvim drugih uzroka, pre svega iz koronarne bolesti i povišenog pritiska.
Kod velikog dela pacijenata jeste, naročito kod zadebljalog i aritmogenog oblika. Nasleđuje se tako da svako dete obolelog roditelja ima pola šanse da nasledi genetsku promenu, nezavisno od pola. Zbog toga se najbližim srodnicima preporučuju EKG i ultrazvuk srca, a kada je kod obolelog nađena promena gena, i genetsko ispitivanje. Nasleđena promena ne znači da će bolest sigurno nastati.
Kod većine pacijenata bolest se ne izlečuje, ali se dobro kontroliše i tok se bitno menja lečenjem. Kod proširenog oblika značajan broj pacijenata uz punu terapiju delimično ili potpuno povrati pumpnu funkciju, naročito kada je uzrok bio zapaljenje srčanog mišića, dugotrajno brz ritam ili trudnoća. Kod naslednih oblika terapija se uzima doživotno, jer njeno ukidanje vraća opterećenje na srce.
Redovna aktivnost niskog do umerenog intenziteta preporučuje se svakom pacijentu i deo je lečenja. Takmičarski sport i naprezanje uz zadržavanje daha izbegavaju se kod aritmogenog oblika i kod zadebljalog oblika sa visokim rizikom, jer napor kod njih sam po sebi izaziva poremećaje ritma. Šta je bezbedno određuje kardiolog na osnovu ultrazvuka, magnetne rezonance, Holtera i testa opterećenja.
To je granica od koje se kod odraslih postavlja dijagnoza zadebljalog oblika, pod uslovom da nema drugog razloga za zadebljanje, kao što su povišen pritisak ili bolest zaliska. Pri debljini od 13 do 14 mm dijagnoza se može postaviti ako neko u porodici ima istu bolest ili je nađena genetska promena. Debljina od 30 mm i više je jedan od pokazatelja povišenog rizika od iznenadne srčane smrti.
Odgovor zavisi od oblika. Kod zadebljalog oblika savremeno lečenje je smanjilo smrtnost na oko 0,5% godišnje, što je blisko očekivanom u opštoj populaciji. Kod proširenog oblika ishod zavisi od pumpne funkcije i od toga koliko se dosledno uzima terapija. Podaci se odnose na grupe pacijenata, a procenu za pojedinca daje kardiolog koji zna oblik bolesti i nalaze.
Da, i to je jedan od najvažnijih delova lečenja. Najbližim srodnicima preporučuju se EKG i ultrazvuk srca na svake dve do pet godina, a kod dece se raspored prilagođava uzrastu. Ako je kod obolelog nađena genetska promena, ispitivanje se nudi celoj porodici, pa se dalje prate samo nosioci promene, dok se ostali oslobađaju daljeg praćenja.
To je smrt koja nastaje zbog naglog prestanka rada srca, najčešće zbog opasnog poremećaja ritma. Kod kardiomiopatija je rizik povišen, ali se može proceniti kalkulatorima i bitno smanjiti ugradnjom defibrilatora kod pacijenata sa visokim rizikom. Kod većine pacijenata sa zadebljalim oblikom rizik je danas nizak, upravo zahvaljujući toj proceni i savremenom lečenju.
Kod dela žena trudnoća je moguća uz praćenje tima koji čine kardiolog i ginekolog, a odluka se donosi pre začeća, a ne tokom trudnoće. Visok rizik nose uznapredovali prošireni oblik, zadebljali oblik sa suženjem i tegobama i stanje posle oblika vezanog za trudnoću kod koga se pumpna funkcija nije normalizovala. Deo lekova se mora zameniti pre začeća.
Zato što magnetna rezonanca pokazuje ono što ultrazvuk ne vidi, pre svega ožiljak i vezivno tkivo u srčanom mišiću. Ta informacija razlikuje oblike bolesti koji na ultrazvuku izgledaju slično, otkriva bolesti taloženja i ulazi u procenu rizika od iznenadne srčane smrti. Kod dela pacijenata upravo taj nalaz promeni odluku o ugradnji defibrilatora.
Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet niti zamenjuje pregled kod lekara. Za tumačenje nalaza, postavljanje dijagnoze ili donošenje terapijskih odluka obratite se svom kardiologu. Ako imate akutne simptome (bol u grudima, gušenje, gubitak svesti), pozovite hitnu pomoć na broj 194.
Arbelo E, Protonotarios A, Gimeno JR, i saradnici. Smernice Evropskog kardiološkog društva (ESC) iz 2023. godine za lečenje kardiomiopatija. Eur Heart J. 2023;44(37):3503–3626.doi.org/10.1093/eurheartj/ehad194 [pristupljeno maj 2026].
Kaski JP, Arbelo E. The 2023 ESC guidelines for the management of cardiomyopathies: the 10 commandments. Eur Heart J. 2024;45(13):1101.doi.org/10.1093/eurheartj/ehad858 [pristupljeno maj 2026].
Maron BJ, Rowin EJ, Casey SA, i saradnici. Hypertrophic cardiomyopathy in adulthood associated with low cardiovascular mortality with contemporary management strategies. J Am Coll Cardiol. 2015;65(18):1915–1928.doi.org/10.1016/j.jacc.2015.02.061 [pristupljeno maj 2026].
Ommen SR, Ho CY, Asif IM, i saradnici. Vodič AHA/ACC iz 2024. godine za lečenje hipertrofične kardiomiopatije. Circulation. 2024;149(23):e1239–e1311.doi.org/10.1161/CIR.0000000000001250 [pristupljeno maj 2026].
Olivotto I, Oreziak A, Barriales-Villa R, i saradnici. Mavacamten for treatment of symptomatic obstructive hypertrophic cardiomyopathy (EXPLORER-HCM). Lancet. 2020;396(10253):759–769.doi.org/10.1016/S0140-6736(20)31792-X [pristupljeno maj 2026].
Maurer MS, Schwartz JH, Gundapaneni B, i saradnici. Tafamidis treatment for patients with transthyretin amyloid cardiomyopathy (ATTR-ACT). N Engl J Med. 2018;379(11):1007–1016.doi.org/10.1056/NEJMoa1805689 [pristupljeno maj 2026].
Sliwa K, Petrie MC, van der Meer P, i saradnici. Clinical presentation, management, and 6-month outcomes in women with peripartum cardiomyopathy (ESC EORP registry). Eur Heart J. 2020;41(39):3787–3797.doi.org/10.1093/eurheartj/ehaa455 [pristupljeno maj 2026].
Zeppenfeld K, Tfelt-Hansen J, de Riva M, i saradnici. Smernice Evropskog kardiološkog društva (ESC) iz 2022. godine za lečenje ventrikularnih aritmija i prevenciju iznenadne srčane smrti. Eur Heart J. 2022;43(40):3997–4126.doi.org/10.1093/eurheartj/ehac262 [pristupljeno maj 2026].
De Backer J, Haugaa KH, Hasselberg NE, i saradnici. Smernice Evropskog kardiološkog društva (ESC) iz 2025. godine za kardiovaskularne bolesti u trudnoći. Eur Heart J. 2025;46(43):4462–4568.doi.org/10.1093/eurheartj/ehaf193 [pristupljeno maj 2026].
