Stezanje u grudima pri naporu: kako prepoznati anginu pektoris i pravilno reagovati

Šta je stezanje u grudima pri naporu, brzi pregled

Učestalost u opštoj populaciji

Stezanje u grudima pri naporu javlja se kod značajnog dela populacije starije od 50 godina, posebno kod muškaraca i osoba sa faktorima rizika kao što su pušenje, povišen krvni pritisak, dijabetes i porodična anamneza ranih srčanih bolesti. Procene Evropskog kardiološkog društva pokazuju da hroničnu stabilnu anginu ima između 3 i 7 odsto odrasle populacije u zapadnim zemljama, sa značajnim porastom posle 65. godine života.

O čemu ćete čitati u nastavku

U nastavku ćete naći jasan plan kako da prepoznate kada stezanje u grudima zahteva hitnu reakciju, a kada plansko zakazivanje pregleda. Pročitaćete kako se simptom tipično oseća, koji su mogući uzroci, koje preglede možete očekivati i šta da beležite u dnevnik simptoma pre kontrole.

Kada je potrebno da pozovem 194 odmah

Tri nivoa hitnosti pomažu vam da razlikujete situacije koje ne trpe odlaganje od onih koje zahtevaju planski pregled.

Kako se stezanje u grudima tipično oseća

Opis tegobe je veoma važan jer kardiolog na osnovu vaših reči formira početnu sumnju i odlučuje koje preglede da preporuči. Pažljivo razmislite o detaljima i pokušajte da ih iznesete svojim rečima.

Lokacija i karakter

Tipično stezanje u grudima koje sumnja na anginu pektoris osećate iza grudne kosti, u sredini grudnog koša, kao širok pritisak ili težinu, a ne kao oštar, tačkasti bol. Mnogi pacijenti spontano stave šaku ili pesnicu na sredinu grudi kada opisuju tegobu, znak koji kardiolozi prepoznaju kao Levinov znak. Bol se često širi u levo rame i niz unutrašnju stranu leve ruke, ređe u desnu ruku, vilicu, vrat ili gornji deo leđa.

Trajanje i intenzitet

Stabilna angina obično traje od 2 do 10 minuta i smiruje se u mirovanju ili posle uzimanja nitroglicerina pod jezik za nekoliko minuta. Ako tegoba traje duže od 15 do 20 minuta i ne smiruje se mirovanjem, treba je tretirati kao moguć akutni koronarni sindrom i odmah pozvati Hitnu pomoć. Intenzitet je najčešće umeren, opisuje se kao pritisak ili nelagoda, a ne kao najjači bol u životu.

Šta provocira, šta olakšava

Karakteristično za anginu je da se tegoba javlja u predvidivim okolnostima, najčešće pri hodu uzbrdo, brzom hodu, penjanju uz stepenice, nošenju tereta ili izlasku na hladan vazduh. Obilan obrok, jak stres ili emotivno uzbuđenje takođe mogu da je izazovu. Smiruje se kada zastanete, sednete i odmorite, a ponekad i posle uzimanja nitroglicerina pod jezik.

Posebne okolnosti i razlike između muškaraca i žena

Stezanje u grudima posle obilnog obroka može da bude i znak refluksa želudačne kiseline, posebno ako se javlja kada legnete; međutim, isti obrok može da provocira i anginu kod osoba sa suženim koronarnim arterijama. Noćno javljanje tegobe, posebno između 4 i 6 sati ujutru, može da upućuje na vazospastičnu anginu. Kod žena se angina češće prikazuje atipično, kao nelagoda, zamor pri uobičajenom naporu, kratak dah ili mučnina, bez klasičnog stezanja.

Različiti uzroci, sličan osećaj

Stezanje u grudima pri naporu može da ima više različitih uzroka, od kojih su neki ozbiljni i zahtevaju brzu dijagnostiku, a neki dobroćudni i lako se leče. Sledeće kartice prikazuju najčešće mogućnosti.

Stabilna angina pektoris

Stabilna angina pektoris nastaje kada suženje koronarnih arterija aterosklerotskim plakom ne dozvoljava srčanom mišiću dovoljan dotok kiseonika u toku napora. Tegoba se manifestuje kao pritisak ili stezanje iza grudne kosti pri predvidivom nivou opterećenja, traje 2 do 10 minuta i smiruje se mirovanjem ili nitroglicerinom.

Nestabilna angina i akutni koronarni sindrom

Nestabilna angina i akutni koronarni sindrom životno su ugrožavajuće stanje koje nastaje kada se aterosklerotski plak pukne i delom ili potpuno zatvori koronarnu arteriju. Stezanje je jače nego ranije, traje duže od 15 do 20 minuta, ne smiruje se mirovanjem, javlja se i pri laganom naporu ili u mirovanju, često uz znojenje, mučninu, gušenje i strah.

Gastroezofagealni refluks

Refluks želudačne kiseline u jednjak može da izazove osećaj pečenja ili stezanja iza grudne kosti koji se ponekad veoma teško razlikuje od angine. Tegoba se najčešće javlja posle obilnog obroka, kada osoba legne ili se sagne, češće noću nego u toku napora, i može da je prati kiseo ukus u ustima, podrigivanje i nadimanje. Bol popušta na antacid ili inhibitor protonske pumpe.

Mišićno-skeletni bol u zidu grudnog koša

Mišićno-skeletni uzroci, kao što su kostohondritis (zapaljenje hrskavica koje povezuju rebra sa grudnom kosti) ili interkostalna neuralgija, izazivaju bol koji se često pogrešno pripisuje srcu. Karakteristično je da se bol pojačava pritiskom prstom na određenu tačku na zidu grudnog koša, dubokim udahom, kašljem ili pokretima trupa.

Anksioznost i panični napad

Anksioznost može da izazove osećaj stezanja ili pritiska u grudima koji se često javlja u stresnim situacijama, bez jasne povezanosti sa fizičkim naporom. Prati ga ubrzano disanje, lupanje srca, peckanje u prstima, vrtoglavica, osećaj nestvarnosti i strah od smrti. Panični napad obično traje 10 do 30 minuta i smiruje se kada se osoba umiri i koncentriše na disanje.

Kada postoji veća verovatnoća srčanog uzroka

Iako konačan zaključak o uzroku tegobe donosi lekar posle pregleda i nalaza, postoje karakteristike koje znatno povećavaju verovatnoću da iza stezanja u grudima stoji koronarna bolest srca. Najjači signal je veza sa fizičkim naporom: ako se tegoba pojavljuje predvidivo pri hodu uzbrdo, penjanju uz stepenice ili nošenju tereta i smiruje se mirovanjem, sumnja na anginu je značajna.

Karakter tegobe je takođe važan. Stezanje, pritisak ili težina iza grudne kosti, koje pacijent pokazuje šakom ili pesnicom na sredini grudi, tipičniji su za srčani uzrok od probadanja koje se pokazuje jednim prstom. Širenje u levu ruku, vilicu, vrat ili gornji deo leđa dodatno povećava sumnju, kao i prateći znaci poput znojenja, mučnine i gušenja.

Faktori rizika menjaju procenu. Ako imate više od 50 godina, pušite ili ste pušili, lečite se od povišenog krvnog pritiska ili dijabetesa, imate povišen holesterol ili rođaka prvog stepena sa srčanim udarom pre 55. godine kod muškaraca odnosno 65. kod žena, prag za pregled treba da bude niži. Kod žena se posle menopauze rizik izjednačava sa muškim.

Nijedan pojedinačan znak ne potvrđuje niti isključuje srčani uzrok, već lekar kombinuje vaše tegobe, faktore rizika, EKG nalaz i dodatne preglede da bi došao do zaključka. Zato je važno da na pregled odete pripremljeni, sa detaljnim opisom kako i kada se tegoba javlja.

Šta možete uraditi

Vreme do zakazanog pregleda iskoristite da prikupite što više korisnih informacija o svojoj tegobi. Dobro pripremljen pacijent omogućava kardiologu da brže i tačnije proceni situaciju.

Dnevnik simptoma u toku 1 do 2 nedelje

U malu beležnicu ili u aplikaciju na telefonu beležite svaku epizodu stezanja u grudima i to: tačno vreme javljanja, šta ste radili neposredno pre (hodanje uzbrdo, stepenice, obrok, stres, mirovanje), koliko je tegoba trajala, koliko je bila jaka na skali od 1 do 10, šta vam je donelo olakšanje (mirovanje, sedenje, nitroglicerin, ništa) i da li je bilo pratećih tegoba poput znojenja, mučnine ili gušenja.

Šta meriti kod kuće

Ako imate aparat za merenje krvnog pritiska, merite ga ujutru i uveče u toku 7 dana i zapisujte vrednosti, jer nelečena hipertenzija značajno povećava opterećenje srca i može da provocira anginu. Izmerite i puls u mirovanju i zapišite koliko dugo traje da se puls vrati na normalu posle laganog napora. Sa ovim podacima, kardiolog mnogo brže pravi individualnu procenu.

Pregledi koje kardiolog najčešće preporučuje

Posle prvog razgovora i pregleda, kardiolog najčešće naručuje EKG u mirovanju, koji prikazuje električnu aktivnost srca i može da otkrije znakove preležanog infarkta ili akutne ishemije. Ehokardiografija (ultrazvuk srca) procenjuje pumpnu funkciju srca, pokretljivost zidova i stanje srčanih zalistaka. Ergometrija (test opterećenja) prikazuje reakciju srca na napor i može da otkrije skrivenu ishemiju. CT koronarografija i invazivna koronarografija dolaze u obzir kada je sumnja jaka.

Promene režima do pregleda

Do pregleda izbegavajte naporne fizičke aktivnosti kao što su trčanje, dizanje teških tereta, intenzivan rad u bašti ili planinarenje. Lagano hodanje po ravnom je dozvoljeno i poželjno, ali zastanite čim osetite tegobu. Ne pušite i izbegavajte pasivno pušenje, smanjite unos alkohola i obilne obroke, posebno noću. Uzimajte redovno propisane lekove i ne menjajte doze bez konsultacije sa lekarom.

Najčešće zablude o stezanju u grudima pri naporu

U razgovorima sa pacijentima često se ponavljaju pogrešna uverenja koja mogu da odlože pravovremeno postavljanje dijagnoze.

Pitanja koja možete postaviti svom kardiologu

Stručni termini koje ćete sresti u nalazima