Aortna stenoza: simptomi, dijagnoza i savremeno lečenje (TAVI i SAVR)
Stručna redakcija: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 4. avgust 2026.
Aortna stenoza godinama ne daje nikakav znak, a onda se pojave zaduvanost, bol u grudima ili nesvestica pri naporu. Od tog trenutka bolest brzo napreduje. Zamena zaliska danas se kod većine pacijenata radi bez otvaranja grudnog koša, a rezultati su vrlo dobri kada se uradi na vreme.
Brze činjenice
Podatak
Vrednost
Latinski naziv
stenosis aortae
Narodni nazivi
suženje aortnog zaliska, mana na srcu, šum na srcu
Učestalost iznad 65 godina
oko 2 do 3% ljudi
Učestalost iznad 75 godina
bolest zaliska ima otprilike svaka osma osoba
Površina zdravog zaliska
3 do 4 kvadratna centimetra
Kada je stenoza teška
površina 1 kvadratni centimetar ili manja, brzina protoka 4 metra u sekundi ili veća
Zašto je pojava tegoba prelomna
bez lečenja više od polovine pacijenata sa tegobama ne preživi dve do tri godine
Hitni broj
194
Aortna stenoza: ključni podaci
Šta je aortna stenoza?
Aortna stenoza je suženje otvora aortnog zaliska, kroz koji krv iz leve komore izlazi u aortu i dalje u celo telo. Suženi otvor stvara prepreku protoku, pa leva komora mora da razvije mnogo veći pritisak da bi izbacila istu količinu krvi, a taj dodatni rad je uzrok svih kasnijih promena na srcu.
Kako radi zdrav aortni zalistak
Zdrav aortni zalistak ima tri tanka listića koji se pri svakom otkucaju otvore i propuste krv, a zatim se zatvore i spreče njeno vraćanje. Otvor koji tako nastaje ima površinu od 3 do 4 kvadratna centimetra. Kada se listići zadebljaju i u njima se istaloži kreč, otvor se sužava, a kada padne ispod jednog kvadratnog centimetra, stenoza se smatra teškom.
Šta se dešava u srcu
Pritisak u levoj komori raste, a razlika između pritiska u komori i u aorti postaje jedan od glavnih pokazatelja težine bolesti. Zbog dugotrajnog rada pod povišenim pritiskom zid leve komore zadeblja, a zadebljalom mišiću treba više kiseonika nego što mu krvni sudovi mogu doneti, i onda kada su ti sudovi potpuno zdravi. Zato se bol u grudima javlja i kod pacijenata sa urednim koronarnim arterijama.
Vremenom se komora slabije opušta i teže puni, pa raste pritisak u plućima i javlja se zaduvanost. U poodmaklim oblicima komora se širi i njena pumpna funkcija opada.
Stepen suženja
Stepen
Površina otvora
Prosečna razlika pritiska
Najveća brzina protoka
blag
veća od 1,5 kvadratnog centimetra
ispod 20 mmHg
2,0 do 2,9 metra u sekundi
umeren
1,1 do 1,5 kvadratnog centimetra
20 do 39 mmHg
3,0 do 3,9 metra u sekundi
težak
1,0 kvadratni centimetar ili manja
40 mmHg ili veća
4,0 metra u sekundi ili veća
vrlo težak
znatno ispod 1 kvadratnog centimetra
60 mmHg ili veća
5,0 metara u sekundi ili veća
Stepeni aortne stenoze
Kada nalaz ne izgleda tipično
Kod dela pacijenata površina otvora govori da je stenoza teška, a razlika pritiska je niska. To se dešava kada leva komora oslabi pa ne može da razvije veći pritisak, ili kada je komora mala i zadebljala pa izbacuje malu količinu krvi pri svakom otkucaju. Takvi nalazi su podmukli, jer na prvi pogled deluju blaže nego što jesu, pa se za razjašnjenje koristi ultrazvuk u opterećenju ili merenje količine kreča skenerom.
Šta uzrokuje aortnu stenozu?
Aortnu stenozu najčešće uzrokuje degenerativno taloženje kreča u listićima zaliska, proces sličan taloženju naslaga u zidovima arterija i vezan za iste faktore rizika. Drugi po učestalosti uzrok je urođena razlika u građi, kada zalistak ima dva lista umesto tri, pa trpi veće opterećenje i brže se istroši.
Glavni uzroci
Degenerativno taloženje kreča, koje čini veliku većinu slučajeva u zemljama sa visokim prihodima i javlja se posle 65. godine
Zalistak sa dva lista umesto tri, prisutan kod 1 do 2% ljudi, koji se kalcifikuje deceniju do dve ranije
Reumatska groznica, posledica nelečene infekcije grla, danas retka u Evropi a i dalje česta u zemljama sa nižim prihodima
Zračenje grudnog koša u prošlosti, najčešće zbog lečenja tumora
Hronična bubrežna bolest, koja ubrzava taloženje kreča
Nasledno vrlo visok holesterol, koji dovodi do rane kalcifikacije
neredovna oralna higijena, zbog rizika od zapaljenja unutrašnje opne srca
Faktori rizika na koje se ne može uticati
starije životno doba, najsnažniji pojedinačni faktor
muški pol, jer muškarci obolevaju nešto ranije
urođena građa zaliska sa dva lista
porodična sklonost, jer se zalistak sa dva lista nalazi kod oko 9% najbližih srodnika
hronična bubrežna bolest i dijaliza
Razlike po polu i uzrastu
Kod osoba mlađih od 60 godina uzrok je najčešće urođena građa zaliska. Između 60. i 75. godine preovlađuju kalcifikovan zalistak sa dva lista i degenerativna kalcifikacija, dok je reumatski uzrok u Evropi danas redak. Posle 75. godine uzrok je gotovo isključivo degenerativna kalcifikacija. Zalistak sa dva lista je oko tri puta češći kod muškaraca, dok žene češće imaju malu i zadebljalu komoru sa nalazom koji izgleda blaže nego što jeste.
Kako bolest napreduje
Aortna stenoza napreduje sporo i postepeno. U proseku se površina otvora smanjuje za oko jedan kvadratni milimetar godišnje, a najveća brzina protoka raste za oko 0,3 metra u sekundi godišnje. Napredovanje je brže kod izražene kalcifikacije, kod bubrežne bolesti i kod zaliska sa dva lista, pa se tempo prati ponovljenim ultrazvukom.
Koji su simptomi aortne stenoze?
Simptoma godinama nema, i to je odlika koja ovu bolest čini podmuklom, jer zalistak može biti teško sužen kod osobe koja se oseća sasvim dobro. Kada se pojave, tri glavne tegobe su zaduvanost pri naporu, bol ili stezanje u grudima i vrtoglavica ili nesvestica pri naporu. Njihova pojava menja ceo pristup lečenju.
Tri glavne tegobe
Zaduvanost pri naporu, najčešća prva tegoba, koja se postepeno javlja pri sve manjim aktivnostima
gušenje u ležećem položaju i buđenje noću zbog nedostatka vazduha
otoci potkolenica u poodmaklim oblicima
opšta slabost, gubitak apetita i pad telesne težine kod starijih
Zašto se tegobe često previde
Zaduvanost i zamor se pripisuju godinama, telesnoj težini ili lošoj kondiciji, naročito kod starijih osoba koje su svoje aktivnosti već svele na manju meru. Tako se izgubi i po nekoliko godina. Zbog toga se kod svakog pacijenta sa poznatim šumom na srcu pita ne samo da li ima tegobe, nego i da li je promenio nivo aktivnosti da bi ih izbegao.
Kada nesvestica znači ozbiljno
Gubitak svesti pri naporu kod osobe sa suženjem aortnog zaliska nije obična nesvestica. On znači da srce pri naporu ne može da poveća protok kroz sužen otvor, pa mozak ostaje bez dovoljno krvi. Kod pacijenata sa teškim suženjem i takvom tegobom zamena zaliska se planira bez odlaganja.
Sa čim se tegobe najčešće mešaju
Bol u grudima pri naporu ne razlikuje se od bola kod koronarne bolesti, a te dve bolesti se često javljaju zajedno, pa ih razdvaja ultrazvuk srca. Zaduvanost se pripisuje bolesti pluća, naročito kod pušača. Vrtoglavica pri ustajanju se pripisuje pritisku ili lekovima, a kod ove bolesti se javlja pri naporu, a ne pri promeni položaja. O bolu u grudima koji potiče od suženih koronarnih arterija više se može pročitati u tekstu o angini pektoris.
⚠ Upozorenje: pozovite 194
Gubitak svesti ili osećaj da ćete se onesvestiti, naročito pri naporu, jak bol u grudima koji ne prolazi u mirovanju ili naglo i jako otežano disanje kod osobe sa aortnom stenozom, znaci su da srce ne može da ispumpa dovoljno krvi.
To zahteva hitnu procenu. Odmah pozovite hitnu pomoć na broj 194.
Kako se dijagnostikuje aortna stenoza?
Aortna stenoza se dijagnostikuje ultrazvukom srca kroz grudni koš, koji prikazuje građu zaliska i meri površinu otvora, razliku pritiska i brzinu protoka kroz njega. Prvi trag najčešće je grub šum koji lekar čuje slušalicama i koji se širi ka vratu, a taj nalaz je razlog da se ultrazvuk uradi i kod osobe bez tegoba.
Šta lekar čuje i vidi na pregledu
Šum se najbolje čuje na desnoj strani grudne kosti i širi se ka vratu, a što je stenoza teža, to je vrhunac šuma kasniji. Puls na vratu je slabiji i sporije raste. Jačina šuma nije pouzdana mera težine bolesti, jer kod vrlo teškog suženja i oslabljene komore šum može i oslabiti, pa se na osnovu slušanja nikada ne zaključuje koliko je bolest uznapredovala.
Pretrage koje se rade
Pretraga
Šta pokazuje
Kada se radi
Ultrazvuk srca kroz grudni koš
površinu otvora, razliku pritiska, brzinu protoka, rad komore
kod svih, postavlja dijagnozu
Ultrazvuk srca preko jednjaka
detalje građe zaliska i korena aorte
pred zahvat i kod nejasnog nalaza
Ultrazvuk u opterećenju
tegobe i pad pritiska koji se javljaju samo pri naporu
kod teške stenoze bez tegoba
EKG
zadebljanje zida komore i poremećaje ritma
kod svih
Merenje količine kreča skenerom
koliko je kreča istaloženo na zalisku
kada razlika pritiska i površina otvora ne govore isto
CT snimak srca i krvnih sudova
veličinu prstena zaliska i pristupne arterije
pred kateterski zahvat
Magnetna rezonanca srca
vezivno tkivo u srčanom mišiću i zapremine komora
kod procene oštećenja mišića
Koronarografija
stanje koronarnih arterija
pred svaki zahvat na zalisku
Pokazatelj opterećenja srca u krvi
koliko je srce preopterećeno
u proceni i praćenju
Dijagnostičke pretrage kod aortne stenoze
Merenje kreča skenerom
Kada nalaz ultrazvuka nije jednoznačan, količina kreča na zalisku meri se skenerom i izražava brojem. Vrednosti iznad 2.000 jedinica kod muškaraca i iznad 1.200 kod žena govore u prilog teškoj stenozi, a znatno više vrednosti to potvrđuju sa velikom sigurnošću. Kada je količina kreča ispod 1.600 jedinica kod muškaraca i ispod 800 kod žena, teška stenoza je malo verovatna.
Kako često se ponavlja pregled
Kod blage stenoze ultrazvuk se ponavlja na dve do tri godine, kod umerene na godinu do dve, a kod teške bez tegoba na šest meseci do godinu dana. Kod pacijenata sa zaliskom od dva lista prati se i širina aorte. Između dve kontrole važno je prijaviti svaku novu tegobu, jer ona menja plan pre nego što stigne sledeći zakazani pregled.
Kako se leči aortna stenoza?
Aortna stenoza leči se zamenom zaliska, jer nijedan lek ne može da otvori sužen otvor niti da zaustavi taloženje kreča u listićima. Lekovi imaju svoje mesto, ali samo u lečenju pratećih bolesti i u olakšanju tegoba dok se čeka zahvat, a nikada kao zamena za njega.
Šta lekovi mogu, a šta ne
Statini ne usporavaju napredovanje aortne stenoze i to je više puta potvrđeno u istraživanjima, pa se propisuju zbog koronarne bolesti i holesterola, a ne zbog zaliska. Povišen pritisak se leči, jer dodatno opterećuje već preopterećenu komoru, ali se doze povećavaju postepeno da ne bi došlo do pada pritiska i vrtoglavice. Beta-blokatori se kod teške stenoze sa oslabljenom pumpnom funkcijom koriste oprezno, a diuretici se daju u najmanjoj dozi koja uklanja otoke.
Zamena zaliska kateterom
Ugradnja zaliska kateterom, poznata po skraćenici TAVI, znači postavljanje biološkog zaliska kroz krvni sud, najčešće kroz veliku arteriju u preponi, bez otvaranja grudnog koša. Novi zalistak se postavlja unutar starog, koji se pri tome potisne uz zid. Boravak u bolnici najčešće traje dva do pet dana, a oporavak je znatno brži nego posle operacije. Ceo tok tog zahvata, priprema i oporavak opisani su u posebnom tekstu o ugradnji aortnog zaliska kateterom.
Posle ovog zahvata, kod pacijenata koji nemaju drugu indikaciju za terapiju protiv zgrušavanja, uzima se doživotno jedan antitrombocitni lek. Mogući rizici su curenje krvi pored ugrađenog zaliska, potreba za pejsmejkerom, moždani udar i privremeno oštećenje bubrega.
Hirurška zamena zaliska
Hirurška zamena, poznata po skraćenici SAVR, radi se na otvorenom srcu, uz aparat koji privremeno preuzima rad srca i pluća. Ostaje osnovni izbor kod mlađih pacijenata sa niskim operativnim rizikom i kod složene građe zaliska, kao i kada se istovremeno radi i drugi zahvat na srcu. Boravak u bolnici traje pet do deset dana, a puni oporavak dva do tri meseca.
Kako se bira između dva pristupa
Šta se procenjuje
Ide u prilog kateterskom zahvatu
Ide u prilog operaciji
godine
70 godina i više
ispod 70 godina
hirurški rizik
visok ili umeren
nizak
građa zaliska i krvnih sudova
pogodan pristup kroz prepone
zalistak sa dva lista, uzak prsten zaliska
prateće bolesti
brojne, uz opštu slabost organizma
malo pratećih bolesti
potreba za drugim zahvatom na srcu
nema je
postoji, na primer premošćavanje arterija
Izbor između kateterskog zahvata i operacije
Odluku donosi tim koji čine kardiolog, kardiohirurg, interventni kardiolog, anesteziolog i, kod starijih pacijenata, lekar koji procenjuje opštu snagu organizma. Zahvati se rade u ustanovama koje imaju dovoljno iskustva sa obe metode.
Mehanički ili biološki zalistak
Mehanički zalistak traje doživotno, ali traži doživotno uzimanje varfarina uz redovnu kontrolu zgrušavanja krvi. Preporučuje se pacijentima mlađim od 60 godina i onima koji varfarin ionako uzimaju. Biološki zalistak ne traži doživotnu terapiju protiv zgrušavanja, ali traje 15 do 20 godina, pa se kod mlađih pacijenata računa sa novim zahvatom kasnije u životu.
Širenje zaliska balonom
Širenje suženog zaliska balonom danas se koristi vrlo ograničeno, jer se suženje kod većine pacijenata vrati u roku od šest do dvanaest meseci. Primenjuje se kao privremeno rešenje kod pacijenata u teškom stanju, dok se ne stabilizuju za pravi zahvat, i kod dece i mladih sa urođenim suženjem.
Kada se planira zamena zaliska?
Vreme zahvata bira se tako da se on uradi pre nego što srce trajno oslabi, a ne pre nego što je zaista potreban. Kod pacijenata sa teškom stenozom koji već imaju tegobe odluka je jasna i zahvat se planira bez odlaganja, jer se od pojave tegoba prognoza bez lečenja brzo pogoršava.
Kod pacijenata bez tegoba zahvat se preporučuje kada pumpna funkcija leve komore počne da slabi. Razmatra se i kod vrlo teške stenoze, kod brzog napredovanja, kod izražene kalcifikacije zaliska i kod znatno povišenih vrednosti pokazatelja opterećenja srca u krvi. Prema smernicama iz 2025. godine, kod pacijenata sa niskim proceduralnim rizikom rani zahvat se razmatra kao ravnopravna alternativa pažljivom praćenju.
Ako se tokom ultrazvuka u opterećenju jave tegobe ili pad krvnog pritiska, pacijent se više ne smatra osobom bez tegoba i leči se na isti način kao onaj koji ih ima.
Kakav je tok bolesti i šta se očekuje?
Dok nema tegoba, tok je povoljan i rizik od iznenadne smrti je mali, ispod jednog odsto godišnje, pa se u tom periodu ne žuri sa zahvatom. Bolest ipak i tada napreduje, tiho i postepeno, i upravo je zato smisao redovnih kontrola da se prelomni trenutak prepozna na vreme i ne propusti.
Pojava tegoba menja sliku. Bez zamene zaliska više od polovine pacijenata sa teškom stenozom i tegobama ne preživi dve do tri godine, a prosečno preživljavanje je kraće kod onih kod kojih se prvo jave znaci srčane slabosti nego kod onih sa bolom u grudima. Zbog toga se pojava tegoba tretira kao razlog za zahvat, a ne kao razlog za pojačavanje terapije lekovima.
Posle uspešne zamene zaliska tegobe se kod velike većine pacijenata povuku, podnošljivost napora se poboljša, a zadebljanje zida leve komore se delimično povuče. Ugrađeni zalistak se prati doživotno, a kod biološkog se posle petnaestak godina razmatra novi zahvat. Šta konkretan nalaz znači za pojedinu osobu procenjuje kardiolog koji zna njen ultrazvučni nalaz, pumpnu funkciju i prateće bolesti.
Život sa aortnom stenozom
Život sa aortnom stenozom pre zahvata svodi se na dve stvari: redovno praćenje po dogovorenom rasporedu i prilagođavanje fizičkog napora težini suženja. Posle zahvata većina pacijenata se vraća uobičajenim aktivnostima bez ograničenja, uz doživotno praćenje ugrađenog zaliska i dosledno lečenje pratećih bolesti.
Fizička aktivnost
Kod blage i umerene stenoze bez tegoba preporučuje se redovna umerena aktivnost, u vidu hoda, plivanja ili sobnog bicikla. Kod teške stenoze izbegavaju se naporne aktivnosti, dizanje tereta i takmičarski sport, jer naglo naprezanje uz zadržavanje daha može izazvati nesvesticu. Šta je bezbedno određuje kardiolog na osnovu nalaza, a kod nejasnih slučajeva pomaže ultrazvuk u opterećenju.
Ishrana i navike
Ishrana je mediteranskog tipa, sa unosom soli ispod pet grama dnevno, naročito kod pacijenata sa povišenim pritiskom. Alkohol se ograničava na najviše 100 grama čistog alkohola nedeljno, koliko preporučuje ESC. Pušenje se prekida, jer ubrzava taloženje kreča i na zalisku i u arterijama.
Zubi i zaštita od zapaljenja opne srca
Uredna oralna higijena je jedna od najvažnijih mera, jer bakterije iz usne duplje mogu izazvati zapaljenje unutrašnje opne srca na oštećenom ili veštačkom zalisku. Preporučuju se pranje zuba dva puta dnevno i stomatološki pregled najmanje jednom godišnje. Pacijenti sa veštačkim zaliskom i sa preleženim zapaljenjem opne srca dobijaju antibiotik pre zahvata koji zahvataju desni.
Kontrola pratećih bolesti
Povišen pritisak, holesterol i šećer u krvi leče se dosledno, jer dodatno opterećuju već preopterećeno srce. Kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom terapija protiv zgrušavanja sprovodi se po pravilima za tu aritmiju. Anemija i manjak gvožđa se traže i leče, jer pogoršavaju zaduvanost pri istom stepenu suženja.
Kontrole i prepoznavanje pogoršanja
Raspored kontrola određuje kardiolog prema težini suženja. Između kontrola vredi pratiti da li se pojavila zaduvanost pri naporima koji su ranije išli lako, bol u grudima, vrtoglavica pri naporu ili otoci nogu. Svaka od tih promena je razlog da se javite ranije, jer često znači da je vreme za zahvat.
Putovanja, vožnja i posao
Kod blage i umerene stenoze bez tegoba nema ograničenja u vožnji i putovanjima. Kod teške stenoze sa tegobama duga putovanja i boravak na velikim nadmorskim visinama se odlažu do zahvata. Posle zamene zaliska sledi pauza u vožnji koju određuje kardiolog, kraća posle kateterskog zahvata nego posle operacije.
Trudnoća
Teška aortna stenoza u trudnoći nosi visok rizik, jer trudnoća znatno povećava opterećenje srca. Ženama sa ovom dijagnozom preporučuje se procena pre planiranja trudnoće, a kod dela njih i rešavanje suženja pre začeća. Trudnoća se zatim vodi u ustanovi sa iskustvom u srčanim bolestima u trudnoći.
Mentalno zdravlje
Čekanje na zahvat i saznanje da srce ima manu koja se ne leči tabletama kod dela pacijenata izazivaju strepnju i izbegavanje aktivnosti. Posle operacije su česti umor i promenljivo raspoloženje u prvim nedeljama, što je uobičajen deo oporavka. Ako te tegobe traju duže, o njima treba razgovarati sa lekarom.
Kada hitno pozvati 194?
Pozovite 194 odmah ako se javi bilo šta sa ove liste, jer to može značiti da srce više ne izlazi na kraj sa suženjem ili da je nastala ozbiljna komplikacija. Ne čekajte da tegoba prođe sama i ne vozite se sami do bolnice, jer se kod ove bolesti gubitak svesti može ponoviti u svakom trenutku.
gubitak svesti ili osećaj da ćete se onesvestiti, naročito pri naporu
jak bol ili stezanje u grudima koje ne prolazi u mirovanju
naglo i jako otežano disanje, posebno u ležećem položaju
penušav ispljuvak
vrlo brz ili izrazito nepravilan rad srca uz slabost i bledilo
povišena temperatura koja traje kod osobe sa veštačkim zaliskom
Kada se javiti kardiologu?
Kardiologu se javite u narednim danima, bez čekanja na zakazanu kontrolu, kada se pojavi nešto sa ove liste. To su tegobe koje traže pregled u roku od nekoliko dana do dve nedelje, ali ne i poziv hitnoj pomoći. Kod ove bolesti rano prijavljivanje nove tegobe često pomera i vreme zahvata.
zaduvanost pri naporima koji su ranije išli lako
bol ili stezanje u grudima pri naporu, koje prolazi u mirovanju
vrtoglavica pri naporu ili osećaj nesigurnosti
otoci potkolenica ili dobijanje na težini u kratkom roku
osećaj lupanja ili preskakanja srca koji se ponavlja
planiranje stomatološkog zahvata, operacije ili trudnoće
nalaz drugog lekara sa novootkrivenim šumom na srcu
m. Često postavljana pitanja
Pitanja pacijenata.
Dok nema tegoba, tok je povoljan i rizik od iznenadne smrti je ispod jednog odsto godišnje. Kada se tegobe jave, slika se menja, jer bez zamene zaliska više od polovine pacijenata sa teškom stenozom i tegobama ne preživi dve do tri godine. Posle uspešne zamene zaliska prognoza se bitno popravlja, pa se pojava tegoba tretira kao razlog za zahvat, a ne za čekanje.
Ne, nijedan lek ne može da otvori sužen otvor niti da zaustavi taloženje kreča na zalisku. Statini su više puta ispitivani i nisu usporili napredovanje bolesti. Lekovi se koriste za lečenje povišenog pritiska, otoka i pratećih bolesti, dakle da olakšaju tegobe i rasterete srce, ali jedino delotvorno lečenje je zamena zaliska.
To je prosečna razlika pritiska između leve komore i aorte i znači tešku stenozu, jer se teškom smatra svaka vrednost od 40 mmHg naviše. Praktično, leva komora mora da razvije pritisak veći za 50 mmHg od pritiska u aorti da bi izbacila krv. Ako su uz to brzina protoka 4 metra u sekundi ili veća i površina otvora 1 kvadratni centimetar ili manja, potrebna je temeljna procena i razmatranje zamene zaliska.
Kod kateterske ugradnje zalistak se postavlja kroz krvni sud, najčešće kroz arteriju u preponi, bez otvaranja grudnog koša, boravak u bolnici traje dva do pet dana, a oporavak je brz. Kod operacije se grudni koš otvara, srce se privremeno zaustavlja, boravak traje pet do deset dana, a puni oporavak dva do tri meseca. Kateterski zahvat se preporučuje od 70 godina naviše, a operacija mlađima sa niskim rizikom.
Mehanički zalistak traje doživotno, ali traži doživotno uzimanje varfarina uz redovnu kontrolu zgrušavanja krvi. Biološki zalistak ugrađen hirurški traje 15 do 20 godina, a zalistak ugrađen kateterom 10 do 15 godina, i ne traži doživotnu terapiju protiv zgrušavanja. Kod mlađih pacijenata to znači da će verovatno biti potreban još jedan zahvat kasnije u životu.
Kod blage i umerene stenoze bez tegoba redovna umerena aktivnost se preporučuje i korisna je. Kod teške stenoze izbegavaju se naporne aktivnosti, dizanje tereta i takmičarski sport, jer naglo naprezanje uz zadržavanje daha može izazvati nesvesticu. Šta je bezbedno određuje kardiolog na osnovu ultrazvučnog nalaza, a ne sam pacijent prema tome kako se oseća.
Zato što zid leve komore, koji je zbog suženja godinama radio pod povišenim pritiskom, zadeblja, a zadebljalom mišiću treba više kiseonika nego što mu krvni sudovi mogu doneti. Zbog toga se pri naporu javlja bol iako su same arterije prohodne. Bol nestaje posle zamene zaliska, kada se opterećenje komore smanji.
Da, postoji jasna porodična sklonost, jer se zalistak sa dva lista nalazi kod oko 9% najbližih srodnika osobe kod koje je otkriven. Zbog toga se roditeljima, braći, sestrama i deci preporučuje ultrazvuk srca, i kada nemaju nikakve tegobe. Kod nosilaca se prati i širina aorte, jer je i ona češće proširena kod ovog oblika zaliska.
Napreduje sporo, tokom godina. U proseku se površina otvora smanjuje za oko jedan kvadratni milimetar godišnje, a najveća brzina protoka raste za oko 0,3 metra u sekundi godišnje. Tempo je brži kod izražene kalcifikacije, kod bubrežne bolesti i kod zaliska sa dva lista, pa se kod teške stenoze bez tegoba ultrazvuk ponavlja na šest do dvanaest meseci.
Da, godine same po sebi nisu prepreka, jer se kod starijih pacijenata upravo kateterska ugradnja zaliska pokazala kao dobar izbor, sa kratkim oporavkom. Odluka zavisi od opšte snage organizma, pratećih bolesti i očekivane koristi, a donosi je tim stručnjaka zajedno sa pacijentom i porodicom. Kod pacijenata u vrlo lošem opštem stanju zahvat ne mora doneti korist, i to se otvoreno kaže.
Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet niti zamenjuje pregled kod lekara. Za tumačenje nalaza, postavljanje dijagnoze ili donošenje terapijskih odluka obratite se svom kardiologu. Ako imate akutne simptome (bol u grudima, gušenje, gubitak svesti), pozovite hitnu pomoć na broj 194.
Praz F, Borger MA, Lanz J, i saradnici. Smernice Evropskog kardiološkog društva i Evropskog udruženja kardiotorakalnih hirurga (ESC/EACTS) iz 2025. godine za lečenje bolesti srčanih zalistaka. Eur Heart J. 2025;46(44):4635–4736.doi.org/10.1093/eurheartj/ehaf194 [pristupljeno maj 2026].
Vahanian A, Beyersdorf F, Praz F, i saradnici. Smernice ESC/EACTS iz 2021. godine za lečenje bolesti srčanih zalistaka. Eur Heart J. 2022;43(7):561–632.doi.org/10.1093/eurheartj/ehab395 [pristupljeno maj 2026].
Otto CM, Nishimura RA, Bonow RO, i saradnici. Smernice ACC/AHA iz 2020. godine za lečenje pacijenata sa bolestima srčanih zalistaka. Circulation. 2021;143(5):e72–e227.doi.org/10.1161/CIR.0000000000000923 [pristupljeno maj 2026].
Coisne A, Lancellotti P, Habib G, i saradnici. ACC/AHA and ESC/EACTS guidelines for the management of valvular heart diseases: JACC guideline comparison. J Am Coll Cardiol. 2023;82(8):721–734.doi.org/10.1016/j.jacc.2023.05.061 [pristupljeno maj 2026].
Pawade T, Clavel MA, Tribouilloy C, i saradnici. Computed tomography aortic valve calcium scoring in patients with aortic stenosis. Circ Cardiovasc Imaging. 2018;11(3):e007146.doi.org/10.1161/CIRCIMAGING.117.007146 [pristupljeno maj 2026].
Osnabrugge RLJ, Mylotte D, Head SJ, i saradnici. Aortic stenosis in the elderly: disease prevalence and number of candidates for transcatheter aortic valve replacement. J Am Coll Cardiol. 2013;62(11):1002–1012.doi.org/10.1016/j.jacc.2013.05.015 [pristupljeno maj 2026].
Cowell SJ, Newby DE, Prescott RJ, i saradnici. A randomized trial of intensive lipid-lowering therapy in calcific aortic stenosis (SALTIRE). N Engl J Med. 2005;352(23):2389–2397.doi.org/10.1056/NEJMoa043876 [pristupljeno maj 2026].
Delgado V, Ajmone Marsan N, de Waha S, i saradnici. Smernice ESC iz 2023. godine za lečenje infektivnog endokarditisa. Eur Heart J. 2023;44(39):3948–4042.doi.org/10.1093/eurheartj/ehad193 [pristupljeno maj 2026].
De Backer J, Haugaa KH, Hasselberg NE, i saradnici. Smernice ESC iz 2025. godine za kardiovaskularne bolesti u trudnoći. Eur Heart J. 2025;46(43):4462–4568.doi.org/10.1093/eurheartj/ehaf193 [pristupljeno maj 2026].
