6-minutni test hoda: kako se radi i šta pokazuje pređena razdaljina

Šta je 6-minutni test hoda?

6-minutni test hoda je pregled kojim se meri koliko metara pacijent pređe hodajući šest minuta po ravnom hodniku, tempom koji sam bira. U stručnoj literaturi naziva se i šestominutni test hodanja, a pređena razdaljina je glavni rezultat. Test se radi u zatvorenom prostoru, po tvrdoj i ravnoj podlozi, i ne traži nikakvu spravu osim štoperice i obeležene putanje.

Šta test zapravo meri.

Funkcionalni kapacitet je sposobnost organizma da izdrži napor koji se javlja u svakodnevnom životu, i upravo to test meri. Hodanje angažuje istovremeno srce, pluća, krvne sudove, mišiće i zglobove, pa pređena razdaljina govori o tome kako svi ti sistemi rade zajedno, a ne o jednom organu izdvojeno.

Ta osobina je i najveća prednost i najveće ograničenje testa. Rezultat verno opisuje kako pacijent funkcioniše u životu, ali ne kaže sam po sebi koji je organ uzrok slabijeg rezultata. Zbog toga se test gotovo nikada ne tumači sam, nego uz ultrazvuk srca, nalaze iz krvi i podatke o plućima.

Zašto baš šest minuta.

Šest minuta je vremenski okvir koji je dovoljno dug da se vidi kako organizam podnosi produžen napor, a dovoljno kratak da ga izdrže i osobe sa izraženim tegobama. Kraći testovi ne uspevaju da razlikuju pacijente međusobno, jer gotovo svako prođe, dok duži testovi postaju previše naporni za one najslabije.

Način izvođenja je usaglašen stručnim uputstvima tako da rezultati budu uporedivi između ustanova i između kontrola. Putanja je duga oko 30 metara i obeležena na svakih nekoliko metara, a bodrenje osoblja je unapred određeno i ujednačeno, jer i običan podsticaj vidno menja pređenu razdaljinu.

Šta pokazuje 6-minutni test hoda?

6-minutni test hoda pokazuje koliki je funkcionalni kapacitet pacijenta, koliko je bolest uznapredovala i kako lečenje deluje. Pređena razdaljina je jedan od retkih brojeva u kardiologiji koji pacijent i sam razume bez prevoda, jer se odnosi na nešto što radi svakog dana.

Procena težine bolesti.

Kod srčane slabosti i kod plućne hipertenzije pređena razdaljina prati težinu bolesti bolje nego mnogi drugi pojedinačni pokazatelji. Osoba koja pređe preko 450 metara obično vodi sasvim uobičajen život, dok osoba koja jedva pređe 250 metara ima tegobe već pri lakšim kućnim poslovima.

Zbog toga se rezultat koristi i za procenu ishoda. Prema ESC i ERS smernicama iz 2022. godine za plućnu hipertenziju, pređena razdaljina ulazi u procenu rizika zajedno sa stepenom tegoba i nalazom markera srčane slabosti iz krvi, i po toj proceni se usmerava lečenje.

Praćenje delovanja terapije.

Ponovljeni test posle uvođenja terapije pokazuje da li se pacijentu zaista popravilo stanje ili se samo promenio nalaz na papiru. Kada se posle nekoliko meseci lečenja razdaljina poveća za oko 30 metara ili više, to se smatra stvarnim poboljšanjem, a ne slučajnom razlikom između dva merenja.

Isto važi i u suprotnom smeru. Skraćenje pređene razdaljine na kontroli, kod pacijenta koji tvrdi da je sve po starom, često je prvi objektivan znak da bolest napreduje, pa je povod da se terapija preispita pre nego što se jave izraženije tegobe.

Procena pred zahvat i posle rehabilitacije.

Test se koristi i kada treba proceniti da li će pacijent podneti veći zahvat, jer izrazito slab rezultat upozorava da su rezerve organizma male. Isti test posle operacije ili posle programa rehabilitacije pokazuje koliko se kapacitet zaista vratio.

U programima srčane rehabilitacije test se obično radi na početku i na kraju. Poređenje ta dva rezultata je i za pacijenta najuverljiviji dokaz da je vežbanje imalo smisla, jer se napredak vidi kao razlika u metrima, a ne samo kao osećaj.

Kada kardiolog uputi na 6-minutni test hoda?

6-minutni test hoda se radi kod bolesti koje smanjuju izdržljivost, najčešće kod srčane slabosti, plućne hipertenzije i hroničnih plućnih bolesti. Uputnicu izdaje kardiolog ili pulmolog, obično kada treba izmeriti koliko pacijent stvarno može, a ne samo kako mu srce izgleda na snimku.

Srčana slabost.

Kod srčane slabosti test daje broj koji dopunjuje nalaz ultrazvuka. Dešava se da dve osobe sa istom izmerenom snagom pumpanja hodaju sasvim različito, jer na izdržljivost utiču i stanje pluća, mišića, bubrega i broj godina. Pređena razdaljina hvata upravo taj zbirni utisak.

ESC smernice iz 2021. godine za akutnu i hroničnu srčanu slabost navode procenu funkcionalnog kapaciteta kao deo praćenja pacijenata, a test hoda je najjednostavniji način da se ta procena uradi bez posebne opreme.

Plućna hipertenzija.

Kod plućne hipertenzije test je jedan od stalnih delova praćenja i radi se na svakoj kontroli. Povišen pritisak u plućnim arterijama ograničava koliko krvi može da stigne do pluća pri naporu, pa se pogoršanje bolesti gotovo uvek vidi kao skraćenje pređene razdaljine.

Rezultat se u ovoj bolesti gleda zajedno sa stepenom tegoba i sa nalazom markera srčanog opterećenja iz krvi. Ta tri podatka zajedno čine osnovu za procenu rizika i za odluku da li terapiju treba pojačati.

Ostale situacije.

Test se radi i kod hronične opstruktivne bolesti pluća, kod bolesti plućnog tkiva i kod pacijenata koji se pripremaju za veći zahvat. Koristi se i u proceni starijih osoba kod kojih treba razlikovati koliko tegoba dolazi od srca, a koliko od opšte slabosti i nepokretnosti.

Kod bolesti zalistaka test ume da razreši nedoumicu kada pacijent tvrdi da nema tegoba, a nalaz pokazuje uznapredovalu manu. Slab rezultat u toj situaciji pokazuje da je pacijent nesvesno smanjio svoje aktivnosti, što menja procenu da li je vreme za operaciju.

Šta 6-minutni test hoda ne može da pokaže?

6-minutni test hoda ne pokazuje uzrok slabijeg rezultata i ne zamenjuje ni jedan drugi kardiološki pregled. Kratka pređena razdaljina govori da postoji ograničenje, ali ne kaže da li ono dolazi od srca, pluća, mišića, zglobova ili od obične nenaviknutosti na kretanje.

Test ne otkriva ni nedostatak krvi u srčanom mišiću, jer napor pri hodu obično nije dovoljno jak da ga izazove, a EKG se tokom testa ne snima neprekidno. Za to pitanje koriste se test opterećenja, stres ehokardiografija ili druge metode.

Postoji i gornja granica upotrebljivosti. Kod dobro pokretne osobe koja bez muke pređe preko 600 metara test ne razlikuje dobro stanje od odličnog, jer zadatak jednostavno nije dovoljno težak. Kod takvih pacijenata procena se radi napornijim testovima.

Razlika između testa hoda i testa opterećenja

6-minutni test hoda i test opterećenja odgovaraju na različita pitanja i ne zamenjuju jedan drugog. Test hoda pokazuje koliko pacijent može u naporu kakav ga čeka u svakodnevici, a test opterećenja traži nedostatak krvi u srčanom mišiću pri naporu koji se namerno stalno pojačava.

Poređenje testa hoda i testa opterećenja po tome na šta odgovaraju

Izbor zavisi od pitanja i od stanja pacijenta. Kod osobe sa bolom u grudima pri naporu traži se test opterećenja, jer se tako izaziva i snima ono što se traži. Kod osobe sa uznapredovalom srčanom slabošću bira se test hoda, jer je izvodljiv i daje broj koji se može pratiti kroz vreme.

Kako se pripremiti za 6-minutni test hoda?

Priprema za 6-minutni test hoda je jednostavna i svodi se na udobnu obuću, uobičajenu terapiju i to da se ne dolazi neposredno posle obilnog obroka. Nikakvo gladovanje nije potrebno, a test se ne zakazuje ujutru iz posebnog razloga nego prema rasporedu ustanove.

Odeća i obuća.

Obucite udobnu odeću koja ne smeta pri hodu i patike u kojima inače hodate. Nova obuća, papuče i cipele sa glatkim đonom mogu da smanje pređenu razdaljinu iz razloga koji nemaju veze sa srcem, pa se rezultat time pokvari.

Ako koristite štap ili hodalicu, ponesite ih i koristite kao i obično. Pomagalo se ne oduzima zbog testa, jer se meri kako pacijent funkcioniše u svojim stvarnim uslovima, a upotreba pomagala se zabeleži u nalazu.

Obrok, lekovi i kiseonik.

Test se ne radi neposredno posle obilnog obroka, nego se preporučuje razmak od oko dva sata. Lakši obrok pre toga nije prepreka, a voda se sme piti normalno. Neposredno pre testa izbegavajte veći fizički napor, jer bi umor uticao na rezultat.

Redovnu terapiju uzmite kao i svakog dana. Nijedan lek ne prekidajte na svoju ruku; o svakom prekidu odlučuje lekar koji vas je uputio. Ako kod kuće koristite kiseonik, prijavite to pri zakazivanju, jer se u nalaz upisuje da li je test rađen uz kiseonik i sa kojim protokom.

Šta poneti.

Ponesite spisak lekova, prethodne nalaze srca i pluća i rezultat ranijeg testa hoda ako ste ga radili. Poređenje sa ranijim rezultatom je najvredniji deo nalaza, jer se tek iz razlike vidi da li stanje napreduje ili se popravlja.

Kako izgleda test korak po korak?

6-minutni test hoda traje tačno šest minuta, a ceo pregled sa odmorom i merenjima obično se završi za oko 30 minuta. Pacijent hoda sam, bez sprave i bez kaiševa, po unapred obeleženoj putanji, a osoblje meri vreme i prati stanje sa strane.

Tok pregleda korak po korak.

1. Mirno sedenje i odmor oko deset minuta pre početka.
2. Merenje pulsa, krvnog pritiska i zasićenosti kiseonikom u miru.
3. Objašnjenje zadatka i pokazivanje putanje kojom se hoda.
4. Postavljanje štipaljke za merenje kiseonika na prst, ako je predviđeno.
5. Početak hoda po ravnom hodniku, tempom koji pacijent sam bira.
6. Okretanje na obeleženim tačkama i nastavak hoda u suprotnom smeru.
7. Ujednačeno bodrenje osoblja u unapred određenim razmacima.
8. Prestanak hoda posle tačno šest minuta i obeležavanje mesta gde je pacijent stao.
9. Merenje pređene razdaljine, pulsa, pritiska i kiseonika odmah po završetku.
10. Kratak odmor i procena tegoba pre odlaska kući.

Kojim tempom treba hodati.

Zadatak je da se za šest minuta pređe što je moguće veća razdaljina hodanjem, bez trčanja. Tempo bira sam pacijent, i najbolji rezultat obično daje ujednačen hod koji se može održati do kraja, a ne brz početak posle kog sledi duga pauza.

Osoblje tokom testa izgovara unapred određene rečenice bodrenja u ujednačenim razmacima, i to uvek isto, bez obzira na to kako pacijent napreduje. Razlog je merni, a ne ljubaznost: jače bodrenje povećava pređenu razdaljinu, pa bi neujednačeno navijanje pokvarilo poređenje sa ranijim testom.

Da li se sme stati i odmoriti.

Pauza je dozvoljena i ne kvari test. Ako osetite da ne možete dalje, smete da usporite ili da stanete, a dok se odmarate možete se osloniti na zid. Štoperica u tom trenutku nastavlja da radi, pa se pauza računa u šest minuta, ali je bolje odmoriti se i nastaviti nego prekinuti test.

Šta se prati tokom testa?

Tokom 6-minutnog testa hoda prati se više podataka, a pređena razdaljina je samo glavni od njih. Ostala merenja objašnjavaju zašto je rezultat takav kakav jeste i često nose podjednako važnu informaciju kao i sam broj metara.

• pređena razdaljina u metrima, koja je glavni rezultat testa
• puls pre početka, tokom hoda i posle odmora
• krvni pritisak pre i posle testa
• zasićenost krvi kiseonikom, preko štipaljke na prstu
• osećaj nedostatka vazduha, koji pacijent sam ocenjuje po skali
• osećaj zamora u nogama, takođe po skali koju pacijent sam bira
• broj i dužina pauza, ako ih je bilo
• razlog prekida, ako se test prekine pre isteka šest minuta

Zasićenost kiseonikom.

Zasićenost krvi kiseonikom meri se štipaljkom na prstu i pokazuje koliko kiseonika krv prenosi tokom napora. Pad te vrednosti tokom hoda upućuje da ograničenje verovatnije dolazi od pluća ili od protoka kroz pluća, a ne samo od snage srca.

Kod zdrave osobe vrednost ostaje gotovo nepromenjena tokom hoda. Zbog toga se izražen pad uvek upisuje u nalaz i često usmerava dalju obradu ka plućima, čak i kada je pacijent upućen zbog srca.

Kako pacijent sam ocenjuje napor.

Pre i posle testa pacijent sam ocenjuje koliko mu nedostaje vazduha i koliko su mu noge umorne, biranjem broja sa unapred zadate skale. Taj podatak dodaje ono što se merenjem ne vidi, jer dve osobe sa istom pređenom razdaljinom mogu je preći uz sasvim različit osećaj napora.

Poređenje te ocene sa ranijim testom ume da bude prvo mesto na kome se vidi promena. Pacijent koji pređe isti broj metara ali uz osetno veći napor često je već u fazi pogoršanja, iako sam broj to još ne pokazuje.

Koliko metara je normalan rezultat?

Zdrava odrasla osoba obično pređe između 400 i 700 metara za šest minuta, a očekivani domet opada sa godinama i razlikuje se po polu i visini. Zbog toga se izmerena razdaljina nikada ne gleda kao goli broj, nego se poredi sa vrednošću očekivanom za osobu istih osobina.

Okvirno tumačenje pređene razdaljine na 6-minutnom testu hoda

Zašto se rezultat poredi sa ranijim testom.

Najvredniji podatak nije sam broj metara nego razlika u odnosu na raniji test kod iste osobe. Promena od oko 30 metara i više smatra se stvarnom, dok se manje razlike mogu objasniti raspoloženjem, obućom, dobom dana i samim merenjem.

Zbog toga se test radi uvek na isti način, u istoj ustanovi kad god je moguće i sa istim uputstvima. Poređenje rezultata iz dve ustanove sa različito dugim hodnicima ume da bude varljivo, pa se u nalaz upisuje i kako je test izveden.

Šta rezultat ne govori o pojedincu.

Slab rezultat sam po sebi ne znači tešku bolest srca. Na pređenu razdaljinu utiču bolovi u kukovima i kolenima, problemi sa ravnotežom, gojaznost, slabost mišića posle dužeg ležanja i to koliko je osoba uopšte navikla da hoda.

Zbog toga nalaz uvek tumači lekar, uz ostale preglede i uz podatke o tome kako pacijent živi. Broj metara je polazna tačka razgovora, a ne presuda.

Da li je test bezbedan i da li boli?

6-minutni test hoda je bezbedan i ne boli, jer pacijent hoda tempom koji sam bira i sme da stane kad god poželi. Napor je znatno manji nego kod testa na pokretnoj traci, pa se test radi i kod starijih, slabijih i kod pacijenata koji ne bi izdržali jače opterećenje.

Osoblje je prisutno sve vreme i test se odmah prekida ako se jave bol ili stezanje u grudima, izražen nedostatak vazduha, vrtoglavica, bledilo, obilno znojenje ili grčevi u nogama. Prekid iz tih razloga nije neuspeh nego koristan podatak, jer pokazuje na kom nivou napora se tegobe javljaju.

Posle testa se kratko sedi dok se disanje i puls ne vrate na početne vrednosti. Nema ograničenja u jelu, piću ni vožnji posle pregleda, a uobičajene aktivnosti nastavljaju se odmah.

Kada se 6-minutni test hoda ne radi?

6-minutni test hoda se ne radi kod nestabilne angine i kod infarkta preležanog u prethodnih mesec dana, jer bi i umeren napor u tim stanjima nosio nepotreban rizik. To su jedina dva stanja u kojima se test odlaže bez razmatranja, dok se u ostalim situacijama odluka donosi pojedinačno.

Test se odlaže i kada su vrednosti u miru izrazito odstupile: ubrzan rad srca preko 120 otkucaja u minutu, gornji pritisak preko 180 mmHg ili donji preko 100 mmHg. U tim slučajevima se prvo smiruje stanje, pa se test zakazuje kasnije.

Poseban oprez važi kod izražene aortne stenoze sa tegobama, kod nekontrolisanih poremećaja ritma i kod svežeg zapaljenja srčanog mišića ili srčane kese. U tim stanjima odluku donosi kardiolog, na osnovu celokupnog stanja pacijenta, a ne po pravilu.

Koliko često se test ponavlja?

Učestalost ponavljanja 6-minutnog testa hoda zavisi od bolesti i od toga da li se terapija menja. Kod stabilnog stanja test se obično radi na redovnim kontrolama, a kod uvođenja nove terapije ili posle zahvata ponavlja se ranije, da bi se izmerilo koliko je lečenje pomoglo.

Kod plućne hipertenzije test je deo gotovo svake kontrole, jer ulazi u redovnu procenu rizika. Kod srčane slabosti radi se ređe i najčešće onda kada se stanje promeni ili kada treba proceniti efekat rehabilitacije.

Ponavljanje nema ograničenja iz bezbednosnih razloga, jer test ne koristi zračenje, kontrast ni bilo šta što bi se nakupljalo u telu. Jedino ograničenje je da učestalo ponavljanje bez potrebe ne donosi novu informaciju.

Šta posle testa: rezultati i sledeći koraci

Rezultat 6-minutnog testa hoda poznat je odmah po završetku, jer se pređena razdaljina meri na licu mesta. Nalaz sa svim izmerenim vrednostima obično se dobija istog dana, a tumači ga lekar koji vas je uputio, zajedno sa ostalim nalazima.

Kada rezultat vodi na dalju obradu.

Dalja obrada se traži kada je rezultat osetno slabiji od očekivanog ili kada je kraći nego na prethodnom testu. Pad zasićenosti kiseonikom tokom hoda usmerava obradu ka plućima, a izražen nedostatak vazduha uz uredna pluća ka srcu.

Kada je rezultat u očekivanim granicama i pacijent nema tegobe, najčešće nije potrebno ništa dalje osim redovne kontrole. Test se tada ponavlja na sledećem pregledu, radi poređenja.

Kada se javiti kardiologu?

Zakažite pregled kod kardiologa ako primetite da iz meseca u mesec prelazite sve kraću razdaljinu, ako se javlja nedostatak vazduha pri naporu koji ste ranije podnosili bez muke, ako imate otok nogu, izrazit umor, lupanje srca ili nesvesticu pri hodu.

Javite se i kada je test pokazao osetno slabiji rezultat nego prethodni, čak i ako se subjektivno osećate isto. Objektivno skraćenje pređene razdaljine često prethodi tegobama, pa je vreme koje se time dobije korisno.