Stručna redakcija: dr Marko Vuleta, kardiolog · Poslednja revizija: 15. avgust 2026.
Za kofein postoji granica: do 400 mg dnevno, što odgovara najviše pet šoljica kafe, stručni stavovi ocenjuju kao bezbedno za većinu odraslih. Za alkohol takva granica nije utvrđena, jer se bezbedna količina ne može odrediti. To su dva pića o kojima se najviše pita, a preporuke im se razlikuju iz temelja.
do 400 mg kofeina, oko četiri do pet šoljica kafe: količina koju stručni stavovi ocenjuju kao bezbednu za većinu odraslih
preko 400 mg dnevno ili kofein uzet kasno uveče: opseg u kom se javljaju nesanica, nemir i lupanje srca
energetski napici u većim količinama, naročito uz napor ili alkohol: kombinacija povezana sa porastom pritiska i poremećajima ritma
Za kofein je granica do 400 mg dnevno, što odgovara najviše pet šoljica kafe, dok se za alkohol bezbedna količina ne može utvrditi. Ta razlika iznenađuje mnoge, jer se decenijama o oba pića govorilo istim tonom, uz preporuku umerenosti. Danas se preporuke razilaze: kafa je kod većine odraslih rehabilitovana, a alkohol je izgubio status pića koje u malim količinama koristi srcu.
Preporuke o kafi su se u poslednjim godinama izmenile u korist kafe. Prema stručnom stavu Američkog udruženja za srce objavljenom u julu 2026. godine, unos do 400 mg kofeina dnevno uglavnom je bezbedan za većinu odraslih i povezan je sa nižim rizikom od nekoliko stanja.
Za pacijente sa poremećajima ritma promena je najveća. Ranije se rutinski savetovalo izbegavanje kafe kod atrijalne fibrilacije, a novije nasumično ispitivanje na dvesta pacijenata posle uspešne kardioverzije pokazalo je manje ponovnih epizoda u grupi koja je pila najmanje jednu šoljicu kafe dnevno nego u grupi koja je izbegavala kofein. Kod pojedinih ljudi kafa ipak izaziva lupanje srca, i njihovo iskustvo ostaje merodavno za njih; savet se sada donosi pojedinačno, a ne kao opšte pravilo.
Preporuke o alkoholu jasno kažu da bezbedna količina ne postoji. Svetska zdravstvena organizacija u stavu objavljenom 2023. godine navodi da se rizik javlja od prve količine i da alkohol spada u prvu grupu kancerogena, uz uzročnu vezu sa najmanje sedam vrsta raka.
Za srce je slika složenija, ali zaključak koji vredi zapamtiti glasi da nijedno istraživanje nije pokazalo da moguća korist umerenog pijenja za srce nadmašuje rizik od raka pri istim količinama. Praktično to znači da se alkohol ne preporučuje kao mera za zdravlje srca ni u kojoj količini, i da onaj ko ne pije nema razloga da počne.
Preporuke se razlikuju zato što se razlikuje priroda dokaza i priroda štete. Kofein deluje kratkotrajno: podiže puls i pritisak na sat ili dva posle šoljice, a organizam ga razgradi tokom dana. Alkohol deluje na tkiva neposredno i kumulativno, a njegov razgradni proizvod oštećuje ćelijski materijal, što je osnov veze sa rakom.
Kod kafe je uz to izvor važniji nego što se mislilo. Zrno kafe sadrži i stotinak drugih materija osim kofeina, među njima i one sa povoljnim dejstvom na krvne sudove, pa se kafa i čist kofein u ispitivanjima ne ponašaju isto.
Kod alkohola je problem u kvalitetu dokaza. Tvrdnja da umereno pijenje štiti srce potiče iz posmatranja velikih grupa, gde se umereni pijači porede sa apstinentima, a među apstinentima se često nađu ljudi koji su prestali baš zbog bolesti. Analize zasnovane na naslednim varijantama, koje taj problem zaobilaze, ne potvrđuju zaštitno dejstvo u punoj meri. Stav Svetske zdravstvene organizacije naglašava da se moguća korist za srce i eventualna šteta na drugim mestima ne mogu sabirati u jedan zaključak po volji.
Najčešća greška je verovanje da čaša vina dnevno štiti srce, jer se iz stare preporuke izvodi zaključak koji današnji podaci ne podržavaju. Druga česta greška je izjednačavanje kafe i energetskih napitaka, pa se pravila koja važe za jedno prenose na drugo.
Kod alkohola se najčešće previđa obrazac, a ne količina: sedam pića raspoređenih kroz nedelju i sedam pića popijenih u jednoj večeri nisu isto, jer je povremeno obilnije pijenje posebno povezano sa poremećajima srčanog ritma.
Kod oba pića korisno je najpre saznati koliko zaista unosite, jer je i procena po sećanju i kod kafe i kod alkohola po pravilu niža od stvarne.
Energetski napici se ne mogu izjednačiti sa kafom, jer sadrže druge količine kofeina, često uz velike količine šećera i dodatne stimulanse, a piju se brzo i hladno, pa se unos lako umnoži. Dve kombinacije zaslužuju posebnu pažnju: energetski napitak uz fizički napor, jer se dejstvo na puls i pritisak sabira sa dejstvom samog napora, i energetski napitak uz alkohol, jer stimulans maskira osećaj pijanstva, pa se popije više nego što bi se inače popilo.
U dnevni zbir kofeina ulazi svaki izvor, a ne samo kafa: crni i zeleni čaj, gazirani napici tipa kole, energetski napici, čokolada, kao i pojedini lekovi protiv bolova, prehlade i za mršavljenje. Poseban slučaj je vreme unosa: kofein se u telu zadržava satima, pa kafa popijena posle podneva kod dela ljudi kvari san te noći, iako se dejstvo tada i ne oseti.
Drugačija pravila važe za nekoliko grupa. U trudnoći se unos kofeina ograničava, a granicu određuje lekar; alkohol se u trudnoći ne preporučuje ni u kojoj količini. Deci i adolescentima energetski napici se ne preporučuju. Posebnu procenu traže i osobe sa poremećajima srčanog ritma, sa hipertenzijom koja se teško reguliše i sa izraženom anksioznošću ili nesanicom.
Realno se od uređivanja unosa kofeina može očekivati bolji san i manje lupanja srca kod onih koji su unosili više od granice, dok se kod ostalih promena obično i ne primeti. Od smanjenja alkohola očekuje se pad krvnog pritiska i triglicerida, bolji san i, kod osoba sa poremećajima ritma, ređe epizode.
Kod kafe treba razlikovati kratkotrajno od trajnog. Šoljica kafe podiže pritisak na sat ili dva, i to se može izmeriti, ali podaci ne pokazuju da redovno pijenje kafe doprinosi trajnoj hipertenziji. Zbog tog kratkotrajnog dejstva se kafa izbegava pre merenja pritiska i pre pojedinih pregleda; kako izgleda priprema za test opterećenja opisano je u zasebnom vodiču o tom pregledu, a pravila merenja pritiska u tekstu o merenju pritiska kod kuće.
Kod alkohola je promena često brža nego što ljudi očekuju. Kod osoba koje su pile redovno, već nekoliko nedelja bez alkohola ume da spusti krvni pritisak i trigliceride i da popravi san. Kod atrijalne fibrilacije veza je posebno jasna, jer alkohol spada u poznate okidače epizoda, uključujući i one koje se javljaju posle jednokratnog obilnijeg pijenja. Zašto ovaj poremećaj ritma zahteva lečenje i kako se prepoznaje, objašnjava poseban tekst o atrijalnoj fibrilaciji.
Ako vam je smanjenje alkohola teško, to samo po sebi jeste podatak koji vredi pomenuti lekaru, i nije razlog za osećaj krivice. Zavisnost od alkohola je stanje za koje postoji lečenje, a razgovor o tome je uobičajen deo pregleda kao i razgovor o pritisku ili pušenju. Nekoliko znakova govori da vredi potražiti pomoć: potreba za sve većom količinom za isti efekat, neuspeli pokušaji smanjenja, pijenje ujutru ili radi smirenja, i tegobe pri prekidu. Prekid pijenja kod izražene zavisnosti ne treba izvoditi naglo i samostalno, jer može biti opasan, pa se planira sa lekarom.
O kafi i alkoholu kruže tvrdnje koje su decenijama bile deo zvaničnog saveta, pa deluju pouzdano baš zbog toga što su stare.
Mit: Čaša vina dnevno štiti srce.
Činjenica: Dokazi o zaštitnom dejstvu umerenog pijenja su nedosledni: potiču pretežno iz posmatranja, gde se pijači porede sa apstinentima među kojima ima i bolesnih ljudi koji su prestali. Analize zasnovane na naslednim varijantama to dejstvo ne potvrđuju u punoj meri, a bezbedna količina alkohola nije utvrđena.
Mit: Crveno vino je zdravije od ostalih pića zbog resveratrola.
Činjenica: Dejstvo na organizam potiče od etanola, koji je zajednički svim alkoholnim pićima. Količine materija poput resveratrola u vinu premale su da bi imale dokazan zaštitni značaj.
Mit: Kafa podiže krvni pritisak i zato je štetna za srce.
Činjenica: Kafa podiže pritisak kratkotrajno, na sat ili dva posle šoljice, ali podaci ne pokazuju da redovno pijenje doprinosi trajnoj hipertenziji. Zbog kratkotrajnog dejstva se izbegava pre merenja pritiska i pred pojedine preglede, a ne trajno.
Mit: Ko ima aritmiju mora da izbaci kafu.
Činjenica: Novije preporuke to ne traže rutinski, a nasumično ispitivanje kod pacijenata posle kardioverzije zabeležilo je manje ponovnih epizoda u grupi koja je pila kafu. Kod pojedinih osoba kafa ipak izaziva tegobe, pa se odluka donosi pojedinačno sa kardiologom.
Mit: Energetski napitak je isto što i jaka kafa.
Činjenica: Energetski napici sadrže druge količine kofeina, često uz mnogo šećera i dodatne stimulanse, i piju se brzo, pa se unos lako umnoži. Stručni stavovi ih izdvajaju kao poseban rizik za pritisak i srčani ritam, naročito uz napor i uz alkohol.
Mit: Alkohol pomaže da se lakše zaspi.
Činjenica: Alkohol skraćuje vreme do uspavljivanja, ali kvari drugi deo noći: san postaje isprekidan, a puls i krvni pritisak tokom noći viši. Zbog toga se posle večeri sa alkoholom čovek budi neispavan, iako je proveo dovoljno sati u krevetu.
Lekaru se javlja kada unos kofeina ili alkohola počne da utiče na tegobe, na nalaze ili na svakodnevni život, a naročito kada postoji poznata bolest srca.
Hitna pomoć se poziva kada uz lupanje srca postoji i bol u grudima, gubitak svesti ili naglo otežano disanje, jer takva kombinacija može značiti ozbiljan poremećaj ritma ili srčani događaj. Samo ubrzan puls posle kafe, bez ijednog od tih znakova, po pravilu nije hitno stanje, ali jeste razlog da se pregled zakaže.
m. Često postavljana pitanja
